Mi prihvatamo ovaj amandman Odbora zato što smatramo da on sublimira nekoliko amandmana koji su predloženi. Čuli smo i u diskusiji gospodina Žutića da bi bilo prigodno da se i ovim zakonom obeleži 22. april, početak proboja logora u Jasenovcu i da ovo predstavlja simbolično odavanje pošte svim stradalim, Srbima, Romima, Jevrejima i svim drugim, na najvećem stratištu na ovom prostoru.
Iz tih razloga, mi prihvatamo amandman Odbora i smatramo da će on upotpuniti suštinu i sadržinu izmena i dopuna ovog zakona.

Vrlo kratko. Da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u ovoj raspravi i posebno onima koji su amandmanima predložili promene i izmenu teksta izmena i dopuna Zakona o državnim i drugim praznicima.
Smatramo sve amandmane vrlo korisnim. Bilo je onih koji su predlagali da se postojeći praznici ukinu sa liste kalendara državnih praznika, bilo je onih koji su predlagali nove datume i nove praznike. Čini mi se da smo uspeli da pronađemo pravu meru, iako je verovatno bilo mesta i za neke praznike koji su ovde predlagani. Želeli smo da damo značaj svim predloženim izmenama, da jačamo svest građana o značaju najvećih i najviših državnih i nacionalnih praznika. Takođe, povećanje broja neradnih dana sa osam na deset znači da smo još uvek ispod proseka, ne samo susednih i okolnih zemalja, već i zemalja EU.
Takođe smo postigli potpunu saglasnost, bar oko jedne stvari, a to je uvođenje Dana sećanja na sve srpske žrtve povodom stravičnog zločina koji je počinjen 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, da oko toga nije bilo nikakve dileme. Očekujem da ćemo u danu za glasanje dobiti široku podršku za izmene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima.
Još jednom zahvaljujem svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su izmene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
Kao što ste imali prilike da vidite, radi se o tri izmene. Od toga se ustanovljavaju dva potpuno nova praznika. Za Dan državnosti Srbije 15. februara produžava se na dva neradna dana i obeležavaće se 15. i 16. februara. Smatrali smo da na ovaj način treba da afirmišemo najveći nacionalni državni praznik i da ispravimo jednu nelogičnost da se Nova godina i Prvi maj obeležavaju i slave sa dva neradna dana, a da najveći držani praznik bude obeležen jednim danom.
Osim toga, u većini zemalja i EU i van EU obeležavaju se i Dan nezavisnosti i Dan državnosti i praznuju se sa dva neradna dana. Mislimo da će na ovaj način ovo doprineti i jačanju svesti kod građana o značaju Dana državnosti u Srbiji.
Što se tiče druga dva nova praznika, jedan je Dan primirja u Prvom svetskom ratu i neradno će se obeležavati 11. novembra. Srbija je prvi put posle 65 godina 2005. godine obeležila različitim manifestacija ovaj praznik, koji se inače salvi u svim državama pobednicima u Prvom svetskom ratu. Započela je još Velika Britanija 1919. godine, a onda i druge zemlje, Francuska, Belgija, Kanada, SAD, većina država članica Komonvelta praznuje 11. novembar kao neradni dan, dakle Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Smatrali smo da Srbija kao zemlja učesnica u Prvom svetskom ratu, zemlja koja je procentualno najviše stradala u tom ratu treba da ovaj Dan obeleži na ovaj način, s obzirom na veličinu tragedije i činjenicu da je trećina populacije tada Srbija izgubila.
Što se tiče treće izmene, uvođenje potpuno novog praznika, to je Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Obeležavaće se 21. oktobra kao spomen na stradanje u Kragujevcu 1941. godine. Takođe, većina zemalja ima svoj nacionalni dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Ovo je inicijativa dnevnog lista "Pres" koju je podržalo 16 hiljada građana Srbije, podržali su, manje više, svi državni funkcioneri ove zemlje, većina stranaka i vlasti i opozicije.
Ovo je bio izraz, dakle, jedne potpune saglasnosti oko uvođenja 21. oktobra kao dana sećanja na Srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Činjenica je da je za tri dana u Kragujevcu streljano 2977 ljudi, koji su identifikovani. Taj zločin se izdvaja po monstrouoznosti, načinu na koji je izveden. Činjenica je takođe da je četrdesetoro dece bilo starosti od 11 do 15 godine, da je stradao 261 mladić, starosti od 16 do 19 godine, govori u prilog potrebe da se na dostojan način obeleži i 21. oktobar u celoj zemlji, i on će se obeležavati radno, s obzirom da nigde u svetu Dan sećanja se ne obeležava i ne praznuje kao radni dan.
Sigurno da će biti primedbi da uvodimo nove praznike i nove neradne dane. Samo želim da vas podsetim, da su po dosadašnjem zakonu imamo osam neradnih dana godišnje sa uvođenjem dva nova neradna dana to će biti 10 neradnih dana i to je još uvek manje od evropskog proseka. Primera radi 11 neradnih dana imaju Francuska, Mađarska, Italija, 12 neradnih dana imaju Češka, Poljska, Makedonija, Albanija, 13 neradnih dana imaju Belgija, Bugarska, Austrija, 14 neradnih dana imaju Slovenija, Hrvatska, Grčka, Kanada, Rumunija ima 15 neradnih dana ukupno.
Takođe, hteo bih na kratko da se još jednom osvrnem na 21. oktobar dan sećanja. Mislim da ćemo time upotpuniti obeležavanje onih praznika iz perioda Drugog svetskog rata, koji će naglasiti i značaj koji je Srbija dala antifašističkoj borbi i pobedi nad fašizmom, a već po važećim zakonima od 2006. godine se obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta 27. januar, koji je inače ustanovila Generalna skupština UN obeležava se i u Srbiji od 2006. godine, a od 2010. godine obeležava se i 16. decembar kao dan stradanja Roma u Drugom svetskom ratu. Pored toga od 1992. godine Zakonom o otvaranju muzeja žrtava, obeležava se i 22. april kao Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu. Prema tome sve žrtve od perioda 1941. do 1945. godine u Srbiji. Hvala.

