Osvrnuo bih se na delove diskusije vezane za ove predloge zakona, a nadam se da ćemo sve druge aspekte moći da razmotrimo kada bude predložena nova vlada i članovi nove vlade.
Moram da kažem kolegi Palaliću da se ne slažem s ovim što je rekao i krenuću od ovog poslednjeg što je on rekao, a tiče se generalnog sekretara Vlade. Nikakva se smena ne sprema, koliko je meni poznato, niti mislim da postoji bilo kakav razlog za to jer imamo jako dobrog generalnog sekretara i mislim da dobro radi posao.
Ovde se radi o tome da Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi unose dosta logičkih novina koje su nedostajale i primećeno je u praksi da nedostaju. Recimo, mandat sekretara Vlade prestaje prestankom mandata predsednika Vlade – tako je to bilo do sada. S obzirom da je on funkcioner i da nemate nigde, u bilo kom zakonu, odredbe koje definišu njegovu obavezu rada nakon toga, do izbora novog generalnog sekretara Vlade, on je istog dana mogao da se spakuje i ode kući.
S druge strane, u Zakonu o Narodnoj skupštini je to daleko bolje normirano i predviđeno je da sekretar Narodne skupštine vrši svoju dužnosti, odnosno da mu mandat traje sve do izbora novog sekretara Skupštine. Mislim da je to pametnije i bolje rešenje, i u tom smislu mislim da i Vlada treba da ima isto takvo rešenje.
Mislim da je to jako dobro i logično, zbog kontinuiteta. Službe treba da funkcionišu i u tom provizorijumu, u međuvremenu, dok dođe novi predsednik Vlade, i zato mislim da je ovo sasvim normalno rešenje. A onda predsednik Vlade može da traži da se postavi novi sekretar tog dana, za dva, pet ili deset dana, ali da nema nikakve dileme, da nema vakuuma i spora oko toga ko će obavljati posao. Dakle, ovo je prirodno i funkcionalno rešenje i nema nikakve veze s politikom, i šteta je što ranije to nije bilo uneto.
Što se tiče broja resora, o tome sam govorio vrlo precizno. Ovo je vlada sa najmanje resora i posebnih organizacija. Mislim da od Drugog svetskog rata naovamo nije postojao tako mali broj resora na republičkom i saveznom nivou koji su objedinjavali poslove državne uprave, a koji se sad obavljaju na jednom jedinom nivou – republičkom. Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine je imala 17 resora i deset posebnih organizacija, ova vlada ima 17 resora i devet posebnih organizacija, ali, za razliku od 2004. godine, ne postoje resori na saveznom nivou.
Kada govorimo da je nešto neozbiljno, najneozbiljnija stvar je, ako govorimo o materiji o kojoj sada pričamo, bila kada smo imali ministra spoljnih poslova koga nikada nije izabrala Narodna skupština, a to je bilo za vreme vlade Vojislava Koštunice. Znači, Vuk Drašković je bio ministar spoljnih poslova, gospodine Palaliću, na osnovu uredbe koju je Ustavni sud proglasio neustavnom. Isto je bilo sa gospodinom Stankovićem, koji je bio ministar odbrane. Kada dodamo i ta dva člana i ako prihvatimo tu neustavnost, onda je ona vlada imala 19 resora.
To govorim sad samo zbog toga što je vaša diskusija išla u tom pravcu. Ja ne bih ovo ni na koji način nazvao neozbiljnim, ovo je jedan prirodan i normalan tok stvari u svakoj politici. Jedino neprirodno od 2000. godine do sada, ako govorimo o materiji Zakona o Vladi, jeste upravo bila situacija, kada pogledam i sa pozicije ustavnosti, kada smo imali dva ministra koje nije izabrala Republička skupština.
Treća stvar u toj vladi od 2004. godine je, gospodine Palaliću, bila da smo imali devet meseci ministre u ostavci. Ministri iz G17 plus su tada devet meseci bili ministri u ostavci. Stvarno mi nije namera da se sada vraćam u prošlost, ali apropo vaših kritika prosto želim da vam kažem, kad već govorimo o tome da li je nešto ozbiljno ili neozbiljno, i vraćam se na to.
