Mi ovom odredbom praktično regulišemo ponašanje učesnika na domaćem tržištu. Oni koji su u domašaju naših inspekcijskih organa, onih prema kojima možemo da sprovedemo neku meru. U protivnom, mogli bismo da imamo rešenje koje je u praksi neprimenjivo.
Dakle, definišemo ponašanje onih trgovaca koji rade i koji su registrovani u skladu sa Zakonom o trgovini, koji posluju na domaćem tržištu.
Znam šta je intencija ovog amandmana bila, ali, realno gledajući, teško bi to bilo primenljivo u praksi.

Ideja je bila da sprečimo sivu trgovinu, ali slažem se sa vama da su kazne prestroge i u danu za glasanje prihvatićemo ovaj amandman.

Prošli put smo o tome govorili. Ideja je bila da izbacimo bilo koji procenat kad govorimo i o pojedinačnoj i o kolektivnoj dominaciji i da to bude samo jedan od parametara. Dakle, izlazimo iz tog režima procenata kada se radi i o jednoj i o drugoj dominaciji. Ukidamo tih 40% i bilo bi nelogično da sada uvodimo 50% kao pretpostavku za kolektivnu dominaciju.
Dakle, ovo ostaje kao jedan od parametara i na isti način na koji se utvrđuje pojedinačna, utvrđivaće se i kolektivna dominacija, bez da definišemo procente u tekstu ovog zakona.

Ova odredba  ne utiče na finansijsku ili bilo koju drugu nezavisnost Komisije. Prošli put sam isto rekao da se radi o usklađivanju sa Zakonom o budžetskom sistemu. Finansijski plan svake komisije usvaja Vlada.

Moram reći da je ovo bio izričiti zahtev i predlog komisije, da jednu ovakvu odredbu ugradimo u tekst izmena zakona.
Naime, suočavali smo se sa problemom da su vrlo često stranke ulagale žalbu, na taj način produžavajući postupak do beskonačnosti. Sa druge strane, ovo jeste usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku, gde ne postoji pravo na žalbu na sve zaključke. I ovde postoji pravo na žalbu na pojedine zaključke, to je definisano, kao što postoji pravo žalbe po okončanju postupka.
To su dva razloga zašto nismo prihvatili ovaj vaš amandman.

Rekao sam sam ovde da od 16 odluka komisije, 12 su pale na Upravnom sudu. To što je komisija radila kako je radila, krivi smo svi koji smo glasali za taj sastav komisije. I ja sam učestvovao u tome i velika većina ovde je glasala za takav sastav komisije, ali jedan od razloga što mi menjamo sad ovaj zakon jeste upravo taj da povećamo kapacitete komisije, da osnažimo komisiju, da damo nove instrumente, mehanizme, da bi borba protiv povreda konkurencije bila uspešnija.
Druga stvar, ako hoćemo u EU, onda je jasno šta treba da uradimo u smislu prilagođavanja i zakonske regulative harmonizacije našeg zakonodavstva. Ako mislite da mi možemo da uzimamo sa stola ono što nama odgovara, a što nam ne odgovara da bacamo, vi ste bolji stručnjak od mene za EU. Nisam siguran da je to dobar put. Ovo je potpuno inkorporirana Uredba EU iz 2003. godine o zaštiti konkurencije, u potpunosti, od slova do slova.
Druga je stvar da li naša komisija, u sadašnjem sastavu, može to da radi. To je potpuno druga tema i slažem se da ne može. Ovaj sastav to ne može, iako ja sada grešim što ocenjujem uopšte rad komisije, ali rezultati su takvi da mi daju za pravo da kažem da su oni bili neuspešni, čim je toliko odluka komisije oboreno.
Prema tome, mislim da je ovo jedna odredba koja će u značajnoj meri, koja može u značajnom meri da pomogne rešavanju sporo. Na kraju, rekao sam i u načelnoj raspravi, 60% sporova u EU u oblasti povrede konkurencije rešava se zahvaljujući ovoj odredbi. Vi imate pravo na sumnju. Slažem se, ako pogledamo sadašnji sastav komisije i ja bih isto sumnjao kao vi, ali će se sastav komisije menjati. Mi ne možemo da prilagođavamo zakonske odredbe trenutnom personalnom sastavu ove komisije.

