Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Kao i do sada, postaviću određena pitanja vezano iz delokruga rada naših poljoprivrednih proizvođača. Ova pitanja su konkretno vezana za naše proizvođače mleka, za naše stočare koji se bave proizvodnjom mleka, a tiče se budućnosti i opstanka „Niške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ sa pogonom u Svrljigu, koja je kupljena od strane „Imleka“ 2016. godine. Pre toga, davne 1995. godine, „Svrljiška mlekara“ je prestala da radi. Godine 2013. ponovo je krenula da radi, gde je kroz program pomoći Vlade Srbije i SIEPA dobila blizu 450.000 evra. Od tih sredstava je zaposleno pedesetak radnika i gde je „Svrljiška mlekara“ imala dnevnu preradu mleka 25.000 litara. To je nešto što je bilo potrebno maloj opštini kao što je opština iz koje dolazim.
Inače, i “Niška mlekara“ isto je kupljena od strane „Imleka“, ona je proizvodila do tog perioda blizu 120.000 litara mleka dnevno. Imala je blizu 300 radnika. Posle privatizacije, odnosno kupovine od strane „Imleka“ ta količina mleka je drastično pala. U Svrljigu mlekara sada uopšte ne proizvodi mleko, ne radi i ne proizvodi nikakve sireve. Ima nekoliko radnika koji rade u Zaječaru, a u Nišu, „Niška mlekara“ sada ima tridesetak radnika i prerađuje, ja mislim dvadesetak hiljada litara mleka dnevno, što znači da je to sve pod znakom pitanja.
Inače, moje pitanje je usmereno Ministarstvu privredno, odnosno Ministarstvu poljoprivrede, a s druge strane „Imlek“, pošto se desila loša situacija, imao je veliki požar septembra meseca ove godine, gde je u Padinskoj Skeli, uništen kompletni objekat za preradu blizu 500.000, gde su prerađivali 500.000 litara mleka dnevno.
Razumemo da je teška situacija i postavio bih pitanje, osim ovog kakva je sudbina „Svrljiške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ koju je kupio „Imlek“? Da li će imati mogućnost „Imlek“, pošto su mu sada kapaciteti zaustavljeni, ne rade u Padinskoj Skeli, da li će imati mogućnost da se stavi u funkciju „Svrljiška mlekara“ da radi preradu mleka, jer je u Nišu povećan kapacitet mleka sada na 80.000 litara mleka, s tim što 25 radnika dolazi iz Beograda u Niš da rade, da pomažu pri toj preradi?
Znači, mislim da bi bilo dobro da sada „Imlek“ pomogne i da stvarno mi svi, kao društveno odgovorni ljudi, pomognemo sada „Imleku“, to država i radi zato što se „Imlek“ pokazao kao socijalno odgovoran. Sada nijedan proizvođač mleka nije ostao bez toga da mu „Imlek“ ne uzima mleko, već „Imlek“ nastavlja i dalje, tako da mislim da je stvarno potrebno da „Imlek“ stavi u funkciju mlekaru u Svrljigu, da pojača kapacitete u Nišu, jer je vrlo bitno da „Imlek“ nastavi da radi u Srbiji.
S druge strane, voleo bih da „Imlek“ pomogne našim stočarima koji su mali proizvođači, kao što su proizvođači u Svrljigu, koji ima mali broj grla stoke, koji nemaju mogućnost da stave akcenat na higijenu vimena, zato što ima veći broj tih somatskih ćelija nego što je preporučeno, a podrškom „Imleka“ da se obezbede laktofrizi za te male proizvođače za nekoliko gazdinstava, da ima jedan laktofriz, kada se uzme mleko da se odmah stavi u laktofriz, da stavi na četiri stepeni, da bi moglo da opstane i da sutra nema problema sa bakterijama, somatskim ćelijama. Mislim da je to vrlo potrebno i mislim da bi „Imlek“ to trebao da odradi.
Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ponovo stavimo u funkciju „Svrljišku mlekaru“, jer opstankom „Svrljiške mlekare“, zavisi i nekoliko hiljada naših govedara koji se bave govedarstvom, koji imaju određeni broj grla stoke od dve, tri, pa i više, ali problem su mali proizvođači, stvarno nemaju mogućnosti da obezbede uslove higijene koji treba da budu, koje „Imlek“ traži. To možemo svi zajedno da damo podršku kroz subvencije tim našim malim proizvođačima, da im pomognemo da obezbede laktofrize i da kvalitet mužnje krava bude na većem nivou.
