Dakle, rekao sam, državni sekretar je ono, dakle, ovo je po zakonu iz 2005. godine, što je nekada bio zamenik ministra, dakle, državni sekretar nije državni službenik na položaju. Državni službenici na položaju su u ministarstvima - sekretar ministarstva, pomoćnik ministra, u organima uprave u sastavu ministarstva - direktori organa uprave, zamenik direktora organa uprave, u službama Vlade - direktor službe Vlade, njegov zamenik ili pomoćnik, ukoliko postoje, i u posebnim organizacijama - direktor, njegov zamenik i pomoćnik, ukoliko postoje. To su državni službenici na položaju po Zakonu o državnim službenicima i po Zakonu o državnoj upravi.
Dakle, to o čemu vi pričate sve ovo vreme, prosto, eto morali ste na jedan grub način da budete suočeni sa činjenicom da vi jednostavno ne znate materiju. Državni sekretar nije državni službenik na položaju, ponovio sam, istog momenta dajem ostavku ako sam pogrešio.

Gospođo Tabaković, zašto tako, sa lakoćom rekao sam da prihvatam vaš amandman. Je l' to vama sujeta ne dozvoljava da kažete da ste pogrešili? Kako državni sekretar, čega je rukovodilac državni sekretar? Vi elementarne stvari ne znate.
Državni sekretar čega? Molim vas, dajte sada reč, ako može da dobije na račun, evo ja ću zamoliti Demokratsku stranku, da vi objasnite sve vezano za državne sekretare. Čime rukovodi državni sekretar? Kakve veze ima državni sekretar sa sekretarom ministarstva, gospođo Tabaković, sem što mu sekretar ministarstva da nalog da mu se plati račun za telefon?
Mogu da popiju i kafu, evo što kaže gospodin tamo, mogu popiti kafu, ako se dogovore da popiju kafu mogu i to. Kakve veze državni sekretar ima sa sekretarom ministarstva, sem što mu sekretar ministarstva odredi da mu se eventualno plati račun, ukoliko to ne ide preko zajedničke uprave? Ni kola mu čak ne daje on, daje mu Vladina uprava.
Znači, državni sekretar, na kome ste bazirali celu vašu diskusiju, nije državni službenik na položaju. Mislim da ovde u sali sedi 50 ljudi, da 49 ljudi to zna. Sada ili vi ne znate, ili vam je teško da kažete – u redu pogrešila sam, nije sramota ne znati, vi ste ekonomista, sami ste rekli, ali je malo neprijatno kada neko tako ubedljivo diskutuje, jer ovo nije prvi put, a da pri tom ne zna osnovne postavke materije o kojoj želi da diskutuje.
Dakle, državni sekretar je jedno, sekretar ministarstva je drugo. Ne znam više kako to da objasnim, da uključimo sajt Vlade, da pročitamo sajt svakog ministarstva, da donesemo zakone, Poslovnik Vlade, kako gospođi Tabaković objasniti razliku da je državni sekretar jedno, sekretar ministarstva sasvim nešto drugo i da jedni s drugim nemaju nikakve veze, sem eto što kaže gospodin kolega poslanik, da možda popiju kafu. To im je možda jedino zajedničko i što mu ovaj tamo da nalog za račun.

Zašto da ne zamaramo? Hajte da pričamo i dalje. Dakle, na državnog sekretara seinače ne primenjuje ovaj zakon, niti se primenjuje Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, niti se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Dakle, na državnog sekretara i njegovu platu se primenjuje isti zakon kao i na moju platu, a to je Zakon o platama imenovanih i postavljenih lica u Republici Srbiji ili kako mu je već konačan naziv.
Da li je vama neko, da se našali s vama, to napisao, pa ste vi sad ispali tako malo povređeni ovde, to nije moj problem. Što se tiče mene, meni ne vodi niko sindikat, sindikalci biraju svog predstavnika sindikata. Evo, ako se pitam, odmah bih smenio mnogo nekih predsednika sindikata, ali onda to ne bi bio sindikat, nego bi bio državna ispostava.
(Predsedavajuća: Gospodine ministre, takve izjave nisu dopuštene.)
To sam samo hteo slikovito da kažem, da mogu da se pitam ili da se generalno Vlada pita. Vlada bi onda postavljala predsednike sindikata koje ona hoće. Dakle, ko vodi sindikat u pravosuđu ne znam. Sindikat u pravosuđu ko vodi, znam gospođu Slavicu koja se pojavljivala na televiziji i još par gospođa koje su učestvovale u ovim pregovorima. To su sve fini i pošteni ljudi, bore se za svoja prava, to i jeste njihov posao. Niti sam ih postavio, niti imam ikakve veze s njima. Uostalom, ministar sam državne uprave, nisam ministar rada.
Nego, da se mi vratimo na državnog sekretara. Dakle, da li mogu još da vam pomognem? Ne treba. Razumeli ste, dakle, da ste pogrešili. Dobro.
Sada još da vam kažem, vezano sa Sindikat za pravosuđe, ljudi su potpuno u pravu. Šta se dešava? Problem je bio u uredbi Vlade o razvrstavanju radnih mesta i objektivno, po toj uredbi, sa istom stručnom spremom i istim iskustvom bili su niže rangirani ljudi koji rade u pravosuđu i mi smo i na prošloj Vladi to ispravili i promenili, to jeste bio zahtev sindikata i oni su bili potpuno u pravu.
Dakle, vraćam se na ovo. Prihvatam vaš amandman, da vam dokažem da mi nikakva namera nije bila da se ovde radi nešto nalik tome što ste vi rekli. Prihvatam amandman. Ukoliko postoji takav amandman, biće usvojen.
Ovaj zakon ima za cilj da podigne ove najugroženije kategorije nešto malo više, da bi taj odnos na kraju bio 1:6 umesto 1:9. To mi je cilj Predloga zakona. Onaj deo diskusije koji se odnosi na sate jednostavno ne mogu da prihvatim, zbog toga što se ne radi o tome da vi nekoga samostalnog savetnika, kome produžavate rad i više od 20 sati, ne možete zameniti čovekom sa strane, jer on ne bio samostalni savetnik da se da zameniti tako lako. Zbog toga ne mogu da prihvatim taj vaš argument.
Što se tiče drugih stvari koje ste rekli, to su stvari koje manje-više svi u sali mislimo isto i nema potreba o njima posebno govoriti. Ako želite, dostaviću vam po jedan primerak zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, da ne bih ovde citirao te odredbe.

Dakle, gospodine Iliću, meni je bilo zadovoljstvo, kao i uvek, da slušam vašu diskusiju, jer ona jednostavno obuhvati jedan širok dijapazon različitih tema.
Naravno, mogu da se ograničim samo na ono što ima veze sa ministarstvom na čijem sam čelu, nažalost ovde nema ništa što mogu da vežem za ovaj zakon kojim želimo da u osam platnih grupa da promenimo koeficijente, to je tačka dnevnog reda. Vi se niste time bavili, ali ste se bavili raznim drugim stvarima.
Prvo, meni je sad žao, otišao je gospodin Rade Obradović, on je rekao da niko još nije video budžet. Samo ste vi videli budžet za 2011. godinu, ljubazno vas molim da nam ga pokažete. Pošto vi ste rekli da ste vi gledali budžet za 2011. godinu. Pokažite nam budžet, pokažite ministarki finansija taj budžet, pokažite javnosti budžet jer ga niko nije video, ali nema veze. Slažemo se, ima budžeta negde verovatno.
Drugo, kao bivši ministar infrastrukture pitate mene zašto nema nasipa u Srbiji? Ne znam da li se šalite sa mnom i da li znate šta je moj posao uopšte? Ja sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Moje ministarstvo radi propise, isključivo se bavi propisima.
Mi ne utičemo na rad lokalnih samouprava, mi ne zidamo nasipe, mi ne asfaltiramo ulice. Kakve veze imamo sa tim stvarima? Kažete – nasip u Smederevu. U Smederevu je gradonačelnik bio gospodin Saša, ne sećam se prezimena, vi ste bili ministar infrastrukture, bili ste u njegovoj kampanji, sećam se, čovek je postao gradonačelnik i što vas dvojica lepo niste uradili te nasipe? Kakve to veze ima sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu?
