Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli pred vama su izmene dva zakona, donošenje dva potpuno nova zakona i tri zakona o ratifikaciji. Dozvolite mi da vrlo kratko dam objašnjenje nekih zakonskih predloga o kojima danas raspravljamo.
Prvi zakon o posredovanju i prometu i zakon o nepokretnosti, donosimo potpuno novi zakon, da je ovo oblast koja do sada nije bila pravno uređena iako procene govore da se nekih 110 milijardi dinara na godišnjem nivou, da je ukupna vrednost tržišta nepokretnosti. Da su takođe procene da jedna polovina, do dve trećine otpada na nelegalan promet ili promet koji nije registrovan, radi se o legalnim agencijama koje posluju na tržištu.
Mi u Srbiji danas imamo oko 300 privrednih subjekata koji posluju na tržištu nepokretnosti kao i 800 preduzetnika, a broj agencija koje nelegalno posluju pretpostavlja se da je značajno veći. Iz ovoga se jasno vidi da država nema podatke, čak ni o ostvarenim transakcijama, da ne govorim o šteti koja se time pričinjava za budžet Republike Srbije zbog ne naplaćivanja prihoda, a takođe i ogromne novčane transakcije nisu ni na koji način u okviru legalnih novčanih tokova.
Prema tome postojala je potreba da se na jedna celovit način uredi ova oblast donošenjem ovakvog zakona čiji je osnovni cilj da se obezbedi pravna sigurnost za građane i pravna lica u korišćenju usluga posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti. Drugim rečima, zakonodavaca je nastojao i nastoji da uvede red pre svega u rad agencija na tržištu, pri tome poštujući sve standarde EU u ovoj oblasti iako je to moram da kažem, ovo je jedna od oblasti koja nije u obavezi kada se radi harmonizacija sa EU jer ovo je ste pre svega obaveza nacionalnih zakonodavstava zemalja članica EU, ali postoje odgovarajući standardi koje sve zemlje poštuju.
Na ovaj način mi nastojimo takođe da smanjimo crno i sivo tržište koliko je god to moguće, a sa druge strane da olakšamo i rad agencijama koje legalno posluju na tržištu.
Mi verujemo da ćemo donošenjem ovog zakona povećati konkurentnost i konkurenciju na tržištu među privrednim subjektima koji se bave prometom nepokretnosti čime se stvaraju koliko toliko i uslovi za dolazak stranih investicija i ulagača.
Vrlo kratko ću govoriti o nekim zakonskim rešenjima. Jedna od osnovnih zakonskih rešenja tiče se uslova za obavljanja delatnosti i ovim se precizno definiše da poslove posredovanja mogu obavljati samo privredni subjekti, dakle, preduzetnici i privredna društva koja su upisana u registar posrednika. Dakle, uvodimo registar posrednika koji će se voditi u ministarstvu, redovno ažurirati i da će svaki učesnik na tržištu, da li je to kupac, zakupodavac, prodavac moći da vide koje su agencije legalne koje posluju u skladu sa zakonima ove zemlji i naravno sa ovim zakonom koji verujem da ćemo doneti.
Takođe, da bi preduzetnik obavljao poslove posredovanja mora on ili lice koje radi kod njega da ima položen stručni ispit za poslove posredovanja. Ono što jeste važno sa stanovišta pre svega kupaca i zakupodavaca i svih drugih učesnika na tržištu. Ovim će zakonom posrednik biti u obavezi da uplaćuje godišnju premiju osiguranja za eventualnu štetu koje obavljanjem poslova posredovanja može pričiniti nalogodavcu. Videćete u zakonskom predlogu postoje tačni iznosi uplaćenih sredstava osiguranja koje more da obezbedi posrednik da bi mogao da bude upisan u registar.
Nakon donošenja zakona u roku od šest meseci je potrebno doneti podzakonska akta. Radi se o sedam pravilnika koje će ministarstvo biti u obavezi u roku od šest meseci da donese. Međutim, postoje određene odredbe zakona koje će imati odložen početak primene. Pretpostavljate, radi se o onim delovima koji se tiču upisa u registar i plaćanja osiguranja. Te odredbe zakona će stupiti na snagu 18 meseci kasnije, pretpostavljamo da je to dovoljno vreme koje smo dali agencijama da se prilagode novim uslovima poslovanja.
Prvi pokušaj da se donese ovaj zakon bio je još 2009. godine, zatim 2011. godine i tada su vođene javne rasprave gde nije bilo saglasnosti onih koji su direktno bili zainteresovani za donošenje ovog zakona. Sada smo imali dvomesečnu javnu raspravu takođe uz učešće velikog broja zainteresovanih strana. Predlog zakona je prosleđen na 119 adresa, stručnoj javnosti, različitim organizacijama, agencijama koje se bave ovim poslom, nevladinim organizacijama, drugim državnim institucijama. Dobili smo 42 predloga sa sugestijama. Dobar deo tih predloga je uvršćen u tekst predloga ovog zakona.
