Gospodin Šešelj je i prošle godine spominjao „Egzit“ i sredstva koja se izdvajaju iz budžeta za njegovo održavanje i cifre su, naravno, tačne. Međutim, „Egzit“ i održavanje „Egzita“ je čista investicija, dobra investicija, mnogo više nego trošak. Iz prostog razloga što smo prošle godine imali oko 215.000 posetilaca na „Egzitu“. On nije najbrojnija manifestacija koja se održava, brojnije su i „Leskovačka roštiljijada“, brojnija je i „Guča“, ali je po deviznom prilivu i po broju stranih turista na prvom mestu.
Prošle godine je inkasirano oko 14,4 miliona evra. Čisti prihod države na ime naplaćenog PDV je između 2,5 i 3.000.000 evra. Ako to imate u vidu, onda ćete i videti zapravo da sve ovo što se ulaže je mnogo manje od prihoda koji se ostvaruje. Da ne govorimo o indirektnim koristima od „Egzita“ u smislu brendiranja Srbije, gde je proglašen od CNN 2016. godine za najznačajniju muzičku manifestaciju u ovom delu Evrope, tačnije među 10 manifestacija. Da ne govorimo o imidžu koji se kreira zahvaljujući „Egzitu“, jer iz 60 zemalja imamo posetioce tokom trajanja „Egzita“, da prosečno jedan posetilac potroši 431 evro. To su, dakle, sve benefiti od održavanja ove manifestacije.
(Vojislav Šešelj: Hoću li sačekati još pet-šest ministara?)

Isto vezano za gondole. Moram da kažem da je ovo pre svega projekat Grada Beograda, koji će realizovati Skijališta Srbije, da još uvek nema tačne vrednosti čitavog projekta. Načelno je dogovoreno da dve trećine projekta bude finansirano iz budžeta Republike, a jednu trećinu iz budžeta Grada Beograda.
U ovom trenutku se radi plan detaljne regulacije i glavni projekat za gondolu. Prema tome, još uvek bih se uzdržao od toga koliko će tačno ova gondola koštati.
Kao što je gospođa Mihajlović rekla, nema nikakve sumnje, i sa stanovišta turizma i sa stanovišta transporta ovo će biti od izuzetne važnosti za Grad Beograd. Ta gondola bi trebala da prevozi 3.000 putnika na sat. Sada se zna da će biti početna stanica na Ušću, a druga stanica na Kalemegdanu, da će imati 30 vagona koji će prevoziti od 10 do 35 putnika.
Prema tome, ako govorimo čisto turistički, ovo će biti bez ikakve sumnje glavna turistička atrakcija, ali će imati i transportnu ulogu u prevozu putnika, odnosno građana Beograda.
Još jednom ponavljam, u ovom trenutku ja se ne bih usudio da govorim o konačnoj vrednosti čitavog ovog projekta. Kada nam Grad Beograd dostavi ceo projekat videćemo kolika će vrednost projekta biti.

Vrlo kratko. Dakle, 2010. godine tačno je da ne samo da je obećano da će biti izgrađeni ti putevi od Novog Pazara i Sjenice i Novog Pazara i Tutina, već je potpisan i protokol sa turskom Vladom oko finansiranja i izgradnje te dve deonice. Mislim da je bilo izdvojeno oko 40 miliona dolara.
Međutim, problem je nastao u implementaciji tog kredita, zbog dve stvari. Zahteva Turske da njihove firme učestvuju u rekonstrukciji ta dva puta i drugo, visine kamatne stope. Čini mi se, Zorana će me ispraviti ako pogrešim, da se počelo sa 6,4% a onda su spustili na 4,6% što je kamatna stopa koja je veća od kredita koji smo dobili od Azerbejdžana i Kine i to je bilo neprihvatljivo.
Sada, tokom posete predsednika Erdogana, jedna od centralnih tema razgovora bila je upravo izgradnja ne samo ta dva putna pravca, već izgradnja putne infrastrukture u celoj Srbiji. Tokom novembra meseca očekujemo posetu Turske „Eksim banke“ gde bi se isključivo razgovaralo o visini kamatnih stopa.
Juče sam saznao, zvali su iz Ankare da kažu da je Turska opredelila jedan deo sredstava, značajan deo sredstava, oko 500 miliona evra za finansiranje izgradnje infrastrukture u Srbiji i sada se traži model finansiranja. Da li će kredite dobijati turske građevinske firme, koje će onda učestvovati na tenderima ovde za izgradnju puteva, ili će pak to biti neka druga vrsta kredita pod povoljnijim kamatnim stopama, zaista u ovom trenutku ja ne mogu kažem, ali svakako da će to biti apsolutno jedan od prioriteta, kao što je i premijerka rekla, dokle će se stići i koji ćemo uslove dobiti u ovom trenutku ja stvarno ne mogu da tvrdim.
Samo kratko, što se tiče gasovoda. Nisam direktno bio, naravno, uključen u to. Znam da u budžetu stoje sredstva, predviđena u Ministarstvu, čini mi se energetike, radilo se o projektu koje je svojevremeno trebalo da finansira Slovačka vlada, odnosno slovačke banke u izgradnji gasovoda od Aleksandrovca preko Kopaonika, Novog Pazara i Tutina. Još uvek postoje ta sredstva na poziciji Ministarstva energetike, čini mi se da postoji neka radna grupa koja treba da radi na realizaciji tog projekta.