A urađeno. Evo, ministar Ilić kaže da nije.
Čudna je ta vaša diskusija. Sem što ste videli budžet koji niko od nas ovde nije video, kažete da je zaposleno pet hiljada komunalnih policajaca. Gospodine Iliću, zaposleno je 250 komunalnih policajaca. Kako tako ustanete i kažete da je zaposleno pet hiljada komunalnih policajaca, kad je zaposleno 250 širom Srbije.
U Beogradu su rezultati odlični. Lokalne samouprave ne moraju. Jagodina neće, ne mora. Mi smo dali šansu gradovima da u svoje ruke uzmu komunalni red. Dali smo im jedan jak instrument – da život u gradovima bude lepši, uredniji, bolji. Da li će gradonačelnici to da iskoriste ili neće, kakve veze, gospodine Iliću, ja imam s tim? Verujem da će gradonačelnik Beograda to da iskoristi. Da li u nekom drugom gradu ima problema, to ne znam, nije moje da pratim taj problem.
Dakle, ponavljam, to što ste rekli je takođe neistina, kao što niste videli budžet, jer budžet nije urađen te ga niste mogli videti. Vi niste gledali budžet za 2011. godinu, jer budžet ne postoji. Tako je neistina da je zaposleno pet hiljada ljudi, kada nije zaposleno pet hiljada ljudi. Trenutno je prošlo 250 ljudi obuku za komunalnog policajca. Ogroman broj njih su već radnici lokalnih organa uprave i ne znam kako vam pada na pamet da tako kažete, ipak ovo neko gleda, nije da niko ne gleda ovu Skupštinu.
Gleda javnost ovu Skupštinu. Ne možemo mi da kažemo baš sve što nam se svidi, ustanemo i kažemo baš sve što mislimo da treba da kažemo. Neko ovo i gleda, gospodine Iliću. Šta će ljudi da pomisle?
Sad vama nije jasno kako je moguće da je neko u nekom gradu imao jedan broj odbornika, pa sad više nema te odbornike. Isto tako ko što je SRS imala 84, pa više nema, isto kao što je DSS imao, pa sad ima jednog manje. Ne mogu da shvatim kako možete tako da diskutujete, kad znate da postoji odluka Ustavnog suda.
Upozoravao sam godinu dana svakoga mogućeg da će Ustavni sud doneti takvu odluku. Odluka je doneta na osnovu inicijative Tomislava Nikolića, vašeg koalicionog partnera, koji ima poslaničku grupu isključivo zahvaljujući tome što se odavde odvojio jedan broj i prešao tamo i isto nikada nije bio na izborima kao stranka. Sada vi ustanete, već drugi put, pa meni nešto spočitavate. Kakve ja veze imamo da li je Tomislav Nikolić ovde ili ovde, da li je u lokalnom parlamentu neko ovde ili onde? Kako mogu imati veze sa tim?
Za razliku od Vlade ranije, čak sam promenio Zakon o lokalnoj samoupravi, pa sam tražio da o spornim mandatima isključivo odlučuju sudovi u Republici, da o tome ne bi odlučivao ministar, pa su mi rekli da nisam, da izvinete, normalan – kako mogu da se odreknem te vlasti da raspodeljujem mandate? Rekao sam – neću tu vlast. Na to su najviše bile ljute moje partijske kolege. Tu vlast dajemo sudovima. Sudovi u RS odlučuju o mandatima.
Sada mi recite šta je tu problem: kada sudovi presude u korist ove stranke ili one stranke? Kada su presuđivali od slučaja do slučaja, šta da radimo, "ni po babu ni po stričevima", nego onako kako zakon kaže. Tako zakon kaže, tako će biti i u Kuršumliji, kao što je tako bilo u Kraljevu, kao što će tako biti u svakoj drugoj opštini u Srbiji.
Verujte mi, nikakav interes nemam da utičem ko će biti u kom mestu gradonačelnik. Kao ministar za lokalnu samoupravu nemam nikakav interes. DS vlada, mislim, u 120 opština u Srbiji. Baš mi je bitno da li će biti u 121 ili neće.
Vi kao da niste jedan od ključnih ljudi zadnjih deset godina. Ne mogu da verujem kakve diskusije imate. Vama dramatično smeta što direktori javnih preduzeća imaju platu 250 hiljada dinara. Koliko su imali vaši kadrovi, koliko je imao gospodin Šarančić platu u "Železnicama Srbije"? Kako vam tad nije palo na pamet da kažete da je njegova plata sto plata ovih mučenika što ovde kuckaju od jutra do mraka pogrbljeni? Tad niste imali tako lepo poređenje, poetski.
Koliko vam je imao direktor "Puteva Srbije"? Ko da niste sedeli u Vladi sve te godine, ko da niste jedan od lidera. Govorite meni, koji sam ministar, čija je funkcija politička, stranačka član glavnog odbora, a vi predsednik stranke koja je tvorila Vladu, vi se žalite zašto je u javnim preduzećima tako?
Slažem se s vama. Da se pitam, nama bi javna preduzeća koja su monopolisti imali poziciju državnih službenika na položaju prve kategorije.
Ministar sam lokalne samouprave, gospodine Iliću, ili kako vi jednom rekoste meni, ja sam ministarčić. Uopšte ne znam otkud vam ideja jednom ministarčiću da tako krupne ideje pokušate da prenosite? Za razliku od vas koji ste bili ministarčina, ja sam ministarčić.
Pitam vas, gospodine Iliću, pošto ste tako dugo u politici – što niste nešto uradili po ovim pitanjima? U skladu sa svojim moćima predložio sam ovoj Vladi i ova Vlada je usvojila da se plate u upravnim odborima, koji su u vreme kada ste vi vladali bile po 200-250 hiljada za ništa, jer član upravnog odbora, po mom dubokom uverenju, sedi i uglavnom ništa ne radi, lično sam predložio i to je sada 32 hiljade i nešto. Znači, bar sam nešto uradio. Obzirom da sam ministarčić, to je ogroman pomak unapred.
Mislim da ste zaista sve rekli, na primer, da sam zvao Kuršumliju danas; to je jednako tačno, ko što je tačno da je komunalna zaposlilo 5.000 ljudi i da ste vi gledali danas budžet Republike Srbije. Neka građani procene da li će da vam veruju. Znači, gospodin Ilić je danas gledao budžet Republike Srbije, koji ne postoji za 2011. godinu. Znači, uopšte nije urađen. Nema ga u pisanoj formi. Samo ga je gospodin Ilić čitao, nekim čudom.
Isto koliko je to tačno, toliko je tačno i da je zaposleno 5.000 komunalnih policajaca i isto toliko je tačno i da sam zvao Kuršumliju. Nemam reči kako da odgovorim na ovu vašu diskusiju. Vaše diskusije gospodine Iliću su vaš problem i vaša nada da vam niko neće odgovarati kad diskutujete.
Sedeli smo zajedno u Vladi, uopšte nemojte pokušavati da pričate stvari koje znam jednako kao i vi. Tri puta veći broj pomoćnika ministara, nije tačno. Radio sam Zakon o ministarstvima i znam šta su ljudi podelili kao sektore ministarstva. Jednostavno nije tačno.
Da li ima previše? Ima previše, gospodine Iliću. Bilo je previše i u Vladu u kojoj ste vi sedeli i u ovoj Vladi u kojoj ja sedim ima previše. I ja mislim da je to jako veliki problem i da mi treba da se suočimo sa nizom problema.
Jedan od najvećih problema nije državna uprava, jer mi non-stop govorimo o državnoj upravi koja ima 27.000 ljudi. Naš problem je 500.000 ljudi koji su na budžetu i više od 500. Naš problem su javne agencije, koje čak i nisu na budžetu. Naš problem su javna preduzeća, a ne da pričamo non-stop o državnoj upravi i to kad dođem ispada da treba da odgovaram za pitanje zašto ima agencija.
Koliko ste se puta kao ministar, tvorac koalicionog sporazuma prethodne dve vlade pre ove, suprotstavili zakonima kojima se osnivaju javne agencije? Nula, nikada na Vladi niste rekli – čekajte ljudi, nemojte da osnivate agenciju, to su poslovi državne uprave i može da ih radi državna uprava. Nijednom to niste rekli.