Hteo bih samo da se izvinim za ovo obrazloženje za hitan postupak. Vaša primedba je potpuno na mestu. Nažalost, mi smo smatrali kada je inicijativa pokrenuta da zakon uđe u proceduru pre 21. oktobra i 11. novembra. Pošto se to nije dogodilo, potpuno se slažem da obrazloženje koje je dato je nesuvislo.

Malopre sam rekao da zaista prihvatam ovu primedbu evo i vi ste je izneli, da nije bilo razloga za hitam postupak.
Ono što ne mogu da prihvatim je da donosimo ovaj zakon iz dnevno političkih potreba. Jedini razlog, dakle, to vas uveravam, jedini razlog je bio taj, što smo dobili inicijativu, što smo videli potpise svih državnih funkcionera, većina državnih funkcionera, većine državnih nacionalnih institucija u zemlji, naučne i stručne javnosti, većina političkih stranaka, odnosno Lidera političkih stranaka je stavila potpise na tu inicijativu i što smo mi računali da smo pronašli datum koji je odraz jedinstva oko nečega, oko jedne teme, bar se to radilo i o jednom datumu kojim se obeleži Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.
Očito da ova rasprava, nažalost, pokazuje da i oko ovoga postoji polemike i sporenja. Ali naš motiv, kad kažem naš, mislim i na ministarstvo i na Vladu, bio je jedini taj. Ne vidim da na ovoj temi može bilo ko politički da profitira. Ali slažem se da nije bilo razloga za hitan postupak i tačno je da imamo mnogo važnijih tema u ovom trenutku, nego što je izmena i dopuna ovog zakona.

Vrlo kratko, mi smo već odgovarali na ovo pitanje vezano za ostvarivanje prava na penziju. Sigurno da jeste problem, s obzirom da jedan deo radnika iz opština Preševo, Medveđa i Bujanovac je deo osiguranja ostvario na području KiM, ali naprosto zakon je tu izričit i jasan. Bez jasnih dokaza o uplati doprinosa za socijalno osiguranje mi ne možemo ni na koji način pomoći da se u ovom trenutku ovaj problem reši.

