Tačno je da smo imali jako dugo javnu raspravu. Ja bih čak rekao i predugu. Praktično javna rasprava je bila u januaru prošle godine i baš iz razloga što smo hteli da čujemo i nakon okončanja javne rasprave sve primedbe, sugestije, predloge za poboljšanje ovog teksta mi smo ovako kasnili sa donošenjem ovog zakonskog rešenja.
Takođe, tačno je da je bila jako spora reakcija u slučaju incidenta o kojem govorite i zapravo u tome treba tražiti i glavni razlog za donošenje ovog zakona. Nije se znalo kom telu prijaviti tako veliki incident i to nije bio jedini bilo je i ranije slučajeva da međunarodne organizacije, odnosno nacionalni CERT-ovi drugih država nisu imali kome da prijave incidente ili najavu incidenata koji bi mogli da se dogode.
Dakle, nesporno je da ovo bila jedna oblast koja je potpuno neuređena, ali iz toga proističe i zapravo glavni razlog zašto je ovaj zakon neophodan.
Takođe, bih se složio da je mnogo podzakonskih akata, ali je ovo živa stvar i živa materija koja se menja bukvalno ne više na godine, nego na mesece i ovo je jedan krovni zakon koji postavlja standarde, posebno kada govorimo o merama zaštite i kada govorimo o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona, odnosno zaštitnih mera.
Ostavili smo namerno da se podzakonskim aktima uređuje da bi se prilagođavali realnostima, stvarnostima i razvoju tehnologija koje neumitno teče, i na koje moramo da se prilagođavamo.
Međutim, mi smo predvideli da tih 11 podzakonskih akata bude doneto u roku od 12 meseci, međutim, bila su dva amandmana, jedan, mislim poslanika DS da se to smanji na tri meseca što objektivno nije realno i drugi amandman ne znam ko je podneo da se smanji rok na šest meseci, mi smo to našli kao neko srednje rešenje. Dakle, da u narednih šest meseci budu doneti svih 11 podzakonskih akata, jer vi ste u pravu, jer ako to ne uradimo ovaj zakon će ostati ili spisak lepih želja ili mrtvo slovo na papiru.
Poslednja stvar, to je bila i glavna dilema u samoj javnoj raspravi oko ovlašćenja Nacionalnog CERT-a. Dakle, i većina učesnika je dala ovu vrstu primedbe. Zašto Nacionalni CER nema operativna, odnosno izvršna ovlašćenja? Međutim, ako damo izvršna ovlašćenja pitanje je gde će te inspekcije onda koje treba da vrše nadzor, kontrolu, ko će pisati prijave, gde ih smestiti?
Pribegli smo jednom rešenju, prvo koje je prisutno u svim zemljama EU i s druge strane pribegli smo rešenju koje u praksi može više, bolje, uspešnije da ministarstvo nadležno za ove poslove ima izvršna ovlašćenja, a da Nacionalni CERT ima sva ova druga ovlašćenja u smislu upozoravanja, analize, sagledavanja stanja na globalnom nivou, davanje preporuka svim institucijama u zemljišta šta da se radi prema tome mi tu dilemu nećemo rešiti ni ovim zakonskim predlogom, ono će sigurno ostati i predstavnici, odnosno ljudi koji su davali te sugestije da damo CERT-i veća izvršna ovlašćenja će i dalje ostati na tome.
Mi smatramo da je ovo jedno dobro rešenje, da je operativnije, da će biti efikasnije, a da opet Nacionalni CERT neće izgubiti ništa. Kad govorimo o njegovom značaju na polju informacione bezbednosti u zemlji, posebno o zašiti mera koje treba da primenjuju IKT sistemi.

Vrlo kratko, da se kasnije ne bi javljao. Naravno, da je ova greška uočena i ona će biti ispravljena kroz pravno-tehničku redakciju, kao i većina amandmana koje je podneo, pre svega gospodin Pavićević i gospodin Živković. Dakle, nešto je prihvaćeno, a nešto će kroz pravno-tehničku redakciju biti ispravljeno.
Mi smo razmišljali, zaista da idemo sa potpuno novim zakonom, ali smo zbog brzine ipak se odlučili za ovu varijantu da menjamo do 50% odredbi zakonskih rešenja, ono što je bilo najnužnije, ono što su bili zahtevi turističke privrede. U skladu sa onim što ste i vi spomenuli ovde, mi smo po prvi put sada pomerili rok za izradu strategija. Dakle, ona neće više važiti za 10 godina. Može da važi za pet godina, sa tim što ćemo verovatno akcioni plan još manje oročiti, odnosno da se moraju donositi akcioni planovi koji će biti na godinu ili dve da možemo da pratimo njihovu realizaciju i da ti planovi realno ne bi bili spiskovi želja, kao što je do sada bio slučaj.

