Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i do sada, postaviću određena pitanja vezano iz delokruga rada naših poljoprivrednih proizvođača. Ova pitanja su konkretno vezana za naše proizvođače mleka, za naše stočare koji se bave proizvodnjom mleka, a tiče se budućnosti i opstanka „Niške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ sa pogonom u Svrljigu, koja je kupljena od strane „Imleka“ 2016. godine. Pre toga, davne 1995. godine, „Svrljiška mlekara“ je prestala da radi. Godine 2013. ponovo je krenula da radi, gde je kroz program pomoći Vlade Srbije i SIEPA dobila blizu 450.000 evra. Od tih sredstava je zaposleno pedesetak radnika i gde je „Svrljiška mlekara“ imala dnevnu preradu mleka 25.000 litara. To je nešto što je bilo potrebno maloj opštini kao što je opština iz koje dolazim.

Inače, i “Niška mlekara“ isto je kupljena od strane „Imleka“, ona je proizvodila do tog perioda blizu 120.000 litara mleka dnevno. Imala je blizu 300 radnika. Posle privatizacije, odnosno kupovine od strane „Imleka“ ta količina mleka je drastično pala. U Svrljigu mlekara sada uopšte ne proizvodi mleko, ne radi i ne proizvodi nikakve sireve. Ima nekoliko radnika koji rade u Zaječaru, a u Nišu, „Niška mlekara“ sada ima tridesetak radnika i prerađuje, ja mislim dvadesetak hiljada litara mleka dnevno, što znači da je to sve pod znakom pitanja.

Inače, moje pitanje je usmereno Ministarstvu privredno, odnosno Ministarstvu poljoprivrede, a s druge strane „Imlek“, pošto se desila loša situacija, imao je veliki požar septembra meseca ove godine, gde je u Padinskoj Skeli, uništen kompletni objekat za preradu blizu 500.000, gde su prerađivali 500.000 litara mleka dnevno.

Razumemo da je teška situacija i postavio bih pitanje, osim ovog kakva je sudbina „Svrljiške mlekare“, odnosno „Niške mlekare“ koju je kupio „Imlek“? Da li će imati mogućnost „Imlek“, pošto su mu sada kapaciteti zaustavljeni, ne rade u Padinskoj Skeli, da li će imati mogućnost da se stavi u funkciju „Svrljiška mlekara“ da radi preradu mleka, jer je u Nišu povećan kapacitet mleka sada na 80.000 litara mleka, s tim što 25 radnika dolazi iz Beograda u Niš da rade, da pomažu pri toj preradi?

Znači, mislim da bi bilo dobro da sada „Imlek“ pomogne i da stvarno mi svi, kao društveno odgovorni ljudi, pomognemo sada „Imleku“, to država i radi zato što se „Imlek“ pokazao kao socijalno odgovoran. Sada nijedan proizvođač mleka nije ostao bez toga da mu „Imlek“ ne uzima mleko, već „Imlek“ nastavlja i dalje, tako da mislim da je stvarno potrebno da „Imlek“ stavi u funkciju mlekaru u Svrljigu, da pojača kapacitete u Nišu, jer je vrlo bitno da „Imlek“ nastavi da radi u Srbiji.

S druge strane, voleo bih da „Imlek“ pomogne našim stočarima koji su mali proizvođači, kao što su proizvođači u Svrljigu, koji ima mali broj grla stoke, koji nemaju mogućnost da stave akcenat na higijenu vimena, zato što ima veći broj tih somatskih ćelija nego što je preporučeno, a podrškom „Imleka“ da se obezbede laktofrizi za te male proizvođače za nekoliko gazdinstava, da ima jedan laktofriz, kada se uzme mleko da se odmah stavi u laktofriz, da stavi na četiri stepeni, da bi moglo da opstane i da sutra nema problema sa bakterijama, somatskim ćelijama. Mislim da je to vrlo potrebno i mislim da bi „Imlek“ to trebao da odradi.

Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ponovo stavimo u funkciju „Svrljišku mlekaru“, jer opstankom „Svrljiške mlekare“, zavisi i nekoliko hiljada naših govedara koji se bave govedarstvom, koji imaju određeni broj grla stoke od dve, tri, pa i više, ali problem su mali proizvođači, stvarno nemaju mogućnosti da obezbede uslove higijene koji treba da budu, koje „Imlek“ traži. To možemo svi zajedno da damo podršku kroz subvencije tim našim malim proizvođačima, da im pomognemo da obezbede laktofrize i da kvalitet mužnje krava bude na većem nivou.

