Vrlo kratko. O tome sam govorio u raspravi u načelu. Osnivanje agencija, fondacija, to je samo mogućnost. U nekim zemljama se to ispostavilo kao jako korisno, zbog korišćenja fondova i sredstava iz EU. Tamo gde to ne bude potrebno neće ni biti formirane, neće se finansirati iz budžeta; ukoliko budu osnovane, mogu da budu finansirane samo iz tih sredstava koji dođu iz EU. Prema tome, neće biti ni novih zaposlenja u ovim agencijama.

U članu 206. ovog zakona jasno stoji koje sve usluge, koje ustanove i institucije se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Nigde ne stoji da će biti finansirana bilo koja agencija ili fondacija.
Prema tome, to ostaje kao mogućnost lokalnim samoupravama, pokrajini, tamo gde procene da je to važno i korisno za razvoj usluga socijalne zaštite, da se one osnuju, pre svega zbog projekata i korišćenja sredstava iz tzv. Evropskog socijalnog fonda. Nema novih zaposlenih i nema troškova za eventualno osnivanje tih agencija i usluge.

Mi smo prihvatili amandman poslanika Paje Momčilova. Smatramo da on poboljšava tekst i ovaj član zakona.

Prihvatam ovaj amandman.

Upravo ono što vi predlažete ovim amandmanom je sadržano u prethodnom, 35. članu, stav 1.

Svakako da i bez prihvatanja ovog vašeg amandmana cilj ovog zakona i uopšte reforme u sistemu socijalne zaštite jeste ono što ste istakli u vašem obrazloženju, a to je jedna proaktivna uloga centra za socijalni rad. I model voditelja slučaja upravo želi da postigne ono što ste vi istakli u obrazloženju ovog amandmana, da se centri za socijalni rad ne pretvore u šaltere gde će ljudi dobijati samo jednokratnu finansijsku pomoć, već će voditelj slučaja zapravo voditi računa o uzrocima siromaštva, o razlozima zašto je neko došao u stanje socijalnih potreba i pokušati da svojim predlozima eliminiše uzroke stanja u kojem se taj korisnik našao.

Kada sam govorio o deficitu u centrima za socijalni rad govorio sam o deficitu stručnog kadra, ne samo socijalnih radnika. U to uključujem i pedagoge, i psihologe, i pravnike i druge stručne radnike koji su neophodni centrima za socijalni rad. Inače, ovaj posao ćemo obaviti i model voditelja slučaja funkcionisaće sa postojećim kadrovima koje imamo u centrima za socijalni rad, bez primanja novih ljudi. Nama su neophodna ova 102 radnika, ali ćemo zbog ograničenja koja imamo sa zapošljavanjem sve ove funkcije, uključujući i ovo što donosi novi zakon, obaviti sa postojećim kadrom.

Želim samo da pojasnim onaj deo o zapošljavanju u centrima za socijalni rad i sprovedenim konkursima. Ja sam na konkretno pitanje o izboru direktora Inspektorata rada govorio o celom postupku koji je sproveden, da se taj postupak sprovodi u okviru konkursne komisije Vlade, da ona raspisuje i sam konkurs, a da na kraju ministar samo potpisuje rešenje o izboru ili eventualno neizboru kandidata.
Što se tiče direktora centara za socijalni rad, ceo postupak se sprovodi na nivou lokalne samouprave. Dakle, takođe se biraju na konkursu. Ministarstvo samo na kraju daje saglasnost da li je sprovedena procedura shodno zakonu.
Što se tiče izbora radnika u centrima za socijalni rad, i da hoćemo da zapošljavamo mi to ne možemo, jer to radi direktor kao ovlašćeno lice, koje takođe sprovodi ceo postupak konkursa. Naše je samo da utvrdimo okvire da li imaju pravo u skladu sa planom i finansijskim mogućnostima.

Prihvatam amandman Odbora.

Prihvatam ovaj amandman sa ispravkom Odbora.

Samo da obrazložim zašto ne možemo da prihvatimo ovaj amandman, bez obzira na ovu argumentaciju. Mi nekom ne oduzimamo pravo na socijalnu pomoć, ni onom ko ima pola hektara ni onom ko ima 50 hektara, ukoliko da hipoteku na tu zemlju koju poseduje. Mi govorimo o pola hektara i hektaru za radno sposobne. Radi se o površini zemlje za koju nije potrebno dati nikakvu hipoteku. Znači, neko može da ima i deset hektara zemlje, da tu zemlju koristi, da tu zemlju daje u zakup i da opet prima novčanu pomoć, pod uslovom da stavi hipoteku na tu zemlju.
Ukoliko bismo prihvatili ovaj amandman, dakle, povećali površinu zemlje na jedan hektar ili dva hektara, kako je bilo predloženo, povećao bi se obuhvat korisnika i cela ova finansijska konstrukcija sa kojom mi idemo u ovaj zakon bi samu primenu zakona i njegovo usvajanje u ovom obliku dovela u pitanje. Dakle, mislim da ne treba da učinimo ništa da jedan dobar zakon i njegovu primenu dovedemo u pitanje, a realno bismo doveli ukoliko bismo prihvatili ovaj amandman.

Prihvatamo ovaj amandman Odbora. Želim da kažem da je ovo bila jedna od najčešćih primedaba koje su stizale iz Skupštine, od strane Udruženja osoba sa invaliditetom i od strane nekih drugih nevladinih organizacija. Naime, primedba se odnosila na to da mi favorizujemo hraniteljske porodice u odnosu na biološke i prirodne porodice.
Prihvatanjem ovog amandmana ne samo da izjednačavamo položaj hraniteljskih i bioloških porodica... Mi smo smatrali da su prema dosadašnjim rešenjima biološke i prirodne porodice imale podršku, pomoć i podsticaj od strane države, ali ovaj amandman predviđa da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u smislu stava 1. i 2. ovog člana, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Bez ikakve sumnje, ovo je jedno revolucionarno rešenje. Koristili smo iskustva nekih drugih zemalja u regionu, gde su slična rešenja uvedena, ali su doživela, moram reći, primedbe i poteškoće u realizaciji. Ovo je jedan kompromis, koji je finansijski i ekonomski održiv sa naše strane, a socijalno je u velikoj meri pravedan.

Prihvatamo ovaj amandman Odbora, u stavu 1, naravno, kako stoji u predlogu.

Prihvatamo ovaj amandman.

Prihvatamo ovaj amandman.