Što se tiče sindikalnih organizacija, planinarskih, izviđačkih udruženja, ferijalnih udruženja, imali smo dva dijametralno različita pristupa, rekao bih i interesa sa jedne strane turističke agencije da se potpuno ukine to pravo, da organizuju putovanja, smatrajući nelojalnom konkurencijom.

Došli smo do srednjeg rešenja, do kompromisa i verujem da je ovo rešenje za sada zadovoljavajuće.

U praksi za dve ili tri godine, verovatno ćemo biti prinuđeni da menjamo i ovo rešenje kada bude usvojena direktiva EU. Ona je za sada samo usvojena na nivou Evropske komisije, a sada je u proceduri ratifikacije u zemljama članicama da se to pravo ovim udruženjima u potpunosti ukida. Kada ova direktiva stupi na snagu, mi ćemo kao zemlja kandidat u procesu pregovora i pridruživanja EU, verovatno moramo da tu direktivu inkorporiramo i u naš pravni sistem i u jedno zakonsko rešenje koje će na žalost ili sreću tu direktivu morati da primeni.

Verovatno će time biti zadovoljene agencije, ali nisam siguran da će time biti zadovoljna udruženja koja su do sada organizovala ova putovanja.

Što se tiče potvrde o putovanju koja se izdaje, ona neće sadržavati opšte uslove o putovanju, već samo onaj deo koji se tiče garancija koje ima agencija i način na koji se ta garancija aktivira i treće, sadržavaće informaciju o imenima, odnosno o kontakt osobi koja će biti na turističkoj destinaciji i koja će primati sve reklamacije dok traje turističko putovanje, u svrhu zaštite turista, putnika, imajući u vidu loša iskustva, ako baš hoćete, koja smo imali ove godine sa pojedinim turističkim agencijama.

Što se tiče škola i organizovanja ekskurzija, sami ste rekli da je to problem koji traje nekoliko godina unazad i zapravo je problem, stroga primena Zakona o javnim nabavkama, onda su se škole snalazile, tačnije roditelji na koji način da primene zakon i da opet ne ugroze odlazak dece na ekskurzije, pa su roditelji zaključivali ugovore sa agencijama. Tražila se rupa u zakonu da sa jedne strane, ispoštujete sva zakonska rešenja, a da sa druge strane ne ugrozite odlazak na ekskurziju.

Problem je rešen time što smo zajedno sa JUTOM i Ministarstvom prosvete došli do takvog rešenja da će škole preko licenciranja agencija moći da organizuju ekskurzije. Ministar prosvete će doneti pravilnik o tome sa jasnom procedurom, a konačno rešenje ovog problema biće u zakonu koje će Ministarstvo prosvete doneti.

Sada imamo jedno rešenje kojim se rešava problem. Imali smo zaista blokadu i tačno je da je veliki broj ekskurzija otkazan, da su turističke agencije trpele veliku štetu zbog toga, ali je problem rešen sa ovim pravilnikom i uz saglasnost Ministarstva prosvete i JUTE u smislu traženja rešenja za izlaz iz ove situacije. Hvala.

Vrlo kratko.

Što se tiče naplate ispita, prihodi su tu veći od troškova koje dajemo za profesore. Profesore angažujemo za one ispite za koje, naravno, Ministarstvo nema stručni kadar, kao što je istorija umetnosti. Složićete se da ne moramo da imamo u Ministarstvu profesora za istoriju umetnosti. Profesore angažujemo za ispitivanje stranih jezika, a složićete se da ipak moramo da angažujemo kadar koji je dovoljno kompetentan da može da ispituje. Ali, ukupan prihod od naplate veći je od tih troškova. Službenici Ministarstva za svoju platu, koju inače dobijaju u Ministarstvu, nemaju nikakvu nadoknadu za ispitivanje za one ispite i predmete koji se tiču propisa, odnosno zakonodavnog okvira. Dakle, nema nikakvih posebnih nadoknada za tu vrstu ispita.

Što se tiče ovog dela oko zloupotreba, posebno kada govorimo o posrednicima ili subagentima, na način na koji ste vi obesmislili ove odredbe zakona možete obesmisliti svaku pravnu normu. Ne postoji pravna norma niti zakon koji može zaštiti od krivičnog dela ili zloupotrebe, ne postoji. Dakle, ni ovaj zakon, ni ove norme ne mogu da garantuju nikom da neko neće počiniti krivično delo. Mi propisujemo jasnu proceduru sankcionisanja tog dela i pokušavamo da minimiziramo to delo, koliko je god to moguće, ovim zakonskim rešenjima, kao i da zaštitimo putnika, da zaštitimo turistu u smislu da može da se obešteti ukoliko dođe do zloupotrebe, prevare ili izigravanja ugovora koji taj putnik ima sa odgovarajućom agencijom ili subagentom.