Ovo je izmena koja je usledila nakon promene sastava članova komisije, s obzirom kao što znate da smo u članu zakona definisali da pored pravnika treba da budu najmanje dva ekonomista i da zbog toga, zbog promene strukture, zbog promene profila članova Saveta, morali smo da unesemo i ovu odredbu koja bi išla u susret realizaciji one odredbe koju smo izmenili.
Što se tiče članova zakona koji ste spomenuli, oni ostaju deo zakonskog rešenja a ova odredba važi samo za konkretnu ovu situaciju, koja se tiče sada izbora članova Saveta komisije.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da dam vrlo kratku retrospektivu ovih odnosa i šta je prethodilo odluci pre svega Koordinacionog tela Vlade za pridruživanje EU da uputi pismo, odnosno dopis Evropskoj komisiji.
Posle 2000. godine zaključen je bilateralni sporazum sa Hrvatskom, kao i sa drugim zemljama koji je definisao carinske stope za pojedine proizvode.
Što se tiče cigareta o kojima danas ovde govorimo, carinska stopa za uvoz hrvatskih cigareta u Srbiju je bila 15%. Ne govorim o nekoj maloj količini o 55 tona, gde je bila carinska stopa od 10%, da vas ne zamaram, ali u suštini, carinska stopa za uvoz hrvatskih cigareta je bila 15%. Carinska stopa za izvoz naših cigareta u Hrvatsku je bila 38%. Onda se dešavalo da mi godišnje nekada ne prodamo ni jedan kamion cigareta, a oni, kao što vidite, prosek je bio oko 1.600 tona.
Kada se pregovaralo o CEFTA, nije se pregovaralo o carinskim stopama, već su preuzete carinske stope koje su važile na osnovu bilateralnih sporazuma koje su zemlje članice CEFTA imale. To vam govorim da vam skrenem pažnju na nepovoljnu poziciju sa kojom smo krenuli u ove pregovore.
Druga nepovoljnost je činjenica što ovo nije odnos prema Srbiji, niti je ovo odnos Hrvatske i Srbije. U ime Hrvatske sada pregovara Evropska komisija. Hoću da vam uverim da ovo nema nikakve veze sa Josipovićevom posetom Beogradu, ali iskreno govoreći, ima veze sa Izveštajem Evropske komisije koji se danas objavljuje. Otvoreno je zaprećeno da će ceo izveštaj manje-više biti obojen činjenicom da nismo postigli taj dogovor i da ovo može da bude deo pregovaračkog okvira.
Hrvatska je vršila pritisak na Evropsku komisiju da dve stvari učini kao nova članica EU. Prva stvar je bila da to bude deo pregovaračkog okvira, deo poglavlja recimo 35. i ukoliko to ne uradimo, da u pregovorima to bude istaknuto kao važno političko, odnosno ekonomsko pitanje.
Drugo, Hrvatska je tražila retroaktivnost, što je protivno našem Ustavu i zakonima, pošto nismo postigli dogovor do 1. jula ove godine. To je odbijeno i to smo odbili. Šta smo sada tu uradili? Mi smo ispregovarali 86 tarifnih linija sa Hrvatskom po metodologiji koja je ranije utvrđena i koja je važila za sve zemlje. Vi ste dobro pitanje postavili. Makedonija, Crna Gora, Albanija su istog trenutka prihvatili sve što je Evropska komisija od njih tražila. Jedine dve zemlje koje nisu prihvatile bile su BiH, koja ima mnogo veći problem nego mi, jer skoro ništa nije usaglašeno, zato što Hrvatska 1.300.000.000 izvozi na tržište BiH.
Mi nismo usaglasili dve tarifne linije. Jedna se odnosi na cigarete i druga se odnosi na šećer, odnosno naš zahtev da povećamo kvotu za izvoz šećera u EU. Ta kvota je do sada bila 180.000 tona. Mi smo tražili povećanje za 45.000 tona zato što ćemo biti oštećeni zbog činjenice da sada Hrvatska ne mora da uvozi šećernu repu iz Srbije, odnosno to su u obavezi da uvoze šećernu repu iz zemalja EU i taj ekvivalent gubitka smo tražili da izvezemo šećer na tržište EU. To je 45.000 tona.
