Dame i gospodo poslanici, najpre da vam se zahvalim na današnjoj raspravi, bez obzira na to što gospodin Aligrudić tvrdi da smo manje pametni zato što smo ovde došli. Moram da kažem da nisam odavno prisustvovao sadržajnijoj raspravi povodom dva dokumenta, u ovom slučaju povodom Revidirane evropske socijalne povelje i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, bez obzira na to da li je ta rasprava dolazila sa leve ili desne strane.
U svakom slučaju, želim samo da istaknem nekoliko stvari koje možda nisu apostrofirane a to zaslužuju zbog značaja ovih konvencija. Pre svega, Revidirana evropska socijalna povelja predstavlja, posle Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, najznačajniji dokument SE. Bili smo u obavezi da tu konvenciju najpre potpišemo u roku od dve godine od pristupanju SE, a zatim da je što pre ratifikujemo. Ovim činom u potpunosti ispunjavamo obavezu prema SE, a sa druge strane, ovo je jedna od naših obaveza u procesu pridruživanja EU.
Samim tim, ova povelja, sadržaj Povelje postaje sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka i na taj način stvaramo širi osnov za dalje unapređenje radnih, ekonomskih i socijalnih prava.
Posebno bih hteo da istaknem da smo u odabiru članova ove povelje koji su predmet ratifikacije imali potpunu saglasnost svih socijalnih partnera i da nismo baš lako došli do usaglašenog teksta ove povelje.
Što se tiče Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, samo bih kratko hteo da spomenem da smo danas ratifikovali i tzv. Opcioni protokol uz ovu konvenciju. On ima ne samo simboličnu već i praktičnu važnost, jer pojedinci i grupe dobijaju pravo da traže zadovoljenje, odnosno zaštitu u slučaju kršenja pojedinih odredaba ove konvencije, što do sada nije bio slučaj. Ova konvencija predstavlja još jednu kockicu u mozaiku koji pravimo u unapređenju položaja osoba sa invaliditetom. Posle donošenja nekoliko važnih zakona, ova konvencija je bila nešto što je nedostajalo i samim tim upotpunili smo i taj pravni okvir.
Verujem da ćemo se svi složiti da smo prešli jedan lakši deo posla, u smislu ratifikacije obe konvencije, odnosno povelje. Preostaje, kao što to uvek kod nas biva, onaj teži deo, a to je praktična i puna implementacija ovih odredaba.
U protivnom, "džabe smo krečili", ukoliko ovo ostanu papiri kojima možemo da mašemo i da se ponosimo pred međunarodnom zajednicom, ako odredbe ovih konvencija ne budu u punoj primeni u svakodnevnom životu. Hvala.

Nažalost, ovo nije usamljeni slučaj i nije striktno vezan za jug Srbije, bilo koju opštinu ili etničku pripadnost bilo kog korisnika penzije. To, sigurno, vama nije za utehu.
Mnogi građani imaju ili iznose slične primedbe, vezane za dužinu postupka u Fondu PIO i posebno za mogućnost povezivanja radnog staža, posebno ako se to radi sa republikama bivše Jugoslavije ili ukoliko se radi sa onima koji su deo staža ostvarili na Kosovu.
Vezano za konkretan slučaj, mogu vam tokom iduće nedelje izneti sve relevantne podatke vezane za Šabana Kelmendija i mogućnost da se ovaj problem reši, ukoliko postoji zakonski osnov za to.

Prvi put čujem da je održan skup na kome su učestvovali predstavnici tzv. republike Kosovo. Tačno je jedino da je održan Međunarodni skup o rodnoj ravnopravnosti u organizaciji Uprave za rodnu ravnopravnost i UNDP, gde su bili predstavnici zemalja regiona, ali koliko mi je poznato, ja sam otvorio taj skup, niko sa Kosova na tom skupu nije učestvovao.
Ovo drugo zaista ne znam, osim da je Natalija Mićunović ćerka gospodina Mićunovića, a neke od tih osoba koje ste spomenuli ja lično i ne poznajem.

Ako već govorite o šest republika, poznato je da je bivša Jugoslavija bila sastavljena od šest republika. Kosovo se tu apsolutno ne spominje. Još jednom, nije bilo reči o položaju i stanju rodne ravnopravnosti na Kosovu, već o položaju žena u jugoistočnoj Evropi i rodnoj ravnopravnosti u regionu. Zaista ne znam i prvi put čujem da je uopšte bilo reči o Kosovu na ovom skupu.