Tačno je da sam rekao da ćemo prihvatiti sve vaše amandmane, jer su bili na mestu. Neki su prihvaćeni, a neki su prihvaćeni kroz pravno-tehničku redakciju, ali primedbe koje ste dali su potpuno tačne, odnosno imalo je razloga da budu ugrađene u tekst izmena ovog zakona.          
Što se hitnosti tiče, bila su tri razloga za to – učestale zloupotrebe od strane turističkih agencija, da budem potpuno iskren, nadali smo se da će ovo biti usvojeno pre letnjih odmora, hteli smo da sprečimo eventualno nove prevare putnika, odnosno da zaštitimo njihova prava. zakasnili smo, ali u svakom slučaju, to je bio razlog za hitnost, da vas ništa ne lažem.
Drugi razloga je bio usklađivanje sa drugim propisima i zakonima i treće, usklađivanje sa direktivama EU i zato se nismo odlučili na novi zakon, već na izmene ovog zakona, ali s obzirom na ono što smo dobili kao amandmane i što smo ugradili u tekst ovog zakona, verujem da smo dobili jedan kvalitetan zakon i sa rešenjima koja mogu da zadovolje sve aktere turističke privrede.

Pošto ima puno amandmana na ovom tragu o kojem ste i vi govorili, šta je bila naša ideja? Dakle, da ne ograničavamo da to bude oblast turizma i ugostiteljstva, kao što se manje-više predlaže, iz prostog razloga što se ovde zahtevaju pre svega menadžerske sposobnosti i sposobnosti marketinga i promocije. Ukoliko samo limitiramo na turizam i ugostiteljstvo, postoji bojazan da će to, prvo, ograničiti mogućnost adekvatnog izbora, a druga stvar, kako sad jednom ekonomisti ili pravniku da ograničite mogućnost, sa ovim sposobnostima o kojima sam govorio, da konkurišu i budu birani na mesto direktora Turističke organizacije Srbije ili bilo koje lokalne organizacije? To je bio jedini razlog, što smo hteli zaista da ostavimo mogućnost svim visoko stručnim kadrovima sa menadžerskim sposobnostima, sa sposobnostima marketinga i promocije, koji su radili u tim oblastima, da mogu da konkurišu za ovo mesto.

Hvala.
Upravo da potvrdim ono što ste vi i rekli. Mi i inače zakonom predviđamo da se donese pravilnik koji će definisati uslove za formiranje turističkih organizacija. Ideja sa tim pravilnikom jeste da pospešimo formiranje regionalnih turističkih organizacija, jer ovo zaista jeste prevaziđen model, a nakon toga da to preraste u destinacijsku menadžment organizaciju. Kako će to ići, kojim tempom, meni je u ovom trenutku teško da kažem. Ali, suština jeste da to bude model javno-privatnog partnerstva.
Potpuno je tačno – nema razvoja turizma, ja sam to prošli put ovde i govorio u raspravi u načelu, dok ne pospešimo privatne investicije i privatna ulaganja u ovaj sektor. Dakle, sa pravnim okvirom, sa strategijom koju ćemo doneti ovim zakonom, mislim da mi stvaramo dobar osnov za to. Država treba da ulaže u infrastrukturu, ali, suština jeste da pospešimo i domaće i strane investicije da više ulažu u sektor turističke privrede.
Spomenuo sam takođe prošli, put kao primer neracionalnosti kada govorimo o turističkim organizacija, da mi imamo glavnu skoro turističku destinaciju u zemlji Kopaonik, koju pokrivaju dve turističke organizacije iz Raške i Brusa, da Kopaonik nema vlastitu turističku organizaciju, a to je idealan primer za destinacijsko-menadžment organizaciju, gde bi i privatni sektor i država mogli zajedno da rade na promociji jedne takve turističke destinacije i generalno da upravljaju tom turističkom destinacijom.

Mi smo do sada imali jednu intenciju da na neki način pooštrimo uslove za izbor rukovodećih ljudi u turističkim organizacijama. Sa druge strane, hteli smo da budemo fleksibilni i da ne limitiramo sa ugostiteljskom i turističkom strukom da bi imali mogućnost većeg izbora, a računajući na ove argumente koje ste vi naveli, da u malim mestima je teško naći ljude sa tako uskom stručnom spremom.
Ovo je bio zahtev većine turističkih agencija u nacrtu izrade ovog zakona i upravo su naveli ove argumente da nemaju dovoljno kadra da u slučaju odsustva sa posla mogu da zamene adekvatnim kadrom. Međutim, za organizatore putovanja je potrebna viša stručna sprema, za subagente je dovoljna srednja stručna sprema i mislimo da smo našli pravu meru. Nismo limitirali sa ugostiteljskom ili turističkom strukom. Prema tome, ovo je jedan kompromis. Nismo do kraja izašli u susret turističkim agencijama koje su tražile promenu ove zakonske odredbe, ali u svakom slučaju smo zadržali duh zakona, a opet bili dovoljno fleksibilni i prema njima.

Da, prihvatamo ovaj amandman sa ispravkom.

Mi smo pogrešili, izvinite prihvatam ovaj amandman.