Mislim da je svima koji živimo na malim područjima, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i te male opštine, neophodno da otkupljivači mleka, „Imlek“ i ostali mnogo više stavljaju pažnje na te male proizvođače, jer bez tih malih, verujte mi, nema ni razvoja poljoprivrede. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, morali smo da se pojavimo sa izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku zbog toga što moramo da izbegnemo svaki rizik da, ukoliko dođe do prevremenih izbora, da na tim izborima dođe do bilo kakvih problema vezanih za birački spisak.
Problem je u sledećem, pre dve godine kada je usvojen Zakon pristupilo se odmah svim pripremama neophodnim za raspisivanje tendera kako bi neko uradio tu jedinstvenu elektronsku bazu podataka. Raspisan je tender, javilo se dva konzorcijuma. Jedan konzorcijum je bio neuporedivo skuplji, odnosno drugi je bio neuporedivo jeftiniji od prvog. Normalno, izabran je konzorcijum koji je bio jeftiniji i on je imao obavezu da u roku od šest meseci završi taj posao, odnosno do juna 2011. godine. Moram reći da je sama tenderska procedura trajala shodno Zakonu o javnim nabavkama skoro celih sedam meseci. Nažalost, ljudi koji su preuzeli obavezu da završe ovaj posao nisu ga završili do juna meseca. Zatim su prolongirali taj rok do avgusta, pa nije bilo gotovo ni do avgusta, pa do 10. oktobra, pa nije bilo gotovo ni do 10. oktobra. On je tu negde sada u završnoj fazi.
Mi smo kao ministarstvo naplatili sve one penale koje smo mogli da naplatimo u skladu sa zakonom i ugovorom, ali ukupan iznos posla, i mislim da tu jeste bio glavni problem, ukupan iznos posla je šest miliona dinara, što je bilo poprilično neverovatno, a drugi ponuđač je imao sto i nešto miliona dinara ponudu, iako je procena vrednosti samog posla bila na više od 30 miliona dinara, što je po meni potpuno realno. Znate kako, odbiti ponudu od šest miliona u današnje vreme, to bi po meni za onoga ko to uradi bio medijski linč. Prema tome, prihvatili smo najjeftiniju ponudu. Obzirom da iza te ponude ipak stoji "Telekom Srbija", Privredna komora Srbije i "Komtrejd", tako da nije moglo da bude sumnji u kvalitet onih koji su se javili u tom konzorcijumu.
Kako bilo, sa biračkim spiskom se kasni. Ministarstvo svakako ne može biti odgovorno za to ni na koji način, obzirom da je sve radilo isključivo u skladu sa zakonskim procedurama. Treba reći još nekoliko stvari da bi objektivno sagledali ovu situaciju.
Prvo, da je birački spisak kao jedinstvena elektronska baza podataka mogao biti urađen do sada, da je to jednostavan posao, neko bi ga uradio za ovih 20 godina ili bar za poslednjim 10 godina, obzirom da mi imamo višestranački sistem od 1990. godine, danas je 2011. godina.
Drugo, koliko je to komplikovan i težak posao i koliko mnoge države ne mogu to da reše, to je primer nedavnih izbora u Hrvatskoj gde je birački spisak, odnosno stanje birača izazvala skandal, imajući u vidu da je broj birača skori istovetan broju građana na popisu, gde se barata cifrom od nekoliko stotina hiljada koji očigledno ne mogu biti birači. Ili popis nije tačan ili birački spisak nije tačan, a biće da birački spisak nije tačan. Nije to tako jednostavno rešiti pitanje biračkog spiska.
U vrlo kratkom roku preko 130 procesa je urađeno koji elektronski moraju biti obrađeni, 130 procesa, rešenja, zaključaka itd, koje mora automatski sistem da obrađuje, što govori o obimnosti posla. Takođe smo se susreli sa velikim problemom da je dosadašnji birački spisak vođen u preko 100 različitih i međusobno ne spojivih informatičkih rešenja, takvo je stanje bilo u Srbiji pre nego što je započet ovaj posao.
Dalje, veliki problem matičnih brojeva i naziva ulica. Određeni broj birača i dalje nema upisan JMBG, a jedan broj birača ima upisan pogrešan JMBG. Takođe, preko milion birača, ovo je vrlo važan podatak koji treba da se zna, za preko milion birača lokalne samouprave vode duple adrese. Radi se o tome da jedinice lokalne samouprave menjaju nazive ulica, a da se to ne sprovodi u MUP-u, da se ti podaci ne dostavljaju i imamo problem da je nekom u ličnoj karti je jedna adresa, a na biračkom spisku druga i da on u stvari glasa koja je u biračkom spisku, jer lokalno službenici znaju kako je koja ulica menjala ime.
Naravno, ključni problem vezan za ove adrese je taj što ne postoji jedinstveni adresni registar kućnih brojeva koji je po Zakonu o premeru i katastru trebao da uradi Republički geodetski zavod. Dakle, taj posao takođe nije još završen.
Takođe, treba reći da u bazi podataka u MUP se vodi preko devet miliona punoletnih građana a svi znamo da imamo oko 6,7 miliona birača. Dakle, jednostavno ova vlada je krenula da reši nešto što očigledno niko nije rešavao prethodnih 20 godina, nešto za šta se niko nije posebno interesovao prethodnih 20 godina i nešto što je bilo aktuelno samo kada prođu izbori, pa kada je neko nezadovoljan izbornim rezultatom onda izađe i maše biračkim spiskom i kaže – evo ovde je bilo onih koji više nisu živi ili ovde je bilo nejasnoća itd.
Dakle, nemam nameru da opravdavam ove koji izvode ove radove jer su se oni ugovorno obavezali da će uraditi to do juna meseca, a nisu uradili i nije moje da ih opravdavam. Ali želim da skrenem pažnju na to koliko je ovo težak i komplikovan posao i da zbog toga je možda bila ideja ministarstva da se to završi do juna meseca malo i preambiciozna. Možda nismo bili svesni u momentu koliko je ovo zapušteno, koliko imamo problema u vođenju ovih evidencija i koliko imamo objektivnih poteškoća da dođemo do one konačne evidencije jedinstvenog biračkog spiska.
Ono što danas mogu da kažem to je da su svi građani u tom sistemu jedinstvenog biračkog spiska, tog novog koji je napravljen, da je završeno tih 130 procedura, verovatno mnogima delujemo čudno, ali verujte 130 procedura je moralo da se uradi, da je birački spisak osposobljen da automatski menja mesto glasanja po zahtevu građana i da ga nakon izbora vraća. Manje-više, posao jeste završen ali ja, kao ministar, prosto nisam spreman da preuzmem rizik da pustim to da počne da važi od 24. decembra, a da pre toga nismo sproveli odgovarajuće testove kojima bi se potvrdila ispravnost novog sistema biračkog spiska.
Takođe, teško je proceniti da li će izbori biti redovni ili vanredni. Ako su izbori redovni sva je prilika da ćemo imati jedinstveni birački spisak. Nadam se, ne mogu da obećam ali sva je prilika da hoćemo. Ukoliko, pak budu prevremeni velika je verovatnoća da nećemo moći da radimo po novom jedinstvenom biračkom spisku.
Ako se uzme sve to u obzir, onda je logično da pristupimo ovom rešenju kojim ćemo samo produžiti vođenje u skladu sa prethodnim propisima biračkog spiska sve do redovnih izbora. To je jedna mera opreza koja nam dobro dođe da ne bismo, u slučaju raspisivanja prevremenih izbora došli u situaciju da ne znamo po kom spisku će se izbori održati. U krajnjem slučaju bolje da bude tako, pa za nedaj Bože i kad dođu redovni izbori da imamo praktično alternativu odnosno duplu kontrolu kako će se sprovesti izbori.
To je osnovni razlog ovih današnjih izmena. Mislim da je potpuno jasno koji su problemi nastupili. Mislim da je takođe potpuno jasno da jedina odgovornost Ministarstva je ta što je napokon pokušalo da reši pitanje biračkog spiska i što će ga na kraju rešiti jer svi ovi što dobacuju i što nešto negoduju su bili na vlasti i niko ovo nikad nije rešio i mogu samo da budu ljubomorni što je neko smogao snage da uđe u rešavanje ovoga, ali to je njihov problem. Očigledno postoje drugi problemi koji muče neke ovde kada ne mogu da kontrolišu svoje ponašanje na duže od 15 minuta. Imamo još samo dve izmene.
Jedna izmena je da se potpun pojednostavi, dakle u toku ovog rada, ovih inflacijskih rešenja, utvrdili smo da jednostavno može još da se pojednostavi procedura i da će moći da se glasa nezavisno od mesta prebivališta, po mestu boravišta, van prebivališta, bez procedure koju smo predvideli zakonom. Dakle, da se ne radi postupak i donosi posebna rešenja jer bi to znatno iskomplikovalo celu ovu stvar. Ovako to ide daleko brže, jednostavnije. Samo smo pojednostavili tu proceduru.
Drugo, bila je još jedna nelogičnost koja se odnosi na naše građane koji se nalaze u inostranstvu, pa taj spisak, istovremeno do sada je radilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i radile su jedinice lokalne samouprave, što je bilo poprilično komplikovano, pa smo sada ispravili tu nelogičnost i to su druge dve promene koje se nalaze u ovih šest članova Zakona koje danas predlažemo.
Dakle, posao je pri kraju i opreza radi treba jednostavno samo produžiti primenu i na neki način obavezati lokalne samouprave da nastave da vode i po starom i po novom. Mislim da to nije mnogo teško za njih. Istovremeno mogu da ažuriraju sve to vodeći računa o ovim novim procesima i bolje je tako da ne bismo došli u neku situaciju u kojoj će neko zloupotrebiti i praviti skandale i tamo gde ih nema i kompromitovati naš izborni proces. Hvala na pažnji.

