Kao što ste i vi rekli, mi smo se opredelili za jedno srednje rešenje, da na neki način izađemo u susret, imajući u vidu i argumentaciju koju ste i prošli put izneli i danas. Prema tome, do sada je bilo okvirno da ministar određuje okvirno radno vreme, opet je sve prepušteno lokalnim samoupravama. Naš prvobitni predlog je bio da se sve prenese na lokalne samouprave, sada imamo jedno rešenje koje uvažavam i ove opasnosti  koje mogu da nastanu u slučaju primene ovog novog rešenja. Tako da mislim da smo prihvatanjem ovog amandmana Odbora izašli praktično u susret i ovom vašem zahtevu, odnosno amandmanu.

I u načelnoj raspravi je bilo reči oko ove odredbe. Kada je prvobitno donet zakon o trgovini vodila se polemika.
Pripremajući se za ovu raspravu, video sam beleške i video sam da je poslanik Zoran Ostojić apsolutno protiv donošenja jedne ovakve odredbe.
Argumentacija tada predlagača je bila kao vaša sada, da se zaštite maloprodajni objekti. Međutim, šta se desilo? I prošli put sam govorio kakva je struktura maloprodaje po formatima za 2011. godinu. Na stranu to što ovo nikad nije zaživelo u praksi. Znači, nismo ih zaštitili, jer je svako otvarao trgovinske lance, ko je hteo, ako je imao dozvolu lokalne samouprave, građevinsku i svaku drugu dozvolu. Niko nije ni tražio, niti su u ministarstvu formirali ovaj centar za trgovinu koji je inače bio predviđen kao javna agencija. Prema tome, ne stoji argumentacija da smo ih time zaštitili, a evo kakva je struktura.
Dakle, mi od deset rangiranih zemalja smo na devetom mestu. Iza nas je samo Ukrajina sa učešćem hipermarketa 5%, supermarketa 24% i male radnje čine čak 53%. Mi ovim niti ćemo zaštititi, niti ćemo na bilo koji način promovisati hipermarkete i supermarkete, osim što ćemo ukinuti jednu restriktivnu odredbu i dati tržištu mogućnost da reguliše ovaj odnos.
Ne možemo mi ni jednom odredbom zaštititi male radnje, ma kakva da je. Jedino možemo da zabranimo, ali niko o tome ne razmišlja.
Gledali smo kako stoje stvari u drugim zemljama. Ne postoji nigde rešenje da Komisija za zaštitu konkurencije reguliše unapred i daje dozvolu za otvaranje hipermarketa. Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti mora da reaguje ako dođe do zloupotrebe dominantnog položaja ili dođe do monopola. To je predmet Zakona o zaštiti konkurencije i nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije.
Ukoliko bi zadržali ovo rešenje, ne vaše, nego rešenje koje je bilo do sada, ono je izvor korupcije. To znači da neko u ministarstvu, tačnije ministar, može da procenjuje da li mu se neko sviđa ili ne sviđa po nekim kriterijumima koje sam odredi, definiše da li će nekome dati dozvolu ili neće dati dozvolu.
Ne vidim apsolutno nikakav razlog da ostane. Bilo je takvih predloga ovde i tokom diskusije, ne vaših, da ostane rešenje da ipak mi dajemo saglasnost na otvaranje hipermarketa većih od 2000 kvadratnih metara. Dakle, umesto da Ministarstvo, da neka agencija, bilo ko daje tu dozvolu, mi ostavljamo samom tržištu da to reguliše, da svaki trgovac po slobodnoj proceni odlučuje gde će taj objekat praviti, a ako dođe do monopola ili zloupotrebe dominantnog položaja, komisija svakako mora da reaguje.

Komisija ima svoje procedure na osnovu kojih reaguje, po svakoj prijavi je dužna da reaguje i druga stvar, ovo što ste vi naglasili, iako ukidamo ovaj Centar za zaštitu trgovine, koji je trebao da prikuplja sve informacije i formira jednu bazu podataka u informacioni sistem, pokušavamo da na jeftiniji i efikasniji način dođemo do tog informacionog sistema, koji može da bude onda osnova i za reakciju Komisije za zaštitu konkurencije.
Prema tome, to je onda naša pomoć Komisiji, a ne samo da može da reaguje po prijavama koje pristižu.

Mi ćemo sigurno ovim podzakonskim aktom predvideti i ovo što ste vi predložili u amandmanu, posebno vezano za skladištenje ove oduzete robe, a kao što ste malo pre naglasili ili u prethodnom izlaganju, videćemo da li će tim podzakonskim aktom neka vrsta procenitelja biti predviđena ili ko će to biti, ali to će biti predmet ovog podzakonskog akta.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinite što u ovo vreme raspravljamo i tu bi se potpuno složio sa poslanikom Veselinovićem, o vrlo važnom zakonu, tačnije izmenama i dopunama ovog zakona, ali ja čekam dva sata od kad mi je rečeno da počne ova rasprava. Nadam se da ćemo i kroz načelnu raspravu i raspravu o amandmanima doći do jednog dobrog teksta zakona koji na sistemski način uređuje oblast trgovine.
Kao što znate, ovaj zakon je usvojen još 2010. godine, a njegova praktična primena počela je od 1. januara 2011. godine. Ovaj zakon je praktično proistekao iz Strategije razvoja trgovine koja je usvojena godinu dana ranije i on predstavlja samo normativnu konkretizaciju rešenja i same Strategije. On je zaista udario savremene temelje razvoja trgovine, uvažio je sve međunarodne standarde u ovoj oblasti, uvažio evropske direktive u oblasti trgovine, ali takođe se pokazalo da u dve godine primene, da zakon ima određene manjkavosti, da su određena rešenja bila neprimenljiva u praksi, da nisu mogla biti implementirana. Takođe, u pojedinim odredbama postojala su restriktivna rešenja koja su sprečavala dalji razvoj trgovine iako to, naravno, nije bila prvobitna namena.