Uvek kada govorimo o visini kazne, naravno, zavisi iz kog ugla posmatrate. S jedne strane smo hteli da vodimo računa i o zaštiti putnika i turista, a s druge strane da ne ugrozimo aktere turističke privrede, odnosno turističku privredu. Opet, s treće strane, nastojali smo da uskladimo ove kazne sa Zakonom o prekršaju, ali bih hteo samo da vas podsetim da ove kazne nisu jedine sankcije prema onima koji krše odredbe ovog zakona, da uz ove kazne ide i mogućnost zabrane rada tim agencija i ide i postupak oduzimanja licence tim agencijama. Tako da, za sve zajedno možemo da kažemo da smo našli pravu meru.

Već sam rekao da koliko god da smo propisali kazne, uvek bi postojala mogućnost i zahtevi da se one povećaju. To možete uvek da uradite. Te kazne treba da budu primerene veličini i obimu prekršaja, ali treba da budu primerene i ekonomskoj situaciji u zemlji. Cela intencija ovog zakona jeste da štitimo putnike, da štitimo od prevaranata, da štitimo od onih agencija koje su izigravale odredbe i dosadašnjeg zakona. Ali, mi imamo obavezu, kao Ministarstvo, da štitimo i turističke agencije i to je tačno. Imamo obavezu jer su oni privredni subjekti koji rade, posluju, plaćaju poreze ovoj zemlji. Nemamo mi nikakvog interesa da te agencije prestanu sa radom. Mi želimo da uvedemo red u rad turističke agencije, potpuni red, zakonitost. Onaj ko prekrši, treba da bude kažnjen, ne samo novčano, rekao sam već, i sa mogućnošću da se oduzme dozvola, da se zabrani rad tim agencijama.
Dakle, ovo je jedna rasprava koja nema kraja. Dakle, i da smo ove kazne povećali, uvek bi mogao neko da kaže da su kazne male i da treba da povećamo kazne da bi one delovale preventivno. Čini mi se ovo nije suština ovog zakona čitavog, duhu ovog zakona, da je ovo mera koja je pronađena da se štite putnici, ali i da se omogući agencijama, bar onima koje normalno rade i posluju, da u ovoj zemlji funkcionišu, da se otvaraju nove agencije, mi imamo za to interes, ali imamo interes i da zatvaramo one koje ne posluju i ne rade u skladu sa ovim zakonom.

Što se tiče amandmana, on je prihvaćen kroz amandman gospodina Kostića, bukvalno u istovetnom obliku.
Što se tiče banja, određen je privatizacioni savetnik koji treba da predloži model privatizacije za prvih deset banja u Srbiji. To bi trebalo da bude okončano negde do novembra meseca, dakle da predloži vrlo jasan model kako te banje da se privatizuju. Ono što očekuje Ministarstvo privrede da do prve polovine naredne godine taj proces bude završen, s obzirom da ima interesovanja među tim banjama i od stranih investitora i ulagača za njihovu kupovinu. Ali, videćemo kada bude predložen jasan model njihove privatizacije.
Ono što je bilo ključna prepreka, uopšte za razvoj banjskog turizam, nažalost mi smo na početku, to su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i vi to znate sigurno bolje od mene. Spor koji je PIO vodio sa državom oko toga, pa onda odluka suda da se PIO-u deli vlasništvo nad nekim banjama u zemlji, dok to ne rešimo ne vredi nam nikakav zakon o banjama, jer on neće rešiti ništa.
Prema tome, privatizacija banja, rešeni imovinsko-pravni odnosi, definisanje šta će biti deo velnes, odnosno spa turizma, a šta deo zdravstvenog turizma, je nešto što moramo da definišemo u narednom periodu, vrlo brzo. Slažem se da je to jedan od najvažnijih resursa pored Beograda, planina, odnosno Kopaonika, pre svega i Zlatibora i Dunava, da su banje glavni turistički resurs koji ova zemlja uopšte može da ponudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je pet zakonskih predloga koji su iz delokruga nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Dozvolite mi da dam osnovna pojašnjenja za svaki od tih pet zakonskih predloga.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu je zakon koji sa stanovišta razvoja turizma ima dalekosežan značaj, iz prostog razloga što je on donet još 2009. godine i pretrpeo je do sada tri izmene i dopune tog zakona. Radi se uglavnom o tehničkim izmenama. Te izmene nisu pratile, s jedne strane, usklađenost sa drugim zakonskim propisima i rešenjima, nisu pratile direktive EU u ovoj oblasti i nisu pratile nove trendove u savremenom razvoju turističke privrede.

Zakon je sadržavao solidna rešenja u mnogim segmentima. Na žalost, praksa je pokazala da on ima čitav niz manjkavosti na koje su nam ukazali predstavnici turističke privrede i stručne javnosti, agencije, turisti, putnici i nakon jedne opsežne javne rasprave koja je čak trajala nekoliko meseci, uspeli smo da koncipiramo najvažnije odredbe koje bi sačinjavale tekst ovog zakonskog predloga.