Ja ću se složiti sa vama da mi ne možemo nikome da garantujemo da se to u budućnosti neće dešavati, kao što ni u jednom sektoru ne možete da sprečite zloupotrebu ili pravljenje krivičnog dela, da li je to turizam, da li je to trgovina, da li je to bilo koja druga oblast na svetu. Prema tome, mi se nadamo da ćemo uspeti da ovim rešenjima to u značajnoj meri smanjimo, da ćemo uspeti da obezbedimo dovoljno garancije da ljudi mogu da se obeštete u slučaju kršenja obaveza iz ugovora, da će kazne biti primerene i da će biti destimulativne za one koji nameravaju to delo da učine.

Nažalost, morate da čekate TV duel. Ja ne mogu da vam dam iscrpan odgovor, ne što neću, nego što ne znam. Prema tome, niti je to deo nadležnosti ministarstva, niti je to deo današnje rasprave o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Dobićete odgovor od nadležnih institucija i ministarstava i ne vidim ništa sporno u tome.

Što se tiče efekata akcije „Moja Srbija“ i deljenja vaučera, u više navrata sam danas spomenuo da je do jučerašnjeg dana bilo 13.100 vaučera, a procenjuje se da će biti 111.000 noćenja, jer su mnogi korisnici vaučera ostajali duže od tih pet dana, koliko je bio uslov da mogu da dobiju vaučere. Finansijski efekat još uvek ne znamo, jer akcija traje do 15. novembra ove godine, ali sasvim sigurno, kao pilot projekat možemo reći da je uspeo i da će naredne godine dati svoje pune rezultate, jer će trajati tokom cele godine.

Što se tiče podsticaja koje nameravamo da dajemo eventualno, zavisi od budžetskih sredstava, za organizovano dovođenje stranih turista, neće se davati nikakvi vaučeri njima, već se stimulišu agencije koje dovode strane turiste. Dakle, stimulišemo receptivu i o tome je bilo reči. Svega imamo 4%, čak i manje po našim procenama, reciptivnih agencija. Spomenuo sam isto Makedoniju kao primer, koja to uspešno radi, koja je uspela da dovede veliki broj, pre svega turista iz Holandije, zahvaljujući podsticajima koje tamošnja Vlada daje. Koji će to model biti, mi još uvek nismo definisali, ali razmišljamo o tim direktnim finansijskim podsticajima ili poreskim olakšicama za one agencije koje dovode strane turiste. U svakom slučaju, to će zavisiti od finansijskih mogućnosti u narednoj godini, odnosno u narednom budžetu.

Što se tiče pravilnika, vi ste postavili dobro pitanje vezano za hostele. Mi smo dugo vodili raspravu i debatu sa gradom Beogradom, jer on je hteo da ima ekskluzivno pravo da oni uređuju ovu oblast, nezavisno od drugih gradova i opština u Srbiji. Na kraju smo se saglasili da mi donesemo jedan opšti, generalni pravilnik koji će važiti za sve opštine i gradove u Srbiji. Prema tome, neće biti nikakve mogućnosti da grad Beograd ima neke posebne nadležnosti u ovoj oblasti. On će važiti za sva mesta u Srbiji. Naravno, Beograd je najviše pogođen, objektivno, jer imamo najviše bespravnog rada i sive zone, kada govorim o radu objekata u domaćinstvima i privatim smeštajima, kada govorimo o seoskim turističkim domaćinstvima i kada govorim o hostelima i verujemo da ćemo na ovaj način u velikoj meri smanjiti tu sivu zonu.

Što se tiče zdravstvenog turizma, on će zauzeti mesto u ovoj strategiji razvoja turizma. Imamo jedan plan koji će biti deo te celokupne strategije. Dakle, posebno poglavlje će biti posvećeno zdravstvenom turizmu. Uslov da bi se on razvio, kao što je i ovde većina poslanika rekla, jeste da se završe problemi sa imovinskim statusom naših banja. Moramo da odvojimo deo koji se odnosi na zdravstveni turizam i moramo da imamo deo koji se odnosi na spa i velnes turizam. Imali smo slučaj Slovenije, koja je zdravstveni turizam potpuno dovela u marginalni položaj u odnosu na velnes i spa turizam. Sada se i oni vraćaju na razvoj zdravstvenog turizma. Mi smatramo da imamo dovoljno dobrih potencijala i u smislu struke i u smislu privrednih potencijala, odnosno banjskih lečilišta koja mogu da budu atraktivne turističke destinacije.