Gospodine Đuriću, hoću da izbegnem svaki rizik kada dođu izbori da bude problem sa biračkim spiskom.
Sada, ako vi mislite da vašim izlaganjem i svim onim što ću danas čuti u Skupštini treba da se pokajem što sam ovde pokušao da nešto uradim, moram reći da sam se već pokajao.
Jer, ovde izgleda da valja ne raditi, nego energiju koju sam uložio u ovo i živce koje sam izgubio zbog kašnjenja, očigledno je bolje da sam uložio u medijske promocije ili u ćutanje i verujem da bih se mnogo bolje proveo nego sada.
Dakle, ovde samo hoću da obezbedim, jer jednostavno više ne mogu da verujem na reč i ne mogu da verujem da će taj proces biti 100% gotov i ne mogu da verujem da će da radi jer nemam vremena da izvršim testiranje procesa, i ako ne bih odložio ovu primenu, 24. decembra bi lokalne samouprave prestale po starim propisima birački spisak. Samo hoću da kažem da one nastave da vode po starom, za slučaj da ovo ne uspe, da ne bismo imali problem sa izborima, kad god da budu raspisani. Sve ostalo – EU i ostalo, ja nisam došao da pričam o tome. Tehnička je stvar, šta god vi ovde da kažete. Ako uspe i ako bude gotovo, biće divno i stvarno će moći ljudi da glasaju a da ne donose potvrdu gde im je boravište. Samo kažu gde će biti taj dan, sistem ih prebaci i oni glasaju tamo gde su i to je sjajno.
Opet vam ponavljam – on je u ovom momentu tehnički gotov, ali je pitanje njegove primene pitanje od nekoliko meseci. Šta god vi pričali, ja sam taj koji je uradio u Srbiji jedinstveni birački spisak i dotle će Vlada izdržati da ovaj sistem postoji. A ko posle mene dođe za ministra, ima jedinstveni birački spisak kao elektronsku bazu podataka. Jer, on realno sada postoji samo nije testiran.
Kad se završi ovaj mandat, ja ipak mogu da kažem šta sam radio i šta sam uradio. Jedna od stvari koja će mi biti za svoje lično zadovoljstvo jeste da kažem da sam uradio birački spisak. Pitali ste me kad se raspisuju izbori. Ja nisam govorio o problemima nikakve vrste, daleko bilo, ja sam samo rekao da je jako neobično da ne mogu da izgovorim više od dve reči a da mi se ne dobacuje. A vi ćete možda isto biti u prilici jednog dana da sedite kao ministar i osetićete kako to izgleda kad pokušavate nešto da kažete a neko vam stalno dobacuje.
Pitali ste za izbore. Ja čitam Ustav i razumem tako da se redovni izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata narodnih poslanika. Prosto, ja to tako tumačim i mislim da ispravno tumačim. Sve drugo bi, po meni, bili prevremeni izbori.
Što se tiče sledećeg pitanja, znači, konzorcijum su činile ove firme i Privredna komora Srbije se tu pojavila zbog sertifikata, jer su oni sertifikaciono telo, oni, Pošta i MUP. Zato je takav konzorcijum i napravljen. Svi oni učestvuju u tome. "Telekom je dao hosting i ne znam tačno kako su oni međusobno do kraja podelili te poslove. "Komtrejd" je trebalo da da softver u tom tenderu. Dakle, opet vam kažem – ja ne znam čoveka koji bi na dve ponude, jedna od 100 miliona a druga šest miliona izabralo od 100 miliona. Više sam sastanaka imao još tada sa njima i izrazio sam svoju sumnju da odgovarajući broj inženjera ne može u tom roku završiti posao, ako se pomnože sati rada, itd. Ali, opet vam kažem – mislim da niko razuman u Srbiji ne bi u takvoj dilemi odlučio drugačije i mislim da bi bio potpuno uništen, vrlo brzo, od strane medija, javnosti itd, kada bi izabrao na tenderu nekoga ko košta 20 ili 10 puta skuplje od onoga ko je dao jeftiniju ponudu.
Jeste tehnička stvar i nisam spreman da preuzmem odgovornost da ovo počinje da važi od 24. i zbog toga sam došao danas u Skupštinu, da predložim odlaganje primene ovog zakona. Ali, opet kažem, i ako se održe ovi izbori bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka, to će biti poslednji izbori u Srbiji koji se održavaju bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka. Šta god vi mislili o tome, ja mislim da je to veliki uspeh. Opet vam kažem, u tehničkom smislu je moglo ovo da se završi sigurno poslednjih 10 ili 20 godina ali to niko nije uradio. Ja sam smatrao da je potrebno da se to uradi. Isto kao što nikome nije prethodnih 40 ili 50 godina palo na pamet da nas ne maltretiraju sa izvodima iz matičnih knjiga koji traju toliko ili toliko, kao što nikome nije palo na pamet poslednjih 40 godina da napravi jedinstvenu evidenciju svih građana, tu matičnu evidenciju. Ja sam sve to pokušao da uradim. Deo toga je uspeo a deo toga je u procesu, jer su to stvari koje ne mogu da se završe za dve godine.
Ali, kad pokušavate da uradite nešto, normalno, nosite i neke rizike i podložni ste kritici kao ja danas. Voleo bih da se danas nisam ovde pojavio. Voleo bih da oni koji su dobili na tenderu, da su završili svoj posao. To bi bilo sjajno. Tada niko ne bi ni rekao – bravo. To se kod nas podrazumeva da se ništa ne kaže, ali bih voleo da je tako i verujem da biste svi voleli da je tako. Svima bi nam dobro došao birački spisak u elektronskoj bazi. Ali, nije tako, niti mogu da dođem ovde da vam pričam neke bajke.
Jednostavno, posao nije završen na vreme. Nema vremena za testiranje. Nisam hrabar da ponesem rizik i da 24. to startuje.
Nemojte da brinete za lokalne samouprave. Nije ovo nikakav dodatan napor za njih. Oni vode birački spisak, te vode. Vode ga zadnjih 20, 30 godina, otkad smo stupili u višestranački sistem. Oni će sad samo imati da jednom u dva dana promene ažuriraju i u elektronskoj bazi. To je pet ili deset minuta posla. Nije neki dodatni napor za službenike u lokalnim samoupravama.
Eto, toliko. Mislim da sam sve uspeo da odgovorim što ste pitali. Ne znam da li ste još nešto pitali. Ako jeste, odgovoriću vam. Ako imate još neko pitanje, još neku informaciju, odgovoriću vam, ali čini mi se da sam vam odgovorio na sve šta ste pitali.
Što se tiče Hrvatske, ne mislim da tu treba neke komparacije da pravimo. Uzeo sam kao primer zemlje koje i pred vratima EU i po logici stvari trebala bi da u ovom nekom informatičkom smislu je daleko ispred nas, pa sam je prosto uzeo kao primer. Nije tačno da nema problema kod njih. Kod njih dve privatne firme vode biračke spiskove, što je ovde nezamislivo da je neko pokušao da da privatnim firmama i nije problem ovih birača koji su, gledam ono što je govorio GONG, to je nešto kao što je naš CESID. Nije problem u tome, oni realno imaju problem nesređenih biračkih spiskova, a ne toga što imaju dijasporu kojoj je dozvoljeno da glasa. Oni realno imaju problem samih biračkih spiskova, koje imamo i mi, u nekoj manjoj meri, očigledno nego što imaju Hrvati.
Kažem prosto, to jeste komplikovana stvar očigledno za sve zemlje koje potiču iz ovog našeg pravnog sistema. U Srbiji je to dodatno komplikovano. Pročitao sam vam šta se sve dešava. Banalna stvar da u MUP imate devet miliona birača ili da imamo preko milion ljudi kojima je jedna adresa u biračkoj karti, a druga adresa u biračkom spisku.
Verujte, da vam najiskrenije kažem, niko nije očekivao da će to biti tako teško. Opet kažem, nemam nameru da opravdavam ove što kasne. Njihovo je bilo kad su se javljali na tender da procene. Ali, realno, problem jeste veliki, i taj adresni registar, ni on nije gotov. To su stvari koje nisu u portfelju mog ministarstva, nije naš posao. Ali, uprkos svemu tome, problem je taj da se taj program sada istestira. Stvarno nastupaju problemi. Malo, malo, pa ispadne neki problem, malo, malo, pa sistem ne može da izdrži ovo ili ono, pa šta da radimo. To je sad stvar testiranja, doterivanja tog sistema. Tako bar tvrde ti informatički inženjeri.
Opet vam kažem, i ako bude po starom, to će biti poslednji koji su po starom. Ovo što smo uradili ostaje bilo kojoj vladi, bilo kom ministru, ali ostaje da se koristi za ubuduće i ubuduće ćemo imati jedinstven birački spisak kao elektronsku bazu podataka koja će dati veću pouzdanost.
Mi u ovom momentu imamo, ako izuzmemo samo prebivališta, gde imamo preko milion, milion i po ovih duplih adresa. U ovom momentu smo detektovali da imamo više stotina hiljada grešaka matičnog broja lica koja nisu živa itd. Prosto je tako. Ali, to je nekako ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, nije se to nikad odražavalo na izborni rezultat. Ne može da se odrazi na izborni rezultat. Ali, tako to izgleda. Sad to je to, naše je, tako je kako je. Nakon ovog biračkog spiska sve će to biti daleko bolje.
Kada se taj birački spisak, zbog ovog kašnjenja mi nismo krenuli, taj birački spisak je trebao da bude povezan sad sa ovim sistemom matičnih knjiga. To je ta druga faza iz sistema matičnih. Kada neko postane punoletan, istog momenta, automatski, to se javlja u birački spisak. Dakle, automatski, ide istog momenta, kada neko umre ili uradi se izvod, odnosno umrlica, istog momenta kada se to unese u sistem matičnih knjiga, istovremeno se javlja u birački spisak. Sve je to jedan dobar sistem. Opet vam kažem, neko će se podičiti svim tim, za godinu, dve dana, ko bude ministar, ali vam kažem, to je sada urađeno. Ovo je sada samo tehnika, kojom brzinom se to završava.

