Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodin Šešelj je i prošle godine spominjao „Egzit“ i sredstva koja se izdvajaju iz budžeta za njegovo održavanje i cifre su, naravno, tačne. Međutim, „Egzit“ i održavanje „Egzita“ je čista investicija, dobra investicija, mnogo više nego trošak. Iz prostog razloga što smo prošle godine imali oko 215.000 posetilaca na „Egzitu“. On nije najbrojnija manifestacija koja se održava, brojnije su i „Leskovačka roštiljijada“, brojnija je i „Guča“, ali je po deviznom prilivu i po broju stranih turista na prvom mestu.
Prošle godine je inkasirano oko 14,4 miliona evra. Čisti prihod države na ime naplaćenog PDV je između 2,5 i 3.000.000 evra. Ako to imate u vidu, onda ćete i videti zapravo da sve ovo što se ulaže je mnogo manje od prihoda koji se ostvaruje. Da ne govorimo o indirektnim koristima od „Egzita“ u smislu brendiranja Srbije, gde je proglašen od CNN 2016. godine za najznačajniju muzičku manifestaciju u ovom delu Evrope, tačnije među 10 manifestacija. Da ne govorimo o imidžu koji se kreira zahvaljujući „Egzitu“, jer iz 60 zemalja imamo posetioce tokom trajanja „Egzita“, da prosečno jedan posetilac potroši 431 evro. To su, dakle, sve benefiti od održavanja ove manifestacije.
(Vojislav Šešelj: Hoću li sačekati još pet-šest ministara?)
Isto vezano za gondole. Moram da kažem da je ovo pre svega projekat Grada Beograda, koji će realizovati Skijališta Srbije, da još uvek nema tačne vrednosti čitavog projekta. Načelno je dogovoreno da dve trećine projekta bude finansirano iz budžeta Republike, a jednu trećinu iz budžeta Grada Beograda.
U ovom trenutku se radi plan detaljne regulacije i glavni projekat za gondolu. Prema tome, još uvek bih se uzdržao od toga koliko će tačno ova gondola koštati.
Kao što je gospođa Mihajlović rekla, nema nikakve sumnje, i sa stanovišta turizma i sa stanovišta transporta ovo će biti od izuzetne važnosti za Grad Beograd. Ta gondola bi trebala da prevozi 3.000 putnika na sat. Sada se zna da će biti početna stanica na Ušću, a druga stanica na Kalemegdanu, da će imati 30 vagona koji će prevoziti od 10 do 35 putnika.
Prema tome, ako govorimo čisto turistički, ovo će biti bez ikakve sumnje glavna turistička atrakcija, ali će imati i transportnu ulogu u prevozu putnika, odnosno građana Beograda.
Još jednom ponavljam, u ovom trenutku ja se ne bih usudio da govorim o konačnoj vrednosti čitavog ovog projekta. Kada nam Grad Beograd dostavi ceo projekat videćemo kolika će vrednost projekta biti.
Vrlo kratko. Dakle, 2010. godine tačno je da ne samo da je obećano da će biti izgrađeni ti putevi od Novog Pazara i Sjenice i Novog Pazara i Tutina, već je potpisan i protokol sa turskom Vladom oko finansiranja i izgradnje te dve deonice. Mislim da je bilo izdvojeno oko 40 miliona dolara.
Međutim, problem je nastao u implementaciji tog kredita, zbog dve stvari. Zahteva Turske da njihove firme učestvuju u rekonstrukciji ta dva puta i drugo, visine kamatne stope. Čini mi se, Zorana će me ispraviti ako pogrešim, da se počelo sa 6,4% a onda su spustili na 4,6% što je kamatna stopa koja je veća od kredita koji smo dobili od Azerbejdžana i Kine i to je bilo neprihvatljivo.
Sada, tokom posete predsednika Erdogana, jedna od centralnih tema razgovora bila je upravo izgradnja ne samo ta dva putna pravca, već izgradnja putne infrastrukture u celoj Srbiji. Tokom novembra meseca očekujemo posetu Turske „Eksim banke“ gde bi se isključivo razgovaralo o visini kamatnih stopa.
Juče sam saznao, zvali su iz Ankare da kažu da je Turska opredelila jedan deo sredstava, značajan deo sredstava, oko 500 miliona evra za finansiranje izgradnje infrastrukture u Srbiji i sada se traži model finansiranja. Da li će kredite dobijati turske građevinske firme, koje će onda učestvovati na tenderima ovde za izgradnju puteva, ili će pak to biti neka druga vrsta kredita pod povoljnijim kamatnim stopama, zaista u ovom trenutku ja ne mogu kažem, ali svakako da će to biti apsolutno jedan od prioriteta, kao što je i premijerka rekla, dokle će se stići i koji ćemo uslove dobiti u ovom trenutku ja stvarno ne mogu da tvrdim.
Samo kratko, što se tiče gasovoda. Nisam direktno bio, naravno, uključen u to. Znam da u budžetu stoje sredstva, predviđena u Ministarstvu, čini mi se energetike, radilo se o projektu koje je svojevremeno trebalo da finansira Slovačka vlada, odnosno slovačke banke u izgradnji gasovoda od Aleksandrovca preko Kopaonika, Novog Pazara i Tutina. Još uvek postoje ta sredstva na poziciji Ministarstva energetike, čini mi se da postoji neka radna grupa koja treba da radi na realizaciji tog projekta.