Žao mi je što tako brzo zaboravljamo, ali imali smo ministra spoljnih poslova i ministra odbrane koji nikad nisu izabrani od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Gospodine Palaliću, uredbom je uređeno da su ljudi ministri a da nisu izabrani, i uredba je proglašena neustavnom, što je potpuno normalno (jer, kako može takva uredba biti). Prema tome, to je apropo toga da li je nešto ozbiljno ili nije ozbiljno.
Opet vam kažem, ne možemo reći za Nemačku da je neozbiljna država. U Nemačkoj je u jednom momentu poslove državne uprave koji se odnose na sport obavljalo ministarstvo unutrašnjih poslova. Tako su ljudi odlučili da grupišu poslove državne uprave.
Pošto smo i kolege, hajde da uđemo u suštinu. Radi se o poslovima državne uprave koji se grupišu na način kako oni koji glasaju o tome misle da je najfunkcionalnije za njih. I kad sam ja bio u opoziciji, mi smo sporili kad je ta vlada 2004. godine napravila ministarstvo kapitalnih investicija – uh, šta će toliko ministarstvo i kako će ministar to da vodi itd.
Dakle, ne sporim to da opozicija napada, ali prosto želim da kažem šta je istina. Istina je da je pitanje grupisanja poslova državne uprave zaista pitanje onih koji treba da glasaju o tome, koji smatraju da je to najcelishodnije i koji će, u krajnjem slučaju, nositi teret toga ukoliko ne valja ili korist od toga ukoliko je to dobro. Mi mislimo da je ovako dobro, predsednik Vlade Mirko Cvetković smatra da je ovako dobro, ovo je plod grupisanja srodnih poslova i političke realnosti i to tako funkcioniše.
Vlada je po Zakonu o ministarstvima iz 2003. godine imala 23 resora, 2000. godine 24 resora, 2002. godine 19 resora, 2003. godine 19 resora, 2004. je već pomenuta vlada Vojislava Koštunice, koja je imala, po meni, taj najveći gaf ministara koji nisu bili izabrani u Skupštini – 17 resora bez ta dva neizabrana u Skupštini, a sa ta dva je imala 19, 2007. je imala 22 resora, 2008. je imala 24 resora i ovaj predlog sada je – 17 resora.
Takođe ste me pitali, ne znam sad da li ste vi to rekli, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ministarstvo se ne ukida. Spajaju se Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava. Vi kažete da su manjine imale svoje ministarstvo. Prvo, nije tu stvar da neko ima svoje ministarstvo. Ministarstvo je država, to je organ državne uprave, obavlja te poslove. Zašto mislite da se oni ne mogu obavljati u okviru ministarstva koje će imati drugačije ime?
Možete da uputite primedbu ukoliko novi ministar sistematizacijom ukine sektor za ostvarivanje prava, unapređenje prava itd. i ukoliko vidite da se poslovi sadržani u tom sektoru ne sadrže u nekom drugom sektoru, pa kažete – čekajte, broj izvršilaca je bio toliki, a ovde je toliki. Po toj logici ne bi trebalo ni Ministarstvo vera…
Zašto? Stalno možete da postavljate ta pitanja. Radi se o poslovima državne uprave, koje svaka država obavlja, i tu nema nikakve dileme. Da li će ih grupisati kao posebno ministarstvo ili će uspeti da ih spoje u okviru većeg organa uprave, to je manje bitno pitanje. Pitanje je da li se ti poslovi državne uprave obavljaju.
Suštinski, mi dolazimo na to. A to ne možete sad paušalno da zaključite na način kako ste zaključili, da će se ministarstvo koje bude formirano i koje će neko voditi posvetiti tim poslovima ili neće, da li će se poslovi državne uprave obavljati ili neće. To možete samo ako vidite da u sistematizaciji ti poslovi za koja su sistematizovana neka radna mesta više ne postoje. To je jedini način da to utvrdite. Sve drugo je politički govor, ali poznajući vas, namerno ulazim dublje u tu problematiku.
Vi ste rekli da sad to reflektuje na neki način odnos prema nacionalnim manjinama. Ne mogu da se složim sa vama, jer smo u vladi na koju ste se opet pozvali, iz 2004. godine, nakon svih dešavanja, imali Službu za ljudska i manjinska prava. Pa, služba Vlade čak nije ni organ državne uprave.
Drage kolege koji dobacujete, to su poznati termini i pojmovi definisani Zakonom o državnoj upravi i ko se bavi politikom trebalo bi da razlikuje telo, službu, organ. Žao mi je što to nekom izaziva smeh, ali ja govorim ono što je iz delokruga rada koji poznajem i kojim se bavim, i nemojte dobacivati, nema razloga.