Tačno je, bili smo pod velikim pritiskom. Ja ni jednog trenutka nisam rekao da su naše šanse velike. Ja sam od početka rekao – ulazimo u pregovore, da su nam obe ruke vezane. To je činjenica zbog ovih stvari o kojima sam govorio. Prvo, što smo imali nepovoljnu carinsku stopu. Drugo, što su manje-više sve zemlje to prihvatile. Treće, što je ovo iskustvo koje je važilo i za Hrvatsku, kada su Rumunija i Bugarska ulazile u EU ili kada su Slovačka i Mađarska, sa kojima su imali značajne ekonomske odnose, takođe ulazili u EU. Hrvatska je morala da prihvati pravila koja je tada diktirala i adaptaciju sporazuma koji je diktirala Evropska komisija.
Prema tome, mi nismo u ovome sada glavna tema i ovo nije nikakav izuzetak. Ovo je pravilo koje EU koristi prilikom pristupanja nove članice u taj klub. Ona štiti svoju članicu i želi da bude što pripremljenija, konkurentnija za evropsko tržište.
Šta smo mi uradili? To nije bila tajna. U ponedeljak smo imali sastanak ovog koordinacionog tela koji sačinjavaju predstavnici više ministarstava. Juče smo poslali pismo Evropskoj komisiji u kojoj kažemo da prihvatamo metodologiju koja je važila za ostale tarifne linije, što znači da želimo da razgovaramo i pregovaramo oko daljih modaliteta. Ima tu još stvari koje treba da se reše. Na kraju krajeva, adaptacija tog sporazuma mora da bude potpisana i akt ratifikacije mora da bude u ovom parlamentu. O tome nema tajni nikakvih, niti je ko pokušao da sakrije šta.
Tačno je da nama šanse nisu velike. Ono što mi tražimo jeste s jedne strane da se omogući da Hrvatska ukine sve vancarinske barijere koje su postojale u izvozu naših cigareta na to tržište. Ono što jeste povoljnost i to ste vi pitali, sada ćemo moći da izvozimo cigarete u Hrvatsku sa carinskom stopom nula i bez kvota. Dakle, carinska stopa za izvoz naših cigareta će biti nula, a bila je do sada 38%. To jeste jedna pogodnost.
Nažalost, vancarinske barijere su takođe bile velike i to je sprečavalo veći izvoz naših cigareta na to tržište. Ja očekujem da će se to sada promeniti, ali to nije stvar do Vlade.
Druga stvar koju tražimo je ukidanje tih vancarinskih barijera. Sada ulazimo u sistem zaštite Evropske komisije. Nemamo šta sada da razgovaramo sa Hrvatskom. Mi ćemo razgovarati sa Evropskom komisijom u slučaju pojave tih vancarinskih barijera.
Treći naš zahtev se odnosi na povećanje kvote za šećer. Po prvi put smo dobili podršku Evropske komisije i očekivanja da bi mogli da imamo povećanje te kvote. Još uvek je rano govoriti da smo u tome uspeli. Znam da je Božidar Đelić dugo pokušavao da poveća tu kvotu za šećer. Nije lako. Ne kažem da ćemo mi uspeti, ali ovo je sada jedan optimistični znak da bi u tom pravcu stvari mogle da budu promenjene.
Još jednom, ništa nije potpisano, ništa nije dogovoreno. Nisu nam šanse velike, odmah da se razumemo, da nešto značajnije tu izmenimo. Uputili smo dopis Evropskoj komisiji da kažemo – prihvatamo metodologiju, ali ostaje još nekoliko tehničkih stvari koje moraju biti predmet dogovora da bi na kraju potpisali taj protokol koji će doći ovde na ratifikaciju.