Što se tiče Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ovo je Zakon koji je takođe bio usvojen na Vladi Republike Srbije, u januaru 2012. godine i prosleđen Skupštini, ali je zbog izbora bio povučen iz skupštinske procedure. Sa više pravno-tehničkim izmenama imate tekst zakona pred vama, koji je bio već jednom usvojen na Vladi Republike Srbije. Tada se pokazalo da je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek ima zakon iz bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora, a to je bio zakon koji je regulisao oblast spoljne trgovine, naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene. Sve druge zemlje su donele posebne zakone, razdvojili su trgovinu robom dvostruke namene od trgovine naoružanjem i vojnom opremom. Ovim zakonom to činimo i mi. Sa druge strane, bila je evidentna potreba da se ovaj zakon uskladi sa standardima EU i odgovarajućim konvencijama i pravilima kojima je Srbija ili pristupila ili namerava da pristupi.
Prema tome, prvi zakon je donet 2005. godine na nivou državne zajednice i bio je praktično novost u tom smislu što je prvi put oblast trgovine, naoružanja i vojne opreme izdvojena iz vojnog u civilni sektor, odnosno prebačena iz Ministarstva odbrane na Ministarstvo trgovine.
Suština ovih izmena, pored ove harmonizacije o kojoj sam govorio, s jedne strane sa standardima EU a s druge strane sa međunarodnim konvencijama i sporazumima, jeste da se obezbedi čvrst sistem kontrole u ovoj oblasti i eliminiše mogućnost neželjenih izvoza i trgovine ovim proizvodima. To je bio jedan od osnovnih zahteva i EU.
Reći ću nešto i o novim zakonskim rešenjima u odnosu na važeći zakon u ovoj oblasti. Naime, uvodi se pojam sveobuhvatne klauzule, koja je definisana na savremeni način. Šta to praktično znači? To znači da se proširuje lista roba koje mogu služiti dvostrukoj nameni i za koju se mora tražiti dozvola nadležnih institucija. Ovo je bila jedna od odredbi na kojoj je posebno insistirala EU.
Uvodi se obaveza pribavljanja dozvole za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Rok važenja dozvole je bio i do sada na godinu dana, a sada se ostavlja mogućnost automatskog produženja na još šest meseci, što je takođe novina. Rok za odlučivanje po zahtevima za izvoz je 10 dana od dobijanja posebne saglasnosti Ministarstva trgovine. Dakle, ukupan rok da se odgovori na zahtev jeste mesec dana, a u tom roku moraju da daju svoje saglasnosti Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA. Od tog dana, u roku od 10 dana Ministarstvo spoljne trgovine mora da da konačno rešenje odnosno dozvolu za izvoz odnosno uvoz.
Novina je što se uvodi mogućnost da je u određenim situacijama moguće po skraćenoj proceduri i bez pribavljanja svih saglasnosti nadležnih organa izdati dozvolu, a to su situacije kada se izvozi ili uvozi roba za potrebe Republike Srbije ili druge države ili kada se radi o pružanju humanitarne pomoći ili donacijama u hitnim slučajevima. Takođe, novina je da pored odbijanja i oduzimanja izdatih dozvola, uvedena je i mogućnost izmene već izdate dozvole.
Ostala rešenja su manje-više rešenja koja su preuzeta iz važećeg Zakona u ovoj oblasti. Moram reći da su u izradi zakona učestvovali predstavnici Evropske komisije. Kao što sam već naglasio, imali smo apsolutnu saglasnost na rešenja, jer su u skladu sa važećim standardima EU kao i važećim konvencijama u ovoj oblasti.
Što se tiče izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije, radi se o izuzetno važnom zakonu i to ne treba posebno da naglašavam. Prvi zakon u ovoj oblasti donet je 2005. godine, kada je uspostavljena i Komisija za zaštitu konkurencije kao nezavisno regulatorno telo. Posle četiri godine rada, donet je novi Zakon o zaštiti konkurencije, 2009. godine, gde su Komisiji pojačane nadležnosti u smislu instrumenata i mehanizama kojima Komisija može da interveniše u slučaju povreda konkurencije na tržištu.
Međutim, i sada, četiri godine posle primene ovog drugog zakona, uočene su neke nejasnoće, prepreke, problemi, pre svega u funkcionisanju Komisije. Poslednji izveštaj Evropske komisije naglasio je upravo probleme u njenom funkcionisanju i ukazao na neke odredbe Zakona koje treba izmeniti. Mi na ovaj način u potpunosti te prepreke otklanjamo.
Ovde imamo tri grupe izmena. Prva se tiče usklađivanja sa direktivama EU, druga se odnosi na procesna pitanja koja će povećati efikasnost rada Komisije i treća grupa izmena se odnosi na jačanje kapaciteta same Komisije.
U prvoj grupi izmena koja se tiču usklađivanja sa primedbama Evropske komisije koje su istaknute u godišnjem izveštaju, prva izmena tiče se roka zastarelosti i vođenja postupka pred komisijom i on će biti produžen sa tri na pet godina. U praksi se pokazalo da je rok od tri godine često nedovoljan, zbog vođenja složenih postupaka, pribavljanja često obimne dokumentacije, da su pojedini predmeti bili jako kompleksni i sada smo praktično tu nepravilnost, nejasnoću ili primedbu otklonili time što rok sa tri produžavamo na pet godina. Ovaj rok se obnavlja sa svakom radnjom u postupku, ali može najduže da iznosi 10 godina od vremena povrede.
