Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložio sam u članu 3. Predloga zakona da se doda stav 3, koji glasi – Ostvarenjem posebnih ciljeva vojnog obrazovanja obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Imajući u vidu da su ciljevi ovog predloga zakona jasno definisani, smatram da bi načelo efikasnosti i kod ovog predloga moralo biti posebno apostrofirano na neposredan i nedvosmislen način.

Dolaskom SNS na vlast 2012. godine unapređenje efikasnosti, kvalitet rada pravosudnih institucija postaje jedno od glavnih strateških ciljeva i na tome Vlada Republike Srbije revnosno radi.

Ministarstvo pravde nastavlja svoje aktivnosti na planu rasterećenja sudova i ubrzanju postupaka, a sve kako bi se građanima omogućio brz i efikasan pristup pravdi. Rezultati su više nego vidljivi. Rešeno je milion i 700 hiljada starih izvršnih predmeta, a do kraja godine biće rešeno još 500 hiljada. U 2017. godini broj starih predmeta u 30 osnovnih sudova u Srbiji smanjen je za više od 765 hiljada u poređenju sa 2016. godinom.

Srbija ima odličan Zakon o posredovanjima, koji je u skladu sa najvišim evropskim standardima, a prema zvaničnim podacima, već krajem juna 2017. godine Srbija je imala 517 registrovanih posrednika sa licencom.

Napore Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića su prepoznali i građani, o čemu svedoče rezultati lokalnih izbora u Srbiji, ali i Evropska komisija, koja je pozitivno ocenila trend rešavanja starih predmeta i unapređenje mirnog rešavanja sporova.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložio sam u članu 1. Predloga zakona da se doda stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.“

Imajući u vidu veliku važnost Predloga zakona o vojnom obrazovanju i značaj principa efikasnosti pravosudnih institucija, neophodno je da se u samom predlogu zakona izričito i nedvosmisleno naglasi i afirmiše princip efikasnosti pravosudnih institucija. Efikasnost pravosuđa je jedan od osnovnih principa na kojima se temelji celokupan pravosudni sistem Republike Srbije. Osnovni elementi su garantovani Ustavom, a svaka grana prava predviđa ovo načelo kao krunsko. Smanjenjem zaostataka u rešavanju predmeta i ujednačavanje sudske prakse znatno utiču na efikasnost pravosuđa.

Sa druge strane, sam proces pristupanja EU, implementacija i usvajanje pravnih tekovina EU, podrazumeva sprovođenje sveobuhvatnih reformi koje Vlada Republike Srbije sa velikim uspehom sprovodi. Glavni cilj, postavljen u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa Ministarstva pravde, je uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti i povratak poverenja građana u pravosudni sistem Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložio sam amandman u članu 4. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije i dodaje se stav 3. koji glasi: „Planskim dokumentima ostvaruje se sveobuhvatan razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Član 4. ovog predloga zakona jasno su definisani pojam i vrste planskih dokumenata, te su podeljeni u tri kategorije – dokumenti razvojnih planiranja, dokumenti javnih politika i ostali planski dokumenti.

Utvrđenim okvirom, vrsta planskih dokumenata, ostvaruje se sveobuhvatan razvoj Republike Srbije u cilju uspostavljanja efikasnog planskog sistema i stimulativnog okvira na svim nivoima vlasti, uključujući i pravosudne organe. Tim stručnjaka Ministarstva pravde radi na pripremi predloga u cilju unapređenja informatičkog sistema u sudovima, poboljšanju razmene informacija i efikasnosti rada. Time se doprinosi ujednačavanju sudske prakse koja se ostvaruje kroz saradnju sa drugim sudskim institucijama. Tako bi se načelo efikasnosti dodatno potvrdilo i obavezalo službe koje se bave donošenjem planskih dokumenata u pravosudnim organima na povećanje sveukupne efikasnosti.

Sve ove mere predstavljaju deo uspešne reforme koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, a koje su građani na nedavno održanim lokalnim izborima prepoznali i podržali. Hvala.

Podneo sam amandman na član 3. zakona, kojim se dodaje tačka 15. koja glasi – načelo efikasnosti koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Imajući u vidu veliku važnost Predloga zakona, na efikasnost pravosudnih institucija i na princip efikasnosti pravosuđa, s obzirom na to da je komplementirana i suštinska za dalji napredak Republike Srbije ka EU, neophodno je u samom Predlogu zakona da se izričito i nedvosmisleno naglasi i afirmiše princip efikasnosti pravosudnih institucija, a to se upravo postiže ovim predloženim amandmanom.