Otprilike, ovde ima dva pitanja koja se odnose na istu stvar, a to je odnos države prema optuženicima, koji su građani Srbije i koliko država njima pomaže.
Ta saradnja i zapravo ta pomoć regulisana je jednom Odlukom tadašnje Savezne vlade iz 2005. godine, a koju je Srbija prihvatila kao pravni naslednik Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pomoć se odnosi na to da svaki haški optuženik, koji se dobrovoljno predao, koji je državljanin Srbije i ukoliko nije pravosnažno osuđen, ima prava na novčani iznos pomoći od 200 evra, na 18 avionskih karata i plus 250 evra njemu se prilikom tog, mimo toga, Nacionalni savet može doneti odluku da iz humanitarnih razloga pomaže porodici optuženog ukoliko njegova materijalna situacija je takva da ne mogu da izdržavaju porodice.
Što se tiče druge vrste pomoći, na koju vi aludirate, mi imamo saradnju sa odbranama gotovo svih haških optuženika. Do sad je uloženo 1036 zahteva različitih za dostavom dokumentacije i na svih 1036 zahteva je odgovoreno. Ne postoji jedan advokat koji može da kaže da nešto nije učinjeno, a mogli samo to da uradimo. Naravno da je tu bilo pojedinačnih slučajeva sporenja oko neke dokumentacije. U svakom slučaju, mi stojimo na raspolaganju, Kancelarija nacionalnog saveta za svaki vid pomoći. Drugu vrstu pomoći, ako mislite na novčanu pomoć za odbranu, mi nismo u situaciji da pružimo. Haški tribunal plaća odbrane gotovo svih haških optuženika. Ako ste mislili na tu vrstu pomoći. Ukoliko opet prilože dokaze da ne mogu da plate tu odbranu, a većina je te dokaze i priložila.
Prema tome, mi ćemo i dalje insistirati na tome da pružamo svu vrstu pomoći našim državljanima koja se tiče dostave dokumentacije i koja je regulisana i Zakonom o saradnji i ovom odlukom Savezne vlade iz 2005. godine.

Što se tiče gospodina Vojislava Šešelja, sva dokumentacija koja je data Tužilaštvu, data je i odbrani i vi to dobro znate, i pravnom timu odbrane Šešelja. Sad ću vam reći. U poslednje dve godine, podneli ste mimo toga još 14 zahteva, na kojih je 12 odgovoreno. Nije odgovoren za ovaj, zapravo odgovoren je na ovaj zahtev što se tiče Ace Vasiljevića. Odgovor Vojske je bio da taj predmet nema nikakve veze sa dokumentacijom koja se traži.
Druga stvar, ono što nije dato, a dobijeno je od tužilaštva, tiče se radnih dnevnika Ratka Mladića koje je pravni tim tražio, a koji je opet dobijen od strane tužilaštva, ali nikakvih problema nema, možemo da ustupimo sve dnevnike Ratka Mladića i pravnom timu odbrane Vojislava Šešelja.
Što se tiče toga da mi ne pomažemo ništa, dovedite mi jednog advokata odbrane bilo kog haškog optuženika koji nije dobio u Kancelariji Nacionalnog saveta ono što je tražio. Vi lično možete da budete nezadovoljni, mada smatram da nemate nikakvog razloga, dovedite jednog advokata koji će reći da nije dobio nešto što je tražio od Nacionalnog saveta.

Tačno je, gospodin Šešelj nema advokata, ali ima pravni tim sa kojim već godinama, nadam se, dobro sarađujemo, uprkos ovim vašim primedbama.

Objasnio sam zašto nije data dokumentacija vezana za Aleksandra Vasiljevića, jer je procena nadležnih vojnih organa bila da ta dokumentacija nema nikakve veze, dodirnih tačaka sa predmetom koji se vodi protiv Vojislava Šešelja.
Treća stvar, kao što dobro znate, deo dokumentacije koju smo mi predali pravnom timu, da su objavljena četiri toma knjiga Vojislava Šešelja, od dokumentacije koje smo mi vama dali.

Samo da kažem da mi prihvatamo ovaj amandman. Iako je ova formulacija, po nama, sadržavala i termin rodne solidarnosti, ona preciznije određuje tekst, tako da prihvatamo amandman.

Pošto je i u načelnoj raspravi o ovome bilo dosta reči i primedaba poslanika, hteo bih samo da kažem zašto ne možemo da prihvatimo ovaj amandman. Naime, mi samo normiramo faktičko stanje koje imamo, a još uvek imamo tri međuopštinska centra za socijalni rad. Nekada ih je bilo puno više, ali smo otvorili mogućnost...  Svakako da ste vi u pravu da usluge treba da budu dostupne korisnicima. Ukoliko se stvore mogućnosti, i ova tri međuopštinska centra će biti razdvojena i formiraće se centri za socijalni rad u svakoj opštini. Ali, s obzirom na to da postoje neke finansijske obaveze tih opština, oni u ovom trenutku nisu u mogućnosti da se osamostale. Svakako, intencija jeste da dobijemo u svakoj opštini centar za socijalni rad, bez međuopštinskih, regionalnih centara.

