Dve stvari ste spomenuli. Prva se tiče izvoza našeg žita u Makedoniju. Tačno je da su Makedonci opravdavali svoju odluku o ograničenju uvoza pšenice i brašna iz Srbije time da navodno žito iz robnih rezervi je išlo na tržište Makedonije na ilegalan način pa je to obaralo cenu domaćeg žita i zbog toga je Makedonija donela uredbu o restriktivnom uvozu žita, tačnije pšenice i brašna iz Srbije.
Međutim, kad smo tražili konkretne dokaze, nikada to dobili nismo. Cela priča se svela na to da navodno žito odavde ide na Kosovo, da na Kosovu postoji neki mlin koji to žito prerađuje i da se onda na ilegalan način izvozi sa Kosova na teritoriju Makedonije. Ali, sve su to spekulacije, nikada nismo uspeli niti da dobijemo precizne podatke o tome, niti znamo da li je čitava ova priča tačna. Naravno, niko ne spori da je teških zloupotreba bilo. Da li je to žito čak izvezeno u Makedoniju ili je ovde negde distribuirano, potpuno je etemerno, šteta od 20 miliona je napravljena i mi se sada bavimo posledicama tog čina, odnosno bavimo se time da nadoknadimo tu štetu i da nam se što je moguće više žito vrati, a tamo gde to nije moguće da uzmemo skladišta koja su data kao hipoteke.
Što se tiče ovog drugog zakona, ja zaista ne znam tačno, koliko se sećam, vaš amandman se odnosio na to da u jednom članu gde piše – oružje za masovno uništenje; vi ste predlagali da bude odredba hemijsko oružje.
Naš odgovor je bio da oružje za masovno uništenje uključuje i hemijsko i biološko oružje i da nema potrebe da naglašavamo posebno hemijsko oružje. Ako mislite na neki zakon koji treba sad da se donese, to je zakon o izvozu oružja i vojne opreme. Dakle, mi smo prethodno doneli Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, ako sam dobro razumeo.

Naravno da ni mi nismo zadovoljni sredstvima koja su predviđena za robne rezerve, ali ove tri milijarde nisu sredstva koja su namenjena za obezbeđivanje nafte i derivata nafte, koji spadaju u obavezne rezerve i to je druga priča u odnosu na ovo. Ove tri milijarde odnosno milijardu i osamsto tačno je namenjeno za kupovinu poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda koji se skladište u robnim rezervama. Prema tome, ova sredstava se ne koriste za obezbeđivanje obaveznih rezervi naftnih derivata i nafte.
Spomenuli ste drugo važno pitanje. Slažem se da sredstva nisu dovoljna, ali ćemo uspeti da osiguramo onoliko robe da se spreči eventualno nestašica ili da se spreči bilo kakav poremećaj na tržištu, odnosno država će intervenisati iz robnih rezervi u tim situacijama koje su ovim zakonom predviđene.
Što se tiče skladištenja, evo par podataka koji su vrlo interesantni. Godine 1992. bilo je dve milijarde dolara stanje zaliha u robnih rezervama. Prošlog meseca stanje zaliha u robnim rezervama je 185 miliona dolara. Godine 2000. imali smo milion tona pšenice u robnim rezervama. Danas imamo 204 hiljade tona. Imali smo dovoljno skladišnog prostora zato što je sve bilo državno, odnosno javna svojina. Desila se privatizacija. Veliki broj poljoprivrednih kombinata koji je imao silose su privatizovani, otišli u privatne ruke i država je ostala sa jednim jedinim silosom u svom vlasništvu. Sve drugo mora da iznajmljuje. To je neodrživo stanje.
Rekao sam i ponavljam peti put, 460 miliona mi izdvajamo samo za zakup tog skladišnog prostora. To je potpuno neracionalno. Čitav sistem će se urušiti ukoliko ovo ne promenimo i ne obezbedimo dovoljno skladišnog prostora u vlasništvu države. Kako to možemo da uradimo? Jedan od načina je ovaj koji ste vi spomenuli, da vidimo šta država poseduje kao resurs, koji može biti u funkciji skladištenja robe iz robnih rezervi. Drugi način je da se naplatimo iz potraživanja, a vrednost tih potraživanja na današnji dan je 95 miliona evra iz stečajnih postupaka i vrednost sudskih sporova na današnji dan je 54,5 miliona evra. Pošto nećemo moći sada ta sredstva da uzmemo, a imamo hipoteke koje su dali skladištari, pokušavamo da to stavimo u funkciju skladištenja, odnosno da država bude vlasnik tog skladišnog prostora koji će biti korišćen i koji će u velikoj meri sprečiti ovo što se sada dešava.
Bivša Jugoslavija je imala dovoljno skladišnog prostora zato što je sve bilo državno vlasništvo. Mi pokušavamo da povratimo deo toga na načine koje sam već rekao ili korišćenjem ovih resursa koji su sada u nadležnosti ili u vlasništvu drugih državnih institucija.