Evo, upravo sam hteo to da kažem, da je ovo najbolji dokaz da imamo jedan odličan zakon, ako ste vi od svih primedbi našli jezičke probleme i nedoumice i greške koje su napravljene, onda je ovo stvarno dobro završen posao. Hvala vam, gospodine Pavićeviću. Mi ćemo prihvatiti vaše amandmane koji se tiču tih jezičkih nedoumica. Neki su ispravljeni i u pravno-tehničkoj redakciji, ali vrlo rado ćemo prihvatiti sve one amandmane koji će doprineti poboljšanju teksta ovog zakonskog predloga.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite pred vama su četiri identifikacije, odnosno sporazuma o ratifikaciji. Dozvolite mi da kažem vrlo kratko o svakom od ova četiri zakona o potvrđivanju sporazuma koji su danas na dnevnom redu.
Prvi je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, radi se o jednom opšte krovnom sporazumu koji je potpisan krajem prošle godine koji sadrži oblasti moguće saradnje između dve zemlje. Ovaj sporazum takođe predviđa i formiranje mešovite komisije za ekonomsku saradnju između Jermenije koja bi trebala da definiše prioritete saradnje između dve zemlje i da rešavate tekuće probleme koji postoje u toj saradnji, odnosno da otklanja moguće preporuke.
Naravno, saradnja između Srbije i Jermenije je gotovo zanemarljiva u ekonomskom i trgovinskom smislu. Jedan od razloga zašto je tako mala saradnja, odnosno obim robne razmene je činjenica da do sada nismo imali ugovorno pravnu regulativu, između ostalog zato i ratifikujemo ovaj sporazum. Geografska udaljenost je drugi element zbog koga je ta saradnja na ovako visokom nivou. Treći razlog zbog kojeg je važno da ovaj sporazum ratifikujemo, odnosno da ga potpišemo a sada i ratifikujemo je činjenica da Jermenija od 1. januara je postala deo carinske unije Rusije i Belorusije i Kazahstana i da ćemo mi morati da imamo jedan novi režim trgovinskih odnosa sa ovom zemljom i ovo predstavlja dobar uvod, odnosno osnov za zaključivanje jednog takvog sporazuma i sa Jermenijom.
Već sam rekao da je obim robne razmene zanemarljivo mali, svega 1,8 miliona dolara, od toga je naš izvoz 1,7 miliona, uglavnom izvozimo lekove i cigarete. Nadam se da će nakon ovog sporazuma, nakon što takođe potpišemo sporazum koji je u fazi usaglašavanja o podsticaju i zaštiti investicija, obim trgovinske razmene između dve zemlje biti značajno veći nego što je do sad.
Drugi sporazum koji danas ratifikujemo je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja. Ovo je osnovni sporazum u ovoj oblasti koji predstavlja najbolji način za privlačenje stranih investicija, koji predstavlja signal da je zemlja bezbedna i sigurna za ulagače i investitore.
Srbija do sada ima potpisana 52 sporazuma, sa 52 zemlje. Osnov za zaključivanje ovih sporazuma je jedan tipski sporazum koji je usvojen septembra meseca prošle godine. Za razliku od tih tipskih sporazuma koji predstavljaju osnov za pregovaranje o zaključivanju ovakvih sporazuma, ovo je prvi sporazum koji nije zaključen na osnovu tog tipskog sporazuma i taj tipski sporazum je model koji se koristi u ECD.
Ovo je sporazum koji koriste uglavnom Kanada, SAD i Australija kao osnov za zaključenje ovakvih sporazuma. On je model koji predstavlja mešavinu između sporazuma o slobodnoj trgovini i klasičnih bilateralnih i investicionih sporazuma. To je bio osnov na koji smo zaključivali ovakav vid sporazuma i kao što ste imali prilike da vidite, on sadrži pet delova, četiri aneksa. Suština je da se obezbeđuje, garantuje stranim ulagačima sigurnost, bezbednost za svoje investicije, da reguliše odnose između ulagača i države koja prima te investicije, da reguliše i način rešavanja eventualnih sporova između dve strane, tačnije ulagača i države u kojoj se ta sredstva ulažu.
Ovaj sporazum je potpisan septembra 2014. godine posle dugih pregovora koji su trajali više od godinu dana, upravo zbog toga što se ne radi o tipskom modelu sporazuma. Prvi put se suočavamo sa ovakvim vidom sporazuma koji zaključujemo sa jednom zemljom na osnovu njihovog tipskog sporazuma.
Takođe, Kanada je za nas važan potencijalni investitor, trenutno u Srbiji postoji 50 kompanija koje dolaze iz Kanade. Od toga najveći broj njih 13 su kompanije koje se bave rudarskim istraživanjima u koje je do sada uloženo preko 125 miliona dolara.
Mi sa ovim sporazumom kompletiramo ugovorno pravnu regulativu kada govorimo o ekonomskoj saradnji sa Kanadom. Pre toga je zaključen Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, Sporazum o ekonomsko-strateškoj saradnji, kao i Sporazum o socijalnoj sigurnosti, odnosno o osiguranju. Time u velikoj meri smo stvorili odličan pravni osnov za buduću ekonomsku saradnju i sve vidove saradnje, ne samo trgovinsku, već i investicionu.
Što se tiče druga dva sporazuma, manje-više radi se o tipskim sporazumima, dakle Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine u saradnji u oblasti turizma i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma. Manje-više dva slična sporazuma kakvih imamo više sa drugim zemljama sa ciljem da se podstakne saradnja u ovoj oblasti.
Za nas je posebno važna ova saradnja u oblasti turizma sa Ukrajinom, s obzirom na veličinu tržišta, da Beograd među ukrajinskim turistima i agencijama turistički u Ukrajini se posmatra kao važan tranzitni centar, istina, za letovališta u Grčkoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali kao važna turistička destinacija za ukrajinske turiste. Oni su takođe posebno zainteresovani za naše planine, manastire i banjska lečilišta. Mi verujemo da će ova dva sporazuma, posebno ovaj sa Ukrajinom podstaći saradnju u oblasti turizma i privući daleko veći broj turista za ove dve zemlje nego do sada.