Ako je već reč o štampanju, mogu reći da ni jedan jedini dinar iz budžeta ove države, Vlade, ministarstva nije otišao niti na štampanje bilo kog materijala vezanog za tu konferenciju. Radi se o zajedničkom projektu koji finansira UNDP.
Prema tome, nemojte da menjate teze. Nisam govorio da je jedina kvalifikacija Natalije Mićunović to što je ona ćerka profesora Mićunovića, rekao sam samo da od svih koje ste nabrojali kao dokaz nepotizma znam jedino da je ona zaista ćerka prof. Mićunovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, ja spavam sasvim mirno. Nisam prekršio zakone ove zemlje. Nisam učinio ništa što bi ovu zemlju dovelo u nepovoljan ili lošiji položaj nego što je bila. Naprotiv, učinili smo ono što je naša zakonska obaveza. Da ste vi bili na vlasti, učinili biste to isto, bez obzira koliko sada govorite protiv saradnje sa Haškim tribunalom. Tačno je da je veliki broj građana, državljana Srbije izručen Tribunalu, da je samim tim Srbija pri okončanju saradnje sa tim sudom i da će se time stvoriti sve pretpostavke da se oslobodi dalji međunarodni i politički pritisak, barem po ovom pitanju.
Mislim da vam je jasno da se za istu stvar ne može dva puta suditi, da smo mi dobili svega jedan postupak koji je prenet sa Tribunala na pravosuđe Srbije, da je u nekim drugim postupcima koji su bili u fazi istrage prenet znatno veći broj predmeta po kojima se postupa pred domaćim pravosudnim organima. Inače, pred domaćim pravosudnim organima procesuirano je 276 lica zbog učinjenih krivičnih dela iz domena ratnih zločina.
Kada sam već tu, da ogovorim na nekoliko pitanja koje je postavio poslanik Vladan Batić.
Naravno, ovo jeste jedna od važnih tema, o kojoj smo juče razgovarali sa tužiocem Bramercom. Izneli smo ono što je već više puta rečeno od više predstavnika Vlade Srbije o činjenici da je Tribunal imao i koristio dvostruke aršine, da su neke presude koje su donete pred tim sudom, sa našeg stanovišta, i nepravedne i neobjektivne, ali da to ne može da zaustavi našu dalju saradnju sa sudom u Hagu.
Presuda koja je doneta protiv Haradinaja još uvek nije pravosnažna. Tužilaštvo Tribunala je uložilo žalbu. Mi ćemo dostaviti, kao što ste uostalom dostavili i vi, dok ste bili ministar pravde, veliki broj dokumenata za taj predmet. Nakon prvostepene presude mi smo nastavili saradnju u oblasti dostave obilja dokumenata koji će potvrditi i služiti kao dokaz za zločine koje je Ramuš Haradinaj učinio na Kosovu.
Što se tiče drugog pitanja, vezanog za, navodno, njegovo učešće u mirotvornoj misiji u Ugandi, mi smo kontaktirali sve, od UN do EU, i niko nije imao pojma o čemu se radi. Očito se radi o jednom novinskom članku i tekstu jednog novinara koji je kao izveštač bio na Kosovu. To je predložio i sve je ostalo samo na tome.
Što se tiče toga da Vlada abolira holandski bataljon, mi naravno nismo o tome razgovarali, niti razmatrali to pitanje na Vladi. Smatramo da nema prečice da se ova tema okonča, osim da Ratko Mladić što pre bude izručen Tribunalu. Ništa drugo neće promeniti stav Holandije, kako zbog unutrašnjopolitičkih prilika, tako i zbog griže savesti koju taj bataljon ima zbog zločina koji se dogodio u Srebrenici. Za svaku promenu politike Holandije bila bi potrebna saglasnost parlamenta, što oni na svaki način žele da izbegnu.
To su razlozi zašto će Holandija istrajati na svom stavu. Zato smo mi fokusirani da se problem reši izručenjem Mladića, a ne traženjem nekih drugih, alternativnih puteva, koji bi bili svakako i dobri i poželjni, ali plašim se da nisu realni.