Rekao sam, ovo sve mogu da govorim jer sam vam rekao, sve ovo što kažem, govorim deset puta gore na samoj Vladi. Meni ne možete ništa od toga da pričate, jer vi ste jedan od tvoraca Srbije u kojoj danas živimo i vrlo ste zaslužni što živimo tako kako živimo.
Još jedanput vas molim, dajte taj budžet podelite i sa nama koji nemamo to proviđenje da znamo šta će pisati u budžetu koji nije napisan.

Gospodine Iliću, evo daću vam šansu, jer ću vas ponovo pomenuti. Da li sme tako?
Niste vi mali Đokica, već sam to rekao. Vi ste mene nazvali ministarčićem, ne ja vas i nije uopšte problem ministarčić lokalne samouprave, neki tamo, nebitno. Uopšte ne mislim da sam neki veliki ministar, iskreno vam kažem. Budimo realni, malo je ministarstvo, pa ako gledamo ministra, malo ministarstvo – ministarčić. Ne ljutim se uopšte na vas.
Sedeo sam s vama na Vladi i mogu vam reći da ništa ružno ne pamtim u našem zajedničkom radu, ali ne može biti logično da mene pitate što nisu rađeni nasipi, a sada i sami kažete da ste vi radili nasipe, jer je to vaša nadležnost, a mene pitate zašto ne radim nasipe. Kakve veze imam sa nasipima?
Ceo budžet ministarstva je 400 i nešto miliona dinara. Ne bavimo se time, gospodine Iliću. Ne znam kako vi to izađete, i sada ste ispričali stvarno jedan skup neverovatnih stvari.
Sada da vam ispričam za Kraljevo. Vidim vi znate sve. Mene je zvao jedan kad sam bio na "Teletonu", ne znam da li je to neki s kojim imate komunikaciju. On mi je rekao ne samo kako to ministri baš sat vremena pre zemljotresa, to jeste sumnjivo, moram priznati, on je mene zvao i rekao – da stavimo da ovo nije prirodno uopšte, nego da stavimo kamere na ušće Ibra i da proverimo kako je taj zemljotres nastao.
Raznih priča ima i vi se uklapate u jednu od tih priča sa tim insinuacijama – otkud ministri baš sat vremena pre zemljotresa u Kraljevu. Povežite se sa ovim, možda i on ima neke informacije, ovaj što kaže da zemljotres nije prirodan, nego da je to nešto vrlo čudno.
To da li vas zatrpavaju iz BIA, to me apsolutno ne zanima. Pokušaću da ovo saberem na neku ozbiljnu diskusiju. Pod jedan, ponavljam, nikog nisam zvao u Kuršumliju, niko od vas nije rekao kada sam odbio Trgovište, kada je bio, da ne kažem kakav pritisak, niko da izađe i kaže – kako se u Trgovištu smenila vlast koalicije kojoj pripadam, a dođe druga vlast?
Kako tamo nisam to isto uradio što vi meni imputirate da radim? U Trgovištu na vlasti mislim da je DSS. Mogao sam tamo mnogo lakše, da sam hteo time da se bavim. Tamo je čak i prošlo tri meseca, ali sam rekao – čekajte, ljudi su uspostavili vlast, pa je onda bilo – prošlo tri meseca, pa isto tako sa terena, kao što sad vi meni, što vas zovu, pa vam pričaju koješta, tako su i mene tada zvali i pričali koješta.
Pitao sam ih – ljudi, ima li ovde većine, ima, što da raspuštamo ako ima većine? Kako je i za Trgovište bilo po zakonu, biće i za Kuršumliju, budite sigurni, isto će biti za Kuršumliju. Kao za Kraljevo kako je prvi put, kada sam odbio, pa sam čak hteo da pišem krivične prijave, tako je bilo i drugi put. I prvi put po zakonu i drugi put po zakonu.
Ne možete, gospodine Iliću, verujte mi, od prvog dana kada sam postao ministar do danas, i u onoj i u ovoj vladi, istovetno postupanje u svim slučajevima. Imate na sajtu ministarstva mišljenja, tumačenje zakona, uvek ista. Uopšte ne vidim ni jedan jedini razlog da zbog neke Kuršumlije ili zbog bilo koga, bilo čega, tako da rušim to što sam radio tri godine, da se sramotim, da kažem pomoćniku ministra – upiši drugačije, nemoj onako kako treba.
Nemam nijedan razlog da to uradim. Moj bivši pomoćnik je sada sudija Ustavnog suda, ali je bio pomoćnik Zoranu Lončaru, pa je bio pomoćnik pre Zorana Lončara Rodoljubu Šabiću, moj pomoćnik drugi Jasmina Benmansur, bila pomoćnik Zoranu Lončaru. Mislim da je vaša koalicija i dovela, vaša prva. Moj treći pomoćnik, opet ga vaša koalicija dovela dok sam bio u opoziciji.
Nemam nameru to da radim. Nemojte da nasedate, da vas zovu odozdo, jer sa mnom su pričali ljudi iz Kuršumlije u Sava centru i rekao sam – u redu, hajdete sa mnom sad u Ministarstvo i ljudi su došli sa mnom u ministarstvo, sedeli u ministarstvu i dobili odgovore na pitanja, pa su rekli – dobro, u redu je. Sedeli kod mog šefa kabineta, sve papire, materijale, ceo predmet mi izneli i pokazali. Kolega se našao iz SRS sa kolegom iz DS vezano za neku drugu opštinu, za Surdulicu.
Došli ljudi i misle da mi tu nešto krijemo, da mi podržavamo predsednika opštine Surdulica. Dan-danas naš kolega poslanik iz DS je ljut na mene jer on misli da ja podržavam predsednika opštine Surudlica. Baš me briga za podržavanje bilo kog predsednika opštine.
Prosto, zakon je zakon. Sad vam nudim, uzmite slučajeve koje želite, uključujući Kraljevo i Kuršumliju, dajte ekipu iz vaše partije, stranke, koalicije, iz čega hoćete, dođite u ministarstvo, sedite pet dana. Svaki predmet za ove tri godine ću vam dati u ruke da mi kažete gde nisam postupio po zakonu. To važi za vas, za SRS, za svaku stranku ovde. Dakle, jednom mi nađite da nije postupljeno isključivo u skladu sa zakonom.
Da li je sud donosio presude koje ne odgovaraju? Mislim da se to dešavalo u jednom malom broju slučajeva, otprilike pet posto. To sam pratio u vreme kada je došlo do razlaza Radikalne i ove stranke. Pratio sam statistiku i došao sam do zaključka da se zakon izvršava u 95% slučajeva jako dobro.
Imali smo problem sa sudom u Negotinu, koji nije hteo da donese odluku, nego je dopustio da izborna komisija izvrdava zakon, da zloupotrebljava zakon. Javni tužilac mora da podnese krivičnu prijavu protiv člana izborne komisije. Opštinska izborna komisija nije je podnela. Tako je pala vlast u Negotinu.
To ne mogu da rešim, to je pitanje svih nas ovde, takva smo politička elita. Ne daj bože u jednoj opštini da umru dva odbornika ili jedan, druga strana, ko god bio, ko god bio odmah da vam kažem, takva su mi iskustva za ove tri godine, neće da izglasa prestanak mandata i potvrđivanje novima sa liste. To smo mi, to je naša politička kultura.
U lokalnoj samoupravi nije ni blizu kao u ovom parlamentu. Nema nikakvog džentlmenskog dogovora, nema nikakvog poštovanja u lokalnim samoupravama. Ako može da vas prevari time što neće da izvrši svoju zakonsku obavezu, prevariće vas na taj način. To su radile izborne komisije u kojima su učestvovale sve prisutne stranke. Svi smo mi odgovorni što je tako. Garantujem vam da kao ministar nikada neću prekršiti zakon, niti sam ga do sada prekršio na način da svesno guram u vlast nekoga. Na taj način ne želim da razmišljam.
Evo, ponuda stoji, kada god hoćete, vi, bilo ko ovde, koliko god hoće, ne treba ni Zakon o pristupu informacijama, ne treba ništa, dođite u kancelariju preko puta moje. Državni sekretar sedi tamo. Možete sedeti mesec dana. Sve papire ću vam izneti od prvog do poslednjeg dana mog mandata.