Kao što ste više puta čuli od svih državnih zvaničnika i tu nema nikakve razlike, Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine, i mi ovaj sporazum, kao i druge sporazume, potpisujemo sa Ukrajinom, kao međunarodno pravnim subjektom i ne samo ovaj sporazum.
Mi smo, doduše pre oružanih sukoba, započeli pregovore sa Ukrajinom oko zaključenja sporazuma o slobodnoj trgovini i te ćemo razgovore nastaviti.
Oni nisu laki, s obzirom da Ukrajina traži gotovo identičan sporazum koji mi imamo sa Ruskom federacijom što nama ne odgovara, imajući u vidu komplementarnost, mnogo veću komplementarnost naše privrede sa Ukrajinskom nego sa Ruskom i mi tražimo asimetrični oblik u tom sporazumu, odnosno da mi zaštitimo neke poljoprivredne proizvode, pet osnovnih poljoprivrednih proizvoda, da to isto Ukrajina učini, oni traže potpuno identičan sporazum kao sa Ruskom federacijom.
Dakle, mi poštujemo integritet Ukrajine i nastavićemo da razvijamo najbolje moguće, pre svega, ekonomske odnose sa tom državom poštujući njenu teritorijalnu celovitost.
Što se tiče Kosova, Ukrajina nije priznala Kosovo i turističke organizacije iz Ukrajine hipotetički bi se obratile našim turističkim organizacijama za posetu manastirima na Kosovu, i to vam ne govorim samo sad teoretski, nego se to i dešavalo i u praksi.