Prema tome, uvažavajući iskustva primene zakona, uvažavajući i predloge koje smo dobili i od struke, od trgovaca, koje smo dobili od svih drugih učesnika na tržištu, odlučili smo da idemo sa izmenama i dopunama ovog zakona čiji je osnovni cilj da unapredi poslovni ambijent, doprinesemo daljem razvoju trgovine, da pospešimo konkurenciju među svim učesnicima na tržištu, na kraju da to bude i doprinos zaštite potrošača u Srbiji.
Same izmene i dopune ovog zakona mogli bi podeliti u neke četiri osnovne grupe. Prva grupa izmena se odnosi na uklanjanje svih restriktivnih ograničenja i odredbi u samom zakonu. Druga grupa izmena su novine koje zakon donosi, koje do sada nisu bile normirane u važećem zakonu. Treća grupa izmena treba da doprinese efikasnijem radu tržišne inspekcije. Četvrta grupa izmena su zapravo tehničke izmene koje pojašnjavaju pojedine zakonske odredbe.
Dozvolite mi da što je moguće kraće, uvažavajući i vaše vreme i vreme u kome se ova sednica odvija, dam nekoliko najosnovnijih i najznačajnijih izmena ovog zakona.
Kada govorimo o prvoj grupi izmena, dakle uklanjanje postojećih administrativnih prepreka, ono što bih odmah trebalo da kažem jeste i najveća izmena jer je važeći zakon predviđao da ministarstvo, tačnije Centar za razvoj trgovine daje na kraju dozvolu za sve trgovinske objekte veće od 2.000 kvadratnih metara. Drugim rečima, da se radi posebna studija koju bi trebalo da prihvati taj centar za razvoj trgovine i što je najgora stvar, nikada ta odredba nije ni zaživela. Dakle, mi smo imali jednu restriktivnu odredbu koja je mogla da bude destimulativna za sve strane ulagače u zemlji, u stvari u praksi niko nikada niti je tražio tu dozvolu, a otvarani su, kao što znate, maloprodajni objekti upravo veći od 2.000 kvadratnih metara.
Dakle, mi sa jedne strane sada uklanjamo odredbu koja nije bila ni primenjivana, koja u sebi sadrži taj restriktivni, odnosno ograničavajući karakter. Šaljemo vrlo jasnu poruku da su dobrodošli svi strani ulagači i investitori, jer je potpuno besmisleno da neko dobije sve neophodne dozvole na lokalnom nivou, od građevinske dozvole, drugih dozvola i na kraju da postoji neki organ, u ovom slučaju ministarstvo, odnosno taj centar za razvoj trgovine i da ne dozvoli i ne izda dozvolu za nekog stranog investitora.
Šta je bila ideja sa ovim prvobitnom rešenjem? Ideja je bila plemenita, dobro zamišljena, da u uslovima kada nismo imali razvijeno tržište i konkurenciju, da se na taj način kontroliše koncentracija različitih maloprodajnih objekata. Drugim rečima, da se ne ugroze takozvane male prodavnice otvaranjem ovakvih objekata. Međutim, statistika govori nešto sasvim drugačije. Ako pogledate strukturu maloprodaje po formatima za 2011. godinu, da, recimo, u Češkoj imate 40% na tržištu hipermarketa, 15% supermarketa, 15% malih radnji, u Slovačkoj 31% hipermarketa, 24% supermarketa, 19% malih radnji, da u Mađarskoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rusiji, e onda dolazi Srbija sa svega 5% hipermarketa, 24% supermarketa i 53% malih radnji. Ovo je jedna odredba i izmene ove odredbe će biti zapravo jedan signal za sve velike trgovinske lance koji nameravaju da ulažu i investiraju u Srbiju.
Druga izmena je posledica ove prve. Dakle, ukidamo centar za razvoj trgovine, koji opet nije zaživeo. To je javna agencija. Ova izmena podrazumeva i manje potrošnje, jer neće biti potrebe da se zapošljavaju novi ljudi, ni da se ta agencija finansira.
Treća izmena koju vršimo, a koju je bilo zamišljeno da radi taj centar za razvoj trgovine, jer su trgovci po dosadašnjim odredbama bili obavezni da do 31. marta dostavljaju svu dokumentaciju, razne podatke vezane za svoje poslovanje, upravo tom centru za razvoj trgovine.
Ti podaci su trebali da se slivaju u jedinstveni investicioni sistem koji jeste važan. Sada kada ukidamo centar, ukidamo i obavezu da dostavljaju sve te podatke, ali takođe ostaje jedna odredba koja jeste za nas bitna da možemo da dobijemo važne podatke kada je to potrebno sa stanovišta tržišta, tržišnih učesnika, sa stanovišta intervencija na tržištu. Drugim rečima, doći ćemo do jednostavnijeg i jeftinijeg informacionog sistema i tačno ćemo znati koje ćemo podatke tražiti od trgovaca, a njih ćemo opet poštedeti da svake godine dostavljaju obilnu dokumentaciju koja manje-više ni to nije u praksi do sada zaživelo.
Dalje, ovim izmenama predlažemo pojednostavljivanje vođenja evidencije o prometu. Imali smo situaciju da su trgovci morali da drže hrpe papira, razne dokumentacije sa pečatima, sa potpisima svih tih dokumenata u svojim maloprodajnim objektima. Sada to dovodimo na jednu razumnu meru, da te podatke mora da dostave kada to zahtevaju nadležni organi koji vrše kontrolu.