Mi pregovaramo oko ovoga od novembra prošle godine. Dakle, sada će punih godinu dana od kada smo počeli te pregovore. Na kraju smo došli u situaciju da su oni rekli – ako se ne pomerite sa mrtve tačke, nema šta više da pregovaramo. Ja govorim istinu, nemam šta da krijem. Znači, od novembra prošle godine pregovaramo i sve što smo uspeli jeste da se po prvi put da naznaka mogućnosti da će biti povećanje kvote za šećer i što želimo da nastavimo razgovore oko cigareta, oko modaliteta primene ove metodologije koja je važila za ostalih 86 tarifnih linija.
Ima tu još stvari koje treba da budu dogovorene i koje još nisu dogovorene. Ne kažem da ćemo u svemu tome uspeti, ali, pokušaćemo.
Druga stvar, ovih 1.600 tona o kojima se govori kao trogodišnji prosek ne odnosi se na uvoz iz Hrvatske, to važi za sve zemlje EU. Učešće hrvatske industrije, hrvatske duvanske industrije – 8% na našem tržištu. Mi nismo pregovarali oko ovoga sa Hrvatskom, to je učinila Evropska komisija u ime nove države članice.

Po ko zna koji put ću reći da još nije ništa dogovoreno. Prihvatili smo metodologiju i treba da razgovaramo oko implementacije ove odluke. Razgovaramo sa predstavnicima duvanske industrije, juče smo imali razgovore sa njima, predočili im našu pregovaračku poziciju za nastavak ovih razgovora i oni će biti u tome potpuno involvirani. Na kraju će odluka biti kroz taj protokol ratifikovana u ovom parlamentu i imaćete prilike da o tome govorite kada ceo proces bude okončan. Dakle, on je sada u završnoj fazi ali konačnog dogovora oko ovoga još uvek nema, da bismo sada mogli da govorimo o njegovim detaljima.
Ne kažem, još jednom ponavljam, da su nam velike šanse da izdejstvujemo neki sporazum koji je u potpunosti u našu korist, a rekao sam i iz kojih razloga, ali ćemo se do kraja boriti za što povoljniji sporazum odnosno adaptaciju ovog sporazuma.

Vrlo kratko što se tiče izmena Zakona o zaštiti konkurencije, član 58, u potpunosti je preneta direktiva EU, tačnije član 9. direktive, jedan zarez nije promenjen to je bio i zahtev Evropske komisije i jedna od primedbi koja je često isticana, kada se radi o važećem Zakonu o zaštiti konkurencije, jer se računa da 60% sporova u ovoj oblasti, da se rešava na ovaj način i da će to poboljšati i uticati na efikasnost rada same komisije i to su bili motivi za izmenu ovog člana zakona.
Ponovo se vraćamo na pitanje adaptacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a ovde je spomenuta cifra, odnosno šteta od 300 miliona evra, pod uslovom da se primeni ovaj model i ovaj predlog koji je na stolu EU, budžet Srbije bi prihodovao manje 7,9 miliona evra po osnovu sniženih carinskih stopa, odnosno primene carinskih stopa koje su važile u okviru CEFTA Sporazuma.
Ali, još jednom hoću da istaknem. Imali smo najpre bilateralni sporazum koji je onda važio i u okviru CEFTA da je Hrvatska plaćala, odnosno Hrvatska duvanska industrija 15% carine, a naša carinska stopa za izvoz naših cigareta na hrvatsko tržište je bila 38%.
Sada, po ovom sporazumu, ukoliko se prihvati ovakav kakav jeste, ovo je najgore što može da bude, gore ne može, može da bude samo bolje, mi ćemo imati, oni će plaćati 15% na 1600 tona i iznad 1600 tona plaćaće 57%.
Mi imamo potpuno bescarinski izvoz, bez ikakvih kvota, nula carinska stopa i to je sve tačno, sve drugo možemo da pravimo priču, ali naprosto ovo su razlozi, ovo su argumenti, ovo su činjenice.
Da li je moglo bolje? Jeste. Da li smo zadovoljni? Nismo, ali su okolnosti takve da je ovo bila ponuda na stolu, mogli smo narednih godinu dana da se junačimo i kažemo – nećemo ništa da prihvatimo; mogli smo sa svim posledicama koje povlači jedna takva odluka, računali smo da još uvek postoji prostor da se sporazum adaptira, da se sporazum izmeni, koji će uvažiti neke naše realne ekonomske interese, da se ne ponavljam rekao sam u ova dva pravca, u onom uvodnom delu.