Hvala vam na pitanjima i sugestijama i nažalost ja bih se mogao složiti sa većinom stvari koje ste vi ovde spomenuli.
Dakle, kakve su analize strategije koja je rađena 2005, odnosno, važila od 2006. do 2015. godine. Vrlo mali efekti iz dva razloga.
Prvo što je ta strategija rađena vrlo pretenciozno, više je bila spisak želja ili pisma o namerama šta treba da se uradi, nego što su se sagledavale realne okolnosti u kojima ta strategija treba da se sprovodi.
Drugi razloga je globalna ekonomska kriza, dakle dva ključna razloga. Mogao bih da navedem još, da turizam nije dobio onaj značaj koji ima u svakoj zemlji sa značajnim potencijalima kao što je Srbija.
Turizam je bio negde na periferiji kada govorimo o privrednim granama. Nisu definisani jasni prioriteti u šta i gde treba ulagati da bi se ti potencijali u potpunosti realizovali. Prema tome, ta strategija je dobro urađena ali oko te strategije nije puno toga ni urađeno. To je naša realnost.
Mi sada smo u završnoj fazi izrade nove strategije. Ja se izvinjavam, ja sam dakle, tačno je, rekao sam da će biti u prvom tromesečju. Mi ćemo kasniti mesec dana i sa izmenama zakona i sa strategijom, zato što nismo hteli, po ceni da kasnimo, da imamo dokument koji će imati istu sudbinu kao i ovaj prethodni dokument.
Hteli smo da dođemo do strategije koja će biti vrlo kratka, koja će sadržavati 12 do 15 turističkih prioriteta u Srbiji u koje vredi ulagati, investirati i podsticati strane ulagače i investitore a ne da pucamo u nebo i da očekujemo da svaka opština u Srbiji bude turistički raj.
To naprosto nije moguće. Niti je to dobro, niti zemlja može na taj način da razvija svoj turizam.
Mi danas imamo preko 120 lokalnih turističkih organizacija, a verujem da i vi to isto znate, od toga imate možda dvadesetak opština ili gradova koji bi mogli ozbiljnije da razvijaju svoj turizam i da turističke organizacije služe za ohrabrenje stranačkih kadrova za koje ne znate gde ćete, pa onda ih smestite u turizam.
Imamo situaciju, da se neko ne uvredi, da su nam limari predsednici lokalnih turističkih organizacija. To je situacija koja je nasleđena, mi zato sada menjamo zakon, pooštravamo uslove i za lokalne turističke organizacije i za regionalne i za Nacionalnu turističku organizaciju.
Dakle, još jednom se izvinjavam što ćemo kasniti za mesec dana, kada govorim o izmenama zakona i kada govorim o strategiji. Rekao sam šta je razlog za strategiju. Nismo bili zadovoljni prvim dokumentom koji smo dobili. Produžili smo javnu raspravu, hteli smo da čujemo sve, jer to je dokument koji se donosi za narednih deset godina. Suviše bi bio veliki luksuz da mi usvojimo formalno neki dokument, a da smo i sami tim dokumentom nezadovoljni, a da posebno ga loše ocenjuje stručna javnost.
Što se Zakona tiče, dakle manje više smo usaglasili i sa stručnom javnošću i sa privredom najveći deo tog teksta. Ostala je jedna stvar zbog koje kasnimo tih mesec dana, a to je organizovanje ekskurzija i putovanja. Do sada su imali pravo to svi da rade i sindikati i ferijalne organizacije, na isti način kao i turističke agencije. U prvobitnoj verziji zakona je to bilo isključeno i ostavljena je mogućnost da ove organizacije to mogu da rade do tri dana. Onda smo imali proteste tih organizacija, sada smo došli do jednog kompromisnog rešenja da mogu oni to da organizuju, ali pod vrlo strogim uslovima, da najavljuju ta putovanja da bi obezbedili sigurnost putnika.
Što se tiče kampanje, kampanja je počela na Sretenje, namenjena je dijaspori, zove se „Moja Srbija“. Cilj te kampanje je dvostruk, da animiramo dijasporu da tokom, posebno letnjih meseci i tokom zime posećuju turističke centre u Srbiji, a da opet dijasporu koristimo kao ambasadore da animiraju turiste u zemljama gde oni borave, žive, da takođe posećuju Srbiju. Ta kampanja će trajati celu godinu. Radi je inače Turistička organizacija Srbije i planiran je čitav niz aktivnosti, pre svega u našim diplomatsko konzularnim predstavništvima.
Da budem potpuno otvoren, mi smo nameravali da kampanju počnemo na Sretenje, računajući da će u diplomatsko konzularnim predstavništvima biti organizovani prijemi, koji se inače čine povodom Dana državnosti. Pošto ove godine nije bilo para, ti prijemi nisu organizovani, tako da nije bilo formalno početka te kampanje, jer ona je počela, zaista od februara meseca i trajaće celu ovu godinu.
Što se tiče privatizacija banja, to jeste rak rana i možda najteža stvar sa kojom ćemo se suočiti u ovoj oblasti. Čitav niz paradoksa, mi ne možemo da razvijamo banjski turizam, zdravstveni turizam dok ne rešimo status banja.
Da budem potpuno jasan, bez privatizacije banja nemoguće je na bilo koji način podstaći ulaganja niti domaća, niti strana ulaganja. Vi ste spomenuli ovaj slučaj da od 14 banja, sedam su u sporu, jedan državni organ tuži drugi državni organ, kada govorimo o vlasništvu. Niko neće da ulaže u bilo koju banju, u koliko do te banje postoji država koja je vlasnik nekog rehabilitacionog centra i pruža, takođe ugostiteljske usluge. To je potpuno nezdrava, nelojalna konkurencija. Mi vlasništvo nad banjama moramo da rešimo na taj način što će se najveći deo tih banja privatizovati.
Ne mislim da su Slovenci uradili dobru stvar, kada su sve banje pretvorili u spa-centre, mislim da sad oni ispravljaju neke greške iz tog modela i ako su napravili bum u prvoj fazi, ali već se sad vide slabosti jednog takvog modela. Mislim da mi možemo da napravimo jedan model koji je između onog što su uradili Mađari i onoga što su uradili Slovenci, ali sve drugo je iluzija. Verujte, možemo i u strategiji da napišemo bilo šta, ukoliko se banje ne privatizuju, u koliko ne uđe svež kapital, država nema tog kapitala da u njih ulaže, niti treba kao što ste vi i rekli. Vrlo jasno treba da se razgraniči šta je obaveza države u svemu tome, a šta obaveza privatnog sektora.
Potpuno je tačno, država treba da obezbeđuje odgovarajuću infrastrukturu, sve ostalo treba da bude na privatnoj inicijativi, privatnom ulaganju i privatnim investicijama. Bez toga banjski turizam ostaće samo potencijal.
Mi imao preko hiljadu termalnih izvora što nema ni jedna država u Evropi, ali možemo samo to da konstatujemo ukoliko ne bude svežeg novca, obrtnih sredstava koji će taj kapital pretvoriti u nešto konkretno.