Prema tome, te manjkavosti o kojima smo govorili i koje su spominjali svi akteri, odnose se pre svega na veliki procenat sive ekonomije u ovoj oblasti. Takođe sam spomenuo da se radilo o neusklađenosti sa drugim propisima i evropskim direktivama, tu pre svega mislim na neusklađenost sa Zakonom o prekršaju, zakonima o zaštiti potrošača. Takođe, dosadašnje zakonsko rešenje nije u dovoljnoj meri štitilo i obezbeđivalo bezbednost putnika i turista koji su sklapali aranžmane sa turističkim agencijama. Bilo je puno problema i sa turističkim posrednicima, odnosno subagentima, da ne govorim o nedovoljnoj nadležnosti turističke inspekcije u otklanjanju ovih nepravilnosti, pojavio se raskorak između pravnih rešenja i svakodnevne prakse. Se su to bili razlozi zašto smo krenuli u izmene i dopune ovog zakona.

Sve ove izmene bih koncipirao u nekih četiri ili pet grupa, pojednostavljeno rečeno, da bi mogli lakše da pratite o kakvim se izmenama radi. Prva grupa izmena su terminološe prirode, dakle, uvodimo nove termine u skladu sa savremenim trendovima u razvoju turizma u svetu. Tu ima nekoliko praktičnih mera koje ovaj zakon donosi. Druga grupa izmena odnosi se na rad turističkih organizacija, od lokalnih do onih na nacionalnom nivou. Treća grupa izmena se odnosi na bezbednost i zaštitu putnika prilikom turističkih putovanja. Sledeća grupa izmena se odnosi na inspekcijski nadzor.

Što se tiče terminoloških novina, odnosno novih termina koje uvodimo, prvi put se uvodi termin „destinacijski menadžment organizacija“, koja predstavlja osnovu i koja se formira zbog upravljanja određenom turističkom destinacijom. Ona se formira na osnovu javnog i privatnog sektora i praktično ovo je jedan savremeni model javno-privatnog partnerstva u oblasti turizma. Modernog razvoja turističke privrede nema bez jasnog definisanja ko upravlja određenom turističkom destinacijom. Kao model u ovome nam služi Austrija, iako nije morska destinacija, postigla je fantastične rezultate, između ostalog i zahvaljujući uvođenju destinacijskog menadžmenta u razvoju i upravljanju turističkom destinacijom.

Iz ovoga proističu i druge dve novine koje su važne sa stanovišta same privrede, to je destinacijska menadžment kompanija i profesionalni organizator kongresa. Dakle, radi se o privrednim društvima. Ova prva je specijalizovana za pružanje turističkih usluga u određenom sektoru i u određenoj regiji, dok je druga, kao što i sam naziv kaže, specijalizovana za organizovanje kongresa i drugih sličnih manifestacija. Ministarstvo će doneti podzakonska akta koja bi trebalo da definišu i kriterijume kako organizatori putovanja mogu da dobiju naziv, odnosno uverenja, potvrde da se radi o destinacijskoj menadžment kompaniji ili profesionalnom organizatoru kongresa. Da bi mogli da dobiju ta uverenja, moraju da ispune i određene kriterijume. To će biti urađeno već do kraja ove godine ili početkom naredne godine.

Što se tiče praktičnih novina, jedna se odnosi na podsticajna sredstva koja su namenjena organizovana turistička putovanja, pre svega sa ciljem privlačenja i domaćeg i inostranog turističkog prometa. Kao što znate, mi smo imali ovu više nego uspešnu akciju sa vaučerima, koja ima za zadatak da podstiče domaći turizam. Ove mere bi trebalo da budu koncipirane sa ciljem organizovanog privlačenja stranih turista. Tu je Makedonija napravila možda najveći iskorak u regionu, koja daje direktna finansijska sredstva po glavi turiste, odnosno po glavi putnika koje agencije organizovano dovode u Makedoniju. Naravno, mi ovde nismo precizirali sada sve elemente tih podsticaja jer oni će u velikoj meri zavisiti i od finansijskih sredstava kojima budemo raspolagali.

Takođe, od tih praktičnih mera, ovde bih spomenuo i da fizička lica u okviru seoskih turističkih domaćinstava imaju mogućnost da pružaju usluge smeštaja u privremeno postavljenim objektima za kampovanje, s tim da je taj broj ograničen na 20 plac kampova ili najviše 30 gostiju, s tim da se mora taj prostor obezbediti minimalno tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima koji su jasno propisani da bi ova delatnost mogla da se obavlja.

Što se tiče novina u oblasti turističkih organizacija, prvi put se postavljaju vrlo jasni kriterijumi i uslovi za direktore turističkih organizacija, od lokalnog do nacionalnog nivoa, uključujući tu i direktora pokrajinske turističke organizacije i uključujući direktore regionalnih turističkih organizacija, dakle, pored visoke stručne spreme, znanje stranog jezika, za direktora Nacionalne turističke organizacije potrebno je sedam godina radnog iskustva, od toga pet godina na rukovodećim mestima. To isto važi i za pokrajinske direktore, to važi i za regionalne, dok za lokalne direktore turističkih organizacija uslov je četiri godine radnog iskustva, od toga dve godine na rukovodećim mestima.