Mislim da je svima koji živimo na malim područjima, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i te male opštine, neophodno da otkupljivači mleka, „Imlek“ i ostali mnogo više stavljaju pažnje na te male proizvođače, jer bez tih malih, verujte mi, nema ni razvoja poljoprivrede. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, morali smo da se pojavimo sa izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku zbog toga što moramo da izbegnemo svaki rizik da, ukoliko dođe do prevremenih izbora, da na tim izborima dođe do bilo kakvih problema vezanih za birački spisak.
Problem je u sledećem, pre dve godine kada je usvojen Zakon pristupilo se odmah svim pripremama neophodnim za raspisivanje tendera kako bi neko uradio tu jedinstvenu elektronsku bazu podataka. Raspisan je tender, javilo se dva konzorcijuma. Jedan konzorcijum je bio neuporedivo skuplji, odnosno drugi je bio neuporedivo jeftiniji od prvog. Normalno, izabran je konzorcijum koji je bio jeftiniji i on je imao obavezu da u roku od šest meseci završi taj posao, odnosno do juna 2011. godine. Moram reći da je sama tenderska procedura trajala shodno Zakonu o javnim nabavkama skoro celih sedam meseci. Nažalost, ljudi koji su preuzeli obavezu da završe ovaj posao nisu ga završili do juna meseca. Zatim su prolongirali taj rok do avgusta, pa nije bilo gotovo ni do avgusta, pa do 10. oktobra, pa nije bilo gotovo ni do 10. oktobra. On je tu negde sada u završnoj fazi.
Mi smo kao ministarstvo naplatili sve one penale koje smo mogli da naplatimo u skladu sa zakonom i ugovorom, ali ukupan iznos posla, i mislim da tu jeste bio glavni problem, ukupan iznos posla je šest miliona dinara, što je bilo poprilično neverovatno, a drugi ponuđač je imao sto i nešto miliona dinara ponudu, iako je procena vrednosti samog posla bila na više od 30 miliona dinara, što je po meni potpuno realno. Znate kako, odbiti ponudu od šest miliona u današnje vreme, to bi po meni za onoga ko to uradi bio medijski linč. Prema tome, prihvatili smo najjeftiniju ponudu. Obzirom da iza te ponude ipak stoji "Telekom Srbija", Privredna komora Srbije i "Komtrejd", tako da nije moglo da bude sumnji u kvalitet onih koji su se javili u tom konzorcijumu.
Kako bilo, sa biračkim spiskom se kasni. Ministarstvo svakako ne može biti odgovorno za to ni na koji način, obzirom da je sve radilo isključivo u skladu sa zakonskim procedurama. Treba reći još nekoliko stvari da bi objektivno sagledali ovu situaciju.
Prvo, da je birački spisak kao jedinstvena elektronska baza podataka mogao biti urađen do sada, da je to jednostavan posao, neko bi ga uradio za ovih 20 godina ili bar za poslednjim 10 godina, obzirom da mi imamo višestranački sistem od 1990. godine, danas je 2011. godina.
Drugo, koliko je to komplikovan i težak posao i koliko mnoge države ne mogu to da reše, to je primer nedavnih izbora u Hrvatskoj gde je birački spisak, odnosno stanje birača izazvala skandal, imajući u vidu da je broj birača skori istovetan broju građana na popisu, gde se barata cifrom od nekoliko stotina hiljada koji očigledno ne mogu biti birači. Ili popis nije tačan ili birački spisak nije tačan, a biće da birački spisak nije tačan. Nije to tako jednostavno rešiti pitanje biračkog spiska.
U vrlo kratkom roku preko 130 procesa je urađeno koji elektronski moraju biti obrađeni, 130 procesa, rešenja, zaključaka itd, koje mora automatski sistem da obrađuje, što govori o obimnosti posla. Takođe smo se susreli sa velikim problemom da je dosadašnji birački spisak vođen u preko 100 različitih i međusobno ne spojivih informatičkih rešenja, takvo je stanje bilo u Srbiji pre nego što je započet ovaj posao.