Izvinjavam se što se ponavljam, ali moram neke stvari da istaknem, jer gospodin Andrić nije bio tu kad sam jutros odgovarao na slična pitanja narodnog poslanika Dejana Mihajlova.
Godinu dana se tačno pregovara oko ovog pitanja i, kao što sam rekao jutros, usaglasili smo 86 tarifnih linija ukupno po modalitetu koji je važio, manje više, za sve zemlje članice CEFTA. Izdvojili smo dva proizvoda kao za nas strateški važna – cigarete i šećer, za koje smo zainteresovani da se poveća kvota sa sadašnjih 180 hiljada tona.
Pregovore, tako je bilo i tokom prošle Vlade, nije bilo nikakvih promena, vodio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, gospodin Golubović. Zamenik šefa pregovaračkog tima bila je gospođa Bojana Todorović iz Ministarstva trgovine i tu nije bilo nikakvih izmena.
Dakle, mi nismo doneli odluku. Održan je sastanak u ponedeljak koordinacionog tela za pridruživanje EU u čijem sastavu su većina ministara u Vladi Republike Srbije i dogovoreno je da se Evropskoj komisiji uputi pismo u kojem se kaže da se prihvataju modaliteti koji su važili za ostale proizvode, ali da smo spremni da nastavimo razgovore oko praktične implementacije te odluke.
Ono što je bila naša pozicija, mi smo razgovarali ovih godinu dana sa predstavnicima duvanske industrije. Najpre bio pokušaj da smanjimo ovu kvotu od 1600, a to je prosek u poslednje tri godine. Do sada, do juna meseca uveženo je 1500 tona cigareta uglavnom iz Hrvatske. Šta to znači? Kada bi prihvatili ovu meru to znači da do kraja godine bi još 100 tona moglo da se uveze po ovoj carinskoj stopi od 15%.
Razumem i niko nije srećan zbog prihvatanja ovakve odluke ukoliko ona bude u ovom obliku prihvaćena. Niko nije srećan i niko ne može da brani ovo i da kaže – ovo je super, ovo je idealno. Pitanje je samo šta je bila alternativa.
Drugo, da govorimo o nekim realnim brojkama. Ovde je bilo da će biti potop duvanske industrije, a ja vam kažem da je 1500 tona već uvezeno, jer su računali da nećemo postići ovaj dogovor, a mi nismo postigli dogovor iz razloga o kojem sam govorio. Na kraju je Evropska komisija vrlo jasno rekla – ukoliko nema pomaka, nemamo više o čemu da razgovaramo, obavestite nas da li ste spremni da nastavite razgovore, a da sada ponovo, iz početka sve pregovaramo, nema smisla. Zato smo uputili ovaj dopis da smo spremni da nastavimo razgovore, da prihvatamo ovaj modalitet, ali želimo da dogovorimo neke praktične stvari u implementaciji tog modaliteta.
Nešto o tome je govorio poslanik Marijan Rističević. To će biti predmet ovih razgovora. Drugi predmet razgovora su te van carinske barijere. Mislim da je narodni poslanik Srđan Milivojević to spomenuo, koliko smo mi izvozili u Hrvatsku? Ništa. Jedan kamion, 25 tona zbog visoke carinske stope od 38% i zbog velikih vancarinskih barijera, ograničenja i opstrukcija koje je duvanska industrija imala na hrvatsko tržište.
Prednost ovoga što je sada carinska stopa nula, bez ikakvih kvota i prednost ovog rešenja je što ulazimo u model zaštite konkurencije od strane EU, a ne Hrvatske i što ćemo sada moći negde da se žalimo. Ovde postoji presuda hrvatskog suda da duvanska industrija „Rovinj“ ima dominantan položaj i na to se niko nije obazirao. Sad ćemo bar moći tu da tražimo neki oblik zaštite. Dakle, nismo srećni, nije ništa još dogovoreno, ali nam nisu velike šanse da ovo dramatično izmenimo i to je, takođe, činjenica.

Kvota je naravno za sve zemlje EU, ovih 1600 tona, ne samo za hrvatske cigarete, jer je ovde sinonim da je svih 1600 tona za duvansku industriju „Rovinj“. Njihovo učešće na našem tržištu, to sam jutros rekao, je 8% ukupno. Da li će biti 8% sada ili manje, to ne može niko da predvidi, kao što ne možemo da predvidimo da li će to uticati na domaće proizvođače da smanje proizvodnju. Ono što su oni nama isticali, verovatno i vama u tim razgovorima, jeste da njih više pogađa sivo odnosno crno tržište duvana, nego ovakva odluka, kakva god da bude, čak i ova najnepovoljnija. To je veliki problem i juče o tome sa njima razgovarao, oni su imali određene zahteve i videćemo šta na kraju možemo od toga da uradimo.