Evo, vrlo kratko. Vi ste tačno rekli šta je skraćenica od CERT-a. Tako je u čitavom svetu, u zakonodavstvima svih zemalja se koristi ista skraćenica. Sami ste rekli da suština izmene ovog zakona je bukvalno u tom jednom članu, da poslove tog CERT-a neće raditi Služba za zajedničke poslove, već novoformirana Kancelarija za informatičko društvo, i ne vidim tu nikakv poseban problem.

Moram da kažem da je u našem prvobitnom predlogu bila odredba koju ste vi kroz amandman istakli. Međutim, Sekretarijat zakonodavstva je smatrao da ne možemo ovim zakonom regulisati pitanje arhivske građe, odnosno da izmenama jednog propisa u jednoj oblasti regulišemo neku drugu oblast. Tako da su to bili razlozi zašto nismo mogli da prihvatimo ovaj amandman.

Moram da kažem da smo mi u potpunosti preuzeli u formulaciji, direktivu koja postoji u evropskoj direktivi, vezano za osobe sa invaliditetom.
Međutim, s obzirom na veliki broj amandmana, na ovaj član, odabrali smo da jedan izbalansirani pristup koji postoji u vašem amandmanu, dakle, on je nešto više od onoga što smo mi ponudili, ali opet i manje od onoga što je traženo nekim drugim amandmanima, tako da nam se čini da smo ovde pomirili neke dve krajnosti koje smo imali i sprečili svaki vid politizacije ovog člana.

Izmena koja se traži ovim amandmanom biće prihvaćena kroz pravno-tehničku redakciju. Dakle, nema potrebe da prihvatamo amandman.

Zaista se izvinjavam zbog grešaka koje ima više nego što bi inače bilo prihvatljivo. Uvek će ih biti, ali ovde ih ima nešto više.
To zaista nije nikakav dokaz nepoštovanja, najmanje Narodne skupštine. Mi smo, na kraju krajeva, od 49 predloženih amandmana, prihvatili 23 i, verujte, niti znam da li je neko iz vlasti, opozicije, iz koje je stranke. Ukoliko nam se učinilo da za 5% poboljšava tekst ili precizira tekst ovog zakona, mi smo to prihvatili. Prema tome, da smo mislili da na bilo koji način nipodaštavamo i vaš trud i rad, ne bi to radili, ali ovde je uvek problem. Ako prihvatite više amandmana, kažu – evo, poslali su nam loš zakon, pa su morali da prihvate amandmane. Ako ne prihvatimo amandmane onda kažu – pa ne poštujete predloge koji stižu iz opozicije. Prema tome, nikako ne možete naći neku sredinu.

Naprosto, vaša formulacija je bila šira. Mi smo predložili da sarađujemo sa nadležnim telima EU, a imamo interes da sarađujemo sa zemljama u ovom domenu koje su naši susedi pre svega, sa drugim zemljama koje nisu članice EU, jer naše šeme otvaraju pristup drugim zemljama, mi takođe koristimo šeme drugih zemalja i zato smo i prihvatili ovaj amandman.

I u eIDAS direktivi postoji ova odrednica od 24 sata. Dakle, najkasnije u roku od 24 sata. Ako kažemo – bez odlaganja, to je kao ono pekarskih pet minuta. Kad će burek – za pet minuta, a onda tih pet minuta se razvuku na sat vremena. Prema tome, to je bio razlog, zato što smo hteli da izbegnemo široka tumačenja termina – bez odlaganja.

Mi smo prihvatili amandman, a sad prihvatamo i ispravku.

Prihvatam amandman sa ispravkom.