Za komunalnu ništa niste rekli. Rekli ste ovde pred građanima Srbije da je 5.000 ljudi zaposleno. Kažem vam da je 250 ljudi prošlo obuku, a vi ste rekli da je 5.000 zaposleno. Neće biti 5.000 ljudi. O tome će odlučiti gradovi, koliko će biti zaposleno, a biće na 5.000 stanovnika jedan policajac.
To za Beograd ispada oko 350 policajaca. Grad Beograd ima stanovnika skoro kao svi drugi gradovi kada se skupe zajedno. Recimo Beograd, Novi Sad i Niš kao svi drugi zajedno. To znate svi. Kraljevo, Čačak imaju oko sto i nešto hiljada. Recite mi vi gde ste našli vi 5.000?
U Jagodini, koja će da uštedi na komunalnoj policiji, jer oni nemaju komunalne mere, tamo niko ne baca ništa, tamo je sve sjajno, perfektno, to je posebna grad? U Jagodini bi trebalo da bude 12 komunalnih policajaca i oni će ostvariti enormnu uštedu na tih 12 ljudi i svaka im čast.
Svaki gradonačelnik može da izabere da ostvari uštedu ako misli da će uštedeti. Mi smo samo dali mogućnost da napravite komunalnu policiju. Uopšte ne mora niko da je napravi. Nikog ne teram da pravi komunalnu policiju. Ko hoće, neka je pravi. Duboko verujem da je korisna.
Volim da živim u gradu u kojem će biti više reda. Volim da se napokon reši pitanje zašto po keju u 44, 45. bloku neko vozi automobile. Znam da redovna policija to ne može da postigne. Danas sam imao sastanak vezan sa redovnom policijom. Vrh policijski je bio, ne računajući ministra i direktora policije, sve ostalo najodgovorniji ljudi vezano za probleme u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Prosto, redovna policija nema kapaciteta. Nema ljudi koji žele da se zaposle u policiji, mala je plata i loši su uslovi. Komunalna policija im dođe kao mlađi brat, dobrodošla im je. Pomoći će im za hiljadu stvari. Ljudi su srećni što postoje.
U redu je, vi mislite da ne treba. Neću da ulazim s vama u tu diskusiju. Imate svoje mišljenje, ja imam svoje. Vi ste bili gradonačelnik velikog grada i imate drugačije viđenje stvari. Ne mogu sada s vama oko toga da diskutujem, ali mogu da diskutujem oko toga da niste rekli istinu kada ste rekli da smo zaposlili 5.000 ljudi, kada je 250 njih zaposleno.
Prosto mi je žao. Nekad se nasmejemo i našalimo, a nekada to dobije neki oblik diskusije koja je na neki način i nepotrebna. Pretpostavljam da nije vaša želja, a posebno nije moja želja da se vređamo na bilo koji način, ali nekad mi zasmeta takav način diskusije.
Možda vi želite da istaknete nešto kao problem, ali upotrebite reči koje ne priliče. Bez ikakvog razloga ste u stanju i da optužiti i da nametnete nešto što nema nikakve veze sa ovim što je istina. Ne verujem da je to bilo kakva zla namera, ali moram da se branim od toga, jer ovo što vi i ja pričamo gleda još milion ljudi ili 500 hiljada ljudi, ili 200 hiljada ljudi, gledaju ljudi koji nisu u materiji.
Ako ne kažem ovo što sam rekao mogu da pomisle da je stvarno negde zaposleno 5.000 ljudi. Uštedeli bismo ogromno vreme kada bi vašu diskusiju sveli na ono što je činjenica. Uopšte ne sporim, vi kritikujete i to je vaše pravo, ali da svedete na ono što su činjenice ili barem dobrim delom činjenice, a ne da bude toliko široka i toliko paušalna da onda moram da odgovaram, da više ne znamo da li je ovo jedna korektna diskusija ili vi i ja idemo ispod nivoa korektnosti. Mislim da to sve nije dobro.

Gospodine Iliću, evo o čemu se radi. Znači, ja vama kažem samo jednu stvar. Vi ste mogli, sa vašim uticajem i vašom moći koju ste imali u one dve vlade, da jednom zauvek rešite pitanje tih plata.
Dolazim da branim zakon o promeni koeficijenata za osam platnih razreda, za osam grupa. Vi izađete, javite se za reč i meni spočitavate plate u javnim sistemima. Stvarno ne mogu da vas razumem. Znači, vi ste bili tvorac dve vlade, da se vratimo opet na početak, bili ste tvorac dve vlade i žalite se na sistem u Srbiji u kojoj ste imali moć da menjate, jer ste bili realno jedan od lidera te dve vlade.
Nisam ja potpisnik, ja sam ministar lokalne samouprave i došao sam da branim jedan zakon koji je posledica, kako kažu kolege – ministarčić. Vi kao opozicionar to možete da govorite, ali da mi vi spočitavate zašto nisam nešto uradio, to nije u redu.
Onda mi kažete – zašto nisam uradio nasipe. Pomenuli ste Smederevo. Gospodine Iliću, to vam je jednako kao da ste pitali Gordanu Čomić zašto nije uradila nasipe. Je l' moguće da se vi toliko pravite da ne znate ili zaista ne znate? Ne znam šta pokušavate? Mislim da se vi pravite da ne znate. Kakve veze ima ministar lokalne samouprave sa pravljenjem nasipa u Smederevu? Neću da ostanem da se ne branim.
Znači, vi ste hteli da otvorite jednu široku političku diskusiju, ali neću da meni stavljate te stvari na teret. Imam pravo da se branim. Znači, nisam odgovoran ni za jedan nasip u Srbiji. Nasipi u Srbiji kasne stotinu godina i rade ih resorni ministri. Resorni ministar ste jedno vreme bili vi, u dve vlade. Ako ste ih uradili, svaka čast, a ako niste – niste.
Dozvolite mi još jednu stvar da razjasnimo. Vi ste sada izneli okvir – nije urađeno ovo, urađeno ovo itd. To nije korektno. To treba da kažete kad budu bili prisutni ministri koji mogu da vam odgovore. Znači, kad je tu ministar koji može da vam odgovori, vi to njemu recite.
Nisam primetio da ste ikada išta njemu rekli. Recite njemu, ako mislite da on nešto nije uradio, pa će on da vam odgovori, jer on čovek zna. Ovako će ispasti, kad vi pomenete četiri ili pet resora, da ne želim da branim kolege, a prosto ne znam tu materiju. I ne znam da li je i vi znate. Da li vi tu govorite istinu, ili paušalno, ili vas je neko dezinformisao? Kada ste rekli ovih nekoliko stvari koje, igrom slučaja, znam, vidim da ste potpuno dezinformisani.
Zbog toga mislim da je naša diskusija generalno jalova. Ona je možda zanimljiva, ali je generalno štetna. A nije ni zanimljiva. Možda nekome ko voli da gleda takve stvari, ali, generalno, evo, kaže i koleginica, nije ni zanimljiva. Slažem se s njom. Zato sam hteo prosto da vas zamolim da mi to svedemo u te okvire.
Što se tiče Kraljeva, više ne znam koliko sam puta čuo za Maju Gojković. Kakve veze imam s Majom Gojković? Što se tiče Kuršumlije, možete doći kod mene, daću vam sve papire. Obećavam, sve papire. I za Kuršumliju i za Kraljevo. Evo, predlažem da pozovete kamere da dođu da snime kad dođete u moje ministarstvo. Dobićete i kafu. Pružao sam gostoprimstvo svima koji su pitali.

Ne slažem se, gospodine Spasojeviću.
Prvo, ne slažem se oko Ustavnog suda. I vi i ja znamo da i, ne znam kako je tekla ta diskusija, ali generalno, za nas pravnike i političare Ustavni sud je prva i poslednja. Takav je moj stav, ko ima drugačiji stav greši, bez obzira kome pripada.
Sada, to je vezano za da li se pozivam, pozivaću se na Ustavni sud i kada mi se sviđa i kada mi se ne sviđa. Odluka Ustavnog suda za mandate je odlična, po mom mišljenju, vezano za razvoj demokratije u Srbiji i korisna. To je moje mišljenje.
Što se tiče mene kao ministra, ta odluka Ustavnog suda je donela toliko problema u radu da to vama ne mogu da opišem. Kako god bilo, odluka Ustavnog suda je neporeciva i mislim da se tu slažemo.