Takođe, precizira se definicija dominantnog položaja učesnika na tržištu. Vi znate da je do sada rešenje iz zakona bilo da neki od učesnika na tržištu, ukoliko ima 40 i više posto učešća, da se smatra da ima dominantan položaj. Novim zakonskim rešenjem ovo će biti samo jedan od parametara i da neko ko ima i manje od 40 može da ima dominantan položaj, kao i ako neko ima više od 40, ne mora da ima dominantan položaj, jer će uzeti u obzir i ostali parametri, kao što je finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti, struktura tržišta i još neki parametri za koje će svi zajedno donositi odluku o dominantnom položaju na tržištu.
Ovim izmenama otklanja se i mehanizam naplate zatezne kamate na teret sredstava komisije. Do sada je komisija u slučaju obaranja njenih odluka na sudu vraćala novac koji je oduzela, i ne samo to, vraćala je iz svojih sredstava i kamate. Evropska komisija je smatrala da to utiče na nezavisnost komisije, čak otežava njen rad i ovo je bila jedna od vrlo čestih primedbi koje smo mogli da čujemo u proteklom periodu. Dakle, sada se sredstva za kamate naplaćuju iz budžeta a ne sredstava komisije. Namera je da se poveća odgovornost komisije u donošenju odluka.
Rok za sprovođenje postupka i ispitivanje koncentracije po službenoj dužnosti produžen je sa tri na četiri meseca. Pretpostavljate da je isti razlog, što se vrlo često ukazuje potreba za sprovođenjem složenih ekonomskih analiza za koje je potrebno mnogo više vremena od ova tri meseca, što je bilo do sada.
Takođe, novina što se teret dokazivanja ne postojanja dominantnog položaja umesto na učesnike na tržištu sada prebacuje na komisiju, jer do sada su preduzetnici, privredna društva, privrednici, ne samo što su oni morali da dokazuju da nemaju dominantan položaj, morali su sami da plaćaju sve te analize i ceo postupak, sada komisija mora da utvrdi da li neko ima dominantan položaj i ona da dokazuje, a ne učesnik na tržištu. To je bio jedan od zahteva privrednika, što jeste i u skladu sa evropskim standardima.
Kao što sam rekao, druga grupa izmena tiče se nekih procesnih pitanja, kako bi se rad komisije učinio efikasnim. Ovde se uvodi mogućnost prekida postupka u slučaju kad sam učesnik na tržištu čije poslovanje komisija ispituje, otkloni nepravilnosti na koje se ukazuje. Praksa EU je pokazala da se 60% slučajeva povrede konkurencije rešava na ovaj način, i mislim da smo uveli jedan delotvorni mehanizam za rešavanje ovakvih slučajeva.
Treća grupa izmena tiče se jačanja kapaciteta same komisije. Kao što znate, dosadašnji sastav Saveta komisije bio je takav da je sastavljen isključivo i jedino od pravnika, s obzirom da se radi o problematici koja ima veze više sa ekonomijom možda nego sa pravom. Došli smo do jednog balansa da najmanje dva pravnika i dva ekonomista budu članovi Saveta komisije.
Neću govoriti o drugim manjim izmenama koje se tiču donošenja etičkog kodeksa o plaćanju. Zapravo, menja se institucija procesnog penala. Ono što jeste takođe važna izmena, koju moram da kažem, tiče se odredbi o visini iznosa koje mora da plati onaj ko povredi pravila konkurencije. Do sada je to bilo do 10% od ukupnog prihoda kompanije na globalnom nivou. Ako neka velika multinacionalna kompanija posluje u Srbiji, ako je komisija kazni sa 1% ona mora da plati 1% od ukupnog prihoda koji u celom svetu ta kompanija ostvarila. Sada se to odnosi do 10% od prihoda ostvarenih na teritoriji Republike Srbije.
Mi verujemo da ćemo ovim zakonskim rešenjima u velikoj meri osnažiti i kapacitete same komisije, ali takođe i njen rad učiniti efikasnijim, jer dosadašnje iskustvo pokazuje da od 16 odluka koje je komisija donela 12 odluka je palo na sudu. Ne kažemo da se radi o neodgovornom, nesavesnom poslovanju, pre svega i odlukama Saveta komisije, veliki deo problema leži i u dosadašnjim zakonskim rešenjima koja na ovaj način mi otklanjamo.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, ovde su faktički najmanje izmene u pitanju. Imali smo i stari zakon koji je donet pre četiri godine koji je u potpunosti uvažio sve standarde, pre svega direktive EU, o elektronskoj trgovini i ovde imamo dve grupe izmena. Jedne se tiču pravno-tehničke redakcije teksta i pojašnjenje nekih formulacija ili brisanje nepotrebnih formulacija. Suština tog dela izmena jeste da se olakša sudovima, u slučaju eventualnih sporova, i ova sudska zaštita je zapravo jedan od ključnih motiva za izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini.
Mi tu pojašnjavamo neka rešenja koja su bila, možda neprecizno formulisana u prethodnom tekstu tog zakona. Neke od tih novina, recimo, daje se mogućnost tržišnom inspektoru, ili inspektoru za tržišne komunikacije da zabrani pružanje usluga informacionom društvu u slučaju povrede odredbi ovog zakona. To do sada nije bio slučaj. Osim toga, odredbe ovog zakona moraće da poštuju trgovci koji posluju i koji i nemaju sedište u Srbiji, a koji svoju robu prodaju na tržištu Srbije, što je posebno važno imajući u vidu da svaka 25 onlajn trgovina se obavlja između domaćih učesnika na tržištu, a da manje-više, da se radi u svim ostalim transakcijama onlajn prodavnice su registrovane van teritorije Srbije.