Mi ćemo takođe definisati jasne uslove za formiranje u budućnosti turističkih organizacija. Trenutno imamo oko 120 turističkih organizacija u Srbiji. Imamo, prema tome, jedan dosta neefikasan sistem. Cilj je da pospešimo udruživanje lokalnih turističkih organizacija u regionalne turističke organizacije, a opet sa krajnjim ciljem da to preraste u destinacijsku menadžment organizaciju radi efikasnijeg upravljanja destinacijom. Mi danas imamo jednu paradoksalnu situaciju, da Kopaonik, koji je jedan od najvažnijih turističkih destinacija u zemlji, nema svoju turističku organizaciju, već da se pokrivaju dve turističke organizacije, i to Brus i Raška.

Takođe, ovim izmenama proširen je i obim delovanja turističkih organizacija. One će imati mogućnost učestvovanja u domaćim i realizaciji u domaćim i međunarodnim projektima, a takođe i sredstva od boravišne takse koja su isključivo prihod lokalne samouprave, moći će da se koristi za sve one aktivnosti koje su precizirane ovim zakonom, a ne kao do sada, samo za izradu biltena, propagandnog materijala, rad informacionog centra. Sredstva će moći da se koriste i za razvoj turističke infrastrukture.

Što se tiče novina u vezi sa bezbednošću putnika i zaštitom putnika prilikom turističkih putovanja, tu je možda bio najveći raskorak između rešenja iz zakona i svakodnevne životne prakse. Sami ste svedoci koliko je bilo i prevara putnika od strane turističkih agencija i subagenata, da je država vrlo često bila tu nemoćna zbog pravnih praznina koje smo imali u postojećim zakonskim rešenjima. Tako se dešavalo da turistička inspekcija, zbog nepoštovanja obaveza iz ugovora o turističkom aranžmanu, pokrene postupak za oduzimanje licence nekoj od agencija, ali po zakonu ta agencija je mogla da nastavi da radi sve dok se u potpunosti ne završi upravni postupak. Dakle, neograničeno polje za dalje malverzacije i prevare putnika.

Mi sada ispravljamo tu nelogičnost, tako da će i ubuduće inspekcije imati povećanu nadležnost, da će moći novčano da kazni, da će moći da zabrani i da će moći da pokrene postupak oduzimanja licence određenoj turističkoj organizaciji zbog nepoštovanja ugovora o turističkom aranžmanu sa putnicima. Takođe, putnici će, to je opet novina, dobijati potvrdu o putovanju. Ta potvrda će sačinjavati garancije, odnosno polise koje agencija ima i način aktiviranja tih garancija dobijaće sva obaveštenja o ovlašćenom licu za kontakt na turističkoj destinaciji koja će biti zadužena za sva obaveštenja i za prijem reklamacija od strane putnika za vreme trajanja putovanja.

Takođe, i to smo spomenuli, bilo je puno pritužbi na rad turističkih posrednika odnosno subagenata koji su bili potpuno nevidljivi. Radi se o privrednim društvima koji nisu imanentno bili registrovani za turističku delatnost, koji su vrlo često varali i agenciju za koje su radili a najčešće varali putnike. Sada će oni morati da se registruju u registar turizma u APR učinićemo ih vidljivi. Putnici turisti potencijalni će moći da se uvere u njihovo poslovanje, njihov rad. Mi pretpostavljamo da je takvih do sada bilo i niko nema te podatke između 500 i 1000 subagenata sada će svako moći da vidi o kakvim subagentima radi, da se razdvoji zapravo žito od kukolja.

Takođe u cilju zaštite putnika i putovanja uopšte, propisani su jasni uslovi na koji način sindikalne organizacije, ferijalni savezi, udruženje izviđača, planinarske organizacije mogu da organizuju turistička putovanja i ovde je bilo najviše spora i sigurno smo kasnili do dva meseca sa ovim zakonskim predlogom zbog nemogućnosti da dođemo do konsenzusa između turističke agencije koje su tražile potpunu zabranu da ova organizacija, odnosno udruženje mogu da organizuju turistička putovanja i naravno njihovo protivljenje nisu hteli da sadrže status kvo.

Došli smo do jednog srednjeg rešenja sa kojim, čini mi se, da su svi podjednako zadovoljni ili nezadovoljni, ali u svakom slučaju rešenja koja su prihvatili svi. Dakle, postavljaju se vrlo jasni uslovi pod kojima mogu da se organizuju ovakva putovanja za svoje članove. Dakle, ta putovanja moraju da budu deo godišnjeg plana putovanja svih udruženja, taj plan se predaje u roku od sedam dana, ta putovanja ne mogu da se reklamiraju već mogu samo da obaveštavaju svoji članovi, isključena je svaka komercijalizacija u smislu organizacije ovakvih putovanja.

Ono što je možda najvažnije pitanje u ovome, takođe sad se otvorilo pitanje bankarska garancija ili polisa koja se aktiviraju u slučaju neispunjavanja obaveza turističkih agencija, u slučaju kada treba vratiti ili obezbediti povraćaj novca turistima koji su prevareni ili izigrani, vrlo često te polise nisu bile dovoljne da se ta sredstva, da se izvrši povraćaj tih sredstava. Ovo će se regulisati pravilnikom i mi smo najbliži rešenju da ubuduće turističke agencije organizatori putovanja moraju imati ili bankarsku garanciju ili polisu da bi dobili licencu za rad i kao drugi korak mora se osigurati svako pojedinačno putovanje i da bi se od te polise onda naplaćivali turisti ukoliko dođe do izigravanja obaveza iz ugovora o turističkom aranžmanu, ali kao što sam rekao to će biti regulisano pravilnikom koji će biti uskoro biti donet.