Dalje, veliki problem matičnih brojeva i naziva ulica. Određeni broj birača i dalje nema upisan JMBG, a jedan broj birača ima upisan pogrešan JMBG. Takođe, preko milion birača, ovo je vrlo važan podatak koji treba da se zna, za preko milion birača lokalne samouprave vode duple adrese. Radi se o tome da jedinice lokalne samouprave menjaju nazive ulica, a da se to ne sprovodi u MUP-u, da se ti podaci ne dostavljaju i imamo problem da je nekom u ličnoj karti je jedna adresa, a na biračkom spisku druga i da on u stvari glasa koja je u biračkom spisku, jer lokalno službenici znaju kako je koja ulica menjala ime.
Naravno, ključni problem vezan za ove adrese je taj što ne postoji jedinstveni adresni registar kućnih brojeva koji je po Zakonu o premeru i katastru trebao da uradi Republički geodetski zavod. Dakle, taj posao takođe nije još završen.
Takođe, treba reći da u bazi podataka u MUP se vodi preko devet miliona punoletnih građana a svi znamo da imamo oko 6,7 miliona birača. Dakle, jednostavno ova vlada je krenula da reši nešto što očigledno niko nije rešavao prethodnih 20 godina, nešto za šta se niko nije posebno interesovao prethodnih 20 godina i nešto što je bilo aktuelno samo kada prođu izbori, pa kada je neko nezadovoljan izbornim rezultatom onda izađe i maše biračkim spiskom i kaže – evo ovde je bilo onih koji više nisu živi ili ovde je bilo nejasnoća itd.
Dakle, nemam nameru da opravdavam ove koji izvode ove radove jer su se oni ugovorno obavezali da će uraditi to do juna meseca, a nisu uradili i nije moje da ih opravdavam. Ali želim da skrenem pažnju na to koliko je ovo težak i komplikovan posao i da zbog toga je možda bila ideja ministarstva da se to završi do juna meseca malo i preambiciozna. Možda nismo bili svesni u momentu koliko je ovo zapušteno, koliko imamo problema u vođenju ovih evidencija i koliko imamo objektivnih poteškoća da dođemo do one konačne evidencije jedinstvenog biračkog spiska.
Ono što danas mogu da kažem to je da su svi građani u tom sistemu jedinstvenog biračkog spiska, tog novog koji je napravljen, da je završeno tih 130 procedura, verovatno mnogima delujemo čudno, ali verujte 130 procedura je moralo da se uradi, da je birački spisak osposobljen da automatski menja mesto glasanja po zahtevu građana i da ga nakon izbora vraća. Manje-više, posao jeste završen ali ja, kao ministar, prosto nisam spreman da preuzmem rizik da pustim to da počne da važi od 24. decembra, a da pre toga nismo sproveli odgovarajuće testove kojima bi se potvrdila ispravnost novog sistema biračkog spiska.
Takođe, teško je proceniti da li će izbori biti redovni ili vanredni. Ako su izbori redovni sva je prilika da ćemo imati jedinstveni birački spisak. Nadam se, ne mogu da obećam ali sva je prilika da hoćemo. Ukoliko, pak budu prevremeni velika je verovatnoća da nećemo moći da radimo po novom jedinstvenom biračkom spisku.
Ako se uzme sve to u obzir, onda je logično da pristupimo ovom rešenju kojim ćemo samo produžiti vođenje u skladu sa prethodnim propisima biračkog spiska sve do redovnih izbora. To je jedna mera opreza koja nam dobro dođe da ne bismo, u slučaju raspisivanja prevremenih izbora došli u situaciju da ne znamo po kom spisku će se izbori održati. U krajnjem slučaju bolje da bude tako, pa za nedaj Bože i kad dođu redovni izbori da imamo praktično alternativu odnosno duplu kontrolu kako će se sprovesti izbori.