Niste iskreni, gospodine Đuriću. Ne biste ni vi izabrali ponudu od 100 miliona, jer znate kako bi se to završilo – medijski i javno, posebno, ako vam je na drugoj strani, recimo, "Telekom" i Privredna komora Srbije. Nemojte, kada znate šta bi bilo. Morao sam da izaberem ono što bi svako izabrao u toj opciji.
Ne razumem šta je problem? Nisam ovlašćeni tumač prava. Uzeo sam moje mišljenje – da su vanredni izbori svi koji bi bili pre tog roka od 90 dana pre isteka mandata. To je moj stav, moje mišljenje i shodno mom mišljenju je formulisan ovaj zakon. Gospodine, nisam ja taj koji može da da autentično tumačenje zakona. To može da da Narodna skupština, a Ustavni sud može da se izjasni o ustavnosti nekog zakona. Ne mogu to ja. Prosto ne znam šta sam tu pogrešio kada sam to rekao?
Neću raspisivati tender, pozvaću vas da tumačite zakon, ako vam je to toliki problem. Mislim, ako je to bila šala, čuli smo je već 16 put. Ako se niko nije nasmejao 16 puta, zašto ponavljate tu šalu.
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije. Starajući se o dnevnom redu, stvarno dozvoljavam, jer vidim da su obe opozicione poslaničke grupe u izvanrednom raspoloženju, ali ipak vas molim na malo samokontrole i vladanja sobom, unesemo u komunikaciju sa ministrom, a bez direktne komunikacije jednih sa drugima, ili sa ministrom.)
To je ono što mislim da je tumačenje i to je ono što vam kažem, i ponovo da spojimo dileme tender od 100 ili od šest, izabrao bih onaj od šest, jer što da se lažemo, ne znam ko to ovde ne bi uradi? Vi znate kako je naše javno mnjenje, vi znate kakvi su odnosi. Da sam izabrao onaj od 100, verujem da bih jedno tri meseca bio na naslovnoj stranih svih novina. Stvarno nisam hteo to da podnesem, niti bilo ko.
Drugo, nisu ni "Telekom", ni Privredna komora Srbije ni "Komtrejd" firme za koje treba da izrazite sumnju. Niko od njih se ne bavi nekim nezavisnim zanatom od ovoga. Svi se bave ovim poslovima i logično je da neko od njih to uradi i da su oni sposobni to da urede. Verujem da će oni ovo završiti i da će na kraju, u test fazi, da se pokaže kao ispravno. Zaista verujem u to.
Kašnjenje je odgovornost njihova. Između ostalog, rekao sam i sa čime su se suočili. Možda, da je neko znao da je ovako loše stanje, možda bi mi rok dali devet meseci. Sada, stvarno ne znam. Prosto, kažem vam, pokušali smo da to uradimo u kratkom roku i nije uspelo. Odgovoran sam u meri u kojoj možda nisam procenio te rokove. Prihvatam takvu odgovornost. Nije to odgovornost zbog koje bih ne znam kako sada trebao ovde da stradam u Skupštini.
Gospodine Đuriću, da je ovo lak posao, stvarno se posle pitam, što ga niko nije uradio u ovih 10 godina? Vi znate da je u ovih 10 godina bilo i ministara i ministara, i donacija i donacija koje su mogle da se iskoriste za ovo. Bilo je svega, pa se ovaj posao nije završio. Da a je neko započeo, možda bi bilo lakše završiti ga. Niko ga čak nije ni započeo.
U moru posla koji smo radili u ove četiri godine, ovaj posao je došao pre dve godine na dnevni red. Mislili smo da će za dve godine biti sigurno gotov, a sada je doveden u znak pitanja, da li će biti za dve godine i 6 meseci, dve godine i tri meseca, dva godine i devet meseci, pravo da vam kažem, nije bitno. Bitno je da se posao završava, pa ako bude moglo da se prvi izbori održe po ovome, biće sjajno. Ako ne bude moglo, opet kažem, onda će se prvi sledeći sigurno po ovom biračkom spisku.