Glavni cilj postavljen u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa Ministarstva pravde je uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti i da se vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.

Cilj reformi koje Vlada Republike Srbije sa velikim uspehom sprovodi je unapređenje efikasnosti pravosuđa, koje se ogleda, između ostalog, i u ubrzanim sudskim postupcima i rasterećenju sudova, kao i stavljanja akcenta na mogućnost rešavanja sporova alternativnim metodama. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije dodaje se stav 2. koji glasi: „Planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Predlog zakona o planskom sistemu ima za cilj rešavanje neefikasnosti i netransparentnosti na svim nivoima, republičkom nivou, nivou autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. Princip efikasnosti pravosuđa je jedan od osnovnih principa na kojima se temelji celokupan pravosudni sistem Republike Srbije. Osnovni elementi efikasnosti pravosuđa su garantovani Ustavom, a svaka grana prava predviđa načelo efikasnosti kao krunsko načelo. Smanjenje u zaostalom rešavanju predmeta i ujednačavanje sudske prakse znatno utiču na efikasnost pravosuđa.

Stoga se od početka 2017. godine primenjuje i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kojim se dodatno garantuje efikasnost sudstva i ostvaruje značajan napredak ka ostvarenju cilja u ovoj oblasti. Sa druge strane, sam proces pristupanja Evropskoj uniji podrazumeva sprovođenje reformi koje Vlada Republike Srbije sa velikim uspehom sprovodi. Poglavlje 23 se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i nosi sa sobom obavezu temeljnih reformi koje za cilj imaju upravo efikasnost pravosuđa.

Koliko je ovo pitanje od suštinskog značaja za Srbiju i svaku drugu zemlju koja je pristupila ili je u procesu pristupanja Evropskoj uniji govori praksa da se Poglavlje 23 i 24 otvara na samom početku pregovora, a zatvara poslednje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman, amandman u članu 2. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi – afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji Državno veće tužilaca zajedno sa Republičkim javnim tužilaštvom nastavlja da jača kapacitete službi za informisanje i podršku oštećenima i svedocima u javnim tužilaštvima. Državno veće tužilaca učestvovalo je u izradi nove brošure o službama za informisanje i podršku koja sadrži osnovne informacije, kontakt podatke svih službi u javnim tužilaštvima, kao i izradi komercijalnih priključaka za javna tužilaštva u komunikaciji sa svedocima i oštećenima i postere za službe.

Takođe, zajedno sa misijom OEBS-a sprovedena je obuka u oblasti informisanja i pružanja podrške oštećenim i svedocima, i to kako za lica koja obavljaju poslove u službama, tako i za nosioce javno tužilačke funkcije, i to u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U Beogradu, uz podršku misije OEBS-a u Republici Srbiji, održan je seminar za predstavnike svih sudskih i javnotužilačkih službi za podršku oštećenima i svedocima krivičnih dela. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman u članu 3. Predloga zakona doda se tačka 10. koja glasi – Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

U 2017. godini nastavljeno je i završno sprovođenje IPA 2012 projekta procena pravosudne infrastrukture, u okviru koga je izrađen prvi model javnog tužilaštva za prvostepena javna tužilaštva koji sadrži prostore i tehničke parametre za viša i osnovna javna tužilaštva.

Takođe, u 2017. godini DVT nastavilo je učešće u EU IPA 2013 projektu, unapređenje edukativnih aktivnosti i unapređenje organizacionih kapaciteta Pravosudne akademije, u skladu sa svojom nadležnošću u oblasti obuke za javno tužilaštvo i saradnjom koju u tom pogledu ostvaruje sa Pravosudnom akademijom, angažovanje DVT na ovom projektu uključilo je učešće na radnim sastancima i aktivno delovanje u radnoj grupi, unapređenje funkcionisanja novih struktura u okviru nadležnosti Pravosudne akademije.

U cilju daljeg jačanja svojih kapaciteta DVT nastavilo je da učestvuje u programiranju IPA 2017 projekta, koji kao jednu od komponenti ima jačanje kapaciteta i saradnje DVT u oblasti strateškog planiranja, upravljanje ljudskim resursima u javnom tužilaštvu, budžetom za javna tužilaštva i karijernom napredovanju nosilaca javnotužilačkih funkcija. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podneo sam u članu 1. dodaje se stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine predstavljaju petogodišnji strateški okvir koji sadrži ključna načela, strateške ciljeve i strateške smernice kojima su na godišnjem nivou akcionim planovima utvrđene konkretne mere, rokovi, potrebna sredstva i nadležna tela odgovorna za sprovođenje aktivnosti, mere utvrđene Akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa i za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine moraju slediti smernice i mogu biti postavljene kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, zavisno od kapaciteta i potrebnih aktivnosti.

