Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih imao repliku na račun prethodno iznete primedbe, koja je vezana za treći od predloženih zakonskih rešenja, a odnosi se na Beograd i situaciju u njemu.
Dakle, ovde je izneta primedba koja je vezana za to da bi valjalo ubediti građane da oni ne plaćaju i da nemaju prava, koja inače imaju i po zakonu. Ono što je više nego važno, jer govorim u svojstvu Beograđanina i u svojstvu ministra kulture, jeste da je situacija u Beogradu toliko dramatična da je došlo do apsolutnog raspada svih komunalnih službi i raspada kulture življenja svih Beograđana.
Ono što više Vlada Srbije nije mogla da dopusti, to je da elementarne, bazične institucije komunalnog sistema, infrastrukturne poluge, koje grad održavaju u jednoj normalnoj vrednosnoj ravni, budu dovedene u pitanje. Nelogično je da neko, ko ne živi u Beogradu i ne zna koliko su građani Beograda u poslednjih godinu dana patili zbog toga što je neko hteo da izvrši prvobitnu akumulaciju kapitala zbog njihovih interesa i na ime njihovih interesa, onda mora da shvati da se ovaj zakon, kao i čitav paket zakona predlaže Skupštini, dakle najvišem zakonodavnom telu pre svega zbog toga da se podigne životni standard ljudi, da se obnovi zemlja, da se izgradi i to zbog onih koji su ovu zemlju bombardovali.
Ovo je najapsurdnija tvrdnja koju sam mogao da zamislim, čak i da sam sanjao, da može neko Vladu Republike Srbije da optuži da je ona kriva zbog rušenja mostova. Oni su srušeni od strane onih koji ruše temelje ove civilizacije, a ne Vlada Republike Srbije, koja je u poslednjih godinu i nešto dana od prestanka bombardovanja učinila sve, pre svega da se reafirmiše zemlja, da se afirmišu njene stvarne vrednosti i da se čitavo javno mnjenje sveta otrezni od pijanstva u koje je zapalo, ali, ne samo ono, nego od pijanstva u koje su zapali i neke naše opozicione kolege.
Reč je o tome da smo mi "krivi" što smo izgrađivali mostove. Nasuprot toj tvrdnji, mi ćemo i dalje izgrađivati mostove, ne samo materijalne, nego sve mostove koji spajaju ljude, jer je stranka kojoj pripadam oduvek bila otvorena za sve demokratske i patriotske ideje, ali je bila zatvorena za svaku ideju da se porobi ovaj narod i ova slobodoljubiva zema. O tome nema ni govora.
Oni koji nisu iz Beograda bi bili dužni da nas pitaju, nas koji smo u Beogradu i koji živimo u Beogradu, nas čiji su i dedovi Beograđani. Morali bi da znaju da je Beograd i sa aritmetičkog gledišta megapolis, jer ima više od dva miliona stanovnika i što nikad nije mario ni za nacionalnu ni za versku pripadnost onih koji su njegovi građani.
Mi ovde moramo otvoreno da kažemo, zbog građana koji nas slušaju, da je Beograd postao kasaba i da zbog ovih sredstava koja Beograđani odvajaju i zaslužuju da žive normalno. Ne možete nekog nazivati građaninom, a da istovremeno on živi pod uslovima koji su jednaki uslovima u pustinji - da nemaju vodu, da nemaju struju, da se ne mogu prebaciti iz jednog mesta u drugo u Beogradu, kako bi ispunjavali svoje elementarne radne obavaeze.
Prema tome, to nije ni cinizam, nego eklatantno ogrešenje o elementarna pravila, o činjenice koje su toliko belodane da ih niko ne može dovesti u pitanje.
Osetio sam potrebu i pravo da, kao narodni poslanik i kao ministar kulture, kažem da sam u poslednjih nekoliko godina unazađen i oštećen kvalitetom života Beograđana koji su zaslužili, baš zbog takse o kojoj je reč, da žive životom građana, a ne životom pećinskih ljudi.
U tom smislu mislim da treba podržati ne samo taj, nego i oba prethodna zakona, dakle, čitav "paket" zakona koji nesumnjivo predstavljaju kontinuitet politike Vlade Republike Srbije, koja svoje temelje ima na tome da napravi veliki boljitak kada je reč o kvalitetu života svih građana, da nastavi obnovu i izgradnju zemlje, uprkos naporima onih koji hoće da nas uvere da je to nemoguće, a u to su nas uveravali pre godinu dana, da nas uvere kako ni mostovi nisu mostovi, iako su mostovi, iako narod zna da radimo u njegovom interesu, a ne protiv tog interesa.