Da vam kažem, da garantujem da će to biti tada, to nije u mojim rukama, da to od mene lično zavisi, ne mogu. Sada mogu da pretpostavim da će 90% biti izbori kako treba. Imaćemo i konačno ćemo znati polovinom januara. Već polovinom januara ćemo znati da li to ide sigurno ili ne ide.
Opet kažem, kako mogu ja kada ne utičem. Ne radim ja to. Nisam inženjer, pa da mogu da vam kažem – biće 100%. Najverovatnije će biti. Polovinom januara ćemo skoro sigurno znati da li jeste ili nije. Rok je bio 24. decembar kada sam morao da se pojavim u Skupštini.
Bilo je razmišljanja da se rizikuje. Prosto, nisam hteo da rizikujem i to je to. Bilo je razmišljanja i da sačekamo da bude krajem januara i onda bi znali 100%, jedno ili drugo, pa možda ne bi morao da se brani u Skupštini, ali nisam hteo da rizikujem ništa. Hoću sve da uradim onako kako ne nosi nikakav rizik po državu i po izborni proces.

Prvo, daleko od toga da sam mislio da vas srpske radikale može da gane bilo šta, niti mi je bila namera vas da ganem. Nisu vas u prošlosti ganule ni ozbiljne i teške sudbine ljudi. Nije mi padalo na pamet da nekoga ganem. Hteo sam otvoreno narodnim poslanicima da kažem koji su problemi. Zašto sam to hteo? Da se ne bi tako olako pričalo, kako ste vi olako pričali, da ovo nije nikakav problem.
Pa, čekajte, vi vodili Ministarstvo pravde u čijem je okviru bio birački spisak, pa što niste rešili to kao stranka? To je tako jednostavno, tras-tras, evo ga birački spisak, stvarno ne razumem. Ili, mislite da sam ja toliko blesav čovek pa da namerno ne želim da rešim birački spisak. Znači, je li problem nešto onda, u redu je vi imate pravo da mislite tako o meni. Znači, ja namerno nisam hteo da napravim birački spisak, sve je to namerno da bi se pokrali srpski radikali na izborima. Dajte, molim vas. To je stvarno neozbiljno. Kakve veze ima KiM? To je tako, uhvatite se nekog podatka, kad su birači sa KiM upisani i u ovu bazu koju sada imamo, objedinjenu bazu koja jeste objedinjena. Znači, birački spisak nije spreman za operativnu upotrebu, to je to. Kakve veze ima ovih devet miliona, pa tu se nalazi pola ljudi koji nisu živi. Zato ima devet miliona i ne znam koliko u podacima MUP, zato što u Srbiji nije razvijena informatička tehnologija, nema te veze da kada se neko pojavio, pa ode, kada neko premine, da to automatski ide u MUP da se tamo briše iz njihove evidencije, da automatski ide u neki birački spisak, nema, nema čak ni između opština i lokalnih policijskih uprava, pa šta da rade? Takva je situaciju.
Vi meni kažete – ja sam ministar bio u onoj vladi. Pa nisam ja ministar samo za birački spisak ili vi mislite da ja ove četiri godine ništa nisam radio, vi mislite tako to je vaše pravo. Znači, ako sam ja samo ministar za birački spisak onda je i vaša funkcionerka bila samo bila ministar za birački spisak, pa kako ona eto nije završila, nisam ni ja. Eto, bila je ministar pravde u okviru koga je bio birački spisak. Prema tome, bila je zamenik ministra pravde, izvinjavam se, izvinjavam se ...
(Predsedavajuća: Molim vas, bez dobacivanja.)
...Generalno ne razumem, to sad to je tako jednostavno, a bili ste, učestvovali u Vladi i to niste rešili i sad meni hoćete nešto da zamerite. To je bilo pre deset godina ...
(Predsedavajuća: Narodni poslanici, ja vas molim bez dobacivanja i bez direktne komunikacije.)
... po onome kako je gospodin Šarović rekao to je po čas posla, skupi se odavde, odande. Kako to gospodine Šaroviću niko ne uradi ovih 10, 20 godina? Zašto niko ne uradi ako je to tako jednostavno? Ne razumem. Ako dođete jednog dana na vlast onda rešite tako i druge stvari ako to može tako jednostavno.
Baš sam hteo da kažem koji su sve problemi, prosto da vas upoznam sa problemima, jer ni ja nisam znao da su takvi problemi. Sada kada smo to počeli da radimo, sada se otvaraju problemi i vidi se koji su. Sada mi jasno zašto to niko nije uradio do sada. Zato što je teško i zato što je lakše zaobići tu temu. To ko je išao u VC sa tim CD, to nismo mi, to znate. Taj koji je išao u VC je pripadnik druge političke stranke, nema veze sa nama.
Što se tiče RIK, ja nisam član RIK bio nikada. Vi imate vaše predstavnike u RIK, kao što imaju i sve druge političke stranke, ali nisam čuo vašu podršku kada sam rekao da mora da se promeni zakon i da se donese zakon o državnoj izbornoj komisiji i da se više reši pitanje participiranja političkih stranaka u RIK. Niste dali podršku? Naravno da niste, a sada zamerate – tamo su predstavnici stranaka pa politički odlučuju. To ću ja da zapišem kao vašu izjavu, ako jednog dana budem u prilici ponovo da predložim takav zakon. Smeta vam što su, a niste podržali da se to promeni.
Prema tome, ako je nejasno da li se menjaju propisi i vođenje biračkog spiska je nejasno, ova primedba je jedina koja je imala veze sa zakonom. Nije nikakav problem, kroz amandman možemo da je pojasnimo. Ako je to pitanje, nije nikakav problem. Videćemo kakav ste amandman dali, pojasnićemo kroz amandman, nije nikakav problem. To prihvatam, ako treba da se pojasni, da pojasnimo. Da ne ide na boravište, ali mislim da je jasno, ili se vodi onako ili ovako, ili ćemo na izbore po starim propisima ili ćemo po novim. Ne možemo imati pola iz novih, pola iz starih. Ako nema jedinstvene baze ne može biti po boravištu, ako ima jedinstvene baze onda može po boravištu, to je to. To je jedino što prihvatam iz vaše diskusije. Ovo ostalo je bio jedan politički traktat od KiM do moje lične odgovornosti. Ne znam šta želite da kažete, verovatno me doživljavate kao potpuno nenormalnog, pa ja namerno neću da uradim birački spisak. Ne znam šta vi mislite o meni.
Za ovih četiri, pet godina birački spisak, svako ministarstvo ima svoj plan rada. U prvom mandatu, tih osam meseci, koliko je trajao taj mandat, zajedno sa vašom političkom strankom smo se bavili izbornim zakonodavstvom. To vam je trajalo dobra dva meseca i Vjerica je pomogla. Vi ste učestvovali u tome zajedno sa drugima. Kako možete sada da budete tako nekorektni, i kažete – evo dva mandata? Koja dva mandata? Ako u ovom mandatu da li treba da vam nabrajam šta je sve bilo? Od komunalne policije, matičnih knjiga, opet izmena više puta zakona, što državne uprave što lokalne samouprave, sijaset nekih drugih stvari, mislim na 20 zakona, novih instituta koje smo uveli, itd.
Birački spisak je bio pre dve godine. Da sam znao da će biti ovakav problem promenio bih redosled, pa bih birački spisak radio pre tri godine, a nešto drugo bih radio pre dve godine. Nisam procenio da će ovako biti. Ko je mogao da proceni da će tender trajati sedam meseci? Desilo se tako kako se desilo.
Dalje vam kažem, samo je pitanje da li će biti prevremenih izbora. Siguran sam 90% da ako ne bude prevremenih izbora imaćemo operativni birački spisak, a ako bude prevremenih izbora nećemo imati. Kakva krađa, šta pričate vi o tome? Kako svih ovih godina niko se nije bunio na biračke spiskove, osim tako dan, dva, čisto se baci senka na izbore i posle toga prođe. Svi znamo da su svaki put izbori bili sa ovim biračkim spiskovima koje imamo, svi znamo da birački spiskovi nisu perfektni i svi znamo da oni nisu uticali na rezultat izbora. Sada vi pominjete pitanje opštine, pa neke tužbe, pa procesuiranje. Kakve veze ja imam sa tim, gde ste se vi pojavljivali kao svedok? Jeste, niste. Koliko vi da jeste, ja to jednostavno ne znam. Postoje sudovi valjda, pa neka rešavaju te stvari. Nisam ja ovde da odgovaram sada zašto ste vi pre pet godina podneli neku prijavu, pa to nije procesuirano. Stvarno ja ne znam niti mogu na taj način da razgovaram.
Ako je pitanje boravište, spremni smo da ga rešimo da ne bude sumnje, ako vi sumnjate nešto. Predložite, prihvatićemo amandman ako to nisu oni stari amandmani – briše se, briše se. Ako su oni stari onda ćemo naći drugi način da rešimo to pitanje.
Ovo ostalo prosto ne mogu da prihvatim kao neke ozbiljne primedbe, a pogotovo nemojte tako da mi podaštavate taj posao, jer onda dovodite u pitanje ili moju zdravu pamet ili pamet ljudi koji slušaju. Nije to baš da se skupe CD-ovi iz 174 jedinice lokalne samouprave i da kažu – imamo birački spisak. Jednostavno, to nije tako, to znamo svi ovde koji sedimo. Da je tako ne bi trajalo ovoliko dugo koliko traje.
Opet se vraćam na staro pitanje, vi kada ste bili u Vladi niste rešili ovaj problem. Otkud vam pravo da sa toliko jeda sada govorite o tome šta sam ja uradio? Ovaj posao niko u Srbiji nije uradio 21 godinu, koliko traje višestranačje. Sada hoćete da ovde ne znam šta napravite zbog toga što sam došao i rekao – kasnim malo, opreza radi mislim da treba produžiti vođenje starog. Od toga želite da napravite ne znam kakvu političku temu. Cela tema ovog današnjeg zasedanja, ove tačke dnevnog reda jeste sledeća – kasni izrada nečega što niko nije uradio 21 godinu, kasni šest meseci. Opreza radi, smatram da treba produžiti vođenje starog. To je sve što sam došao da kažem u Skupštini, a vi od toga napraviste 20 minuta najgore moguće kritike na moj račun, na mene lično. Ne znam ni ja šta ste već hteli da mi kažete, da ja brišem KiM iz biračkog spiska, ako je to jedna od poenti vašeg govora. I ja bih voleo da je neko ko je ranije bio u vlasti uradio ovo, ali to nije pitanje za mene. To je između ostalog i pitanje za vašu stranku. I vi ste bili na vlasti, pa niste uradili birački spisak. Sada sam ja kriv što sam krenuo da uradim, pa to kasni šest meseci.