Što se tiče novina u vezi sa inspekcijskim nadzorom tu bi istakao dve možda krupne novine. Jedna se tiče decentralizacije ili prenosa nadležnosti inspekcijskog nadzora i na jedinice lokalne samouprave i to su bili zahtevi i opština, posebno Grada Beograda koji se suočavaju sa velikim procentom sive ekonomije u ovoj oblasti. Dakle, lokalne inspekcije će moći da kontrolišu tzv. bespravni rad u privatnom smeštaju i seoskim turističkim domaćinstvima. Moći će takođe da kontrolišu ispunjenost minimalno tehničkih uslova opet u privatnom smeštaju seoskim domaćinstvima i hostelima moći da vrše kontrolu naplate boravišne takse moći će da kontrolišu takođe i sticanje i pridržavanje radnog vremena, što je takođe bio problem posebno za velike jedinice lokalne samouprave.

Druga velika izmena tiče se ovde usaglašavanja sa Zakonom o prekršaju, uređuje se kaznena politika i uvodi se po prvi put prekršajni nalog za fizička lica, preduzetnike, pravna lica i mi računamo da ćemo na ovaj način ubrzati efikasniju, bolju naplatu kazni, a samim tim rasteretiti prekršajne sudove.

Spomenuo sam da je potrebno da bi zakon u punom kapacitetu bio sprovodljiv, implementiran, potrebno je da donesemo do kraja godine šest podzakonskih akata i u prvom kvartalu naredne godine još tri podzakonska akta. Dobili smo amandmane na predlog ovih izmena, bićemo spremni da saslušamo i sve druge sugestije kao što smo to i činili tokom javne rasprave i svakako ćemo prihvatiti sve ono što će poboljšati tekst ovog zakona.

Što se tiče ratifikacija, prva je Predlog zakona o potvrđivanju tri amandmana na statut Svetske turističke organizacije. Naime, od devet amandmana koje je potrebno da se ratifikuju, Srbija je ratifikovala do sada šest. Ovo su tri nova amandmana koja su iskreno rečeno više pro forme, jer države nemaju obavezu da ratifikuju ove amandmane već samo da daju pristanak na te amandmane koji su predloženi, ali je praksa od početka Srbije bila da sve amandmane koje predloži Svetska turistička organizacija ratifikuje i u parlamentu. Dakle, ta tri amandmana odnose se na izbor generalnog sekretara Svetske turističke organizacije, odnosi se na članstvo, odnosno način izbora država u Svetsku turističku organizaciju, a treći se odnosi na to da se budžet izražava u evrima i da je moguće platiti članarinu i u drugoj valuti. Sa ove tri izmene, odnosno amandmana Srbija će biti uz Holandiju, Litvaniju i Španiju jedina zemlja koja je ratifikovala svih devet amandmana Svetske turističke organizacije.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o saradnji u oblasti turizma, radi se o tipskom sporazumu koji manje-više imamo sa svim zemljama regiona. Cilj je da pokušamo da udružimo turističke kapacitete u cilju kreiranja zajedničkog turističkog proizvoda i zajedničkog nastupa na trećim tržištima opet u smislu većeg privlačenja inostranih turista u ovaj region, pa samim tim i u Srbiju. Za nas je Makedonija važna i sa bilateralnog stanovništva. Imamo iz godine u godinu rast broja makedonskih turista, ove godine je taj broj bio veći oko 6%, oko 25 hiljada u prvih sedam meseci ove godine, dakle makedonskih turista koji su posetili Srbiju.

Sporazum o ekonomskoj saradnji između Srbije i Makedonije potpisan u februaru ove godine, radi se o istovetnom tekstu sporazuma koji smo imali potpisan sa Makedonijom još 2009. godine, a prestao je da važi 2013. godine i za razliku od ovog sporazuma nije zadržao klauzulu o automatskom produžavanju važenja ovog sporazuma nakon isteka roka njegovog trajanja. Dakle, to je jedina razlika u odnosu na prethodni sporazum koji je potpisan 2009. godine. Opet se radi o klasičnom sporazumu ovog tipa koji predviđa i definiše jasno oblasti ekonomske saradnje između dve zemlje. Predviđam formiranje mešovite komisije za ekonomsku saradnju koja nadzire proces ekonomske, trgovinske i svake druge saradnje između dve zemlje. Da ne spominjem koliko je Makedonija za nas važna kao potencijalni trgovinski partner. Prošle godine rodna razmena je bila 644 miliona evra, izvezli smo robe u vrednosti 454 miliona evra, dakle, sedmo izvozno tržište za naše proizvode jeste Makedonija, a mi smo za njih četvrti spoljno-trgovinski partner. Ovo je krovni sporazum, svi ostali sporazumi će biti deo ovog sporazuma.