Prema tome, želim i ovom prilikom da, s obzirom na to da je bila i replika, podržim i jedan, i drugi, i treći zakon, jer je nesumnjivo da predstavlja kontinuitet rada Vlade Republike Srbije koji je nesumnjiv i koji će građani sigurno valorizovati, ne zbog toga što smo u predizbornoj kampanji, jer smo mi shvatili da je predizborna kampanja onda kada je Vlada konstituisana, a ne onda kada neko koristi demagoške trikove da bi ubedio narod u nešto u što ne može da ga ubedi.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, hteo bih samo nekolikim rečima da objasnim o čemu je zapravo reč, jer u svojstvu predlagača nisam želeo da oduzimam vaše vreme. Ne zbog toga što vi niste spremni da ga za tako važnu stvar odvojite, nego zato što su pred vama bila dva predloga odluka, a ne zakona, kako su oni koji su osporavali odluku hteli da je prikažu.
Zbog toga što se smatralo da su odluke koje su pred vama toliko jasne da im nije potrebno bilo kakvo objašnjenje. One su jednostavno, kada je reč o nepokretnim objektima, od izuzetne kulturne važnosti, paradigma za ono što smeta našim neprijateljima, a to je slobodarski duh i napor u svakom trenutku da se odupremo onima koji su želeli u toku naše prošlosti da nas porobe.
Na izvestan način ta prošlost se ponavlja i nije slučajno što oni nisu želeli da usvoje ovu odluku, što su glasali protiv te odluke, jer se ne radi samo o materijalnim objektima, o dvema kućama, nego o kućama koje simbolizuju naš slobodoljubivi otpor protiv bilo kakvog oblika porobljavanja, koji ne samo da je na delu bio prošle godine, nego se nastavlja u različitim oblicima, pa čak i pod krovom ove visoke institucije.
Ako neko ko sebe smatra i naziva patriotom dovodi u pitanje objekte koji su prava metafora našeg slobodoljubivog duha, onda on ne samo da ide protiv tih objekata koji imaju nesumnjivi istoriografski značaj, nego protiv naše želje da se odupremo neprijatelju i ostanemo slobodni, kao što smo i do sada bili. Hvala vam još jednom.
Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, ja bih hteo o ponuđenom predlogu da govorim iz dva aspekta. Mislim da je prosto nemoguće ne razmatrati kontekst, u kome se donosi ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, a s druge strane da kažem neku meritornu reč o sadržini samog zakona.
Više je nego očigledno da je jasna situacija u kojoj se Srbija obrela, mislim na političku situaciju, zato što s jedne strane imamo one strane koje su snage obnove, snage jedinstva i snage koje su se organizovale na patriotskom bloku obnove razrušene zemlje i stvaranja svih pretpostavki za reforme na svim mogućim nivoima. U tom smislu smatram da je ovaj zakon jedan od onih koji su neophodni, nužni da bi se stvorile demokratske pretpostavke za još brže napredovanje naše zemlje i za stvaranje normativnih pretpostavki za ubrzanje demokratskog razvoja naše zemlje.
Ovo govorim utoliko pre što ima onih koji su se latili da ovaj zakon kritikuju izvan bilo kakvih razložnih okvira. Više je nego očigledno da Predlog zakona nekima ne odgovara, ali da je reč o zakonu koji precizno kodifikuje jednu materiju, koja je bila rasuta u nizu zakona, a s druge strane uspostavlja one principe, koji u centar svekolikog političkog i društvenog života stavlja samog građanina, što bi za one, koji su navodno zagovornici demokratskih procesa, moralo biti nešto što je non plus ultra čitavog našeg parlamentarnog, političkog i društvenog života.
Reč je o zakonu, tu nema više nikakve dileme, koji je preko potreban, a s druge strane, koji omogućava i institucionalizuje inicijativu svih građana i koji one, koji su do sada bili na margini, stavlja u samo središte društvenog i političkog života. Iz tih razloga primedbe koje su stavljene vidi se da su isforsirane, da nemaju političko uporište i da su jedino sračunate na anticipaciju političkih događaja u ovoj zemlji. Više je nego očigledno da su građani morali staviti svoj unutrašnji glas na stranu onih, koji su odmah posle agresije i posle pobede, koju smo izvojevali, odlučili da izgrade zemlju, da obnove sve infrastrukturne objekte, da omoguće građanima normalan život i da osnaže svest da će Srbija uvek biti u duhu pravde i slobode, pravde kao osnovnog principa i najveće strasti ljudskog uma i slobode, s druge strane, koja je osnovna odrednica srpskog karakternog bića.
Prema tome, nema nikakve dileme da je ovaj zakon samo jedan u nizu koji osnažuje etos demokratije na ovim prostorima, a oni koji se zdušno bore protiv njega, govore da su samo na papiru i samo usmeno, samo demagoški i verbalno za demokratske promene, a kada im se podnese od strane najvišeg tela, od strane Vlade narodnog jedinstva pred najvišim telom, oni ga odbijaju iz razloga koji su dovodljivi u pitanje sa svih mogućih tačaka gledišta.