Prvo ću dati odgovore poslaniku Batiću. Pre svega želim da kažem da više niko, čak ni u Holandiji, ne postavlja pitanje da li postoji politička volja za hapšenje Mladića. Problem jeste samo u tome što Holanđani smatraju da će Srbija tu obavezu izvršiti samo ukoliko bude pod konstantnim međunarodnim pritiskom, tačnije pritiskom Evropske unije, ali pitanje da li Srbija hoće zaista da izruči Mladića nakon izručenja Karadžića apsolutno više niko ne postavlja.
To je odgovor na ovaj drugi deo vašeg pitanja. Ukoliko bismo mi pokušali da tražimo bilo koji alternativni put, to bi se smatralo kao nedostatak političke volje, kao traženje nekih drugih rešenja i puteva da dođemo do Evropske unije, a ne da izručenjem Mladića praktično Srbiju oslobodimo daljih međunarodnih pritisaka. I upravo, ukoliko bismo mi na bilo koji način pokrenuli ovo pitanje, da mi aboliramo holandski bataljon, to bi se i u samoj Holandiji shvatilo kao izbegavanje ostvarivanja i realizacije onog osnovnog cilja, a to je da Mladić bude izručen. Dakle, ne bismo ništa postigli s tim, već naprotiv, plašim se da bismo samo otvorili novu polemiku i nove dileme da li postoji ova politička volja o kojoj ste vi govorili.
Gospodine Nikoliću, ne kažem da vi niste častan i moralan čovek. Nisam rekao da biste vi ovo radili na časniji i moralniji način nego što mi radimo. Mi radimo ono što nam zakon nalaže. Mi procenjujemo situaciju u kojoj se zemlja nalazi i, da nismo uradili ovo što smo uradili, međunarodni i svaki drugi položaj ove zemlje bi bio drastično gori nego što je danas, iako i danas nije u najboljoj poziciji. Sve dok ne završimo punu saradnju sa Haškim tribunalom, suočavaćemo se sa mnogim problemima sa kojima se nijedna druga zemlja u regionu nije suočavala.

Dva su načina da uverimo pre svega Holandiju i delimično Belgiju, koja više podržava Holandiju nego što je na njenom stanovištu ili, bolje rečeno, Belgija je na pola puta između ostalih članica EU i Holandije. Jedan je da završimo posao i time zatvorimo ovu hašku priču, i to je najefikasniji, najbolji, najdelotvorniji i sigurni način da se ova priča što pre okonča.
Drugi je, za koji ne kažem da će biti tako delotvoran, upravo onaj koji ste, mislim, na najbolji način demonstrirali prošle godine kada ste u Evropskom parlamentu na jednom sastanku, kao predstavnik opozicije, govorili upravo o toj spremnosti države da završi saradnju sa Haškim tribunalom i neophodnosti da se deblokira put Srbije ka EU.
Ukoliko bi na takav način glasovi Srbije stizali i od vlasti i od opozicije, nevladinog sektora, ne kažem da bi to sigurno promenilo stav Holandije, ali u velikoj meri bi olakšalo i ove napore države da se ova priča što pre završi.

Govorio sam o strategiji države koja je bazirana ka ostvarenju jednog osnovnog cilja, da se preostala dva optuženika što pre lociraju i izruče. To je jedina i glavna strategija.
Ovo o čemu je poslanik Jovanović govorio je nešto što nesumnjivo stoji, to je opšta politička klima i ambijent koji mi sada imamo u društvu i kao posledicu ratova koji su vođeni, i kao posledicu sankcija i kao posledicu sadašnje svetske finansijske krize. Plašim se da mi polako iz ove ekonomske krize prelazimo u jednu širu društvenu krizu.
To su činjenice, i svi ovi problemi koji su posledica zločina koji su učinjeni na prostoru bivše Jugoslavije sada još više postaju manifestni nego što su bili, recimo, pre nekoliko godina.
Ali u ovom trenutku, što se tiče konkretno saradnje sa Tribunalom, svaka naša druga inicijativa, pre svega diplomatska, može da bude shvaćena kao što je i shvaćena inicijativa Ministarstva spoljnih poslova, da se pošalje jedna misija EU koja bi utvrdila da li u Srbiji postoji spremnost, volja da se Mladić izruči Haškom tribunalu. Mislim da vi to dobro znate. Ta inicijativa je shvaćena kao zaobilaženje Tužilaštva, kao zaobilaženje odgovornosti, kao još jedan izgovor Srbije da ne rešava ono što je ključni problem, a to je lociranje preostala dva haška optuženika.
Prema tome, ništa drugo osim dovršetka saradnje neće dati rezultat ili neće biti sigurno da će EU to prihvatiti kao argument da Srbija deblokira proces evropskih integracija. Ja se s vama potpuno slažem da imamo jednu političku klimu i ambijent u društvu koji ne pogoduje nečemu što je cilj ove zemlje, a to je da postane deo EU, da prihvatimo sistem vrednosti koji važi u toj EU, ali dok ne završimo saradnju sa Tribunalom, nećemo moći ni taj posao uspešno da okončamo.