E, sada za Kraljevo, gospodine Spasojeviću, mi smo razgovarali dosta o Kraljevu. Dakle, iznosili smo argumente, tumačili sve zakone itd. Šta će biti sa tužbama koja su upućene, to je sada ova druga tema, a mi sada imamo dve situacije. Vi sada govorite o toj novoj situaciji. Mislim da je gospodin Ilić govorio sve vreme o ovoj prethodnoj situaciji koja je dovela do uspostavljanja sadašnje vlasti. Da li je policija morala da interveniše.
(Predsednik: Samo bih htela da kažem, da nijedna situacija nema nikakve veze sa zakonom zbog koga smo mi danas ovde.)
Slažem se. Evo, završavam.
Ona je morala da uspostavi ono stanje koje prema postojećim odlukama Upravnog suda koji je nadležan redovno za regularno stanje. Ona je uspostavila to stanje. Nakon toga se otvorilo pitanje tih drugih mandata o kojima, kao što znate, još uvek ništa ne znam, jer smo o tome razgovarali, jer je to išlo direktno na sud. Kako bude, tako će biti. Sud će doneti odluku, bez da se vi i ja mešamo. Verujte, to nikome ne pada na pamet.
Hvala vam u svakom slučaju, mi smo dosta razgovarali o tome i nismo se baš složili, ali smo imali jednu normalnu diskusiju svih ovih meseci.

Zahvaljujem. Obzirom da smo još uvek kod člana 1, a da je bilo nekoliko pitanja, iskoristio bih priliku da odgovorim na neka od njih.
Što se tiče Zakona o opštem upravnom postupku, on je u izradi i rok je dosta dugačak, to je tek polovina sledeće godine. Razlog za tako dugačak rok je i taj što se radi temeljno, biće široka javna rasprava. ZUP se donosi, mislim da je ovaj prethodni star više od 30 godina, ne znam tačno. Star je 14 godina ovaj sadašnji.
On se generalno naslanja na onaj koji je star 30 godina. Prema tome, ako radimo neku temeljniju promenu ZUP, mislim da nije sporno da je radimo malo duže. Da je to tako preko noći, uradila bi neka druga vlada pre nas. Prema tome, ne vidim da je to neki problem.
Zašto je Zakon o upravnim sporovima išao ranije? Zakon o upravnim sporovima je direktna posledica novog uređenja sudova u Srbiji, odnosno Zakona o uređenju sudova, ustanovljenju Upravnog suda, potrebe da taj Upravni sud počne da radi, ako se ne varam 1. januara. Prema tome, morao je da se uredi postupak po kome taj sud radi.
Da li Evropska komisija ima primedbe? Ima primedbe. Nažalost, te primedbe su opšteg karaktera, da nije usaglašen sa standardima EU. Moje mišljenje je da se primedbe odnose na dvostepenost, što nije posledica Zakona o upravnim sporovima, već je to posledica činjenice da postoji jedan Upravni sud. Dakle, nije uopšte pitanje za mene kao ministra za državnu upravu.
Inače, pitanje koliko je procesni zakon koji se odnosi na upravne sporove pitanje za nadležnost Ministarstva državne uprave, ali to nije bitno. Mi smo uradili zakon o upravnim sporovima, saglasno okvirima koji su dati zakonima koji se odnose na uređenje sudova u Republici Srbiji.
Kako je mogla da se uvede dvostepenost? Nikako. Kako je mogla da se uvede javnost rada ako imate 29 veća? Verovatno nikako, ali to nije materija koju je uređivalo ovo ministarstvo, nego je Narodna Skupština usvojila zakone koji su nama dali okvire u kojima može da se kreće Zakon o upravnim sporovima.
Ukoliko Narodna skupština izmeni taj okvir, recimo, ako utvrdi kao nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, što ne znam kako bi mogla, a sve može zakonom, da rešava u drugom stepenu, imaćemo dvostepenost. Ako se ne utvrdi nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, onda objektivno nema dvostepenosti, jer je Upravni sud jedan. Nije to neka nauka i laicima je jasno o čemu je reč.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, tačno je da nisam te zakone branio. Imao sam jedan koncept, u Vladi je preovladao drugi koncept. Oni koji su predložili taj drugi koncept su i branili taj koncept i oni su nadležni sada za sprovođenje tog koncepta, tako da tema nije za mene, ali drago mi je da mogu da je ponovim.
Naravno, sve što dolazi od SRS je uvek bilo najbolje i tu nema dileme. Najbolji ste, najpametniji, ali i mi imamo priliku nekada nešto da se pitamo. Ne mislim da je međusobni odnos organa državne uprave materija Zakona o opštem upravnom postupku, bar ne tako sa sigurnošću, kao što ste vi ovde izneli, gospodine Martinoviću.
Mislim da smo mi vrlo jasno stavili naslov – Međusobni odnos organa državne uprave i zato smo ga stavili u Zakon o državnoj upravi. Zašto je to nama bitno? Rekli ste da vam nije jasno šta je racio legis.
Reći ću vam zašto mislimo da je ovo bitno. Do sada je u ZUP bila obaveza organa da pribavljaju sami dokumenta građana. Neka se javi neko ovde ili uopšte ko gleda ovaj program da kaže da mu je država sama pribavila neki dokument. Ne, nego šalterski službenik kaže – izvolite, vi donesite izvod iz matične knjige rođenih, a vama je izvod u Prokuplju; donesite državljanstvo, a državljanstvo vam je u Trgovištu. To je realnost u Srbiji.
Znači, mi smo promenili Zakon o matičnim knjigama, uspostavljamo centralni registar i hoćemo kao obaveznost da uvedemo da organi državne uprave pribavljaju ta dokumente. Zato se ne slažem s vama jer vi ste rekli "ako procenim". Nema šta organ da procenjuje, to je obaveznost organa da to uradi. Naravno, ako on treba da rešava o mojim pravima i obavezama, pa mu donesem moja dokumenta, onda nemamo nikakav problem, on će rešiti u skladu sa onim što ima.
Ako mu ne donesem, neće on meni da kaže – procenio sam da je efikasnije da ti sam trčiš da doneseš svoj izvod iz matične knjige. Dokle više da građani servisiraju i budu poštar između različitih organa državne uprave?
Dakle, zbog toga smo stavili da je to obavezno i u tome se razlikuje naš član od vašeg člana. Kod vas je stavljeno kao alternativa, kod nas je stavljeno kao obavezno i zbog toga mislim da vaš amandman nije dobar.
Kako da organ vrši uvid ako elektronske evidencije još uvek nisu uspostavljene? Ako ne postoji mogućnost da se elektronski izvrši uvid, on neće ni izvršiti. Nema tu dileme. Gospodine Martinoviću, naslov je ovde – međusobni odnos organa državne uprave. Nije ovde naslov – ostvarivanje prava u upravnom postupku, kako će građani da ostvare svoje pravo, nego je pitanje međusobnog odnosa organa.
Konkretno, sutra hoću da izvadim pasoš, odem u Ljermontovu ulicu. Zar moram da donosim policiji moje državljanstvo? Zar ne može policija da uđe u matični registar i da uzme moje podatke iz matičnih knjiga u PDF formatu, da ih priloži uz spisak predmeta, nego ću da idem u opštinu, ne znam koju, i da vadim taj isti i donosim policiji?
` To je bila intencija zakona, to je ratio legis. Ono što je bilo do sada nije funkcionisalo.

Na kraju, primetili ste nešto što sam primetio kao grešku, a to je ovlašćenje Vlade. Intencija je bila da to bude pitanje tehničkih uslova.
DSS je podneo amandman gde čak to spušta da to radi ministarstvo i oni su razumeli da su u pitanju tehnički uslovi. Vi ste to razumeli na drugačiji način, ali sam takođe video da to može biti sporno, pa smo podneli amandman i obrisali to. Evo, ako vam nešto znači, bili ste tu u pravu.
Istina, naš amandman smo podneli 29. novembra, ako je to uopšte bitno. Mislim da nije bitno, ali hoću da kažem, zašto vi toliko insistirate na tome, a vi ste vaš podneli 30. novembra. Znači, nismo ništa prepisivali, ali me ne bi bilo sramota i da sam prepisao od vas. To vam najiskrenije kažem. Zašto bi to bila sramota? Uzeo sam i prihvatio amandman SNS. Po meni su te stvari normalne.