Što se tiče protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, ovde se bukvalno radi o samo jednoj novoj glavi koja se uvodi u tekst Sporazuma između Srbije i država EFTA. Glava se odnosi na trgovinu i održivi razvoj, a suština je da se ne smeju smanjivati standardi u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu. Dakle, država ne može da primenjuje ovo kao metod povećanja svoje konkurentnosti, znači, da snižava postojeće standarde u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu, drugih izmena ovaj sporazum nema. Hvala.

Uz to što bi mogao da se složim sa većinom onoga što ste vi istakli u ovoj diskusiji, posebno kada govorimo o predlozima i nedostacima strategije razvoja turizma, da prethodna strategija nije ni minimalno ispunila očekivanja u pogledu njene realizacije do toga da zaista loša infrastruktura, mali broj funkcionalnih aerodroma, nedostatak „lou kost“ kompanija uzrokuju i manji turistički promet onoga koji bi objektivno mogli da imamo.

Samo jedno pojašnjenje vezano za sredstva u budžetu. Ja sam rekao da smo zadovoljni, zato što 2014. godine nismo imali ništa. Dakle, kada sa nule dođete do toga da imate u budžetu 450 miliona dinara za razvoj turističkih infrastrukturnih projekata, a u uslovima štednje, onda svakako imate razlog da budete zadovoljni.

Drugo, tačno je da smo u jednom trenutku se plašili da neće biti adekvatnih projekata i prvih mesec dana našeg javnog poziva tu je bilo svega i svačega samo ne nečega što zaista doprinosi razvoju turističke infrastrukture u zemlji. Mi smo namerno, sasvim svesno izlazili sa tim da ima para u budžetu, ali da nemamo kvalitetnih projekata.

Epilog na kraju je bio da smo mi finansirali 61 projekat ukupno, vredno 450 miliona evra, a da su ostali projekti koji su predati, ne kažem da su svi idealni, ne kažem da su svi opravdani ali ostalo je nerealizovanih projekata u vrednosti od 915 miliona evra. Dakle, dodatnih projekata projekata u toj vrednosti. Prema tome, sredstava nije dovoljno i zbog ove loše infrastrukture mogli bi da potrošimo koliko god imamo i to da ih upotrebite na najbolji mogući način, ali moramo da se ponašamo u skladu sa merama štednje koje sprovodimo i da sredstva koja imamo u budžetu iskoristimo na najbolji mogući način.

Da pokušam da odgovorim na ovih pet pitanja koja ste postavili.

Dakle, procedura za vaučere će biti sasvim sigurno pojednostavljena. Morali smo da budemo obazrivi, jer se radi o jednom pilot projektu. Bukvalno za četiri dana smo pripremili Uredbu o vaučerima, imajući u vidu i negativnu kampanju koja se vodila često i sa podsmehom za samu akciju i aktivnost.

Plašili smo se da ne dođe do zloupotreba i zato smo dali jednu proceduru koja, priznajem sada sa ovog stanovišta jeste malo zakomplikovala i verovatno smanjila broj onih koji bi te vaučere hteli da koriste, ali smo više na kraju nego zadovoljni.

Spomenuo sam već, oko 13.000 vaučera je izdato, 112.000 noćenja. Prema tome, ljudi su koristili vaučere i više od onih pet dana kao uslov da mogu da dobiju 5.000 dinara koliko iznosi vrednost vaučera.

Primili smo pritužbe građana, onih koji su bili zainteresovani, to će sada sve biti uzeto u obzir, kada budemo od 1. januara krenuli sa novom uredbom o vaučerima.

Što se tiče iskorišćenih sredstava, rekao sam da smo mi iskoristili ono što smo imali. Praktično, danas je istekao taj rok za prijavu projekata. Ostalo je dakle, mnogo projekata, preko stotinu projekata koje nećemo moći da finansiramo. Vrednost projekata je 915 miliona dinara, i to sam spomenuo, zato što nemamo sredstava u budžetu.

Mislim da ono što smo uspeli, to je neko i rekao tokom ove rasprave, da tema turizma je postala aktuelna, da su mnoge lokalne samouprave takođe mnogo više animirane i zainteresovane da pomognu razvoj turizma u svojim opštinama i mi očekujemo naredne godine mnogo kvalitetnijih projekata, osim ovih koje smo već dobili.

Što se tiče naše projekcije i plana da učešće turizma u BDP-u sa 1,8% povećamo na 3%. To zavisi od svih onih uslova koje su ovde spominjali oni koji su diskutovali.

Dakle, prvi uslov bez koga nema razvoja turizma nigde ne samo kod nas, to je infrastruktura. Sa ovakvim putevima, sa nedostatkom komunikacija možemo da radimo mnogo šta. Možemo da donesemo zakone, strategije, pravila, nažalost taj cilj neće biti ostvaren. Dakle, infrastruktura je ključna stvar.

Druga stvar, to su više funkcionalnih aerodroma, više niskobudžetskih avio kompanija koje lete i koje prevoze putnike po nižim cenama.