To je osnovni razlog ovih današnjih izmena. Mislim da je potpuno jasno koji su problemi nastupili. Mislim da je takođe potpuno jasno da jedina odgovornost Ministarstva je ta što je napokon pokušalo da reši pitanje biračkog spiska i što će ga na kraju rešiti jer svi ovi što dobacuju i što nešto negoduju su bili na vlasti i niko ovo nikad nije rešio i mogu samo da budu ljubomorni što je neko smogao snage da uđe u rešavanje ovoga, ali to je njihov problem. Očigledno postoje drugi problemi koji muče neke ovde kada ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje na duže od 15 minuta. Imamo još samo dve izmene.
Jedna izmena je da se potpun pojednostavi, dakle u toku ovog rada, ovih inflacijskih rešenja, utvrdili smo da jednostavno može još da se pojednostavi procedura i da će moći da se glasa nezavisno od mesta prebivališta, po mestu boravišta, van prebivališta, bez procedure koju smo predvideli zakonom. Dakle, da se ne radi postupak i donosi posebna rešenja jer bi to znatno iskomplikovalo celu ovu stvar. Ovako to ide daleko brže, jednostavnije. Samo smo pojednostavili tu proceduru.
Drugo, bila je još jedna nelogičnost koja se odnosi na naše građane koji se nalaze u inostranstvu, pa taj spisak, istovremeno do sada je radilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radile su jedinice lokalne samouprave, što je bilo poprilično komplikovano, pa smo sada ispravili tu nelogičnost i to su druge dve promene koje se nalaze u ovih šest članova Zakona koje danas predlažemo.
Dakle, posao je pri kraju i opreza radi treba jednostavno samo produžiti primenu i na neki način obavezati lokalne samouprave da nastave da vode i po starom i po novom. Mislim da to nije mnogo teško za njih. Istovremeno mogu da ažuriraju sve to vodeći računa o ovim novim procesima i bolje je tako da ne bismo došli u neku situaciju u kojoj će neko zloupotrebiti i praviti skandale i tamo gde ih nema i kompromitovati naš izborni proces. Hvala na pažnji.
Gospodine Đuriću, hoću da izbegnem svaki rizik kada dođu izbori da bude problem sa biračkim spiskom.
Sada, ako vi mislite da vašim izlaganjem i svim onim što ću danas čuti u Skupštini treba da se pokajem što sam ovde pokušao da nešto uradim, moram reći da sam se već pokajao.
Jer, ovde izgleda da valja ne raditi, nego energiju koju sam uložio u ovo i živce koje sam izgubio zbog kašnjenja, očigledno je bolje da sam uložio u medijske promocije ili u ćutanje i verujem da bih se mnogo bolje proveo nego sada.
Dakle, ovde samo hoću da obezbedim, jer jednostavno više ne mogu da verujem na reč i ne mogu da verujem da će taj proces biti 100% gotov i ne mogu da verujem da će da radi jer nemam vremena da izvršim testiranje procesa, i ako ne bih odložio ovu primenu, 24. decembra bi lokalne samouprave prestale po starim propisima birački spisak. Samo hoću da kažem da one nastave da vode po starom, za slučaj da ovo ne uspe, da ne bismo imali problem sa izborima, kad god da budu raspisani. Sve ostalo – EU i ostalo, ja nisam došao da pričam o tome. Tehnička je stvar, šta god vi ovde da kažete. Ako uspe i ako bude gotovo, biće divno i stvarno će moći ljudi da glasaju a da ne donose potvrdu gde im je boravište. Samo kažu gde će biti taj dan, sistem ih prebaci i oni glasaju tamo gde su i to je sjajno.
Opet vam ponavljam – on je u ovom momentu tehnički gotov, ali je pitanje njegove primene pitanje od nekoliko meseci. Šta god vi pričali, ja sam taj koji je uradio u Srbiji jedinstveni birački spisak i dotle će Vlada izdržati da ovaj sistem postoji. A ko posle mene dođe za ministra, ima jedinstveni birački spisak kao elektronsku bazu podataka. Jer, on realno sada postoji samo nije testiran.
Kad se završi ovaj mandat, ja ipak mogu da kažem šta sam radio i šta sam uradio. Jedna od stvari koja će mi biti za svoje lično zadovoljstvo jeste da kažem da sam uradio birački spisak. Pitali ste me kad se raspisuju izbori. Ja nisam govorio o problemima nikakve vrste, daleko bilo, ja sam samo rekao da je jako neobično da ne mogu da izgovorim više od dve reči a da mi se ne dobacuje. A vi ćete možda isto biti u prilici jednog dana da sedite kao ministar i osetićete kako to izgleda kad pokušavate nešto da kažete a neko vam stalno dobacuje.