Kao što ste sami rekli, i sama tužiteljka je u više navrata govorila da nikakvih informacija o tome gde se krije Radovan Karadžić nema i da je, po njenim podacima, on negde na tromeđi, ili tačnije, kreće se na relaciji Srbija - Bosna - Crna Gora.
Ali nikada preciznih podataka i informacija nije bilo, osim u jednom slučaju, kada je nadležnim organima dostavljena adresa u Beogradu, 2004. godine, gde se navodno krio Radovan Karadžić. Nakon toga su izvršene analize tog stana. Nije se moglo sa sigurnošću tvrditi da je on bio na tom mestu, ali se takođe nije moglo sa sigurnošću negirati da je bio u tom stanu. I to je jedini podatak koji smo mi imali vezano za Radovana Karadžića.
Pre hapšenja, on je lociran nekoliko meseci ranije. Vršene su provere s obzirom na identitet, da li se radi zaista o Radovanu Karadžiću. Onog trenutka kada je procenjeno da postoji najmanji bezbednosni rizik za hapšenje, to je i učinjeno.
Zaista ne verujem da postoji ikakav centar koji skriva haške optuženike. To važi i za Radovana Karadžića. Troje ljudi je znalo za lokaciju na kojoj se on skriva. Ne znači da i više ljudi nije znalo da je on u Beogradu, ali je troje ljudi znalo tačno gde se skriva, a više ljudi jeste znalo da je Radovan Karadžić u Beogradu, ali nemaju ti ljudi veze sa nekim državnim strukturama.
Ne kažem da nema političke veze sa nekim strukturama, ali zaista ni sa jednom državnom institucijom nije imao bilo kakav kontakt ili komunikaciju.

Da ne ostanem dužan odgovor na postavljeno poslaničko pitanje. Naravno, odgovor je jako kratak. Niko u ovom trenutku ne zna gde se skriva Ratko Mladić. Čitao sam i ja tekstove u novinama da je on navodno u Beogradu, ali niko od zvaničnika koji se bave ovim pitanjem to nije mogao da izjavi, jer niko takvu neodgovornu izjavu ne bi ni mogao da da. To bi značilo da stvarno ne postoji volja niti neko želi da ovaj problem suštinski reši. Da li nosi vunene čarape, da li ide bos po sobi, to stvarno ne znam niti mogu na to pitanje da odgovorim, ali sam, kao i vi, čitao o tome.