Četvrti uslov, to je da konačno privatizujemo banje i završimo proces privatizacije tih banja. Bez toga imamo jedan mrtav kapital koji ne iskorišćavamo u onoj meri, koji treba da bude iskorišćen.

Peta stvar, to je privlačenje i domaćih i stranih investicija u sektor turističke privrede. Treba nam više investicija u ovaj sektor, izgradnje novih hotela, novih turističkih objekata i takođe to je nešto bez čega nema ostvarenja ovog cilja od 3%.

Šesta stvar, i čini mi se da smo u tome delimično uspeli, a to je da turizam dobije značaj kao ekonomska, a ne kategorija samo za zabavu i razonodu. Turizam značajno doprinosi rastu privrede svake zemlje i mislimo da i kod nas postoji šansa da se to dogodi.

Što se tiče ovog pravilnika za kategorizaciju, on će sledeće nedelje biti donet. Dakle, radi se novi pravilnik o minimalno-tehničkim uslovima i drugi o standardima i on će ove neke nelogičnosti o kojima ste vi govorili i na koje s pravom ukazuju predstavnici društvenih organizacija otkloniti.

Turistička inspekcija na lokalu - neće biti dozvoljen prijem novih turističkih inspektora na lokalu, to je zabrana koja važi za sve, ali će lokalne samouprave koristiti postojeće komunalne inspektore, dakle, one inspektore koji i inače rade na lokalnom nivou, poveriće im se one nadležnosti o kojima smo govorili. Ukoliko za to nema kapaciteta, onda će se republička inspekcija, kao i do sada, baviti rešavanjem tih problema, odnosno inspekcijskog nadzora i u tim jedinicama lokalne samouprave. Prema tome, neće biti nikakve pravne praznine ili straha da će određeni prostor ostati nepokriven sa inspekcijskim nadzorom.

Samo nekoliko pojašnjenja, nije replika na to što je gospodin Đurišić rekao. Dakle, ove godine posle dužeg niza imamo rast broja domaćih i stranih turista i to je približno isto oko 12,5% i jednih i drugih, što jeste značajno jer smo prošle godine u istom periodu objektivno, pre svega zbog poplava imali pad domaćih turista, za više od 10%. Taj rast je i u planinskim centrima i u banjskim mestima, imamo i rast broja noćenja domaćih turista za 6,7%.

Ovde imam i preciznu statistiku, dakle, domaćih turista je bilo 911 hiljada ove godine. Pojedinačna mesta, domaćih turista, najviše je boravilo u Vrnjačkoj banji 111 hiljada, što je porast za 20,5%, u Beogradu, imamo pad domaćih turista od 1,3%, 104 hiljade je boravilo u Beogradu. Na Zlatiboru je rast 30% ili 79 hiljada, na Kopaoniku 66 hiljada ili porast od 42,4%.

Veliki porast je zbog niske osnove zabeležen na Divčibarama, čak 62%, Staroj planini čak 42%. Od banja, tu je banja Vrujci, 27%, Vrdnik 24%, Vrnjačka banja sa 20,5% i Prolom banja 20%.

Prema tome, i pored objektivno smanjene kupovne moći zbog globalne krize, zbog ekonomske krize, reformi koje sprovodimo, imali smo porast broja domaćih turista i to jeste veliki uspeh. Uspeh jeste i zbog činjenice da je ova akcija dala više nego dobre rezultate oko podele vaučera.

Nismo mi imali nikakvu nameru da se takmičimo sa onima koji će da letuju negde na moru i to je unapred izgubljena bitka i niko nije imao ambiciju da mi sada iznosimo argumente zašto je bolje letovati ovde, a ne na moru.

Mi smo samo izašli sa jednom akcijom koja je imala za cilj da pomogne onima koji se odluče da deo odmora provedu u Srbiji i rezultat toga je najmanje, a mi očekujemo da će za ovih 15 dana taj broj biti veći, jeste 120 hiljada noćenja, koje su iskoristili građani sa vaučerima, a njih je bilo 13 hiljada i 100 do jučerašnjeg dana.

Što se tiče polaganja ispita, mi smo vratili rešenje koje je bilo pre dve godine, jer je ovo rešenje bilo necelishodno i ono je uvedeno navodno u onoj giljotini procesa, ako se sećamo, ali pokazalo se da nije racionalno.

Imali smo ograničena sredstva u budžetu, a ogroman broj prijavljenih vodiča i sada jedni polažu besplatno, a za druge nema novca da to urade i stručni ispit nigde nije besplatan i moramo da se vraćamo na rešenja za koja smatramo da je u ovom trenutku mnogo celishodnije, a na kraju krajeva, i sa stanovišta budžeta, racionalnije.

Što se tiče izbora direktora, nemam ništa protiv da se oni biraju na konkursima i mi smo naznačili jasno ovaj uslov i pravila koja treba da se ispoštuju, međutim, u toku procesa izrade zakona, dobili smo tumačenje da po Zakonu o javnim službama, oni će se birati, a to je ovako rešenje koje ste i vi spomenuli.