Pitali ste za izbore. Ja čitam Ustav i razumem tako da se redovni izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata narodnih poslanika. Prosto, ja to tako tumačim i mislim da ispravno tumačim. Sve drugo bi, po meni, bili prevremeni izbori.
Što se tiče sledećeg pitanja, znači, konzorcijum su činile ove firme i Privredna komora Srbije se tu pojavila zbog sertifikata, jer su oni sertifikaciono telo, oni, Pošta i MUP. Zato je takav konzorcijum i napravljen. Svi oni učestvuju u tome. "Telekom je dao hosting i ne znam tačno kako su oni međusobno do kraja podelili te poslove. "Komtrejd" je trebalo da da softver u tom tenderu. Dakle, opet vam kažem – ja ne znam čoveka koji bi na dve ponude, jedna od 100 miliona a druga šest miliona izabralo od 100 miliona. Više sam sastanaka imao još tada sa njima i izrazio sam svoju sumnju da odgovarajući broj inženjera ne može u tom roku završiti posao, ako se pomnože sati rada, itd. Ali, opet vam kažem – mislim da niko razuman u Srbiji ne bi u takvoj dilemi odlučio drugačije i mislim da bi bio potpuno uništen, vrlo brzo, od strane medija, javnosti itd, kada bi izabrao na tenderu nekoga ko košta 20 ili 10 puta skuplje od onoga ko je dao jeftiniju ponudu.
Jeste tehnička stvar i nisam spreman da preuzmem odgovornost da ovo počinje da važi od 24. i zbog toga sam došao danas u Skupštinu, da predložim odlaganje primene ovog zakona. Ali, opet kažem, i ako se održe ovi izbori bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka, to će biti poslednji izbori u Srbiji koji se održavaju bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka. Šta god vi mislili o tome, ja mislim da je to veliki uspeh. Opet vam kažem, u tehničkom smislu je moglo ovo da se završi sigurno poslednjih 10 ili 20 godina ali to niko nije uradio. Ja sam smatrao da je potrebno da se to uradi. Isto kao što nikome nije prethodnih 40 ili 50 godina palo na pamet da nas ne maltretiraju sa izvodima iz matičnih knjiga koji traju toliko ili toliko, kao što nikome nije palo na pamet poslednjih 40 godina da napravi jedinstvenu evidenciju svih građana, tu matičnu evidenciju. Ja sam sve to pokušao da uradim. Deo toga je uspeo a deo toga je u procesu, jer su to stvari koje ne mogu da se završe za dve godine.
Ali, kad pokušavate da uradite nešto, normalno, nosite i neke rizike i podložni ste kritici kao ja danas. Voleo bih da se danas nisam ovde pojavio. Voleo bih da oni koji su dobili na tenderu, da su završili svoj posao. To bi bilo sjajno. Tada niko ne bi ni rekao – bravo. To se kod nas podrazumeva da se ništa ne kaže, ali bih voleo da je tako i verujem da biste svi voleli da je tako. Svima bi nam dobro došao birački spisak u elektronskoj bazi. Ali, nije tako, niti mogu da dođem ovde da vam pričam neke bajke.
Jednostavno, posao nije završen na vreme. Nema vremena za testiranje. Nisam hrabar da ponesem rizik i da 24. to startuje.
Nemojte da brinete za lokalne samouprave. Nije ovo nikakav dodatan napor za njih. Oni vode birački spisak, te vode. Vode ga zadnjih 20, 30 godina, otkad smo stupili u višestranački sistem. Oni će sad samo imati da jednom u dva dana promene ažuriraju i u elektronskoj bazi. To je pet ili deset minuta posla. Nije neki dodatni napor za službenike u lokalnim samoupravama.
Eto, toliko. Mislim da sam sve uspeo da odgovorim što ste pitali. Ne znam da li ste još nešto pitali. Ako jeste, odgovoriću vam. Ako imate još neko pitanje, još neku informaciju, odgovoriću vam, ali čini mi se da sam vam odgovorio na sve šta ste pitali.