Tanana je ta razlika i složeno je to pitanje delokruga i nadležnosti. Ne mogu reći da ne bih prihvatio amandman da ste ovo što ste ispričali pretočili u amandman.
(Vjerica Radeta, s mesta: Da niste ti koji jeste?)
Bez šale, slažem se, više odgovara kao uži pojam "nadležnost" nego "delokrug". Prosto, više odgovara nadležnost nego delokrug, mada kada se govori o organima, mi uglavnom kažemo – delokrug organa, ali suštinski delokrug je širi pojam od nadležnosti. Više bi ovde odgovarala nadležnost.
Mislim, suštinski nemamo problem. Dobro je što ste upozorili na to, ali suštinski je jasno o čemu se ovde radi. Kažem, zaista, da postoji mogućnost, svakako bi u ovom tekstu, ako ništa drugo, samo naslov, pa bi bilo bolje. Eto, ako nešto znači, prihvatam ovu sugestiju, ali mislim da u ovom trenutku ne može da se menja ništa. Nikakva šteta nije ni proizvedena. Bilo bi bolje da smo mogli sad to estetski, a i preciznije bi bilo da stoji – nadležnost. Hvala.

Dakle, po zakonu, s obzirom da je sadašnji pomoćnik ministra za inspekcijske poslove prošao konkurs i da je po konkursu postavljen na to mesto, sama promena u organizaciji ne može da dovede do toga da on izgubi svoj položaj, tako da on nastavlja sa istim mandatom da obavlja i ovaj položaj. Dakle, to je u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i tu nema nikakve dileme.
Da vam kažem najiskrenije, čovek koji je trenutno na tom mestu će nastaviti to da radi i ostaće. To svi državni službenici na položaju u ministarstvu na čijem sam ja čelu, kojima je isticao mandat ili koji nisu imali mandat u momentu mog postavljenja, njima je produžen mandat, odnosno predloženi su i to su ljudi koji su tu radili mnogo godina unazad tu i koje sam ja nasledio i koji će ostati, nadam se i posle mene, dakle, od Zorana Lončara i Rodoljuba Šabića i pre toga iz Ministarstva pravde, tako da tu nemojte imati dilemu. Apsolutno ne mislim da neko drugi treba da dođe od onih koji to rade već 20. godine.
Po Zakonu o državnoj upravi, prvi čovek organa uprave u sastavu ministarstva je direktor i zbog toga je taj naziv direktor. Direktor organa uprave je u sastavu ministarstva, direktor Poreske uprave, direktor Uprave carina, to je Zakon o državnoj upravi, nije to sad mi smo hteli da budemo inventivni, pa da nešto izmislimo. Prosto je tako.
Da se vratim i na ono zašto poseban zakon. To sam i prošli put rekao, Zakonom o državnoj upravi je predviđeno da se donese poseban zakon. Nisam sad došao, pa hajte da budem inventivan, nego je prosto pisalo. Slažem se sa vama, mogao je to da bude jedan zakon, ali prosto je tako bilo.
Mislim da je jako važno da to što je uradio moj prethodnik na ovom mestu i to što od 2005. godine postoji, da nastavi da se radi. Bilo bi jako loše da u momentu kada neko postane ministar da podvuče crtu, poništi prethodni sistem i počne da gradi svoj sistem, posebno kada je u pitanju državna uprava.
Razlog za ime je direktor je taj što je tako u Zakonu o državnoj upravi. Što se tiče konkursa, konkurs će biti raspisan. Kao ministar, ovlašćen sam da predložim. Ukoliko budem ministar opet za ne znam koliko meseci opet ću predložiti istog čoveka. Ako bude novi ministar, on će predložiti onog za koga on misli da treba, ali ne mislim da tu treba raditi. Pogrešiće svako ko za pomoćnike ministra bude uzimao ljude i pogrešio je svako ko za pomoćnike ministara nije uzimao ljude koji taj posao rade duži niz godina, koji imaju neku vrstu institucionalnog pamćenja.
Imao sam veliku sreću što sam nakon Zorana Lončara nasledio jednu grupu sjajnih pomoćnika ministara koja se nažalost u jednom momentu donekle razišla. Jedan je postao sudija Ustavnog suda itd, ali i dalje postoji sjajna grupa.
Uvažavam sve vaše argumente, ali razumite i vi nas da smo bili ograničeni nekim drugim zakonima koji su dali elemente i za ovaj zakon i za neke buduće zakone.