Ovde se povećavaju iznosi pojedinačnih kazni, u nekim slučajevima i do pet puta. Takođe se brišu neke odredbe, kao što su oni delovi koji se tiču elektronskog potpisa, jer je to oblast koja je regulisana zakonom o elektronskom potpisu. Brišu se i stavovi u vezi sa osnivanjem preduzeća i sa funkcionisanjem stranih preduzeća, što je takođe detaljno definisano nekim drugim rešenjima.
To je jedan razlog za donošenje ovog zakona, drugi su kao i u većini drugih slučajeva, usklađivanje sa direktivom o elektronskoj trgovini i prethodni zakon je bio usaglašen. U međuvremenu je i direktiva o elektronskoj trgovini EU bila izmenjena i postojala je potreba da je sada uskladimo sa novim rešenjima direktive o elektronskoj trgovini.
Drugim rečima, ovaj zakon drugim rečima treba da zapravo obezbedi pravnu sigurnost za učesnike u ovom vidu trgovine i drugi naziv za ovaj zakon jeste zapravo zakon o pravnoj sigurnosti u elektronskom poslovanju.
Što se tiče Zakona o ratifikaciji, imamo Sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja sa Marokom. Manje više, radi se o tipskom sporazumu. Vlada je još 2007. godine donela jedan model tipskog sporazuma na osnovu kojeg se sačinjavaju i pregovaraju svi ostali sporazumi. Imamo 50 takvih sa 50 država. Ovaj sporazum se u dve tačke ili odredbe razlikuje od tih tipskih sporazuma. Suština je da se obezbedi zaštita stranim investitorima i ulagačima, u ovom slučaju sa Marokom. Nažalost, mi smo nekada imali razvijenu robnu razmenu koja je išla i do 80 miliona evra sa Marokom. Danas je to palo na manje od 10 miliona evra.
Verujemo da ćemo i ovim zakonskim predlogom koji je samo jedan mali podstrek razvoja tih ekonomskih odnosa, kao i sa drugim zakonom koji donosimo u saradnji i formiranju mešovitog komiteta, doprineti da se ta saradnja razvija na zadovoljavajući način i koristeći potencijale koje i jedna i druga zemlja imaju.
Upravo Sporazum o osnivanju mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku saradnju i naučno-tehničku saradnju sa Marokom ima za cilj da definiše oblasti gde Srbija i Maroko imaju mogućnost da se ta saradnja razvija, da se rešavaju problemi koji postoje u trgovini i svim drugim oblastima ekonomske saradnje između dve zemlje. Već smo u junu imali zasedanje Mešovitog komiteta ovde u Beogradu, gde smo definisali pet oblasti u kojima ove dve zemlje mogu da tu saradnju učine boljom nego što je danas.
Na kraju, Sporazum o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija sa Azerbejdžanom. Ovo je jedan od, rekao bih, novijih sporazuma. Mi smo ove godine, moram da kažem, potpisali nekoliko sporazuma sličnog ili identičnog sadržaja, pre svega sa SAD, Velikom Britanijom, Kinom. Pre toga imamo sporazume sa Korejom i Egiptom i ovo je jedan novi sporazum koji potpisujemo sa Azerbejdžanom koji, verujem, da će stvoriti pretpostavke za bolju saradnju, pre svega, preduzeća u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, koji će takođe omogućiti naš zajednički nastup, kada se radi o Svetskoj poštanskoj uniji ili Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. Dakle, branimo naše interese pred tim međunarodnim telima.
Omogući će saradnju eksperata i stručnjaka u ovoj oblasti, razvoj elektronske uprave i što je posebno važno, kao što sam rekao, eventualno stvoriti mogućnost za zajednička ulaganja u ovoj oblasti.
Ovaj sporazum zaključuje se na period od pet godina i automatski se produžava za narednih pete godina jedino u slučaju da neka od strana zatraži i obavesti drugu stranu da ne želi produženje ovog sporazuma. Hvala.

Mislio sam da se javim na kraju rasprave, ali dozvolite mi samo par reči, ne polemike, već možda pojašnjenja.
Što se tiče brzopletosti, mi smo pripremili nacrt ovih zakona i prosledili iz Skupštini. Zaista ne određujemo kada ćemo doći ovde. Bili smo spremni za prošlu sredu još, kako nam je rečeno, ali zbog nekih izmena i donošenja zakona po hitnom postupku, nažalost, osmi dan kasnimo. Što se tiče ministarstva, mi apsolutno ne određujemo prioritete. Ni jedan od ovih zakona nije po hitnom postupku. Došli smo ovde kada nam je praktično rečeno i po dnevnom redu same Skupštine.