Samo vrlo kratko na četiri primedbe koje ste izneli vezane za Zakon o elektronskom poslovanju.
Prva stvar odnosi se na reč revolucionarnu, i slažem se sa vama da je ona pretenciozna, ali ja je nisam upotrebio poredeći naš slučaj sa bilo kojom zemljom EU, jer to je, mi smo daleko od toga još uvek. Reč revolucionarno sam upotrebio u odnosu na situaciju koju smo do sada imali i govorio sam o teškoćama za aktiviranje elektronskog potpisa zbog komplikovane procedure koja je bila predviđena dosadašnjim Zakonom o elektronskom potpisu, ali, slažem se, da je pretenciozna.
Druga stvar, oko tendera. Reč tender nisam spomenuo. Uzmite stenogram, ako budem spomenuo reč tender ja vam se javno izvinjavam, ali apsolutno nisam spomenuo, ne zato što izbegavam, već zato što nema mesta za bilo kakve tendere u Predlogu zakona niti oni o tome govore. Samo sam govorio o pružaocima usluga koji moraju da prođu, bukvalno, sito i rešeto da bi bili registrovani.
Uloga ministarstva je samo da raspisuje standarde i na kraju tog procesa da upisuje u registar pružaoce usluga. Sve drugo radi akreditaciono telo Srbije ili rade tela za usaglašenosti propisa koji su opet privredni subjekti. Mi sad imamo šest sertifikacionih tela za izdavanje elektronskog potpisa, od tih šest dve su privatne kompanije koje rade. Verujte, ja ne znam ni imena tih kompanija, ali prolaze proceduru koja je neophodna i koja će važiti i za sve ostale. Govorio sam o kontroli koja se sprovodi najmanje u dve godine.
Treća stvar, oko informacione bezbednosti, dakle, deo onoga što ste spominjali i švedski slučaj, su i pitanja i zakoni o informacionoj bezbednosti. Mi menjamo taj zakon u ovom jednom članu gde su, takođe, jasno definisane nadležnosti pojedinih organa, a i u ovom zakonu imamo osiguranje od štete. Kao što nema savršenog zločina nema, ni savršene zaštite od zloupotreba. Niko ne može da garantuje da vama ili meni neko neće ukrasti mobilni telefon, ali ovo je maksimalni oblik zaštite koji može da se da, i maksimalno smanjena mogućnost za falsifikovanje. Lakše će te, daleko, falsifikovati ili pokušati da falsifikujete nečiji potpis ili pečat nego što možete da zloupotrebite odredbe ovog zakona vezano za elektronski potpis i sve ove ostale usluge.
Što se tiče primene, ja sam rekao u završnoj reči da problem će postojati oko primene i implementacije, nikakve dilema. Mi već unapred vidimo koje su to prepreke. Uostalom, nije ni isti nivo digitalne pismenosti u svakom delu zemlje, nije ni ista upotreba, ili jednaka upotreba, interneta opet u različitim delovima Srbije. Sve će to biti prepreke, i ne samo to, koje stoje na putu potpune implementacije ovog zakona. Ali, složiću se sa vama, jedna velika mogućnost koja se pruža, ali ta mogućnost treba da bude realizovana u jednom procesu. Neće to ići ni lako ni brzo.

Rok za donošenje ovih 17 podzakonskih akata nije tri godine već 12 meseci. To je u Predlogu zakona. Bilo je predloga, pre svega od NALEDA i nekih drugih koji su učestvovali u javnoj raspravi, da to bude šest meseci. Ali, to je bilo prosto nerealno i ja sam juče u ovoj raspravi u načelu govorio o tome da ni Evropska unija nije donela sva podzakonska akta.
Zato ćemo prihvatiti jedan amandman, da imamo praktično tri nivoa donošenja ovih podzakonskih akata. Odnosno, dajemo tri roka za donošenje tih podzakonskih akata. Jedni će biti doneti u roku od šest meseci, za one koje smo u ovom trenutku spremni da ih donesemo, druga grupa će biti u roku od 12 meseci i treća grupa, one koje čekamo zapravo da donese Evropska unija, će biti u roku od 18 meseci. Ali, zaista se nigde ne spominje rok od tri godine.
Što se tiče cena usluga, da, vi ste u pravu, s tim što mi ne možemo na to da utičemo. Radi se kao o svakoj drugoj robi, tržište određuje te cene. Biće problema u početku, potpuno ste to dobro primetili, jer, pitanje je koliko će se pružaoca usluga javiti. Naš je interes da ih bude što više, jer automatski računamo da će u toj konkurenciji cene biti niže.
Što se tiče rizika, kao i svaki napredak tehnologije koji donosi neverovatno dobro čovečanstvu ali i povećava bezbedonosne rizike, i ovde je takva situacija, apsolutno je isto. Ovo je velika korist i velika mogućnost koja se pruža, a mi nastojimo da te rizike smanjimo na minimum. Zato su definisane procedure kako se zaštititi od tih rizika, odnosno kako sprečiti zloupotrebe.