Dakle, služba je to bila, gospodine Palaliću, što je potpuno neprimereno. Po Zakonu o ministarstvima, služba Vlade ne spada u organe državne uprave, jer ne odlučuje o pravima i obavezama, niti se formira zakonom. Znači, bila je Služba za ljudska i manjinska prava, a nakon toga je formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i poslovi državne uprave su lepo sistematizovani.
Podsetiću vas da su u toj vladi kasnije, koju smo mi imali zajedno sa vama, poslovi izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina, donošenje propisa itd. bili u Ministarstvu države uprave, ako se sećate. Istina, ta vlada je trajala osam meseci. To je bilo u Ministarstvu države uprave i tamo je začet zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Prema tome, poslovi države uprave su tada bili tu i postojala je služba Vlade koja se suštinski bavila zastupanjem pred Evropskim sudom za ljudska prava, preko zastupnika koji je i tada i danas isti čovek, niko ga nije menjao. Prosto, čovek dobro radi svoj posao. Ne znam da li nekom pada na pamet da ga menja u budućnosti, ali govorim kako to izgleda. Dakle, ne slažem se uopšte s vama vezano za tu brigu za nacionalne manjine. U krajnjem slučaju, dela iz 2004…
A uopšte ne mislim da se i tadašnja vlada nije starala o pravima nacionalnih manjina. Uopšte ne mislim da se nije starala. Ali evo, ako je vama odraz staranja, onda se sigurno manje starala nego vlada koja ima to u državnom organu, kod vas je imala u službi vlade, ako želimo na taj način da sagledamo stvari. Ali uopšte ne mislim da je to mera. Mera su poslovi koji se odnose na to.
Sad ste me pitali za državne sekretare, da li će se smanjiti broj. Mislim da hoće. U ovom momentu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava su sistematizovana četiri mesta za državnog sekretara, u Ministarstvu državne uprave tri. Ko god da bude ministar, ne verujem da će držati sedam državnih sekretara, mislim da je to potpuno besmisleno. Prema tome, očigledno je da će se smanjivati.
Pitanje smanjivanja pomoćnika. To zavisi kako se grupišu sektori. Pomoćnik koji gubi sektor, mislim da niste to dobro interpretirali, po zakonu može da obavlja posao u istom ili u višem zvanju, zvanju višeg savetnika. Prema tome, nema nikakve dileme da će doći do smanjenja i broja i troškova, što je potpuno očigledno jer sve o čemu pričamo prati određena služba, određeni troškovi, određena plata itd.
Suštinski, mislim da je tu najvažnije da li će se poslovi državne uprave obavljati efikasno. Predsednik Vlade je procenio da je ovaj način u okolnostima u kojima se nalazimo najbolji. Predsednik Vlade će izložiti svoj program. Vi mislite da to nije dobro, to je vaš politički stav, ali ne mogu da se uzdržim da se ne vratim na formiranje ranijih vlada i ranijih organa državne uprave. Imali smo ovakve i slične diskusije uvek do sada, a posebno kada se ovo karakteriše…
Jedno je karakterisati da nešto nije funkcionalno, ali reći da je ovo sad najneozbiljnije, da ovako nešto nikad nije bilo, opet ne mogu da se ne vratim, ne znam po koji put, na pitanje ministra spoljnih poslova i ministra odbrane. Pazite, za ta dva jako krupna ministarstva ministri nikad nisu bili izabrani u Narodnoj skupštini, a bili su ministri i sve to je bilo legalistički itd., a onda je Ustavni sud jasno rekao šta misli o tome i to proglasio kao neustavno, a što je potpuno očigledno da je bilo neustavno od prvog dana. Uredbom ne možete formirati organe državne uprave. To je apsurd. Ne možete imati ministra koji nije izabran u Narodnoj skupštini.
Prema tome, hteo sam malo da se vratimo i na to kad već kritikujemo ovo, ali dajte da vidimo rezultate. Mi mislimo da će ovo biti funkcionalno i ja verujem da će biti funkcionalno. U suprotnom, pravile bi se vlade sa 50–60 resora, jer sve poslove državne uprave možete da izdelite, možete ih pozicionirati kao posebno ministarstvo, što je potpuno neracionalno.