Opet, želimo da pospešujemo vođenje evidencije o prometu u elektronskoj formi. Verujemo da će to u perspektivi takođe zaživeti. Na ovaj način smo hteli da izađemo u susret pre svega Udruženju računovođa Vojvodine, Privredne komore Beograda, Udruženju samostalnih trgovaca Vojvodine, Merkatoru, kao i tržišta inspekcija, koja je takođe zahtevala pojednostavljivanje čitave procedure.
Sledeća restriktivna odredba koju ukidamo tiče se isprava koje prate robu u prelazu. Dakle, opet je bilo potrebno da, recimo, od magacina do prodavnice trgovac treba da ima svu neophodnu dokumentaciju kada tu robu uvozi sada, i carinsku dokumentaciju i dokumentaciju koja se tiče skladišta te robe u magacinima. Sada je potrebno da ima otpremnicu, znači, samo onu dokumentaciju koja je vezana konkretno za promet te robe sa jednog na drugo mesto. Ovde smo izašli u susret zahtevima IKEA, Američke privredne komore i tržišne inspekcije kojoj će biti olakšano da vrši kontrolu te dokumentacije.
Takođe, predviđamo i ukidanje propisivanja minimalnih uslova u pogledu zaposlenih u trgovini, čime ukidamo mogućnost stvaranja nepotrebnih prepreka, dodatnih obaveza i troškova trgovcima, jer ovo jeste probni zakon i nije smisao tog zakona da svako pojedinačno od vas u trgovini reguliše. Poznato je da u apotekama moraju da rade farmaceuti. Dakle, tačno je određena kvalifikacija. Tako je i u drugim oblastima. U trgovini nema potrebe da to bude regulisano ovim zakonom. Na kraju krajeva, i razvijeno tržište će regulisati i uticati na to da i sami trgovci zapošljavaju najbolje i postavljaju visoke standarde u svojoj oblasti.
Takođe, dalja izmena tiče se liberalizacije po pitanju radnog vremena u trgovini na malo. Do sada je ministar trebao da posebnim pravilnikom određuje okvirno radno vreme, a onda da jedinice lokalne samouprave definišu tačno radno vreme na teritoriji tih opština. Mi sada to potpuno stavljamo u nadležnost lokalnih samouprava. Smatramo da oni najbolje znaju da na svojoj teritoriji regulišu dužinu radnog vremena za različite maloprodajne objekte.
Što se tiče novina, spomenuću samo dve najznačajnije u ovom zakonu. Prva novina tiče se daljeg unapređenja borbe protiv nepoštene tržišne utakmice, tj. nelojalne konkurencije između trgovaca na tržištu Srbije.
Ovde bih hteo da kažem da uvodimo u naš pravni sistem jedan potpuno novi pravni instrument. Do sada on nije postojao. Prvi put se stvara osnova za nadoknadu nematerijalne štete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda radnjom nelojalne konkurencije.
Da se razumemo, prema Zakonu o obligacionim odnosima, do sada je postojala mogućnost za nadoknadu materijalne štete nastalu na osnovu nelojalne konkurencije, ali ne i za nematerijalnu štetu pravnog lica u smislu povrede pravnog ugleda.
Verujemo da ćemo na ovaj način pomoći borbi za razvoj konkurencije i poštovanju dobrih poslovnih običaja. Samim tim, država smanjuje potrebu za restriktivnom ulogom u ovom slučaju, tačnije na samom tržištu.
Druga izmena se tiče uklanjanja postojećih prepreka za intenzivniji razvoj proizvoda sa trgovinskom markom. Šta to znači? U članu 40. postojećeg zakona definiše se da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o robi, a između ostalog i o proizvođaču.
Ovim izmenama sada će moći da, umesto imena proizvođača, stoji ime trgovca. Šta je suština ove izmene? Dakle, trgovac može da odluči da stavi svoje ime na deklaraciju proizvoda, umesto imena proizvođača, što znači da time preuzima potpunu obavezu, ali i odgovornost da ispoštuje sve druge standarde, kao i zakonom propisane uslove, a tiču se Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o zdravstvenoj ispravnosti i predmeta opšte upotrebe, kao i druge zakone koji se tiču pre svega prometa prehrambenih proizvoda. Na ovaj način država može da vrši efikasniju kontrolu, ali element uspešnosti kontrole svakako je sledljivost. U svakom trenutku se mora znati ko je za šta odgovoran i, ukoliko roba nije bezbedna, ko je odgovoran za povlačenje robe sa tržišta.
Šta je druga prednost ovakvog rešenja? Pre svega značajna je šansa za manje proizvođače, koji nisu sposobni da sa sopstvenim proizvodima, tj. sa sopstvenim brendovima konkurišu kod maloprodajnih lanaca ili čak šanse za velike proizvođače koji imaju više kapaciteta, koji će onda moći da rade za te proizvođače.
Takođe, ovo je jedna prilika za sve proizvođače da svoju robu mogu da izvezu, jer, objektivno govoreći, njihova šansa da izvezu robu je daleko manja ukoliko to sami rade, a sada se ta šansa povećava činjenicom da ukoliko rade za neki od velikih trgovinskih lanaca, svuda gde taj trgovinski lanac ima svoje objekte ta roba može da se izvozi.
Četvrta prednost ovakvog rešenja je što imamo trgovinske lance koji nameravaju da dođu u Srbiju i koji u svom asortimanu imaju značajnu zastupljenost proizvoda sa njihovom sopstvenom trgovinskom markom. Prema tome, stvorili smo osnov i za dolazak takvih trgovinskih lanaca.