Kada ste me već podsetili vezano za lokalne samouprave, mi smo pre nekih mesec dana raspisali javni poziv za projekte iz oblasti razvoja turističke infrastrukture na lokalnom nivou.
Verujte, imamo problem da odaberemo stvarno projekte koji će zaista doprineti razvoju turizma ne samo na lokalu, već i na centralnom nivou.
Pokazaću vam šta nam sve ne dolazi kao zahtevi i kao predlozi. Stiže nam zahtev da je važno za turistički razvoj tog grada da se izgradi javni VC i za to se traže pare. Dakle, mi imamo 450 miliona dinara, što nisu velika sredstva, za ove projekte.
Mi smo do sada, mislim, odobrili dva projekta. Mi imamo problem da nađemo zaista projekte, da ih prepoznamo kao važne za razvoj turizma na lokalu, regionu i u čitavoj zemlji, prema tome ja koristim priliku da pozovem sve opštine da konkurišu sa projektima, ne da dobijete neki novac koji ćete iskoristiti za kampanju, u redu, to je legitimna stvar, ali dajte uložite bar ta sredstva u nešto što će stvarno da stvori neku vrednost, što će stvarno da privuče neke turiste, a ne da napravimo neku sliku koja će možda da izgleda dobro spolja, a u suštini nikakve koristi od toga neće imati.
Prema tome, još jednom poziv svim lokalnim samoupravama da podnesu projekte, da ovo malo sredstava kojima raspolažemo želimo da raspodelimo na najbolji mogući način.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o ratifikaciji dva sporazuma, odnosno ugovora o garanciji koja je vezana za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje i govoriću o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu a koji je vezan za projekat sanacije od poplava.
Dozvolite mi da vrlo kratko dam nekoliko informacija vezanih za Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji, a koji je u vezi sa ugovorom o zajmu, koji Evropska banka za obnovu i razvoj daje javnom preduzeću „Emisiona tehnika“, za projekat prelaska sa analognog na digitalno emitovanje.
Radi se o sporazumu koji je zaključen u septembru ove godine. Vrednost zajma je 24 miliona evra. Kredit se uzima na period od 10 godina, grejs period od dve godine, kamatnom stopom od euribor plus 1%.
Zajam će se otplaćivati u 16 rata. Prva rata će biti otplaćena 2016. godine. Kao što vidite radi se o izuzetno povoljnim uslovima za ovaj zajam, odnosno kredit bez koga je bilo nemoguće realizovati projekat digitalizacije.
Ono za šta će sredstva biti utrošena iz ovog zajma, definisana su pravilima sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i postoji nekoliko komponenti, nekoliko najviših stavki gde će sredstva biti uložena.
Najveći deo sredstava odnosi se na nabavku tehnološke opreme za proces digitalizacije i bilo je predviđeno i planirano 16,6 miliona evra za ovu stavku.
Druga najveća stavka tiče se građevinskih radova koji su bili planirani u vrednosti od četiri miliona i 260 hiljada evra.
Na svu sreću, neće biti povučena sva ova sredstva iz prostog razloga što je nakon raspisanog tendera, pre tog predkvalifikacionog postupka imali smo dve velike međunarodne kompanije koje su se javile na ovaj tender. Tender je okončan 17. novembra i komisija je odlučila da pobedi kompanija koja je dala predlog, iznos ukupnih sredstava za nabavku opreme u vrednosti nešto većoj od 10 miliona evra, 6,5 miliona manje od predviđenih sredstava.
Druga kompanija je dala oko 12,5 miliona, predlog za nabavku tehnološke opreme, 2,5 miliona više od kompanije koja je pobedila na ovom tenderu.
Prvog decembra Evropska banka za obnovu i razvoj je verifikovala ceo postupka tendera i dala saglasnost da se potpiše ugovor sa kompanijom koja je pobedila na ovom tenderu.
Takođe, neće biti utrošena sva četiri miliona i 260 hiljada evra, već je ušteđeno nekih 960 hiljada, jer se odustalo od nabavke, opreme za video nadzor, a verujemo da to neće biti ni konačna cifra.
U konačnom, od ovih 24 miliona evra koji su bili predmet Sporazuma, nadam se da će biti povučeno maksimalno 14,5 miliona evra, dakle, 9,5 miliona manje od onoga što je bilo predviđeno ovim Sporazumom.
Razlog tome su pad vrednosti opreme, jer podsetiću vas samo da 2012. godine u budžetu Republike Srbije, bilo je predviđeno 100 miliona evra kao garancija za nabavku opreme za proces digitalizacije. Godine 2013. to je palo na 75 miliona. Godine 2014. mi smo predvideli 36 miliona. Onda smo potpisali Sporazum o zajmu za 24 miliona, evo vidite konačno će to biti najverovatnije ne više od 14,5 miliona evra.
Naravno da je ukupan trošak za digitalizaciju veći, jer proces ide već od 2006 -2007. godine, trebao je da bude okončan 2012. godine, ako ima neke utehe što nije završen to je ova činjenica da je ipak oprema i vrednost opreme značajno pala tako da ćemo u tom pogledu uštedeti značajna sredstva. Ali, ostaje rok 17. juni 2015. godine do kada treba da završimo celokupan ovaj proces.
Digitalizacija nije trošak, digitalizacija je investicija, jer mi očekujemo da će nakon procesa digitalizacije kada bude okončan od rasprodaje, odnosno prodaje oslobođenog dela spektra kroz digitalnu dividendu država ostvariti prihod između 70 i 100 miliona evra. Ne možemo da govorimo o preciznim ciframa, jer se radi o tenderu i ne možemo da znamo i kolika će biti vrednost tržišta telekomunikaciju u periodu kada taj tender bude raspisan, ali imajući iskustva zemalja u regionu i prihoda koje su te zemlje ostvarile, sasvim sigurno prihod neće ići manji od 100 miliona, a mi se potencijalno nadamo da bi to moglo da bude i do 100 miliona evra.
Što se tiče kredita koji je vezan za hitnu sanaciju od poplava, radi se o ratifikaciji Sporazuma koji je potpisan u oktobru mesecu 2014. godine, dakle ove godine. Vrednost kredita je 227 miliona i 480 hiljada evra ili 300 miliona dolara. Period trajanja zajma, odnosno kredita je 30 godina, grejs period devet godina, kamatna stopa je šestomesečni eurobor plus, varijabilna marža koja trenutno iznosi 0,8%. Kredit će se otplaćivati u 42 rate, a prva rata biće otplaćena 1. novembra 2023. godine.
Takođe, sredstva ovog kredita biće upotrebljena na četiri osnovne komponente, odnosno za one oblasti koje su najviše pogođene elementarnim nepogodama, odnosno poplavama iz maja meseca ove godine. Najveći iznos sredstava će ići za pomoć sektoru i energetike i rudarstva 157,1 milion evra. Zatim za pomoć sektoru poljoprivrede 53,1 milion evra, uglavnom se radi o pomoći poljoprivrednicima za podsticaje u oblasti poljoprivrede. Treća stavka ovog kredita biće namenjena pomoći unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava 16,7 miliona evra i četvrta stavka koja nisu locirana, precizirana sredstva odnosi se na rezervu u slučaju novih i elementarnih nepogoda što je ugovoreno, dakle sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, nema predviđenih sredstava, ali ostavljena je mogućnost alokacije sredstava u slučaju novih elementarnih nepogoda. Uslov da bi ova sredstva bila povučena jeste ratifikacija ovog Sporazuma u parlamentu Republike Srbije.