Državno veće tužilaca aktivno učestvuje u ažuriranju akcionih planova i svoje aktivnosti i rokove za realizaciju mera usklađuje sa dinamikom rada, postupa po merama i aktivnostima koje su predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i redovno ih dostavlja Ministarstvu pravde, Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reformi pravosuđa i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu zakona o nacionalnoj strukturi i o geoprostornim podacima. Podnošenjem ovog zakona, stvoriće se pravni okvir za uspostavljanje i održavanje nacionalne strukture i geoprostornih podataka u Republici Srbiji. Ovim zakonom prenose se u potpunosti nacionalno zakonodavstvo i direktiva EU. Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija, geoprostorni podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblasti, kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i nelagacionih sistema, odbrana, bezbednost i drugo.

Nacionalna struktura geoprostornih podataka predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da identitet kojim pristupe prostornim informacijama, dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa. Na sveobuhvatan način NIP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja informacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje troškova na njihovom obezbeđivanju.

Za uspešno uspostavljanje NIP ključna je saradnja između zainteresovanih strana sa fokusom na održavanje, održivih finansiranja za prikupljanje referentnih podataka, a pored toga bliska veza sa e upravom i okosnica razvoja efikasnih e servisa.

U okviru pristupanja procesa Republike Srbije EU, i poglavlja 27. koji se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Republički Geodetski zavod je zadužen za implementaciju i direktive koja treba da pomogne u procesu kreiranja politike i aktivnosti koje mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu.

U predlogu ovog zakona u članu 4. organi za uspostavljanje nacionalne strukture geoprostornih podataka su savet NIP i radna tela NIP.

Savet NIP ima 17 članova koje imenuje i razrešava Vlada, na predlog, na period od 4 godine. Radom saveta NIP rukovodi predsednik. Predsednik Saveta NIP je direktor republičkog zavoda. Pored predsednika i ostalih članova 16 Saveta NIP su predstavnici Ministarstva i posebnih organizacija, koje u okviru svoje nadležnosti koriste i raspolažu geoprostornim podacima.

Predlogom ovog zakona, Republički Geodetski zavod je odgovoran za komunikaciju i saradnju sa evropskom komisijom u vezi sa sprovođenjem ESP direktive.

Poveravanjem poslova Republičkog geodetskog zavoda iz predloga ovog zakona veliko je priznanje i obaveza u godini kada se navršava 180 godina geodetske struke i 70 godina postojanja i rada Republičke geodetske uprave, a od 1992. godine Republički zavod kao pravni sledbenik Republičke geodetske uprave.

Republički geodetski zavod, kao državni organ radi na obavljanju stručnih geodetskih upravnih poslova iz oblasti državnog premera, katastra nepokretnosti i katastra vodova, kao i niza utvrđenih novih nadležnosti koje su mu poverene od 2002. godine pa do danas.

Sve poverene poslove Republički geodetski zavod uspešno obavlja zahvaljujući kontinuiranoj brizi o ljudskim resursima, osvajanjem i uvođenjem novih tehnologija, ulaganjem u kadrove, njihovo stalno osposobljavanje putem održavanja stručnih seminara, savetovanja, radionica, razvoju softvera, izgradnji i rekonstrukciji, adaptaciji poslovnih prostora, nabavkom geodetskih instrumenata, računara i ostale potrebne opreme.

Saradnjom sa Svetskom bankom, Kraljevinom Švedskom, Kraljevinom Norveške i Japanom, Francuskom, Nemačkom, Austrijom i EU, omogućuje brz, moderan, savremen način građanima Srbije, investitorima, upis prava na nepokretnostima i stvarna prava na njoj, a to je sigurnost za domaće i strane investitore da ulažu u proizvodne kapacitete za otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, školovanih radnika. To je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića i SNS. To su na nedavno održanim lokalnim izborima u Gradu Beogradu, Aranđelovcu, Boru, Sevojnu i Smederevskoj Palanci pokazali građani dajući veliku podršku i poverenje SNS i našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Hvala.