Što se tiče ovih primeni na zakone oko polaganja stručnog ispita, a vezano za Zakon o posredovanju, vi ste delimično u pravu, ali mi smo morali da uvažimo neko realno stanje. U velikom broju agencija veliki broj ljudi radi upravo sa srednjom stručnom spremom. Jedino što smo mogli da uradimo, jeste da na neki način legalizujemo to postojeće stanje i da odemo jedan mali korak napred i da tražimo polaganje stručnog ispita samo za poslove posredovanja i za pravljenje ugovora, za šta u agencijama postoje stručni ljudi koji će to raditi. Veliki broj agenata, veliki broj ljudi je sa srednjom stručnom spremom i plašimo se da bi ih sa novim obavezama prema tim agencijama doveli još u teži položaj. Naravno, to ne znači da mi nećemo povećavati standarde. Ovo je jedan prvi korak koji je u skladu sa nekim realnostima koje danas uvažavamo.
Što se tiče toga, tačno je, ja sam i sam rekao da ovo nije obaveza bila prema EU, niti postoji obaveza usklađivanja sa standardima EU. Ono što smo mogli da uradimo, to je da sa kompatibilnim tržištima i tržištima koja tamo aktivno rade, a to su slovenačko i hrvatsko tržište, gde su i sami posrednici rekli da imaju najviše poslovnih kontakata i ugovora upravo sa posrednicima u tim zemljama i zato smo koristili iskustva u najvećem delu iz tih zemalja, hrvatski zakon, slovenački zakon, kao i, naravno, zakone iz drugih zemalja regiona. Najveći deo tih rešenja smo primenili u ovom zakonskom predlogu, uvažavajući neke naše specifičnosti.
Što se tiče Zakona o zaštiti konkurencije, gospodin Jugović je naveo sličnu primedbu. Dakle, uvođenje takse umesto naknade, jedino što smo mogli da uradimo i što smo morali da uradimo jeste da uskladimo zakon sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji govori o taksama, a ne naknadama. Ali, pravilnik o tim taksama će pisati članovi Komisije.
Prema tome, ovim se zaista ne ugrožava nezavisnost. Video sam da je tu sumnja kod gospodina Jugovića. Što se nas tiče, moglo je da ostane i naknada, ali smo dobili primedbu i sugestiju iz zakonodavstva da moramo da uskladimo zakon sa Zakonom o budžetskom sistemu i zato je uvedena reč: „taksa“ umesto: „naknade“, ali se suštinski ne menja ništa.
Što se tiče retroaktivnosti, započeti postupci se okončavaju odredbama novog zakona samo u onom procesnom smislu, u materijalnom smislu započeti postupci se završavaju po modelu odnosno odredbama starog zakona. To važi i za dominantan položaj, po kriterijumima iz prethodnog zakona, za zastarelost, itd. Zaista nema nikakvih elemenata retroaktivnosti. Na to nam je ukazala Evropska komisija i na kraju, kada smo došli do ovakvog rešenja, nije imala nikakvih primedbi. Ali, postojala je sumnja, to razumem i na tu sumnju su ukazali i drugi. Računam da smo to otklonili i na kraju je stigla najviša ocena upravo od Evropske komisije koja je od samog početka bila inolvirana u izradu ovog zakona.

Samo nekoliko pojašnjenja u odnosu i na ovo izlaganje i na prethodno. Bilo je primedbi da su kazne u Zakonu o prometu nepokretnosti male s obzirom na veličinu štete koja može da se pričini. Te kazne su u skladu sa Zakonom o prekršajima. Bilo je primedbi da su i prevelike. Čuli smo i ovu koju ste vi izneli, ali one su u potpunosti usklađene sa zakonom o kojem sam govorio.
Što se tiče toga ko ispituje i sve oko stručnih ispita biće regulisano posebnim pravilnikom, kako i u zakonu kaže. Sedam pravilnika treba da bude doneto u roku od šest meseci, između ostalog, i sve ovo o čemu ste i vi govorili. Smatrali smo da ovo ne treba da bude predmet ovog zakona, već posebnog pravilnika koji je i mnogo lakše menjati.
Što se tiče iznosa koji se vezuje za polisu osiguranja, to je na godišnjem nivou nekih 70.000 dinara. Bilo je debate i oko ovoga. Velike agencije su predlagale da to bude najmanje 1500 evra. Njima odgovara za to što su jače i konkurentnije od ovih slabijih. Ovo je neko rešenje koje je, rekao bih, kompromis. U Hrvatskoj je to oko 500 evra, ali s obzirom na jaču konkurenciju kod njih, ja računam da će i ova cena padati, što bude tržište nekretnina kod nas oporavljalo i povećavao se broj agencija.
Da li je ova oblast mogla da bude regulisana Zakonom o obligacionim odnosima? Da li je uopšte bio potreban ovakav zakon? U nekim normalnijim prilikama verovatno da. Međutim, mi smo reagovali na faktičku situaciju koju imamo, da cveta sivo i crno tržište. Ovo jeste jedan odgovor upravo na tu katastrofalnu situaciju koja se stvorila na tržištu nekretnina. Smatrali smo da na celovit, objedinjen način ovu oblast treba da regulišemo.
Što se tiče mišljenja BIA vezano za saglasnosti u Zakonu o robi dvostruke namene, do sada je rok bio mesec dana. Hteli smo da zadržimo i tu formulaciju od mesec dana ukupnog roka kada dozvola treba da se izdaje. Mi ćemo i nastojati da to bude sve u roku od mesec dana, ali smo se samo ograničili na tih 10 dana od trenutka dobijanja poslednje saglasnosti Ministarstva trgovine, iz jedinog razloga zato što je to bila preporuka stručnjaka Evropske komisije koji su sa nama učestvovali u izradi ovog zakona i da nije dobro zbog komplikovane procedure, složene procedure, često kompleksnih slučajeva, da ne treba ograničiti ovaj rok.