Vi ste, naravno, potpuno u pravu kada govorite o deficitu u stručnom kadru, kada su centri za socijalni rad u pitanju. Broj izvršilaca često nije dovoljan za redovne aktivnosti centara za socijalni rad. Nama nedostaju 102 stručna radnika ukupno u centrima za socijalni rad u celoj Srbiji, ali nažalost, zbog ovih finansijskih ograničenja i ograničenja u broju zaposlenih mi nismo u mogućnosti da uposlimo neophodna 102 stručna radnika u svim centrima za socijalni rad.
Takođe, tačna je vaša konstatacija da neke jedinice lokalne samouprave nemaju dovoljno finansijskih sredstava za neke usluge iz oblasti proširenih prava. Upravo je to bio razlog što smo u zakon uneli odredbu o namenskim finansijskim transferima, kako bi 75% opština moglo da koristi ta sredstva, jer upravo toliko opština ne može da razvije sve ove usluge koje su neophodne da bi reforma socijalne zaštite u celoj zemlji na jednak način zaživela.
Što se tiče iznosa, o tome smo razgovarali u načelnoj raspravi, složićemo se da oni nisu veliki, da su nedovoljni, ali želim da vas podsetim da se do sada taj raspon kretao od minimalno šest hiljada dinara za pojedinca do četrnaest hiljada dinara za petočlano i višečlano domaćinstvo. Po novom zakonu, taj raspon je sada od šest hiljada i pedeset dinara za pojedinca, do 21.000 dinara. Složićete se da se ne radi o malom povećanju imajući u vidu realne finansijske i ekonomske mogućnosti zemlje u ovom trenutku.
Što se tiče ovog problema sa socijalnim radnicima, njihovom prekvalifikacijom, Ministarstvo je uradilo sve što je moglo da uradi. Na kraju, to je i ombudsman konstatovao. U ovom trenutku čekamo stav Ministarstva prosvete, da čujemo da li je ispoštovana celokupna procedura i da li je moguće da za godinu dana neko bude prekvalifikovan i dobije diplomu za socijalnog radnika. Ako Ministarstvo prosvete kaže da je celokupna procedura urađena, mi ćemo to ispoštovati.

Kao prvo, želim da kažem da se ovde ne radi o tome da li neko ima hrabrosti ili nema hrabrosti, već da li sve jedinice lokalne samouprave imaju sredstava ili ne.
Rekao sam da imamo tri međuopštinska regionalna centra za socijalni rad: jedan sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kojem pripadaju susedne opštine, drugi u Ranilugu, sa susednim enklavama, i treći centar je zajednički centar za socijalni rad Vlasotince - Crna Trava. Sredstva se u 95% slučajeva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Jedinice lokalne samouprave obezbeđuju 5% sredstava. Ne možete očekivati od Crne Trave da obezbedi ni tih 5% sredstava.
Mi želimo da i u najmanjoj opštini imamo centar za socijalni rad. Tamo gde nemamo centre imamo ispostave tih regionalnih centara, tako da neko iz Crne Trave ne mora da ide u Vlasotince za neku uslugu, već preko ispostave koja postoji u Crnoj Travi to pravo može da ostvari. Čim se steknu uslovi, biće ukinuta i ova tri međuopštinska regionalna centra.
Prema tome, ne postoji zabrana da svaka jedinica lokalne samouprave otvori centar za socijalni rad, samo čekamo pretpostavke, elementarne pretpostavke da jedinice obezbede taj minimum sredstava za njihovo funkcionisanje.

Što se tiče departizacije, mislim da Ministarstvo rada i socijalne politike otkako sam ja ministar, možete da doznate i podatke, ima više državnih sekretara i pomoćnika nego što je potrebno, prvo to da kažem kada je u pitanju ukupan broj, što opet jeste tema za neku drugu priču, posledica koalicionog sporazuma i velikog broja stranaka koje čine tu koaliciju, i da nijednog čoveka iz svoje stranke nisam doveo na mesto niti pomoćnika, niti državnog sekretara. Ovo je jedino ministarstvo, bukvalno jedino, gde ja kao ministar nisam nijednog svog partijskog kolegu doveo na to mesto.
Što se tiče Inspekcije rada i direktora Inspekcije rada, tačno je da je on član moje stranke, da je bio konkurs, da postoji konkursna komisija. Ne znam ni ko su članovi konkursne komisije, možete da mi verujete ili ne. Bilo je devet kandidata na konkursu. Verovatno, kada ovo neko sluša pomisliće da govorim neistinu, jer kako da baš taj bude izabran, ali verujte, niti sam znao ko su članovi komisije, komisija je predložila, moje je na kraju samo da to potpišem ili ne. Dakle, tolika je uloga ministra i u ovom i u drugim sličnim slučajevima.