Ovde je važno istaći ovu činjenicu. Naime, tržišno učešće proizvoda sa trgovinskom markom u 13 rangiranih zemalja, neću sve čitati, ali samo par podataka, recimo, u Švajcarskoj u 2012. godini je to 47%, u Velikoj Britaniji 47%, u Belgiji 36%, u Nemačkoj 32%. Na dnu je Hrvatska sa 18% i Srbija sa svega 4% učešća proizvoda sa trgovinskom markom u maloprodajnim objektima.
Treća grupa izmena odnosi se na izmene koje su važne sa stanovišta rada i efikasnosti tržišne inspekcije. Tu pre svega mislim na preciziranje roka trgovcima za uklanjanje utvrđenih nepravilnosti. Do sada rok nije mogao biti kraći od tri dana i to se rešenje pokazalo neprimenljivim, posebno sa stanovišta učešća na sajmovima ili sličnim manifestacijama koje traju čak i manje od ta tri dana.
Zatim sledeća izmena se odnosi na pojednostavljivanje procedure prodaje oduzete robe, skraćujemo tu proceduru, činimo je efikasnijom, Vlada će bliže odrediti način i uslove prodaje i ustupanja bez naknade te robe.
Četvrta grupa izmena su više tehničkog karaktera. One se odnose na preciziranje svojstva trgovca, na brisanje tzv. specijalizovanih usluga, zatim isticanje jedinstvene i prodajne cene. Ovde moram da naglasim da po privi put i formalno uvodimo mogućnost isticanja cena u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa i ovo se posebno odnosi na turističke agencije i trgovinu automobilima. Zatim, preciziranje ovlašćenja tržišnih inspektora, službene legitimacije tržišnih inspektora i nekoliko drugih izmena koje su zaista više tehničkog karaktera.
U izradi ovog zakona, odnosno izmenama i dopunama, konsultovali smo manje više sve značajnije učesnike na tržištu, stručnu javnost, Udruženje za zaštitu potrošača, Savez stranih investitora, Američku privrednu komoru i sve druge zainteresovane subjekte. Ovde smo dobili u parlamentu amandmane na predlog ovog zakona i mi ćemo biti spremni da neke od tih amandmana i prihvatimo. Hvala.

Moram da kažem da nisam politički miljenik Udruženja poslodavaca Srbije, tačnije njihovog rukovodstva. To je činjenica, to su naši nesporazumi iz perioda kada sam bio ministar rada i socijalne politike, ali konkretno ovde se radi o jednom nesporazumu, jer smo mi bili u komunikaciji sa gospodinom Goranom Kovačevićem koji je istovremeno i predsednik Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije, ali smo ga mi celo vreme tretirali kao vlasnika jednog velikog trgovinskog lanca, domaćeg trgovinskog lanca.
Dakle, mi smo dostavili Predlog zakona, primili njegove predloge i sugestije na izmenu tog zakona, računali smo zapravo da nam je važna suština, a ne forma. Da li mi sada razgovaramo sa njim kao sa sektorom Unije poslodavaca Srbije za trgovinu ili vlasnikom jednog trgovinskog lanca. Imao sam razgovor sa njim nakon tog saopštenja. Računam da smo izgladili taj nesporazum, jer suštinskih primedbi, kao što ste videli, nema na predlog ovih izmena. Razumeo bih da tu postoji problem.
Ako je bila greška naša, ja prihvatam tu grešku, ja se izvinjavam što nismo tretirali njih kao poseban deo u okviru Unije poslodavaca Srbije. Ne vidim neki veliki problem za to. Da li je bilo preteške reči? Jeste. Lično sam ih uputio i izvinjavam se njima zbog toga. Meni je ovde važno da dođemo do jednog kvalitetnog rešenja i kvalitetnih predloga, ali nisam čuo ni jedan suštinski predlog ili zamerku na predložena rešenja.
Mi smo danas ovde čuli fenomenalne, odlične diskusije i meni je žao što ova rasprava se ne odvija u jednom primerenijem vremenu i uz TV prenos. Ovo za mene jeste primer kako ta rasprava treba da se vodi, bez ikakve politizacije. Da li je bilo politizacije sa njihove strane? Ne znam, to vi ocenite. Sa moje strane zaista nije bilo, jer ako smo uputili na toliko adresa predlog ovog zakona, ako smo uputili Privrednoj komori, a većina članova tog sektora za trgovinu u okviru Unije poslodavaca Srbije su istovremeno i članovi Unije poslodavaca Srbije, ne vidim razloga zašto bi mimo njih išli? Bez obzira šta ja o njima mislio? Ali, tu se radi o istim članovima. Dakle, ako je formalna greška, ja prihvatam da smo u tome pogrešili, ali suštinski ne vidim ni jednu konkrektnu zamerku. Njihova zamerka je bila za ovih 2000 kvadrata i strah da će to ugroziti male trgovce. Moj odgovor na to je bio - pa mi smo imali to rešenje koje nije bilo primenjivano u praksi uopšte. Vi ste postavili dobro pitanje – da li je neko odbijen? Pa, niko nije ni tražio. Niko nije tražio dozvolu, a svi su otvarali te objekte.
Prema tome, ne vidim razlog za strah da će ovo ugroziti sad male trgovce, odnosno male prodavnice i dućane, sa ovim rešenjem ili bez ovih rešenja. Vi ste dobro primetili, nema ovde suštinskih izmena, da se ne lažemo, mi ovde popravljamo neke stvari, uklanjamo neka ograničenja, ali velikih, revolucionarnih promena, realno nema. Imali smo jedan dobar zakon, solidan zakon. Prihvatamo da je praksa, da je život pokazao da su neka rešenja ili loša, ili neprimenjiva i to sada menjamo. To je suština, a sve drugo, verujte, da li je politizacija ili nije, sa moje strane toga nije bilo. Sada sam fokusiran ovde i želim da na ovaj način dođem i zato sam rekao da ćemo prihvatiti sve amandmane koji poboljšavaju tekst i kvalitet zakona. Uopšte me ne zanima odakle dolaze ti predlozi. Te kvalifikacije koje su se mogle čuti iz ovog saopštenja, neka o njima misle oni koji su ih i izrekli.