Pošto ste insistirali na tome da smo nešto prepisali, kažem vam da nisam, ali budite sigurni, biću uvek spreman da prepišem, kada mislim da ste u pravu. Po meni, tu nema nikakve sramote. Zato postoji valjda Narodna skupština, nisu ministri najpametniji, niti njihovi saradnici. Zato i postoje amandmani.
Generalno posmatrano, postavili ste i pitanje javnih agencija. Rekao bih da smo tu istomišljenici. U više intervjua i javnih nastupa to sam ponavljao. Mislim da imamo jako ozbiljan problem. Taj problem je stvar političke volje, taj problem nije stvar Ministarstva državne uprave. Znate da se agencije osnivaju zakonima, sektorskim zakonima. Vi ste ovde u Narodnoj skupštini, kao Narodna skupština, osnovali do sada ne znam koliko agencija, na predlog Vlade.
Moje mišljenje je da treba sve poslove državne uprave da obavljaju isključivo organi državne uprave. Ne razumem zašto bi poslove državne uprave obavljale agencije koje nisu organi državne uprave, sem ukoliko nije želja da se zbog nekog statusa zaposlenih izmakne deo i stavi u jedan liberalniji status definisan Zakonom o radu, u odnosu na status Zakona o državnim službenicima, koji je rigidan, kao i svaki zakon o državnoj upravi svuda u svetu. Nema države u svetu gde to nije rigidno. Dakle, moje mišljenje je to da se iza toga krije to, jedan potpuno liberalniji način upravljanja tim subjektom.
Slažemo se oko toga. Veliki sam protivnik osnivanja javnih agencija. Neke javne agencije moraju da postoje, to je potpuno jasno, ali mislim da bi daleko korisnije bilo da se poslovi javnih agencija vrate u organe državne uprave.
U krajnjem slučaju, naš zakon poznaje tri vrste organa državne uprave. To su ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstva i posebne organizacije. Mislim da oni sa svojim različitostima dozvoljavaju da stavite poslove koji vam trebaju u neku veću samostalnost, kako nudi posebna organizacija.
To bi bili odgovori.
Što se tiče položaja zaposlenih u lokalnim samoupravama, vidite, kada taj koncept koji sam predlagao nije dobio većinu, taj koncept racionalizacije, jedan drugačiji koncept same reforme u organima državne uprave, onda po logici stvari i ovaj zakon o zaposlenima je pretrpeo, on je u izradi, kao što vam je poznato i Stalna konferencija učestvuje, radi na tome, ali on je pretrpeo određene idejne promene koje bi se uklopile u ono što je politika Vlade.
On će biti završen, ali iskreno vam kažem, sam položaj zaposlenih neće ništa promeniti, ukoliko to ne bude pratio odgovarajući zakon o platama tih ljudi, ukoliko se i dalje bude primenjivao ovaj zakon o platama u državnim organima i javnim službama na njih. Ništa nećemo dobiti time što ćemo ih samo izmestiti statusno, da se ne primenjuje Zakon o radu u državnim organima, koji neverovatno se stavlja van snage. To su neki apsurdi. Ja sam ih nasledio, ova vlada ih je nasledila i nema potrebe sada da se ukazuje, ko je to kada radio i donosio.
To bi bili odgovori na ova pitanja. Nema potrebe da budete u toj meri negativni prema ovom pokušaju koji suštinski menja i reformiše državnu upravu Srbije. Ovo radimo u tesnoj saradnji sa gospodinom Šabićem, poverenikom za informacije od javnog značaja, u onom segmentu koji se odnosi na zaštitu podataka od ličnosti.
Jako mi je važno da ne napravimo faul u tom pravcu. Da li smo možda previše oprezni u implementiranju ovoga? Jesmo, na ovo se čekalo ne znam koliko desetina godina, pa to sad radimo oprezno, ali do kraja mandata ove vlade, verujem da skoro niko ili bar mali broj ljudi će kad su u pitanju bar matične knjige biti poštar i raznositi to između državnih organa.
To je po meni najveća reforma državne uprave u poslednjih 60 godina. Taj zakon o matičnim knjigama i stvaranju matičnog registra, ako neko misli da postoji nešto veće u državnoj upravi od toga, spreman sam da o tome diskutujem. Ne vidim da je postojala veća reforma i da li išta postoji što će državnu upravu Srbije definitivno prebaciti u 21. vek od zakona o matičnim knjigama, registra i ovih pratećih izmena zakona, kojim želimo da to učinimo živim i da učinimo obavezu držanih organa da, kada postupaju u upravnom postupku po zahtevu građana, sami putem računara prikupljaju ta dokumenta.

Nema potrebe meni da govorite da je legitiman, nikad nisam osporavao da je legitiman stav koji zastupa bilo koji narodni poslanik. Naravno da je legitimno. Vi mislite tako i rekao sam vam da ne mislim tako, ali mislim da vi prosto, shodno činjenici da sam ministar, a vi opozicija, po svaku cenu hoćete da izvedete kritiku ovoga što sam predložio. To je legitimno, nije sporno, ali vi sad mene pitate zašto to? Zato što je ZUP upravo predviđao ovo što vi predviđate da može.
Zakon o upravnom postupku kaže može i vi kažete u vašem amandmanu da može. Hoćete da ostanemo na istom stanju koje kaže može i da to zavisi od procene službenika kome se sutra kao građanin obratim da proceni da li može ili ne može, a meni će službenik da kaže e idi ti tamo pa donesi to. Znači, kažem nije "može" nego "dužan je".
Rokovi, suština daće se Zakonom o opštem upravnom postupku, materija zaštite će se dati Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a ovde sam naterao državni organ da mora. Tu je razlika.
Vi kažete zašto do sada Ministarstvo državne uprave nije nateralo organe. To, da vam kažem, gospodine Martinoviću, nije korektno. Zašto vi niste, kada je vaša koleginica bila ministar, zašto prethodni ministar nije, zašto ministar pre prethodnog ministra nije? Zašto niko pre 60 godina u ovoj državi nije naterao na to? Vi mene pitate zašto za dve godine nisam naterao, a pritom nema zakonske obaveze, nego se samo kaže može.
Budite korektni. Svi mi živimo u istoj državi. Svako od nas se upisivao i u školu, i na fakultet, i ženio se i udavao. Znamo kako to izgleda. Sad ćete vi meni da kažete zašto za ove dve godine niste uradili, pa evo radimo. Bar radim i menjam to, ali to prosto nije ni moglo po mom uverenju i nemam nameru da optužujem kolege odranije. Nije ni moglo dok neko nije krenuo da uspostavlja elektronske centralne baze.
Krenuo sam da uspostavim elektronsku centralnu bazu gde ćemo svi biti, sa našim podacima i na kojoj će putem sertifikata biti prikačeni organi državne uprave, a baza će, u skladu sa preporukama zaštitnika poverenika, beležiti dan ulaska, osnov ulaska, trajanje ulaska, povučene podatke itd, da bi se garantovala bezbednost naših podataka o ličnosti.
Prema tome, potpuno razumem vašu kritiku, ali dozvolite i meni da kažem šta mislim o svemu tome na isti način. Hvala.

Hvala vam. Ovo sada što ste rekli, to je pitanje ovih amandmana koje smo podneli, a koje ste i vi podneli.
Kao što smo ustanovili, mi smo reagovali odmah nakon usvajanja Predloga zakona odnosno utvrđenja Predloga zakona i napravili amandman koji govori o čemu govorite. Ne mogu da verujem da to vama nije poznato.
"Organi državne uprave u postupku rešavanja o pravima, obavezama ili o pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke, po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom", "z" malim slovom, "vrši uvid, pribavlja, obrađuje podatke iz evidencije odnosno iz registara koji u skladu sa posebnim propisima vode drugi organi državne uprave itd."
Gospodin Martinović zna, a verovatno i svi koji su ove struke zašto sam naglasio "z" malim slovom.
Stav 2: "Vršenje uvida, pribavljanje i obrada podataka iz evidencije odnosno iz registara koji se vode u elektronskom obliku", dakle, to je taj drugi slučaj kada su u elektronskom obliku, ''iz stava 1. ovog člana vrši se putem informacionog sistema koji obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka o ličnosti.''