Na sajtu Direkcije nema godišnjeg plana i programa Direkcije zato što je to proglašeno za državnu tajnu na osnovu Uredbe o kriterijumu za utvrđivanje podataka značajnih za odbranu zemlje koji se moraju čuvati kao državna tajna, što znači da se ukupna količina i vrsta robnih rezervi označava kao tajna i zato nema na sajtu tog godišnjeg izveštaja. Vlada utvrđuje godišnji plan. Finansijska sredstva su poznata iz Zakona o budžetu i u tom pogledu nema nekih mistifikacija. Ne znamo da li ćemo na osnovu člana 7. direktor ili ovlašćeno lice iskoristiti pravo da promeni i propiše drugačiji način o tajnosti podataka, tako da ovaj izveštaj bude dostupan javnosti. Zaista ne znam. Za sada se primenjuje ova uredba vojske da se ovo proglašava kao državna tajna.
Što se tiče sredstava koja su iskorišćena za skladišni prostor, radi se o 200 miliona dinara koja su upotrebljena za rekonstrukciju rezervoara R23 u Smederevu.
Što se tiče Sporazuma sa Kinom, radi se o izuzetno povoljnoj kreditnoj liniji. Neće je koristiti samo Srbija već 16 zemalja Jugoistočne Evrope će koristiti otvorenu kreditnu liniju pod vrlo povoljnim uslovima i onim uslovima za koje koristimo i kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča. Tačno je da se ne plaća ni PDV ni carina na uvezenu robu. To jeste bio uslov kineske strane zato što dobijamo kredit pod vrlo povoljnim uslovima. Aneksom je predviđeno da se utvrdi način izbora inostranog izvođača, kao i naših domaćih izvođača i isporučioca usluga i videćemo na koji način će to biti definisano.

Ne mislim da je ovo nepostojeća tema, čak i u raspravi u načelu smo se svi složili da je ovo oblast koja do sada nije bila pravno uređena. Ovo je pokušaj da to uradimo. Da li smo uradili na najbolji način, praksa će pokazati.
Osvrnuo bih se samo na predlog ovog amandmana. To je bila i naša dilema. Dva su razloga zašto ne možemo da prihvatimo amandman. Prvo, mi već podižemo standarde, jer do sada agencije nisu morale da imaju čak ni bilo kog zaposlenog koji ima položen stručni ispit i ovo je jedan korak više. Ne znam da li će biti dovoljan. Smatramo da u ovom trenutku hoće, ali u perspektivi možda će ovo biti jedna tema o kojoj treba takođe da se razgovara.
Drugi razlog zašto ne možemo da prihvatimo amandman je ovo što je rekao gospodin Đelić, što bi to značajno opteretilo postojeće agencije. Danas imamo preko 300 privrednih subjekata koji se bave prometom nepokretnosti, oko 800 preduzetnika koji se ovim bave. Verujte, razgovarali smo sa velikim brojem njih, u 90% slučajeva ovim poslovima se bave ljudi sa SSS. Bilo bi teško sada da nekim zakonskim rešenjem izvršimo pritisak na njih da imaju zaposlene pravnike umesto ljudi sa SSS. To bi bilo veliko opterećenje za postojeće agencije.

Mislim da možemo da prihvatimo ovaj amandman i da ćemo u danu za glasanje, verujem, dobiti podršku za amandman koji ste predložili.