Što se tiče Hrvatske, ne mislim da tu treba neke komparacije da pravimo. Uzeo sam kao primer zemlje koje i pred vratima EU i po logici stvari trebala bi da u ovom nekom informatičkom smislu je daleko ispred nas, pa sam je prosto uzeo kao primer. Nije tačno da nema problema kod njih. Kod njih dve privatne firme vode biračke spiskove, što je ovde nezamislivo da je neko pokušao da da privatnim firmama i nije problem ovih birača koji su, gledam ono što je govorio GONG, to je nešto kao što je naš CESID. Nije problem u tome, oni realno imaju problem nesređenih biračkih spiskova, a ne toga što imaju dijasporu kojoj je dozvoljeno da glasa. Oni realno imaju problem samih biračkih spiskova, koje imamo i mi, u nekoj manjoj meri, očigledno nego što imaju Hrvati.
Kažem prosto, to jeste komplikovana stvar očigledno za sve zemlje koje potiču iz ovog našeg pravnog sistema. U Srbiji je to dodatno komplikovano. Pročitao sam vam šta se sve dešava. Banalna stvar da u MUP imate devet miliona birača ili da imamo preko milion ljudi kojima je jedna adresa u biračkoj karti, a druga adresa u biračkom spisku.
Verujte, da vam najiskrenije kažem, niko nije očekivao da će to biti tako teško. Opet kažem, nemam nameru da opravdavam ove što kasne. Njihovo je bilo kad su se javljali na tender da procene. Ali, realno, problem jeste veliki, i taj adresni registar, ni on nije gotov. To su stvari koje nisu u portfelju mog ministarstva, nije naš posao. Ali, uprkos svemu tome, problem je taj da se taj program sada istestira. Stvarno nastupaju problemi. Malo, malo, pa ispadne neki problem, malo, malo, pa sistem ne može da izdrži ovo ili ono, pa šta da radimo. To je sad stvar testiranja, doterivanja tog sistema. Tako bar tvrde ti informatički inženjeri.
Opet vam kažem, i ako bude po starom, to će biti poslednji koji su po starom. Ovo što smo uradili ostaje bilo kojoj vladi, bilo kom ministru, ali ostaje da se koristi za ubuduće i ubuduće ćemo imati jedinstven birački spisak kao elektronsku bazu podataka koja će dati veću pouzdanost.
Mi u ovom momentu imamo, ako izuzmemo samo prebivališta, gde imamo preko milion, milion i po ovih duplih adresa. U ovom momentu smo detektovali da imamo više stotina hiljada grešaka matičnog broja lica koja nisu živa itd. Prosto je tako. Ali, to je nekako ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, nije se to nikad odražavalo na izborni rezultat. Ne može da se odrazi na izborni rezultat. Ali, tako to izgleda. Sad to je to, naše je, tako je kako je. Nakon ovog biračkog spiska sve će to biti daleko bolje.
Kada se taj birački spisak, zbog ovog kašnjenja mi nismo krenuli, taj birački spisak je trebao da bude povezan sad sa ovim sistemom matičnih knjiga. To je ta druga faza iz sistema matičnih. Kada neko postane punoletan, istog momenta, automatski, to se javlja u birački spisak. Dakle, automatski, ide istog momenta, kada neko umre ili uradi se izvod, odnosno umrlica, istog momenta kada se to unese u sistem matičnih knjiga, istovremeno se javlja u birački spisak. Sve je to jedan dobar sistem. Opet vam kažem, neko će se podičiti svim tim, za godinu, dve dana, ko bude ministar, ali vam kažem, to je sada urađeno. Ovo je sada samo tehnika, kojom brzinom se to završava.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Kao i do sada, postaviću određena pitanja vezano iz delokruga rada naših poljoprivrednih proizvođača. Ova pitanja su konkretno vezana za naše proizvođače mleka, za naše stočare koji se bave proizvodnjom mleka, a tiče se budućnosti i opstanka „Niške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ sa pogonom u Svrljigu, koja je kupljena od strane „Imleka“ 2016. godine. Pre toga, davne 1995. godine, „Svrljiška mlekara“ je prestala da radi. Godine 2013. ponovo je krenula da radi, gde je kroz program pomoći Vlade Srbije i SIEPA dobila blizu 450.000 evra. Od tih sredstava je zaposleno pedesetak radnika i gde je „Svrljiška mlekara“ imala dnevnu preradu mleka 25.000 litara. To je nešto što je bilo potrebno maloj opštini kao što je opština iz koje dolazim.