Na kraju bih da se iskreno zahvalim svim učesnicima u ovoj raspravi.
Mogu reći da sve primedbe koje ste izneli su bile na mestu i to su bile primedbe o kojima smo najozbiljnije razmišljali kada smo predlagali konačnu verziju izmena. To pre svega mislim na ono što je istakla gospođo Gorica Gajić u svom izlaganju i da li je dilema ukinuti stručnog procenitelja ili ne. Jeste za nas dilema. Da li lokalnim samoupravama propustiti određivanje rednog vremena, jeste dilema, ali kada smo na kraju sve analizirali i čuli predlog, ipak je prevagnulo ono za šta smo se na kraju opredelili da predložimo u izmenama ovog zakona.
Neću ni šarenolikost u radnom vremenu promeniti time ako zadržimo sadašnje rešenje, jer smo imali tu šarenolikost, jer određivali smo samo Pravilnikom taj okvir, a opet su lokalne samouprave određivale konačno radno vreme na teritoriji tih opština. Prema tome, na ovaj način smo potpunu odgovornost prepustili njima, ali iskreno ne očekujem tu neke veće probleme.
Ono što ste svi istakli, a za šta moram da priznam, nemam odgovor i gde bih složio se sa vama, to je problem inspekcija. To nije samo problem tržišne inspekcije. Generalno, moramo da se odlučimo za jedno od dva rešenja kada se radi o inspekcijama. Ili ćemo imati generalni inspektorat koji će objediniti sve inspekcije, za šta, odmah da vam kažem, postoji ozbiljan otpor kod svih postojećih inspekcijskih službi, bukvalno tu postoji njihov konsenzus. Ili ćemo imati jedno rešenje, da imamo sadašnje reformisane inspekcije sa značajnom koordinacionom ulogom jednog zajedničkog organa, da se ne bi dešavalo ovo, mislim da je neko to dobro spomenuo, i čuli smo i ove podatke koji su na mestu, da u malim objektima imate 17 dana godišnje da borave inspekcijske službe, 32 dana u velikim trgovinskim objektima. Jednog dana da ih, dakle, posećuju tržišni inspektori, drugog sanitarni, trećeg dana inspekcija rada i to moramo da rešimo. A pre toga, moramo da donesemo jedan novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kao preduslov svega ovoga o čemu sam govorio, ali ključno je da se opredelimo za jedan od ova dva modela, jer sadašnje stanje, realno, jeste neodrživo i tu tržišna inspekcija nije ni bolja ni gora od drugih.
Mi imamo problem što nam je prosek starosti u tržišnoj inspekciji 48 godina. Dakle, inspektori koji su navikli da rade po jednom modelu i sada je objektivno teško modernizovati celu inspekcijsku službu preko noći. Mislim da bi rešenje bilo izbor jednog od ova dva modela reforme celokupne inspekcijske službe u zemlji.
Što se tiče pitanja u vezi Centra za razvoj trgovine, ko će preuzeti tu ulogu – preuzeće je ministarstvo sa postojećim brojem zaposlenih. Dakle, neće biti primanja novih ljudi da rade taj posao. Ciljevi apsolutno ostaju identični, samo smo smatrali da treba da izaberemo jeftiniji i efikasniji način za prikupljanje svih ovih podataka u tom zbirnom informacionom sistemu.
Želim da zahvalim gospođi Tomić u vezi ovoga što je spomenula oko Svetske trgovinske organizacije. Sada ja malo zloupotrebljavam vaše vreme, ali moram, jer se ovde vodi jedna neviđena kampanja. Ovde ne mislim na parlament, ali vodi se neviđena kampanja u javnosti, bukvalno, protiv prijema Srbije u STO, pod izgovrom da ćemo preplaviti naše tržište sa proizvodima GMO. Niti ćemo mi menjati zakon o proizvodnji, niti ćemo dozvoliti proizvodnju GMO. Želimo da budemo primljeni u STO pod svim jednakim uslovima pod kojima su primljene i druge države, na isti način kao što je Rusija posle 18 godina pregovora postala deo STO, ni manje ni više od toga, ni manji ni veći uslovi od tih. Želimo da budemo deo te organizacije.
Molim vas, svega 13 država nije član STO i nema nameru. Od tih 13, verujte kada bi ih pročitao, siguran sam da za pola niste ni čuli da postoje. I mi smo u redu sa tim državama. Ne mogu da verujem da neko može da vodi takvu vrstu kampanje. Bukvalno brutalnu kampanju. To su portparoli određenih interesnih grupacija, tajkunskih organizacija koji su plaćeni da vode tu vrstu kampanje.
Svi ćute zato što je nepopularno da se suprotstavite nečemu što je gola istina. Istina je ovo što sam rekao, da nećemo dozvoliti proizvodnju, da ćemo zapravo omogućiti da donesemo takav zakon koji će biti jednako restriktivan za uvoz takve hrane, kao što su ga donele Švajcarska, Austrija, Rusija, ali dovoljno restriktivan, sa čitavim nizom ograničenja koji će, praktično, promet takve hrane dovesti pod restrikciju, onakva kakva postoji u svim razvijenim evropskim državama.