Samo da pojasnim da nije nikakva namera bila da se bilo šta krije ovde. U ponedeljak je bio sastanak koordinacionog tela za pridruživanje EU.
Na tom sastanku je dogovoreno da se pošalje ovo pismo Evropskoj komisiji. Juče je pismo poslato Evropskoj komisiji i zato je sinoć na „tviteru“ objavljeno. U pismu piše da je Srbija spremna da nastavi razgovore na osnovu modaliteta koji važe za ostale tarifne linije.
Konačni protokol, tekst tog protokola mora da bude potpisan i mora da dođe u ovaj parlament na ratifikaciju. Dakle, da je i neko hteo nešto da krije, ne može da sakrije niti je to bila namera. Apsolutno nije bila takva namera.
Koliki će biti sada udeo Hrvatske mi ne možemo da definišemo. Samo vam govorim šta je do sada bilo, 8% učešća. Da li će sada biti manje ili više to će tržište regulisati. To je cela istina.

Što se tiče zajedničkog fronta zemalja koje su bile u pregovorima oko adaptacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ja sam to i naglasio, jer nismo zajednički formulisali jednu poziciju sa BiH, koja je jedina od zemalja koja nije prihvatila adaptaciju tog sporazuma, jer i Makedonija i Crna Gora i Albanija su praktično bez ikakvih pregovora prihvatile sve uslove vezano za adaptaciju tog sporazuma, tako da se taj front sveo na dve zemlje.
Bosna i Hercegovina je u težem položaju od nas, zbog većeg uvoza roba iz Hrvatske, a i zbog toga što nije bila pod tolikim pritiskom, jer nije u fazi pridruživanja, u očekivanju dobijanja datuma za početak pregovora, odnosno još je daleko od tog statusa.
Mogu vam reći iz iskustva, da je naša zajednička pozicija sa BiH, još više uticala na odluku Evropske komisije da ne nastavimo nikakve razgovore, ukoliko ne dođe do promene bilo kakvog našeg pojedinačnog stava, odnosno pozicije.
Što se tiče Komisije za zaštitu konkurencije, nema nikakvih zakonskih prepreka da se Komisija bavi zloupotrebom dominantnog položaja u bankarskom sektoru.
Mi smo hteli da izvršimo i tu izmenu, ali je zakonodavac vrlo jasno rekao da nema prepreka ni u važećem zakonu da to radimo.
Tačno je, nije bilo prakse, Komisija se nije time bavila. Zašto? Mi, između ostalog i vršimo izmene zakona iz dva razloga. Jedno je da povećamo efikasnost te komisije, da im damo mogućnost i instrumente da se adekvatnije bave zloupotrebama dominantnog položaja, a sa druge strane, da ojačamo kapacitete te komisije, jer smo imali samo pravnike u sastavu Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Kakva će njihova odluka biti, ni ja ni bilo ko ne može ovde o tome da odlučuje, a sa jedne strane kada date instrumente i mogućnosti, kapacitete da se Komisija adekvatno bavi, onda imate kritiku da nisu dovoljno oni kompetentni, ili da li su u toj fazi da mogu da budu toliko nezavisni i samostalni. Ako to nemaju, oni to koriste kao alibi da ne mogu da obavljaju svoj posao, a mi smo ovim zakonom u potpunosti iskoristili svu pozitivnu praksu zemalja EU, i sve direktive su inkorporirane u izmene i dopune ovog zakona.
Prilagodili smo sve to i nekim našim okolnostima i praksom koju smo imali u radu te komisije, tako da niko ne može da kaže da Komisija nema dovoljno instrumenata i mehanizama da se adekvatnije bori protiv monopola, odnosno zloupotrebe položaja na tržištu.
Što se tiče povećanja PDV, još uvek nemamo definitivan predlog, a to je bilo u jednoj od izjava ministara da se razmatra mogućnost, da računarska oprema ide sa niže na višu stopu, ali još uvek predlog nije u fazi zvanične inicijative o čemu je Vlada raspravljala.
Slažem se sa vama da računarska oprema bude na nižoj stopi, mislim na PDV.