Što se tiče PayPal, mi smo u pregovorima oko vođenja i „recieve“ opcije, pored „send“ opcije koja je već uvedena u Srbiju. PayPal traži dodatne garancije i objašnjenja NBS. Narodna banka smatra da više nema nikakvih zakonskih prepreka i da je zakonska regulativa sasvim dovoljna i za vođenje „recieve“ opcije. To objašnjenje smo prosledili PayPal-u. Očekujemo njihov odgovor, ali su izrazili spremnost da vrlo brzo uvedu i „recieve“ opciju. To je inače praksa sa PayPal-om, u svakoj zemlji gde su dolazili, da prvo krenu sa „send“ opcijom, a onda i sa ovom drugom.
Što se tiče dodatne doze diskrecije koju dajemo komisiji, rekao sam ono što je istina. Ko god da je, uopšte neću da ulazim u kompetenciju same komisije, ali činjenica jeste da je veliki broj predmeta komisije padao na sud, delimično verovatno i zbog nekih pogrešnih odluka komisije, ali nije na nama da tome sad sudimo. Sud je rekao svoje. Delimično je i zbog nekih nejasnoća koje smo imali u dosadašnjem zakonu. Ali, ovo nema nikakve veze što im dajemo dodatno diskreciono pravo. U slučaju koji ste spomenuli, tu se ne radi o ispitivanju koncentracije, u slučaju „Agrokora“ i „Merkatora“. Postupak može da se prekine samo u postupcima kada se utvrdi da je jedan od učesnika ispravio povrede konkurencije. Što se tiče koncentracije, apsolutno ne može do toga da dođe. Hvala.

Biću vrlo kratak. Deo kod prinudne naplate u potpunosti je usklađen sa Zakonom o poreskoj administraciji i poreskom postupku. To je bio zahtev poreske uprave. Prema tome, ceo postupak, način naplate, uslovi, sve je prebačeno na poresku upravu.
Što se tiče rokova, prvi zahtev Evropske komisije za izmenu ovog zakona se ticao upravo tog produženja roka sa tri na pet godina. Rok od tri godine je bio nedovoljan. Imali smo bezbroj predmeta koji su zastareli. Potrebne su kompleksne analize, prikupljanje dokumentacije i očito da rok od tri godine nije bio dovoljan ne samo za našu Komisiju za zaštitu konkurenciju, već i u mnogim razvijenijim evropskim zemljama taj rok od tri godine je bio nedovoljan.
Kada već govorimo o rokovima, koristim priliku, gospodin Miković je to već maliciozno spomenuo, da smo neke rokove produžili sa osam na 15 dana, sa 15 na 30 dana i sa dva na tri meseca, vezano za isti zakon.
Šta je suština? Nije suština da produženjem ovih rokova povećamo efikasnost. Suština je da dobijemo na kvalitetu. Prvo to je bio zahtev same komisije, jer ovi rokovi koji su ranije bili, takođe su bili nedovoljni. Drugo, radi se o instruktivnim rokovima. Treća stvar, evo šta je praksa pokazala, posebno kada se radi o presudama Vrhovnog kasacionog suda.
Imamo predmet od 29. juna 2012. godine, presuda od Vrhovnog kasacionog suda, prejednačena je presuda Upravnog suda od 21. aprila 2011. godine i poništeno je rešenje Komisije od 24. januara 2011. godine, kojim je određena mera zaštite konkurencije, nije važno kojem učesniku na tržištu. Prema tome, mi smo ovaj rok za izjašnjavanje VKS definisali na svega tri meseca. Radi se takođe o instruktivnom roku, jer ne možemo sudu naložiti u kom roku da se izjašnjava. Videli smo ovde, godinu dana rok i to jeste povećanje efikasnosti. Hvala vam.

Slažem se da mi na svaki način treba da pomognemo domaću proizvodnju i to jeste jedan veliki problem generalno cele ekonomije i privrede Srbije. Međutim, takođe treba da kažemo da nismo sami i da se mi, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i procesu priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, moramo pridržavati određenih pravila koja važe za sve.
Samo da vam kažem da mi moramo, recimo, da menjamo Zakon o akcizama na alkoholna pića u jednom članu zato što, po procenama Svetske trgovinske organizacije, mi favorizujemo domaće proizvođače, gde je akciza na alkoholna pića manja od akciza za strana alkoholna pića. Mi moramo, tu nema pregovora. Ako hoćemo da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, taj zakon moramo da uskladimo. Imamo još dva zakona koja na taj način moramo da menjamo, bukvalno u jednom članu.
Znači, svaka protekcionistička mera koja bi bila protumačena na način da mi favorizujemo domaće učesnike na tržištu, ne bi bila dobro primljena. Jesam za to da na svaki način podstičemo, pomažemo domaću proizvodnju u svim segmentima, ali takođe da budemo realni, da ne sme to da bude protumačeno na bilo koji način da neke učesnike na tržištu dovodimo u privilegovan položaj u odnosu na druge, bez obzira što su nama domaće i draže.