Ovo je možda i prilika da o tome i razgovaramo potpuno argumentovano, jer ovde ima i neznanja s jedne strane, mislim na javnost, ali i te kako ima zastupanja određenih interesnih grupa. To je više nego jasno. Pozivam vas da u toj raspravi učestvujete, jer ona jeste važna. Hoćemo da ove godine budemo deo STO. U junu će Bosna to postati, a mi ćemo da ostanemo, sa ovih 13 zemalja, van čitavog sveta. Verujem da se oko toga možemo dogovoriti i postići saglasnost.
Izvinite što sam zloupotrebio ovo vreme, ali sam smatrao da je ovo važno da vam kažem.

Predlog je odličan, gospodine Trnavčeviću. Nažalost, mi nemamo para da tu ideju realizujemo. Budžet robnih rezervi za ovu godinu je 3,5 milijarde. Ako se ima u vidu da je prosečna cena đubriva oko 400 evra po toni, vidite da nemamo ni za polovinu, da potrošimo i ceo budžet. Mi smo ove godine potrošili svega 20.000 tona đubriva, dali samo ga u zamenu za pšenicu.
Dakle, idealno bi bilo da možemo i pola ovoga o čemu ste vi govorili, da možemo čak i 50.000 tona da podelimo, ali naprosto budžet je takav, restriktivan da ne možemo više da uradimo. Za sve prehrambene i neprehrambene proizvode imamo 3,5 milijarde, zapravo imaju robne rezerve. Plus to da su robne rezerve, uslovno rečeno oštećene novim zakonom gde su im uskraćena prava na sopstvene prihode i moramo da se pružamo koliko smo dugi sa ove 3,5 milijarde.

Sami ste rekli da je manevarski prostor prilično skučen u oba predmeta. U ovom trenutku, što se tiče revizije u slučaju Gotovine i Markača, sve je u rukama tužilaštva. Bio je jedan slučaj u predmetu Šljivančanin. Tada je odbrana podnela zahtev za revizijom, s obzirom da se pojavio svedok ili dokaz koji je bitno uticao na odluku sudskog veća da dozvoli reviziju. Ovde mogućnost  revizije ne zavisi od nas, već od odluke tužilaštva. Da li će se u međuvremenu pojaviti neki dokaz koji bi bitno mogao da utiče na proces revizije, ali iskren da budem, ne bih da širimo lažna očekivanja, da stvaramo preveliku nadu da će se to dogoditi.
Prvo, ne verujem da će Tužilaštvo to uraditi. Drugo, još manje verujem da će doći do te revizije, ma koliko da se radi o nepravdi. U tome smo svi saglasni. Ne treba o tome da govorimo koliko su povređene žrtve, ali treba da budemo realni u procenama i anticipiranju onoga šta će se dalje događati.
U predmetu Haradinaj stvar je još jednostavnija. Dakle, tačno je da postoji mogućnost žalbe tužilaštva, u pravnom smislu. Ne znam da li će do toga doći, ali je ceo predmet tako vođen od samog početka da bi svaki student prava prve godine ovaj slučaj bolje vodio od početka, nego što se ovde dogodilo. To priznaju svi. Nije to naša subjektivna ocena. Dakle, od toga da je Haradinaju omogućeno da se bavi politikom, od toga da nije osuđen za komandnu odgovornost, iako su zločini počinjeni tamo gde je UČK, pod njegovom kontrolom, imao uticaj na toj teritoriji, već naprosto do toga da su se dešavali slučajevi, i to želim da pojasnim.
Tužilaštvo Tribunala tvrdi da nijedan svedok koji je svedočio formalno nije ubijen. To je tačno, ali su ubijeni potencijalni svedoci i lica za koja se zna da su bili očevici zločina koji su počinjeni.
Što se tiče materijala, mi smo u predmetu Gotovine imali 11 zahteva od strane Tužilaštva i dato je sve što smo imali i što je od nas traženo. U predmetu Haradinaj dat je odgovor na 91 zahtev Tužilaštva. Od toga 29 svedoka koji su od nas traženi, omogućili smo da svedoče pred sudom. Ništa više od toga nemamo, niti smo mogli više da učinimo.
Čujem komentare, koji su na tragu, ne mislim na vas, politizacije čitavog slučaja gde je sad država kriva zašto je sudsko veće donelo ovakvu odluku. Što se nas tiče, odradili smo sve što smo mogli. Vraćam se na ono što ste vi rekli da je manevarski prostor u toku predmeta, a i sada je suviše mali da bi mogli nešto više od toga da uradimo, da ne lažemo ljude i stvaramo očekivanja da se može nešto dogoditi van ovoga.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su dva predloga zakona, tačnije dve ratifikacije. Jedan je kao što ste i čuli, potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja, i drugi Sporazum, koji se tiče izbegavanja dvostrukog oporezivanja sa Palestinom.
Radi se o dva tipska sporazuma. Republika Srbija zaključila je 49 sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i u toku su pregovori, neki u završnoj fazi o zaključivanju još dvadesetak takvih sporazuma i slična je situacija kada se radi i o sporazumu o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja. Ciljevi jednog i drugog sporazuma jeste da se stvori pravni osnov za unapređenje, pre svega, ekonomske i privredne saradnje sa zemljama za koje imamo obostrani interes.
Vrlo kratko ću reći nekoliko reči o Sporazumu sa Alžirom, vrlo značajan sporazum za Srbiju, imajući u vidu potencijale, ekonomske i privredne saradnje sa ovom zemljom. Sporazum je inače potpisan u februaru ove godine, prilikom zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između dve zemlje. Na tom zasedanju, između ostalog su definisane oblasti gde postoje potencijali za razvoj ekonomske saradnje sa ovom zemljom. To su pre svega, poljoprivreda, građevinarstvo, farmaceutska industrija i zdravstvo.