Stav 3. o kojem ste malopre govorili: "U postupku iz stava 1. ovog člana organ državne uprave može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvrđeni kao neophodni za rešavanje o određenom pravu, obavezi ili o pravnom interesu stranke".
Gospodine Martinoviću, mi smo ovo radili u neposrednoj saradnji sa poverenikom za informacije od javnog značaja. Da li se slažem sa ovim ili da li se vi slažete sa ovim, dozvolićete, u ovom slučaju je irelevantno.
Dakle, Narodna skupština je izabrala poverenika za informacije od javnog značaja koji je zakonom ovlašćen da vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, između ostalog, kao i o ovim informacijama od javnog značaja, ako je njegov stav ovo, vi i ja ćemo da objasnimo da on ne zna svoj posao i da ćemo vi i ja bolje to da uredimo tako kako vi mislite ili kako ja mislim. Jesmo izmenili prvobitni tekst zakona. Podneli smo amandman.
Vaš član, gospodine Martinoviću, razlikuje se od našeg člana ne po ovome, ovo je identično i u vašem i u našem, razlikuje se po sledećem – vi ste u vašem amandmanu rekli ako se time omogućava brže i efikasnije rešavanje upravne stvari, odnosno da se lakše i ekonomičnije pribave ti dokazi itd.
Pitam vas, gospodine Martinoviću, dođem na šalter, da pojednostavimo stvari, životne stvari, dobar dan-dobar dan, hoću pasoš, da li su šalterska službenica ili službenik ti koji će proceniti da li je ekonomičnije da me pošalju da trčim od šaltera do šaltera ili će oni to uraditi? On bi trebalo da se vlada u skladu sa načelima ekonomičnosti, efikasnosti itd, ali mi smo i do sada imali otvoreno polje da se ljudi vladaju na taj način, pa se najčešće to završavalo na štetu nas kao stranaka. Zbog toga smo to stavili kao obaveznost.
Ovo glavno što ste pitali, moram da vas obavestim da se zadnje dve godine intenzivno radi na unapređenju informatičkih sredstava u jedinicama lokalne samouprave. Imamo tačnu analizu u ministarstvu, ali ću pokušati da parafraziram, pre dve godine imali smo čak 30 ili 40 jedinica lokalne samouprave koje uopšte nisu imale bilo šta dostojno vremena u kojem živimo kada je u pitanju informatička tehnologija. Nismo praktično komplet sanirali taj problem.
Trenutno mislim da je pri kraju, ali mi ćemo to objaviti, najveća mreža informatička u Srbiji, to je mreža koju smo u ovih godinu i po dana napravili zajedno sa Poštom Srbije, ona ide do svakog matičnog područja. Najveća informatička mreža u Srbiji je upravo u izradi, tako da će osnovna evidencija građana, to je matična knjiga, biti umrežena i drugi primerak se vodi u elektronskoj formi. Simultano idemo sa tim tehničkim rešenjem i sa izmenama zakona.
Zakon o opštem upravnom postupku naravno da će da dotakne ovu materiju, ali mnogo podrobnije, mnogo dublje i daće opšte okvire kako izjednačiti elektronski papir i dokument, kao što je to predviđeno Zakonom o elektronskom popisu, o elektronskom dokumentu itd. To će sve da da Zakon o opštem upravnom postupku.
Verovatno vam je poznato da i tu radimo projekte. Poznato vam je verovatno da sada veliki poreski obveznici u elektronskoj formi prijave porez, da smo izmenili uredbu o kancelarijskom postupku da bi dali kakav-takav okvir takvom načinu postupanja.
Jednostavno, u ove dve godine se radi na tome dosta i činjenica je da se iz korena menja ta vrsta komunikacije i rad. Tri organa su sertifikaciona tela. Izdaju se sertifikati građanima, i fizičkim licima i pravnim licima. Bilo bi dobro da je moglo preko noći da se kaže da svi imaju kompjutere, da su svi informatički povezani, ali nažalost to nije tako, što ne znači da neće biti.
Do kraja ove godine imaćemo birački spisak kao elektronsku jedinstvenu bazu podataka. Građani će moći da biraju gde će da glasaju. Neće više to biti problem da kažete da idete danas u Kraljevo, a na dan izbora ćete biti u Kruševcu. Glasaću tamo. Trudimo se da uradimo ove promene najbolje što možemo.
Konsultujemo ljude koji su najmerodavniji i moja najveća briga u svemu tome je zaštita podataka o ličnosti. To vam najiskrenije govorim. Spreman sam da radimo i sporije ako treba, ali da budu zaštićeni podaci o ličnosti.
Tesno sarađujemo sa onim ko je ovde zakonom ovlašćen da brine o tome. To je poverenik za informacije od javnog značaja. Tu ne vidim zašto bi ovo imalo toliku kritiku sa vaše strane kada ne mogu da shvatim šta mi to ovde loše radimo, izuzev tog stava, koji delimično mogu da prihvatim, da li i u kojoj meri će se ova materija nalaziti u kom zakonu.
Očigledno je da će ova materija biti sadržana suštinski u tri zakona, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o opštem upravnom postupku, koji će dati opšti okvir, i delimično ovog zakona. U nizu sektorskih zakona koji će definisati pojedine postupke u skladu sa specifičnostima kojima se to zahteva, kao što imamo opšti upravni postupak, a u sektorskim zakonima definisane postupke odstupanja i od rokova, pa čak i negde odstupanja od načina kako se vodio taj postupak, odstupanja od dvostepenosti upravnog postupka, što mislim da je jako loše.
Ali, to je opet Narodna skupština usvojila na predlog nekih ministara da nemamo žalbu, nego da idemo u upravni spor. Kažem opet, to nije pitanje za mene, kao što nije pitanje ni upravnog spora za mene, jer je upravni spor uređen u onim okvirima koji je dat Zakonom o uređenju sudova. Hvala.

Sve je, gospodine Martinoviću, jasno, to sam siguran. I ovo je sada potreba da se ovo kritikuje zbog toga što ste vi opozicija, a ja sam predstavnik Vlade. Kao što vam je jasno da nikakva batina nije upotrebljavana u Srbiji.
Gospodine Martinoviću, 575 ako se ne varam, 590 odbornika je potvrđeno SRS isključivo zahvaljujući, evo gledaju me tamo kolege kojima to nije milo, zahvaljujući mojim stavovima, mišljenjima koje sam potpisao kao ministar i presudama okružnih sudova na osnovu zakona i rešenja u zakonu koje sam, zajedno sa kolegom Bratislavom Đokićem, čiji sam autor bio ja.
Suprotno ideji moje drage koleginice tada, koja je smatrala da to treba da bude na osnovnim sudovima, time se ona nije protivila generalnoj ideji, a ja sam smatrao da to bude na okružnim i pokazao sam da je na okružnim bolje.
Nećemo da preskočimo tu priču, da postoji batina koja ima, istina, broji jedno 16 inspektora i uteruje strah i trepet u Srbiji, upravnih inspektora. Nemojte to da pričate, jer jednostavno nije tačno. Ali, mislim da baš vi iz SRS znate da to nije tačno. Potpuno je nekorektno to što pokušavate da kažete da sam na bilo koji način politizovao rad inspekcije ili ministarstva kad su u pitanju lokalne samouprave.
Gospodine Martinoviću, kažem vam, mi kao upravna inspekcija i to vi znate u stvari, sada se vama obraćam kao što se i vi meni obraćate, a znate da znam šta je ovde istina. Znači, kažem vam, mi kao upravna inspekcija, odnosno upravna inspekcija može da kontroliše, između ostalog, upravne radne odnose itd. Ono što kontroliše, to je jedino što mi u ovom momentu kontrolišemo i možemo da kontrolišemo po zakonu, a to je dužina trajanja upravnih sporova. Dakle, ažurnost rešavanja upravnih postupaka i ažurnost rešavanja predmeta.
Zakonom propisani rok, opšti rok za rešavanje predmeta u upravnom postupku je 60 dana. U tom roku oni reše sve probleme.