Ovo je jedan jako dobar amandman, tako da ja pozivam narodne poslanike da glasaju za amandman. Iako ovde u izveštaju piše da se ne prihvata, smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Znači, amandman Petra Jojića glasi: "U članu 21. stav 2. reč: "donosi" zamenjuje se rečima: "predlaže" a posle reči: "godinu" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: "a usvaja ga Vlada"." Mislimo da bi ovo rešenje bilo jako dobro i pozivam sve poslanike da ga prihvate. Dakle, radi se o članu 21. stav 2.

Te preventivne mere su u stvari nama jako važne. One su nam na neki način cilj. Mi bismo voleli da preventivnim merama rešavamo sve, da ne moramo da vodimo postupke i donosimo rešenja, čime se gubi i vreme i novac.
Ali, ne može ovo usmeno da se radi. Svaka predstavka koja stigne, na nju mora da se reaguje pismeno i preventivna mera ne može da se izrekne usmeno, nego je i to pismeno. Dakle, sve je to u predmetu. Recimo, kroz izjašnjenje nadziranog organa, utvrdimo da je potrebno da on izmeni nešto u svom radu, ako ima potrebe, svakako ćemo voditi postupke i doneti rešenje, ali zarad efikasnosti, odmah mu uputimo preventivnu meru i upozorimo ga da je to greška, da bude svestan toga. Naravno, ako bude moralo, vodiće se postupak.
Tako da, ne verujem da tu može biti bilo kakvih zloupotreba. Jednaka šansa za zloupotrebe je onda ako tako gledamo i kroz vođenje postupaka. Prosto, ista je forma. Nema neke razlike.
Tako da, ipak mislim da treba ovo da ostane i da to u principu i sada daje dobre rezultate, dakle, te mogućnosti kada se pismeno upozori neki organ na propuste koje vrši u radu. Ostajemo pri tome da je taj član 27. u stvari jako koristan i da ga treba zadržati.
Možda vi niste sagledali tu celinu, da to sve ide svakako u predmet u pisanoj formi, zavedeno, itd. Bili biste potpuno u pravu, ukoliko bi se to dešavalo van toga, ali uveravam vas da to ide isključivo u pismenoj formi kroz normalno zavedeni predmet. Da nije tako, vi biste apsolutno bilo u pravu, ali tako je sto posto.

Ne sporeći dobar deo toga što ste rekli, pokušaću da vam objasnim naš stav kroz jedan praktičan primer.
Verovatno ste čuli da se po Srbiji dešava da iz razloga koji su samo znani ljudima koji to rade, da se postavljaju v.d. načelnika opštinske uprave, što je po zakonu nemoguće. Zakon ne poznaje v.d. Poznaju ga Zakon o radu ili Zakon o preduzećima, ali Zakon o radu u državnim organima, kao i Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o državnim službenicima ga, u principu, ne poznaju.
U toj situaciji, pošto je to procedura postavljanja, predlagač se pojavi. Mi možemo da reagujemo preventivno. Pokušao sam da dočaram jedan primer, praksa je šarolika. U tom smislu, te preventivne mere mogu biti korisne. Sada, da ne ulazimo, ima zaista neverovatan broj tih situacija kada se pojavljuju, evo sada smo namerno ovde stavili, pošto niko nije vršio nadzor nad upotrebom zastave. Interesantno, niko nije vršio, pa smo mi sada uzeli da to pribavimo nama u nadležnost.
Postoje veliki problemi u razumevanju kako se upotrebljava zastava i pored nje, zastava nacionalne manjine. Ne treba možda čekati da se desi nešto i onda ste vi potpuno u pravu, kada se desi idemo klasičan postupak - rešenje i tu nema dileme. Ali, preventivno nekada delovati nije loše, kada imate naznaku da će se nešto desiti. To je naše mišljenje i zbog toga ostajemo pri stavu da treba zadržati preventivne mere u ovom obliku, kako vam je ovde i navedeno.

Razlog za ovaj preventivan nadzor vidim u slučajevima koje sam vam malopre pomenuo. Mi imamo saznanja, prigovori stižu pismeno različite vrste u Ministarstvo. Tu ima svega i svačega, na hiljade i hiljade o svemu i svačemu.
Imamo saznanja da će to i to ministarstvo da zaključi ugovore o delu iz delokruga ministarstva. Priprema to. Mera upozorenja – nemojte zaključivati ugovore o delu iz delokruga ministarstva.
Kada smo u nadzoru, onda ste vi potpuno u pravu. Onda smo u nadzoru. Kada smo u nadzoru, delujemo naknadno. Razumete? Kada smo u nadzoru, onda donosimo rešenja. Znači, ovo je pre nadzora.
Najbolji primer sam vam dao za v.d. Preventivne mere. Znam na šta vi mislite, na inspekcijski nadzor. Ovde smo rekli inspekcijski nadzor. Konkretno, kada smo u predmetu povodom zaključenja ugovora o delu, nekog konkretnog, onda izričemo meru da se raskine taj ugovor o delu.
Nezakonito zasnivanje radnog odnosa, izričemo meru za nezakonito zasnovan radni odnos. Mi smatramo da treba ovako da pokušamo tim preventivnim delovanjem nešto da rešimo.
Opet kažem, to je bila neverovatna stvar, jedno vreme, sa načelnicima opštinskih uprava. Da li zbog pet godina iskustva, ne znam koji je razlog, to nemamo u Beogradu. Normalno, i vi ste bili, pa znate. Ali, u unutrašnjosti je bio taj problem. Vidite da lepo ceo postupak ide, ide i traje. Opšte je poznata činjenica da će biti primljen čovek kao v.d. Mi bi onda u tome mogli da izreknemo preventivnu meru, da upozorimo na to, što ne isključuje ovo što ste vi rekli. Ako oni na kraju to urade, bože moj, onda je to veći stepen, neka veća volja kršenja zakona u koji sada, šta da radimo, kako je tako je.
Dakle, tu se mi razlikujemo. Ne sporim ništa od ovoga što ste vi rekli, ali pokušavam da vam kažem zašto smo ovo stavili. Možda vi mislite da nije opravdano, jeste opravdano. Ja mislim da jeste opravdano i mi ćemo ipak ići sa tim našim rešenjem. Očigledno ne mogu da vas ubedim, ali nema veze. Važno je da razumete zašto mi smatramo da to treba da stoji.

Slažem se sa ovim zadnjim pitanjem – zašto nema originala, potpuno ste u pravu, ali verujte mi da ima toga da nema. Zbog toga je predviđeno ovo.
Da vam kažem šta znače potpis i pečat. Onaj koji bi falsifikovao to, to je krivično delo, sumnjam da je neko spreman da izvrši krivično delo zbog akta o sistematizaciji i akta o raspoređivanju, budimo realni da zbog toga sigurno neće niko vršiti krivična dela. Ko će zbog toga da ulazi u krivično-pravnu materiju, nema elementarnu logiku. To je razlog. Znam da zvuči čudno ali, nažalost, iako je Uredba o kancelarijskom poslovanju potpuno jasna i za državne organe, dešava se da dođete i da nema originala, odnosno ima originala, ali u jednom primerku ili kada je u pitanju raspoređivanje, jedan je kod radnika, drugi ovamo, nemamo da vam damo treći. Zaista, ima takvih slučajeva. Zbog toga je predviđeno da se stavi potpis i pečat organa, a ako bi stavio na overu sadržaja koji nije ispravan, to bi bilo krivično delo falsifikovanja službene isprave. Prema tome, bojim se da niko nije spreman da tako nešto uradi. To je razlog.