Mislio sam da se javim na kraju povodom tačke dnevnog reda, odnosno povodom ratifikacije Sporazuma o socijalnom osiguranju sa Crnom Gorom. To ću videti kasnije. Morao sam da reagujem na izlaganje gospodina Halimija.
Dakle, moj odgovor je isti kao onaj koji sam dao prethodnih dana, a tiče se zahteva da NATO trupe dođu na prostor juga Srbije. Gospodin Halimi zna, kao i ja, da je taj zahtev javnosti saopštio jedan od političkih lidera Albanaca sa Kosova i jedan od funkcionera SO Bujanovac. To što taj predstavnik jedne od političkih stranaka nije u istoj stranci sa gospodinom Halimijem ne znači ni u kom slučaju da takvih zahteva nije bilo, istina, ne od njegove, ali od drugih političkih stranaka.
Prema tome, moj odgovor je identičan - zahtev je potpuno nerealan. Šteta, pre svega, za ljude koji žive na jugu Srbije. Međunarodna zajednica apsolutno ne uzima u razmatranje ozbiljnije taj zahtev i moj odgovor se odnosio upravo na to.
I dalje tvrdim da je to ubiranje jeftinih političkih poena, jer svi znaju, svaki građanin Preševa i Bujanovca, da je to nemoguće da se dogodi i realizuje.
Što se tiče ulaganja sredstava, gospodine Halimi, i vi i svih 250 poslanika možete da dođete i da vidite gde je otišao svaki dinar na jugu Srbije, bar dok sam ja predsednik Koordinacionog tela.
Mi smo bukvalno bili "protočni bojler" - ono što ste vi tražili, mi smo ta sredstva prenosili lokalnim samoupravama; za one projekte koje ste vi kandidovali, mi smo davali.
Mada, ne mislim da je to najbolji način, jer se onda događalo da Srbi iz Bujanovca s pravom kažu da je svega 5% tih sredstava otišlo u Bujanovac, u naselja gde žive Srbi, a 95% tamo gde žive Albanci. Da bismo napravili kakav-takav balans, pored ovih 240 miliona koje ste ovde spomenuli, izdvojićemo još 50 miliona, upravo za naselja gde žive Srbi.
Znači, u svakom trenutku bilo ko može da vidi gde je utrošen svaki dinar. Uveren sam da je u ove tri opštine uloženo više nego u bilo koje druge tri opštine.
Bio bih presrećan da je deo tih sredstava uložen u opštine u Sandžaku. Ako pogledate situaciju, mislim da je pre trebalo formirati koordinaciono telo za Sandžak, nego za jug Srbije, jer je tamo situacija u svakom smislu danas gora, nego što je situacija na jugu Srbije.
Tačno je da nema još uvek ekonomskog razvoja koji smo mi očekivali, verovatno i vi, s pravom, jer smo krenuli bukvalno ne od nule, nego ispod nule; da su ove tri opštine bile najsiromašnije, da su i dalje među najsiromašnijima; da je uloženo, zaista, i od strane države iz budžeta Republike Srbije i od strane međunarodnih donatora, gde je međunarodna zajednica bila više prisutna u ove tri opštine, nego u bilo kom drugom regionu. Mislim da je napravljen jedan veliki rezultat. Naravno da su ostali još mnogi problemi koje treba rešavati.
Vraćam se i deseti put ponavljam, rekonstrukcija Koordinacionog tela je više administrativno-tehnička, nego politička stvar.
I, nije ukinuta nijedna od ovih oblasti koje vi sad spominjete, ni obrazovanje, ni zdravstvo, oni su samo uključeni u ovaj sektor integracije. Vi ste imali primedbe, kao i ja, da je postojeća struktura Koordinacionog tela, sa osam podgrupa, suviše birokratizovana, komplikovana, da to ne daje nikakav rezultat; to smo sveli na tri velike oblasti, a ove oblasti koje vi spominjete jesu ključne za proces integracije: i obrazovanje, i pravosuđe i zdravstvo.
Ima stvari sa kojima se potpuno slažem, da treba da ih uradimo, ali ne treba da se vrtimo ukrug i ponavljamo iste priče. Ponavljanje tih istih priča meni liči na ubiranje političkih poena.
Ako neko traži NATO, a zna da taj NATO nikad neće doći na jug Srbije, onda je taj ili potpuno van svake realnosti, ili je realan, ali da ta realnost donosi određene političke poene.

Dame i gospodo poslanici, naravno, nisam nikakav renesansni političar koji se razume u sve i svašta. Jesam ovde ovlašćeni predstavnik po tačkama dnevnog reda koje su predložene. Spreman sam da zastupam tačku dnevnog reda koja je iz nadležnosti mog Ministarstva, ali, naravno, ne mogu da se bavim pitanjima granica, međunarodnih sporazuma. Naprosto, bilo bi nekorektno da to kažem.

Samo dve rečenice, u svojstvu koordinatora Akcionog tima za sprovođenje Plana.
Još uvek postoji Tim. Kao što je gospodin Nikolić rekao, postojala je naredba istražnog sudije.
Nadležne službe su imale informaciju da se u pomenutom objektu krije jedan od haških optuženika, Ratko Mladić. Akcija je počela jutros oko 10,30. Trajala je do malopre.
Vojna policija je korektno odradila posao. Niko se nije žalio da su mu na bilo koji način ugrožena prava. Civilna policija koja je bila na ulici bila je tamo ne zbog te akcije, već zbog utakmice Crvena Zvezda - Vojvodina.
Dakle, u tom objektu niko od haških optuženika nije pronađen.