Vrlo kratko na ovaj deo pitanja koji se odnosi na rezerve kukuruza u robnim rezervama. Tačno je ovo što je gospodin Jovanović rekao, od 150 do 160 hiljada tona kukuruza u skladištima kukuruza za robne rezerve, 31% je zaraženo i toksično. Te količine su izdvojene u posebnim ćelijama. Već je otpočeo proces detoksikacije tih količina, a preostala količina biće podeljena farmerima, 300 kilograma po grlu stoke. Nekih 30 hiljada tona će biti podeljeno. Redovno ćemo vas obaveštavati i o daljim kontrolama, s obzirom da smo se dogovorili sa Ministarstvom poljoprivrede da izvršimo još jednu vanrednu kontrolu, kako bi utvrdili da li su ove količine stvarne, jer one jesu za sad na papiru, kao i da li su ponovo realne količine kukuruza koje su toksične.

Najpre želim da pojasnim da, po Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, tržišna inspekcija ministarstva je nadležna za kontrolu industrijskih i neprehrambenih proizvoda. To je u skladu i sa važećim evropskim standardima u ovoj oblasti, znači, sve što nije hrana, jeste u nadležnosti kontrole tržišne inspekcije i Ministarstva trgovine.
Vi ste spomenuli kvalitet hrane. Želim da podsetim, takođe po ovim zakonima, vezano i za Zakon o bezbednosti hrane biljnog i mešovitog porekla, Zakon o bezbednosti pića, Zakon o zaštiti bilja, Zakon o zaštiti životinja, da je to u nadležnosti različitih veterinarskih i fitosanitarnih inspekcija, dok u nadležnosti Ministarstva zdravlja nalazi se Zakon o bezbednosti hrane, odnosno Zakon o sanitarnom nadzoru, zatim zdravstvene usluge uređuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a bezbednost lekova uređuje Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Dakle, ne bežim od toga da odgovorim na vaše pitanje, apsolutno ne bežim od odgovornosti, kao član Vlade, ali vam govorim činjenice koje su u skladu i sa zakonima našim, ali i sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Prema tome, nismo nikakav izuzetak, kada se radi o komparaciji sa zemljama EU.

Vi znate da po sadašnjem zakonu dozvoljen je uvoz onih proizvoda koji sadrže maksimalno do 0,9% genetski modifikovanog sadržaja. Vaše pitanje na mestu, jer dugo se već vodi debata o tome da li se vrši kontrola tih proizvoda, da li se prekoračuje ta doza, odnosno granica od 0,09. Mi smo kod ministarstva u više navrata zatražili od inspekcija koje kontrolišu uvoz tih proizvoda i dobili smo uveravanja da se vrše striktne kontrole upravo onih proizvoda koji sadrže do 0,9 genetski modifikovanog sadržaja.
Mi inače moramo da radimo na izmeni ovog zakona. Te izmene neće ići u pravcu da dozvolimo proizvodnju genetski modifikovanih organizama, ostaće izričita zabrana proizvodnje. Ono što ćemo takođe uraditi, značajno ćemo pooštriti ovu vrstu kontrole za uvoz svih vrsta proizvoda, posebno onih koji sadrže do ovih 0,9%. Uradićemo sve ono što su uradile sve zemlje u procesu pristupanja STO i na to imamo pravo, dakle, uvođenje čitavog niza restriktivnih mera kako bi obezbedili uvoz bezbedne i zdrave hrane.

Što se tiče razmera štete kao posledice ove afere, kreću se vrlo različito. Odokativno se daju procene te štete. Jedino čime raspolažemo to su procene Privredne komore Srbije, da bi ukupna šteta od početka krize do njenog okončanja mogla da bude između 100 i 125 miliona evra.
Ono što smo mi kroz naše analize došli do podataka jeste da je značajno opao izvoz mleka i mlečnih proizvoda. Ukupno tržište, vi to bolje znate od mene, u oblasti mlekarske industrije je vrednosti nekih 590 miliona dolara, a od toga izvozimo 70 do 90 miliona, zavisno od godine do godine. Neke mlekare su potpuno obustavile izvoz. Namerno ne spominjem imena ovde tih mlekara. Druga velika mlekara je smanjila izvoz čak za 37,8%, sledeća 42,5%, zatim 29,5%. Dakle, značajno je manji izvoz nego prošle godine, što nije samo, istina, rezultat ove afere.
S druge strane, promet u maloprodaji je takođe značajno opao. Mi smo analizirali ovde šest najvećih trgovinskih lanaca. Opet neću da spominjem njihova imena, ali uglavnom je promet opao od pet do čak 27% od početka krize do danas.

Vi ste pokrenuli jedno pitanje koje je vrlo važno i koje nas čeka, bez obzira da li ovu ili neku sledeću Vladu, a to je reforma inspekcijskih službi inače u Srbiji. I prošli put smo pričali ovde, kada je bilo reči o izmeni Zakona o trgovini, vezano za tržišnu inspekciju. Postoje dva modela o kojima se već duže vreme razmišlja, ali još uvek nema odluke kojim putem krenuti u tu reformu.
Kao što znate, imamo čitav niz inspekcija u Srbiji, a da jedna sa drugom nemaju nikakvu koordinaciju, nema saradnje, nema povezivanja tih inspekcija i zato se razmišljalo ili o formiranju generalnog inspektorata koji bi bio krovna institucija za sve inspekcije ili drugi model, da ostanu sadašnje inspekcije, ali sa daleko boljom i efikasnijom koordinacijom među njima nego što je sada slučaj.