Svugda na svetu država je imala obavezu da stvori osnov za proces digitalizacije, da razvije infrastrukturu, a, na kraju krajeva, ovo je i međunarodna obaveza koju Srbija mora da ispuni do juna meseca.
Ono što jeste vaša primedba, odnosi se na činjenicu da će država od toga prihodovati ne samo kroz digitalnu dividendu, već što će emisiona tehnika sada naplaćivati, nadam se da će zaista naplaćivati a ne formalno, kao što sada imamo situaciju da mnogi emiteri duguju emisionoj tehnici, već će sada biti u obavezi da plaćaju uslugu koju državno javno preduzeće pruža emiterima.
Prema tome, ovo je zaista investicija u dva smera. Prvo, što će se osloboditi taj deo spektra koji će se sada prodati mobilnim operaterima, rekao sam već, mi očekujemo minimalno 70 a maksimalno 100 miliona evra, i drugo, što će emisiona tehnika naplaćivati sada emiterima i oni će biti obavezni da plaćaju usluge koje im emisiona tehnika pruža.

Govoriću o onome o čemu znam, a znam ne zato što mi je ovo struka ili resor, već zato što sam se spremao za ovu sednicu.
Znači, 227.480.000 evra ili 300 miliona dolara su usaglašeni kao zajam sa Svetskom bankom po sporazumu i ovaj projekat ima, to ste čuli više puta u današnjoj raspravi, četiri komponente. Svaka od tih komponenti je usaglašena i svaki dinar, odnosno dolar ovog sporazuma je namenjen za određenu stavku iz ovog ugovora.
Dakle, od te četiri komponente najveći deo sredstava ide za sektor koji je najviše pogođen i koji je pretrpeo najveću štetu. To je nekih 488 miliona evra štete energetskog i rudarskog sektora. Stoga je i za ovaj sektor izdvojeno 157,1 milijarda evra. Od toga je pomoć za uvoz struke od 119,8 miliona evra, da bi se sprečila energetska kriza u predstojećoj zimi. Za obnovi distributivne mreže i nabavku opreme za tu mrežu potrebno je izdvojiti 14,3 miliona evra. Dakle, opet je usaglašeno sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Takođe, za ispumpavanje vode iz Tamnave, ono o čemu ste pitali, predviđeno je 23 miliona evra.
Drugi sektor, poljoprivreda – 53, 1 milion evra, opet drugi sektor koji je pretrpeo najveću štetu od 228 miliona evra. To su sredstva koja su namenjena poljoprivrednicima, odnosno podsticajima za poljoprivrednike.
Treći sektor, unapređenje infrastrukture za zaštitu od poplava – 16,7 miliona i to dve stavke. Iz ovog dela za nabavku robe, usluga i rada u cilju rekonstrukcije prioritetne infrastrukturne mreže jedna – 14,5 miliona evra, a 2,2 miliona evra će se finansirati tehnička pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava.
Četvrti sektor, rezerva za slučaj novih elementarnih nepogoda – nema predviđenih sredstava, ali je ostavljena mogućnost u skladu sa ovim sporazumom, opet u dogovoru sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, da se traži relokacija sredstava za ovu komponentu ukoliko bude bilo potrebno, a verujemo da neće.
Prema tome, svaki dinar od ovih 227.480.000 evra je predviđen po ovim stavkama kako su ovde i date i kako je u Sporazumu naznačeno. Na kraju krajeva, Međunarodna banka za obnovu i razvoj vrši kontrolu i nadzor nad utroškom ovih sredstava i realizaciju čitavog ovog kredita.