Istina, obim robne razmene između Srbije i Alžira nije veliki. U prošloj godini je bio nekih 4,8 miliona dolara, ali je obim investicija značajan, pre svega, naših investicija i naših radova u Alžiru. Trenutno u Alžiru radi "Jugoimport" SDPR, koji je zaključio ugovor o izgradnji tri fabrike za proizvodnju municije u vrednosti 400 miliona evra, zatim, "Energoprojekt" koji je prisutan poslednjih 30 godina na tržištu Alžira, kao i "Hidrotehnika", koja takođe već duži niz godina izvodi radove i prisutna je na ovom tržištu.
Nakon sednice Mešovitog komiteta ili nešto pre toga od 2009. godine, imamo intenziviranje bilateralne ekonomske saradnje sa ovom zemljom, tako da danas imamo i prve zajedničke, mešovite firme, srpsko-alžirske, kao što je "Hidrotehnika" zaključila ugovor sa alžirskom firmom "Hidrotehnik". Takođe, na ovom tržištu su prisutni i "Putevi" iz Užica, koji su zaključili ugovor u vrednosti od 15 miliona evra, kao i institut "Mihajlo Pupin", koji je zainteresovan za oblast saobraćaja, izgradnje saobraćajnog sistema na auto-putevima u Alžiru. Sve ovo govorim zbog činjenice da je ovaj sporazum značajan sa stanovišta zaštite naših ulagača u Alžiru. Sporazum garantuje i međunarodnu zaštitu kod arbitražnog suda u slučaju eventualnih sporova.
Međutim, ono što je posebno važno, što bi na kraju hteo da istaknem, a tiče se ovog sporazuma, što je alžirska vlada usvojila Akcioni plan za period 2010-2014. godina, gde je izdvojeno 268 milijardi evra za različite investicije u oblasti infrastrukture i tu je zapravo naša velika šansa, odnosno šansa za naše kompanije koje su do sada radili, ili za nove kompanije koje mogu da se pojave na tržištu Alžira i utoliko ovaj sporazum za nas jeste značajan. Prema tome, ne samo zbog tekućih i aktuelnih investicija i poslova koje naše firme obavljaju, već i verovatno budućih strateških partnerstava sa firmama i kompanijama iz samog Alžira.
Što se tiče Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Palestinom, moram reći da su u pravu oni koji su govorili na odboru da mi nemamo veliki obim robne razmene sa Palestinom. Prošle godine, naš simboličan izvoz od 84.000 dolara, uvoz je bio dve tri hiljade dolara. Sada je taj obim i manji, ali ono što je značajno sa stanovišta ovog sporazuma, to su potencijalne investicije u Srbiji pojedinih kompanija iz Palestine. Mi tek stvaramo osnov da, ne samo obim robne razmene, već međusobne investicije budu značajno veće sa ovim sporazumom.
U planu je potpisivanje, odnosno zaključivanje sporazuma o podsticaju i zaštiti, takođe investicija sa ovom zemljom, kao i zaključivanje jednog krovnog sporazuma o ekonomskoj – trgovinskoj saradnji sa Palestinom. Prema tome, sa stanovišta tekućeg obima ekonomskih i privrednih odnosa, verovatno će neko reći da ovaj sporazum nema značaja, ali sa stanovišta potencijalnih ulaganja, investicija mi tek stvaramo osnov za unapređenje privredne i ekonomske saradnje sa Palestinom. Hvala.

Ono sa čime bih se odmah složio je činjenica da se zaista precenjuju efekti ne samo ovakvih sporazuma, već i ekonomske saradnje sa zemljama u razvoju, zemljama trećeg sveta, mnogim afričkim i arapskim zemljama, jer činjenice jesu neumoljive i vi ste tu potpuno u pravu – 91% naše spoljno-trgovinske razmene ostvarujemo sa zemljama EU i zemljama koje su potpisnice CEFTA sporazuma. Na to nemam zaista ništa da dodam.
Ovo što pokušavamo da uradimo, mislim da je neko ovde to rekao, je da pronađemo neka nova tržišta, pre svega, za našu građevinsku operativu. Realno govoreći, naše građevinske firme, kompanije teško da mogu da dobiju i jedan tender na nekom tržištu od zemlja članica EU, što zbog nedostatka bankarskih garancija, što zbog visokih zahteva i što zbog visoke konkurencije.
Ovim pokušavamo da se vratimo na tržište gde smo nekada bili, gde naše firme imaju dobre ili čak dobre reference i gde objektivno postoji šansa da dobiju neki od poslova po daleko, uslovno rečeno, lakšim uslovima koje tender propisuje, nego u zemljama EU.
Slažem se da je opasno širiti sada iluziju i prevelika očekivanja da ćemo sada doživeti ekonomski bum time što ćemo unaprediti ili dominantno unaprediti saradnju sa ovim drugim zemljama van EU i van CEFTA sporazuma, što ostaje naš apsolutni prioritet.
Ovo je jedan pokušaj i dobro ste uputili da u tom pogledu ne treba sada da širimo neki preterani optimizam, da u tom pogledu možemo da napravimo epohalne rezultate. Sigurno može pomaka da bude, Alžir je jedna dobra paradigma, pre svega, zbog činjenice da ljudi već tamo rade. Ovo nije priča za budućnost, ovo je trenutno stanje koje imamo u odnosima sa Alžirom, koje je u odnosu na druge zemlje više nego povoljne. Pored Angole, ovo je zemlja sa najvećim potencijalom među svim afričkim zemljama, kada se tiče o resursima, kada se tiče mogućnosti za ulaganja u infrastrukturu. To jesu neke naše ambicije, ali je činjenica da EU i zemlje CEFTA sporazuma su nešto što je naš prioritet.