Dobro ste mi sve ovo rekli, gospodine Jojiću, za Zorana Petrovića. Sada sam ga pitao, mandat mu ističe 28. decembra ili tako nešto, tako da ćemo dobro da razmislimo da li će zaslužiti poverenje i ubuduće.
(Petar Jojić, s mesta: Ako dođu neki koji danas nude…)
Neće doći, ne bojte se, ostaću ja, nemojte da brinete.
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije.)
Mislim da treba i zapisnik i rešenje, tako da prihvatam ovaj amandman. Dakle, i zapisnik i rešenje, neka nadzorni organ vidi šta radi onaj koji je ispod njega. Hvala vam.

Zahvaljujem, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, danas je na dnevnom redu, Predlog zakona o Upravnoj inspekciji, dobili ste Predlog zakona, dobili ste obrazloženje, a u najkraćim ću crtama zbog javnosti da ponovim onaj deo obrazloženja, skraćeno, ono što se već nalazi kod vas.
Dakle, kod nas ne postoji nažalost, poseban zakon koji uređuje Upravnu inspekciju, postojao je davno 1975 je donet, pre 36 godine, ali je prestao da važi 1992. godine. Postojeći naši zakoni o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, su osnov funkcionisanja savremene državne uprave Srbije i njime je predviđeno donošenje posebnog zakona kojim će se urediti ova oblast.
Međutim, nisu samo normativne obaveze koje nalažu donošenje posebnog zakona o Upravnoj inspekciji. Usklađivanje ukupnog pravnog sistema sa Ustavom i novim društvenim potrebama kao i prilagođavanje savremenim iskustvima i rešenjima dovelo je do širenja nadležnosti Upravne inspekcije na nove društvene oblasti i pravne odnose. Tako je nadzor Upravne inspekcije utvrđen nizom posebnih zakona, čime je njena nadležnost na nove sadržaje i predmete rada. Pored standardnih nadležnosti Upravne inspekcije već ranije utvrđenih Zakona o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, te Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, Zakon o pečatu državnih i drugih organa, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, nove nadležnosti su utvrđene Zakonom o matičnim knjigama, Zakon o političkim strankama, Zakon o udruženjima, Zakon o pristupu, slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja, kao i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu i Zakon o volontiranju.
Takođe, određene su nadležnosti Upravne inspekcije propisane su u još oko, dvadeset posebnih zakona i drugih propisa koji u svom radu primenjuju državni organi Republike Srbije.
Imajući u vidu, značajno proširenje nadležnosti inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji mi smo se potrudili da damo približan broj subjekata koje bi trebalo da kontrolišemo, a ovo govorim zbog toga što ću vam posle toga reći koliki je broj upravnih inspektora koji rade sav taj posao. Znači, mi smo došli do broja od 28 hiljada subjekata kontrole, odnosno objekata kontrole, subjekata na koji se nadzor odnosi. Hiljadu organa državne uprave, sudovi, tužilaštva, pravobranilaštva, organi jedinica lokalne samouprave, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, centri za socijalni rad, organi koji vrše javno ovlašćenje u delu koji se odnosi na poverene poslove. Jedanaest hiljada organa javne vlasti na koji se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Petnaest hiljada u ovom momentu, 15 hiljada udruženja na koji se primenjuje Zakon o udruženjima, 81 politička stranka, a zatim u svim jedinicama lokalne samouprave primena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o matičnim knjigama, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o radnom odnosu u državnim organima itd.
U okviru svojih zakonom utvrđenih nadležnosti Upravna inspekcija predstavlja specifičan vid inspekcijskog nadzora, jer su objekti nadzora organi državne uprave i drugi državni organi, kao i subjekti koji vrše javna ovlašćenja za razliku od drugih inspekcija kod kojih je predmet inspekcijskog nadzora delatnost preduzeća i drugih organizacija. Navedene činjenice, naročito povećanje obima i vrste poslova, porast broja nacionalnih subjekata i ne uređenost pojedinih pitanja od značaja za rad Upravne inspekcije nalažu temeljne promene i donošenje zakona o upravnoj inspekciji i zbog toga smo danas pred vama.
Predloženim zakonom posebno se garantuje samostalnost u radu Upravne inspekcije. Tako je propisano da se upravni inspektori samostalni u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i za svoj rad su lično odgovorni. Niko ne sme korišćenje službenog položaja ili na drugi način onemogućavati ili ometati upravnog inspektora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mere i radnji na koje je ovlašćen. Naročito se nastojalo da se obezbedi takav položaj nadziranog subjekta u inspekcijskom postupku koji će mu omogućiti da sa jedne strane efikasno štiti svoje interese i prava, a sa druge da aktivno doprinese ostvarivanju cilja nadzora.
U cilju obezbeđivanja uslova za efikasno i zakonito vršenje zakonom utvrđenih nadležnosti Upravne inspekcije predviđena je promena organizacionog objekta u kome će se ubuduće vršiti ti poslovi. Umesto da poslovi upravne inspekcije budu sektor u okviru ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, kao što je to sada predloženo je obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, odnosno konkretno Ministarstva za ljudska i manjinska prava i državnu upravu i lokalnu samoupravu, dakle upravni inspektorat. To rešenje je u potpunosti u skladu sa članom 28. stav 2. Zakona o državnoj upravi prema kome se organ obrazuje za izvršne odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda i obim zahtevaju takvu veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.
Predloženim zakonom na celovit način uređene su nadležnosti, položaj i ovlašćenja, kao i druga pitanja kojima se obezbeđuje zakonito i efikasno ostvarivanje funkcija upravne inspekcije.
Ostao sam dužan deo koji se odnosi na broj državnih službenika koji u ovom momentu obavljaju poslove upravne inspekcije. Dakle, za sve ovo o čemu sam sada govorio, za ovih 28 hiljada subjekata koji polažu upravnom nadzoru, ceo posao radi svega 18 inspektora u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, smatram da je neophodno obrazovati inspektorat. To je neophodno radi zakonitosti, radi efikasnosti, radi sprovođenja nadzora u svim ovim državnim organima i drugim organima i organizacijama koje vrše javna ovlašćenja. Neophodno je formirati upravni inspektorat i on će zaživeti nakon formiranja nove Vlade.
Na ovaj način dajemo šansu nekom budućem ministarstvu i budućoj Vladi, koja god to da bude, da daleko efikasnije sprovodi nadzor u svih ovih 28 hiljada za sada pobrojanih subjekata odnosno objekata inspekcijskog nadzora. Stoga vas molim da ovaj zakon prihvatite. Očekujem da ćemo ga popraviti kroz amandmane u svemu onome u čemu se složimo da ga treba popraviti.