Kao što ste i vi iz obrazloženja istakli, ceo duh ovog zakona, kada se govori o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme odnosi se na pravna lica i preduzetnike. On ne tretira uvoz i izvoz naoružanja koje vrše fizička lica, osim u posebnim slučajevima, a to su slučajevi koji su definisani u članu 20. i mi smatramo da je vaš amandman zadovoljen time što u članu 20. govorimo o posebnoj proceduri za uvoz i izvoz naoružanja koja vrše fizička lica u nekomercijalne svrhe, kada se radi o poklonu, nasleđivanju i da po skraćenoj proceduri ta lica mogu da dobiju dozvolu u koliko prilože ugovor ili rešenje o poklonu, odnosno nasleđivanju.

Tačno je da do sada niste imali prilike da vidite na sajtu ko je odbijen zato što niko do sada nije odbijen. Nije bilo takvih slučajeva iz prostog razloga što od 186 dozvola koje su izdate trudimo se da budemo maksimalno fleksibilni, da se ispravljaju nedostaci pre nego što definitivno donesemo rešenje. Zaista, nekih većih problema u tom pogledu, to verovatno gospodin Šutanovac bolje zna, kod mene za sada nije bilo.
Što se tiče ispisa iz registra, mi po dosadašnjem zakonu i slovu zakona nismo imali ni mogućnost da brišemo nekog iz registra i tek sada nam ovaj zakon daje tu mogućnost.
Treća stvar, mi mesečno, ne tromesečno, šaljemo izveštaje Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu spoljnih poslova, dakle mesečno, ne tromesečno. Iskreno, računali smo da je ovo jedna formulacija koja nam omogućava da obezbedimo potpunu transparentnost time što ćemo na sajtu imati apsolutno sve relevantne podatke. Ne bih imao ništa protiv da dostavljamo to i Odboru, ali čini mi se da je ova transparentnost obezbeđena time što šaljemo mesečne izveštaje relevantnim ministarstvima i što imamo na sajtu apsolutno sve informacije o ovim izveštajima.

Jedan od razloga za ovakvu odluku, i to na insistiranje Ministarstva odbrane, je upravo slučaj koji ste i vi spomenuli, kada je bio ugovoren veliki posao izvoza naoružanja i vojne opreme. U međuvremenu je izvoz u tu zemlju bio zabranjen i namenska industrija je, kao što znate, došla u velike probleme. Imali smo i štrajkove i proteste radnika i onda smo tražili rešenje za izlaz iz te situacije.
Naravno da nisu zabranjeni nikakvi razgovori, da ovde ne treba nikakva saglasnost za bilo kakve razgovore, posebno kad se radi o učešću na različitim sajmovima. Ovde se traži saglasnost samo za otpočinjanje zvaničnih pregovora oko posla, da bi se izbegle sve ove posledice koje smo imali, za slučaj koji ste i vi spomenuli.
Druga stvar, opet smo komparativno gledali. Susedne zemlje, koje nemaju šta da izvoze u ovom pogledu, kao što su Mađarska, Hrvatska, Slovenija, nemaju ovu odredbu i to je tačno, ali zemlje koje imaju razvijenu namensku industriju, razvijenu tehnologiju, kojom mogu da izvoze, kao što su Belgija, Nemačka, Češka, imaju ove striktne odredbe. Mogu vam reći da su eksperti EU koji su učestvovali u izradi ovog zakona, bila su tri eksperta EU, jedan iz Portugala, drugi iz Češke, treći iz Belgije, svi su podržali ovu odredbu, kao i ekspert EU iz SAD koji je na kraju vršio ekspertizu čitavog ovog zakona.