Ovde su neke kolege dovele u pitanje neke od tih tačaka. Ja bih samo rekao da se uvode oni instituti koji predstavljaju najviše standarde evropske demokratije i koji, s druge strane, predstavljaju osnov za naše što brže uključivanje u svet, prevashodno zbog toga što se ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi oslanja na Povelju o lokalnoj samoupravi, a mislim da ovaj zakon, tu postoje meritorni pravnici koji mogu da me koriguju, jedino u Švajcarskoj postoji na jedan kodifikovan način.
Ono što je bitno ovde razlučiti jeste činjenica da se uvodi jedan ekonomski princip, kada je u pitanju oblast upravljanja, zato što su kodifikovane odredbe jednog veoma važnog segmenta društvenog života, koji je bio rasut u nekoliko zakona i što se uvode novi instituti, koji će samo obogatiti demokratske principe na kojima počiva ova zemlja.
Vlada narodnog jedinstva opravdano nosi taj naziv, jer u proteklih šest meseci, možda najtežih meseci u kojima se našao srpski narod, jeste bila uz njega, a on joj je uzvratio gradeći zemlju i obnavljajući sve objekte, da je shvatio poruku Vlade narodnog jedinstva koja vlada, a koja ne šeta, za razliku od raznih saveza za propast ove zemlje. Više sam nego ubeđen da je važno na ovom mestu reći da smo mi otvoreni za svaki dijalog, za svaki argument, ali smo zatvoreni za bilo kakvu vrstu ultimatuma i zatvoreni za bilo kakav pokušaj da se ovaj narod podredi diktatu stranog elementa.
Dakle, ovo govorim sasvim otvoreno, zato što oni ne kriju više, ne baveći se više nikakvom mimikrijom, da su u službi stranih interesa i da pokušavaju da osvoje vlast na sve moguće načine. Svaki pokušaj da se demokratizuje život u Srbiji, da se tom tzv. zapadnom svetu približimo po onim uzusima od kojih su oni odavno odstupili, pokazuje da Vlada narodnog jedinstva ovim aktom nudi jedan demokratski, prvorazredno demokratski akt, koji bi Skupština trebalo da usvoji.
Ono što želim još jednom da napomenem to je činjenica da sam negde u belinama redova osetio kod nekih kritičara da je u Vladi narodnog jedinstva, pa kada je u pitanju i Predlog ovog zakona, manjak pragmatizma ili političkog realizma. Da je političkog realizma koji oni nama nude, mi bismo odavno bili pokorena zemlja bez ikakvog suvereniteta i bez ikakvog načina da očuvamo našu tradiciju, koju ja poimam kao očuvanje trajnih, a ne prošlih vrednosti.
Prema tome, Vlada narodnog jedinstva je u dosluhu sa tom tradicijom, ne okrenuta previše toj tradiciji, nego zagledana u budućnost, jer nam okolne zemlje pokazuju šta znači povinovati se stranom diktatu. Na jednom mestu jedan veliki nemački filozof je rekao, koji je bio inače evolucionist, da će svaka razvijenija zemlja Zapada pokazivati manje razvijenoj njenu vlastitu sudbinu. Sve okolne zemlje koje su poklekle pred pritiskom NATO pakta i zapadnih zemalja mogu nama da pokažu našu vlastitu budućnost. Mi takvu budućnost bez suvereniteta, bez slobodoljubivog odnosa prema našem karakteru, prema našem nacionalnom biću, ne možemo dopustiti ni po koju cenu. Mi smo pokazali u ovom trenutku da smo otreznili čitav duhovni prostor i u Evropi i u svetu, da smo vaskrsli habitus intelektualca, jer se događa paradoksalna situacija. Američki intelektualci, uviđajući o kakvim se ogrešenjima radi kada je u pitanju Amerika, daju otvorenu podršku našim zemljama, za razliku od onih koji predstavljaju beznačajnu manjinu i koji su u otvorenoj službi onih koji bi hteli da pokore ovu zemlju, da porobe ovaj narod, koji po svom biću nikada ne može biti porobljen.
Dakle, nisam napravio nikakvu digresiju, nego je meritum ovog zakona, za koji mislim da će napraviti veliki pomak u pravcu, pre svega, inicijative građana. Ne kažem da je oni do sada nisu imali, već je sada imaju kao poseban institut. Ne radi se o bilo kakvom pokušaju centralizacije vlasti, već se radi o tome da građanin u ovoj zemlji uživa sva moguća prava, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, na veroispovest i da ovim zakonom dobija još veći podsticaj za uključivanje u politički i društveni život ove zemlje. Hvala vam još jednom i izvinjavam se što sam bio duži.