Prema tome, to nas čeka pre ili kasnije, nevezano za sanitarnu, tržišnu ili poljoprivrednu inspekciju. To je jedan veliki posao. Velika reforma mora da se dogodi u inspekcijskim službama, da bi one bile značajno efikasnije nego sad.

Tri su razloga zašto nismo prihvatili ovaj amandman, iako je vaš predlog potpuno na mestu sa stanovišta i same struke, a ako hoćete, i sadržine samog zakona.
Prošli put sam to rekao, imali smo dilemu za sve ono što ste iznosili kao primedbe. Te dileme će i dalje ostati. Ipak, procenjujemo da su prevagnuli neki argumenti protiv prihvatanja, između ostalog, i ovom amandmana.
Šta su ti razlozi? Prvo, što pojedine oblasti u trgovini već regulišu te uslove. Naveli smo primer rada u apotekarskim ustanovama. Tačno se zna koja kvalifikacija se traži. To će ostati i za neke druge oblasti, bez da mi to normiramo u ovom probnom zakonu. Drugi argument je što smo prepustili tržištu, tačnije konkurenciji da to sama uradi, umesto što ćemo mi uraditi jednim zakonskim rešenjem.
Vi ste naveli dobar primer oko primera mesara. Ako neki trgovinski lanac traži pet mesara, sigurno da će tražiti tu kvalifikaciju, neće tražiti zidara ili tesara, već stručno lice, verovatno i sa odgovarajućim iskustvom. Prema tome, potpuno ste u pravu da jeste potrebna određena kvalifikacija, samo je razlika u tome da li ćemo ovde propisati u krovnom zakonu ili ne.
Ako bi to sada propisali kao zakonsko rešenje, to onda podrazumeva donošenje podzakonskog akta da bliže odredimo ovu oblast, i to bi onda proizvelo određene implikacije – šta sa postojećim zaposlenima koji već rade u trgovini? Da li to znači da bi došlo do turbulencija, promena zahteva za prekvalifikacijama? Objektivno se plašimo da bi to ipak proizvelo određene posledice po aktuelne zaposlene u trgovini.
Pravo da vam kažem, to je postojalo kao rešenje u prethodnom zakonu. Nikada taj podzakonski akt nije ni donet. Verovatno nije donet, ne znam šta je tačan razlog, ali pretpostavljam, plašeći se od implikacija donošenja tog podzakonskog akta na one koji trenutno rade u trgovini.

Samo jedna dopuna. Imali smo sednicu Vlade neposredno pre početka ovog zasedanja, i Vlada je prihvatila ovaj amandman sa ispravkom.

Samo ću kratko reći šta su bili razlozi za neprihvatanje ovog amandmana. Pre svega, što EU jeste jedinstveno tržište sa slobodnim protokolom ljudi, roba i kapitala. Drugo, što je to bio zahtev trgovaca koji posluju u Srbiji, da im to pričinjava i pravi dodatne troškove jer kada proizvode robu na jednom mestu i onda tu robu uvoze u Srbiju i neke druge zemlje, onda bi ovde morali da lepe neke posebne etikete koje se razlikuju od etiketa koje takođe predviđaju mogućnost da se piše kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza EU. Prema tome, to su bili razlozi zašto nismo prihvatili ovaj amandman. Ako se raspadne EU, promenićemo i ovaj član zakona.

Samo da pojasnim. To ne znači da ako trgovac hoće može da stavi na deklaraciji ime zemlje proizvodnje, odnosno uvoza. Ovo ostavljamo kao mogućnost za one koji imaju proizvodnju na jednom mestu, koji izvoze tu robu u više zemalja i da ne bi morali da se za Srbiju prave posebne etikete, odnosno deklaracije, da mogu da navedu i EU. Ostaje sloboda izbora trgovaca da navedu i zemlju proizvodnje, odnosno uvoza.

Nadam se da se bar slažemo u tome da ovo nije amandman o tome da li treba da idemo ka EU ili ne i hoće li se raspasti ili se neće raspasti.
Suština je, još jednom ponavljam, mislim da je gospodin Đurić tu dao sasvim dobru argumentaciju, u globalnoj ekonomiji. Isticanje pojedinačne zemlje gubi smisao. Ovo što je rečeno, ako neko uvozi "Boš" iz Hong Konga ili neka druga kompanija, znači da je taj proizvod manje vredan?
Sa druge strane, nismo dobili nijednu primedbu Udruženja potrošača na ovaj član zakona, jer su i oni svesni da se tom deklaracijom, objektivno, niti unapređuju, niti gube bilo koja prava potrošača, jer potrošači se štite ne tom deklaracijom, već nadzorom, kontrolom drugih inspekcija, od tržišne do drugih državnih, sanitarnih i drugih organa, oko kvaliteta proizvoda. To je suština.
Prema tome, mislim da ovde, osim što smanjujemo troškove tim trgovcima do kojih nam je stalo, koji su tražili izmene ovog zakona, potrošači apsolutno ništa ne gube. Prema tome, smatram da zaista svaka dalja diskusija na ovu temu neće doprineti zaštiti potrošača.