Mi se slažemo da treba sankcionisati one koji krše odredbe ovog zakona, samo smatramo da je veća kazna za posrednike da u registar, pored imena i naziva agencije koja se time bavi, stoji i zaštitna mera zabrane posredovanja, nego da ga brišemo iz tog registra i da onda on traži prečicu i drugi zaobilazni put da registruje novu agenciju kako bi mogao ponovo da se time bavi.  Verujemo da će to više uticati na njih i da će to biti veća kazna nego da ga brišemo iz registra posrednika.

Smatrali smo da bi prihvatanje amandmana otvorilo mogućnost zloupotrebe, jer bi klijenti mogli da se pozivaju uvek posrednik radi protiv njega ili za drugu stranu ili da bi izbegao, plaćanje naknade. Jedini razlog što smo odbili ovaj amandman je upravo taj.

Hteli smo da imamo rok za koji ćemo biti sigurni da možemo da ispoštujemo. Možemo mi da prihvatimo 30 dana, ali svesni da od toga neće biti ništa. Imali smo mnogo slučajeva ranije da donosimo zakone za koje znamo unapred da su mrtvo slovo na papiru. Mi moramo da donesemo sedam podzakonskih akata, odnosno pravilnika na osnovu ovog zakona. Pre toga treba da konsultujemo struku, da konsultujemo mnoge agencije. Kao što ste i sami rekli, treba da definišemo način polaganja stručnog ispita, sadržaj tih ispita. Ipak se radi o veilkom poslu. Po prvi put se ovo radi i nismo hteli da ostavimo prostor za nikakve improvizacije.
To je jedini razlog zašto smo to pomerili na šest meseci, umesto na 30 dana, kako ste vi predložili.

Naravno, sarađujemo sa svim ministarstvima, pa i sa Ministarstvom ekonomije oko utvrđivanja liste, dobijamo mišljenja svih relevantnih ministarstava i drugih institucija. Ministarstvo samo Vladi predlaže, a na kraju Vlada usvaja tu listu.

Dva su razloga zašto nismo prihvatili ovaj amandman.
Prvo, što je ovo međunarodni standard u ovoj oblasti, nigde u nijednoj regulativi zemalja EU nemamo da se izdaju dozvole za naučnoistraživačke poslove, i drugo, hteli smo da izbegnemo nepotrebno dodatno administriranje prilikom izdavanja dozvola i za naučnoistraživačku delatnost.

Zato što već postoji Komisija identifikaciju robe dvostruke namere u kojoj su upravo eksperti iz različitih oblasti, eksperti sa VMA, Instituta Vinča, Vojno–tehničkog instituta. Dakle, svi ti eksperti su uključeni u ovoj komisiji koja na kraju i predlaže ministarstvu utvrđivanje liste dvostruke namene.

Istina, ovo je više tehnička nego suštinska primedba koju smo mogli i da prihvatimo. Jedini razlog je taj što mi prethodno dobijamo mišljenje upravo tih organa i na njihovu sugestiju mi donosimo odluku o izuzeću. Smatrali smo da je nelogično, oni su nas obavestili i dali mišljenje da treba neka roba da se izuzme, a sad mi njih da obaveštavamo da smo doneli odluku o tome. Samo zbog toga nismo prihvatili.

Iskreno govoreći, vrlo često ni mi sami ne znamo šta su razlozi jer dobijamo, recimo, od BIA dopis u kome se kaže da nisu ispunjeni uslovi za izvoz te vrste robe. Mi tu informaciju prihvatamo, bez traženja tih suštinskih stvarnih razloga, tako da nismo u stanju ni da hoćemo da o tim razlozima da upoznamo stranku.

Upravo ovo što je sadržaj vašeg amandmana biće deo Zakona o restriktivnim merama koji inače radi Ministarstvo spoljnih poslova i verujem da će vrlo brzo biti pred poslanicima i da će to izričita obaveza biti organa koji će zakon predložiti. Hvala.

Slažem se sa vama.
Ovde je situacija jednostavnija nego kod prethodnog zakona, manje je podzakonskih akata i prihvatamo amandman da se sa šest skrati na tri meseca. Hvala.