Vrlo kratko.
Dakle, mi ne prepisujemo nikakve zakone. Ovo je apsolutno zakon koji je rađen ovde u Srbiji, uključujući eksperte, privredu, akademsku zajednicu, sve zainteresovane strane i da je izvorna apsolutno srpski zakon.
Mi se nalazimo u procesu pridruživanja EU, i u tom pogledu imamo i interes, imamo neke obaveze oko usklađivanja zakonske regulative sa EU u bilo kojoj oblasti. Ovo je jedna od tih oblasti.
Međutim, ovde mi preuzimamo potpuno tehničke standarde koje preuzimaju i druge zemlje koje nisu članice EU. Mislim da i Rusija preuzima ove tehničke standarde jer ima interes. Zato što ima interes radi se o čisto tehničkoj stvari, da bi svoje elektronske usluge mogli da koriste i u drugim zemljama, kao da i drugi korisnici koriste, recimo u našoj zemlji, ove kvalifikovane elektronske usluge.
Prema tome, radi se o preuzimanju čisto tehničkih standarda i to je naš interes. Ništa bolje za sada ne postoji od toga. Od tih standarda niko nije izmislio bolje. Ako neko izmisli bolje usluge, verovatno ćemo morati i to da prihvatimo, jer je opet to naš interes. Mi to nismo izmislili. Dakle, ovo nije izmišljanje tople vode nikakve, već preuzimanje onih standarda koji već postoje.
U ovom slučaju to je EU te standarde, odnosno zemlje članice EU, ali vas uveravam da se ne radi o prepisivanju, već preuzimanju određenih delova te direktive koju ste citirali i pre svega tehničkih standarda koji postoje u okviru te direktive.
Što se tiče bezbednosti. Mi takođe ništa novo ovde ne donosimo ovim zakonom u smislu veće ili manje bezbednosti. Dakle, sve ono što je neko mogao sada da preuzme, recimo sa APR-a, podatke o nekoj firmi, to će moći i sad da radi. Nema novih, u tom pogledu rizika, čak i da hoćete. Mi objavljujemo šeme i tu smo prihvatili vaš amandman, koji nećemo sada slati samo Evropskoj komisiji, nema ni obavezu, ni zemlje koje su članice EU nemaju obavezu da šalju svoju elektronsku šemu Evropskoj komisiji, ali imaju interes. Imaju interes, zato što će te usluge onda moći da koriste i druge zemlje i oni će moći da koriste usluge u drugim zemljama, ali ne postoji obaveza ni za zemlje članice EU.
Takođe smo prihvatili vaš amandman oko tog reciprociteta i oko standarda. Šta to znači? Mi ne možemo da sprovodimo nikakav reciprocitet i da potpisujemo međunarodne sporazume sa drugim zemljama koje nisu članice EU, ako nam ti standardi nisu u jednačenju. Sutra ako hoćemo, ne znam, sa nekom zemljom koja nije članica EU, da potpišemo taj sporazum, i ta zemlja ima iste standarde. Ako su nam standardi različiti, džaba nam volja da taj sporazum potpišemo.
Tu smo prihvatili onu odredbu vašu oko reciprociteta, apsolutno. Dakle, i ne samo EU, iako je to naš interes, slaćemo ako je interes, već da šaljemo i drugim međunarodnim telima koja su nadležna za ove poslove. Dakle, i Kina i Rusija i SAD, svugde gde imamo interes mi ćemo objavljivati ovu našu šemu.
Prema tome, zaista nema nikakvog straha posebnog. Ja znam da je oblast apstraktna i da je najlakše reći – podaci će ići ovamo, podaci će ići onamo. Ne postoji ništa što do sada niste mogli da koristite, bilo ko, i ovde u zemlji, i stranci. Mi samo smatramo da je ovo način koji će smanjiti značajno moguće zloupotrebe, moguće falsifikovanje dokumenata i potpisa i opšte komunikacije. Ovo je unapređenje, zato što znate kad nešto pošaljete da li je stiglo i kada je stiglo i ko je primio. Ne možete, kao do sada, npr. ja vama pošaljem mejl, vi kažete sutra - ja nisam dobio ništa. Sutra se pojavimo na sudu, vi kažete - ja nisam dobio, a ja kažem - ja sam poslao. DŽabe je moje što ja kažem da sam poslao. Sada se zna tačno vreme kada je neki dokument poslat, sa koje adrese, da je ta adresa autentična i zna se da ste vi to primili i zna se tačno u koje vreme.
Prema tome, nema zaista mesta nikakvoj mistifikaciji ili pokušaju da se sad sve ovo prebaci na neke bezbedonosne aspekte. Uvek, i to sam rekao, postoje bezbedonosni rizici i sa zakonom i bez zakona. Kako napredak tehnologije ide, ti rizici se povećavaju. To nije samo sada problem naše zemlje, to je generalno globalni problem. Ti izazovi će se povećavati, i ja verujem da će se pronaći i mere da se oni lakše prevaziđu.