Inače, i “Niška mlekara“ isto je kupljena od strane „Imleka“, ona je proizvodila do tog perioda blizu 120.000 litara mleka dnevno. Imala je blizu 300 radnika. Posle privatizacije, odnosno kupovine od strane „Imleka“ ta količina mleka je drastično pala. U Svrljigu mlekara sada uopšte ne proizvodi mleko, ne radi i ne proizvodi nikakve sireve. Ima nekoliko radnika koji rade u Zaječaru, a u Nišu, „Niška mlekara“ sada ima tridesetak radnika i prerađuje, ja mislim dvadesetak hiljada litara mleka dnevno, što znači da je to sve pod znakom pitanja.
Inače, moje pitanje je usmereno Ministarstvu privredno, odnosno Ministarstvu poljoprivrede, a s druge strane „Imlek“, pošto se desila loša situacija, imao je veliki požar septembra meseca ove godine, gde je u Padinskoj Skeli, uništen kompletni objekat za preradu blizu 500.000, gde su prerađivali 500.000 litara mleka dnevno.
Razumemo da je teška situacija i postavio bih pitanje, osim ovog kakva je sudbina „Svrljiške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ koju je kupio „Imlek“? Da li će imati mogućnost „Imlek“, pošto su mu sada kapaciteti zaustavljeni, ne rade u Padinskoj Skeli, da li će imati mogućnost da se stavi u funkciju „Svrljiška mlekara“ da radi preradu mleka, jer je u Nišu povećan kapacitet mleka sada na 80.000 litara mleka, s tim što 25 radnika dolazi iz Beograda u Niš da rade, da pomažu pri toj preradi?
Znači, mislim da bi bilo dobro da sada „Imlek“ pomogne i da stvarno mi svi, kao društveno odgovorni ljudi, pomognemo sada „Imleku“, to država i radi zato što se „Imlek“ pokazao kao socijalno odgovoran. Sada nijedan proizvođač mleka nije ostao bez toga da mu „Imlek“ ne uzima mleko, već „Imlek“ nastavlja i dalje, tako da mislim da je stvarno potrebno da „Imlek“ stavi u funkciju mlekaru u Svrljigu, da pojača kapacitete u Nišu, jer je vrlo bitno da „Imlek“ nastavi da radi u Srbiji.
S druge strane, voleo bih da „Imlek“ pomogne našim stočarima koji su mali proizvođači, kao što su proizvođači u Svrljigu, koji ima mali broj grla stoke, koji nemaju mogućnost da stave akcenat na higijenu vimena, zato što ima veći broj tih somatskih ćelija nego što je preporučeno, a podrškom „Imleka“ da se obezbede laktofrizi za te male proizvođače za nekoliko gazdinstava, da ima jedan laktofriz, kada se uzme mleko da se odmah stavi u laktofriz, da stavi na četiri stepeni, da bi moglo da opstane i da sutra nema problema sa bakterijama, somatskim ćelijama. Mislim da je to vrlo potrebno i mislim da bi „Imlek“ to trebao da odradi.
Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ponovo stavimo u funkciju „Svrljišku mlekaru“, jer opstankom „Svrljiške mlekare“, zavisi i nekoliko hiljada naših govedara koji se bave govedarstvom, koji imaju određeni broj grla stoke od dve, tri, pa i više, ali problem su mali proizvođači, stvarno nemaju mogućnosti da obezbede uslove higijene koji treba da budu, koje „Imlek“ traži. To možemo svi zajedno da damo podršku kroz subvencije tim našim malim proizvođačima, da im pomognemo da obezbede laktofrize i da kvalitet mužnje krava bude na većem nivou.
Mislim da je svima koji živimo na malim područjima, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i te male opštine, neophodno da otkupljivači mleka, „Imlek“ i ostali mnogo više stavljaju pažnje na te male proizvođače, jer bez tih malih, verujte mi, nema ni razvoja poljoprivrede. Hvala.