Na ovo drugo pitanje, na žalost, ne mogu dati precizan odgovor, mogu vam dati samo informaciju koja vam verovatno neće puno značiti. Znam da je bilo pokušaja da se izmeni ovaj sporazum, bili su neuspešni. Znam da će tokom zasedanja tog mešovitog komiteta, koje mislim da počinje danas u Moskvi, da će biti reči, između ostalog, o ovom sporazumu. Ne znam da li će biti konkretno reči o ovim izmenama sporazuma u onom delu koji se tiče ovih tri posto, odnosno sedam posto. Hvala.

Dve bih stvari hteo da istaknem koje predstavljaju odgovor na ovo vaše pitanje.
Kao što znate, mi smo na jednom sastanku, koji je organizovao premijer, razgovarali na ovu temu. Uprkos tome što robne rezerve u ovom trenutku nemaju sredstava za otkup mineralnog đubriva, dogovor načelan je da se sa jednim kreditom obezbede sredstva kako bi se vršio otkup možda ne 100 hiljada tona mineralnog đubriva, ali u ovom trenutku imamo neke rezerve mineralnog đubriva i zbog nestašice i manjih rezervi, pre svega kukuruza, u robnim rezervama, ponudićemo mineralno đubrivo za zamenu za merkantilni kukuruza, s obzirom da je svega 70 hiljada tona merkantilnog kukuruza danas u robnim rezervama. Mislili smo da intervenišemo sa tim kukuruzom sa nekih 40 hiljada tona i verujemo da ćemo naići na povoljnu reakciju vezano za ovu robnu razmenu mineralnog đubriva za merkantilni kukuruz i za pšenicu.

Samo kratko kao dopunu i ovo što ste vi rekli u odgovoru na prethodno pitanje. Znate i sami da je jedna od 15 mera koje je donelo Ministarstvo poljoprivede, mera za otkup od 200 hiljada tona merkantilnog kukuruza i za to je potrebno 6,5 miliona evra. Dakle, potreban je kredit u tom iznosu da bi otkupili do 200 hiljada tona merkantilnog kukuruza. Sa ovim zahtevom koji je potpuno ispravan i o kome smo razgovarali, videćemo da li ćemo moći 100 hiljada tona, ali u svakom slučaju jedna količina mineralnog đubriva će biti otkupljena.

Vezano za pitanje koje se odnosi na rast cena, mogu vam reći ono što je u ingerenciji Ministarstva trgovine. Preduzeće se tri grupe mera i na to treba dodati i mere koje će preduzeti Ministarstvo rada i socijalne politike o zaštiti najugroženijih kategorija stanovništva.
O jednoj od mera sam već govorio – intervencija vezana za kukuruz, za pomoć proizvođačima stočne hrane, kako bi se koliko-toliko sprečilo divljanje cena mesa i mleka. Drugo je intervencija pšenice, gde daleko bolje stojimo nego kada se radi o kukuruzu i ona će ići prema proizvođačima hleba.
Druga grupa mera odnosi se na ono što je prethodno ministarstvo poljoprivrede uradilo. Do 30. septembra će ostati Uredba o maksimalnoj ceni hleba od brašna tipa 500. Nakon toga, videćemo kakve ćemo mere preduzeti. U svakom slučaju, moramo učiniti da određene vrste hleba ostanu zaštićene.
Treća grupa mera se odnosi na ono što već postoji, a to je Uredba o maržama. Iako je ta uredba bila prilično kritikovana od strane većih trgovinskih lanaca, ja mislim da je ona odigrala vrlo značajnu ulogu jer je sprečila divljanje cena na tržištu za pet osnovnih životnih namirnica. Ta uredba će ostati na snazi do kraja godine, a posle toga ćemo videti da li ćemo uvesti tzv. socijalnu korpu ili ćemo morati da zaštitimo određene vrste mleka, određene vrste mesa, ulja, šećera, za one koji su najugroženiji. Određena vrsta proizvoda, odnosno ovih pet, mora biti pod kontrolisanim cenama.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je do sada potpisala 26 sporazuma o socijalnom osiguranju, uglavnom, sa zemljama EU, što je posebno značajno jer u njima živi, boravi i radi veliki broj naših državljana.
Ovo je jedan od tipskih sporazuma koji potpisujemo sa Republikom Bugarskom i kojim je uređeno ostvarenje prava iz PIO, zdravstvenog osiguranja, osiguranja za slučajeve nezaposlenosti, kao i za slučaj povrede na radu i profesionalnih bolesti i dečjeg dodatka.
Ovim sporazumom se olakšava tretman jednih i drugih državljana u oblastima, a posebno zdravstvenog i socijalnog osiguranja, kao što su neposredna isplata stečenih davanja, korisniku koji je ostvario pravo na davanja u mestu njegovog prebivališta.
Takođe se omogućuje sabiranje perioda osiguranja na vršenje obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju i novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Zatim, korišćenje zdravstvene zaštite lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice, što je značajno za turiste, penzionere i detaširane radnike. Takođe, još jednom se potvrđuje princip osiguranja. Naime, omogućava se da teret davanja socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi, sporazum zaključen sa Republikom Bugarskom još 1957. godine. Rekao sam da je ovo 27 sporazum koji stupa na snagu. U narednim mesecima očekujemo zaključivanje sporazuma sa Kanadom, Slovačkom, kao i novi sporazum sa Austrijom.
Takođe, pokrenuli smo inicijativa za zaključivanje i sklapanje ovog sporazumom sa Australijom, Novim Zelandom i SAD, gde takođe boravi veliki broj naših državljana.
Očekujem da će ratifikacija ovog sporazuma omogućiti da naši državljani i naši građani ostvare prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite u Republici Bugarskoj.