Šta je ovde problem? Ako bismo mi sada rekli službeniku, dođete pred matičara i kažete – hoćemo da se venčamo. Vama matičar da onaj formular, znate onaj na šalteru i kaže – donesite izvod iz matične knjige rođenih itd. Ne možemo zbog toga mi da kaznimo onog matičara, jer njemu u ZUP-u ne kaže da je on obavezan da to prihvati, nego mu samo kaže da on može to sam da nabavi. To što on neće, to ne mogu ja, rukovodilac organa je taj koji o tome odlučuje, reći će – ovaj službenik mi ne radi dobro, da iskontrolišem, a ne znam ni koliko imamo, 11.000-12.000 matičnih područja u Srbiji.
Znate, uostalom, koliko se upravnih postupaka radi. Imamo desetine hiljade ljudi koji rade različite upravne postupke u jedinicama lokalne samouprave i državne uprave. Vi sada hoćete da kažete da on, gde nema eksplicitnu zakonsku obavezu da nešto uradi, da to bude osnov za njegovo sankcionisanje, koje bi naravno, opet trebalo da uradi rukovodilac organa, ako on neažurno radi. To je, gospodine Martinoviću, prosto nemoguće.
Razlike između toga do sada i ovoga novoga je što smo uradili dve stvari – napravili smo prvu evidenciju, napravili mrežu elektronsku i ustanovili kao obavezu državnog organa, obavezu, a ne više može, on mora da pribavlja dokumenta, bilo elektronski, bilo iz ovog stava 1. što će ih pribaviti papirnim putem. On se u svemu tome drži okvira koji je dat Zakonom o opštem upravnom postupku. Ako bi on ovo odbio, tada imam osnov da se to prijavi inspekciji, rukovodiocu organa i da se takav čovek kazni. To je razlika.
Pitali ste me – šta sada, kada dođete? Pravo da vam kažem, verujte, sada kada dolazite i kažete čoveku to. On kaže – donesite mi to i to od dokumenata. Realno, gospodine Martinoviću, nemate zakonskog uporišta da preduzmete bilo šta. Tu se kaže – može, a ne kaže da je to njegova obaveza. Može da ga oceni rukovodilac kao lošeg, ali budimo realni, ko je ovde u Srbiji došao da obavi neki posao gde je trebalo da se pribavi dokument iz nekog drugog državnog organa i da je to državni organ uradio umesto njega. Nikada nisam imao tu čast, a bavio sam se advokaturom. Nikada mi se to nije desilo.
Sada je to obaveza. Sada dođete na šalter i kažete to, podnesete zahtev i odete kući. Njegovo je da to reši. Neće mu biti teško, jer opet kažem, veliki broj je već sada elektronski povezano.
Pitali ste me za jedinstveni birački spisak. Jesu svi obećavali jedinstveni birački spisak. Kakve veze ima, u mandatu sam samo dve-dve i po godine. Predložio sam zakon. Vi ste ga kao narodni poslanici usvojili. Trenutno se radi taj birački spisak.
Kažem vam, Srbija će do kraja 2011. godine imati jedinstveni birački spisak kao elektronsku bazu podataka, i u prošlost će otići oni vozovi i autobusi, putovanja itd. Ne mogu odgovarati za ono što je bilo deset godina unazad, kao što ne mislim da i vi gospodine Martinoviću treba da odgovarate šta je bilo 20 godina unazad. Bili smo akteri tih dešavanja, da bismo sada jednan drugog optuživali, zašto neko 2001. ili 2005. godine nije nešto doneo. To isto važi i za vas, zašto vi to niste 1999. godine uradili? Mi imamo višestranačje od 1990. godine.
Treće, ne znam šta je bilo treće, ali generalno mislim da se vi slažete sa ovim ovde i znate da sam u pravu. Ali, ako hoćete možemo i dalje da idemo na ovu temu i da radimo pitanje po pitanje.

Nadam se da sam dobro razumeo vašu diskusiju u jednom pozitivnom tonu i drago mi je da imate taj stav prema ovome što mi radimo.
Ne znam da li zaslužujem vaše poverenje da mi verujete na reč, ali uopšte nije bitno, sa zadovoljstvom bih i prepisao, u stvari ne bih se mučio, prepisivao ne bih, prihvatio bih amandman, to je mnogo lakše.
Ali, verujte mi, 25 minuta je razlika prijema u Skupštinu a pre toga ga je Vlada usvojila, mislim u 13.00 časova na sednici. Kažem opet, vaš amandman je odličan. Tu nema dileme. Jedini problem je ostao oko pitanja evidentiranja. To je pitanje koje sam postavio.
Međutim, kao i u odgovoru koji smo vam naveli i o tome sam razgovarao sa gospodinom Šabićem – pitanje evidentiranja je materija i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao što znate, svaka obrada, prikupljanje podataka itd. samo po sebi je krivično delo.
Drugo pitanje evidentiranja, generalno da pokušamo da rešimo, morali bismo da napravimo jedan poseban akt koji bi se time bavio, znači da bi opet zadrli u neke sektorske, recimo za matične knjige konkretno. Dakle, za matične knjige konkretno, svaki ulaz u sistem kao što ste malopre pričali za krtice, odnosno sertifikovanim potpisom se definiše vreme, broj podataka itd.
Imate treću stvar, šta ako je ušao neovlašćeno? Znači, on za svaki svoj ulazak mora da ima, ali tu već ulazimo u pitanje inkriminacije. Da li me razumete, kako da znam da neko od 8.000 matičara u Srbiji ne gurne karticu i uradi nešto?
Evo pitanja za danas, kako i vi i ja da ovde znamo da trenutno neko ko sedi tamo, nije otvorio onu knjigu i gledao naše podatke. Da li će neko da radi krivična dela? Činjenica je da se ovim smanjuje mogućnost da to neko radi, da uvodimo veći stepen bezbednosti, a opet kažem, krivična dela postoje, postoje kazne za krivična dela i vi ne možete to rešiti time što utvrđujete procedure, jer krivično delo jeste posledica kršenja već postojeće i utvrđene procedure.
Prema tome, potpuno razumem vaš amandman. Moje pitanje je isto bilo da li treba ovim zakonom rešiti evidentiranje? Opšti stav, dakle, sa svima s kim sam pričao, samo evidentiranje i način procedure evidentiranja treba rešavati Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, a da ne treba brinuti u međuvremenu zbog toga što je kao krivično delo već utvrđeno svako neovlašćeno baratanje podacima.
Prema tome, zbog toga je odgovor na vaš amandman taj. Inače, nemojte sumnjati, kao što sam tražio da se prihvati vaš amandman koji se tiče visokog obrazovanja, delim ocenu koju ste rekli, nemam nikakav problem, jer svako treba da ostavi nešto iza sebe.
Na neki način, autor sam cele ove reforme koja se tiče matičnih knjiga i znam da meni znači mnogo više što niko više ne traži matične knjige ne starije od šest meseci, venčanih, rođenih i umrlih, meni znači što više ne morate da birate, odnosno kada se završi potpuna reforma, nećete morati da idete u tačno određenu opštinu po matične knjige.
Meni, dalje, znači što će ovaj zakon u punoj svojoj primeni značiti da ljudi praktično više neće ni znati šta je to izvod, jer im neće trebati, moći će da imaju po jedan kući, ali taj trajno vredi i neće morati da ga nose.
Nemam problem da se sada borim sa autorstvom nad ovim, nad bilo kim, već samo mogu da vam se zahvalim za amandmane koje ste podneli, jer ste nam pomogli, zaista ste nam pomogli, s tim što reč, to evidentiranje, sa svima s kojima sam razgovarao, uključujući i poverenika za informacije, stav je da ne mogu ovde da ga regulišem, odnosno ne možemo da regulišemo evidentiranje, a da istovremeno ne treba da imam brigu, jer to može biti materija kancelarijskog poslovanja, zbog toga što su neovlašćeni ulazi krivična dela. Dakle, već je zaprećeno krivičnom sankcijom za svaku vrstu obrade podataka gde su zaštićeni podaci o ličnosti.
Hvala vam u svakom slučaju na diskusiji.

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi ima dva cilja. Jedan, kao što možete da vidite iz člana 2, odnosi se na prilagođavanje odredbi zakona novim odredbama koje se odnose na visoko obrazovanje. Ono što je suština nalazi se u članu 1. ovog predloga zakona i odnosi se na, praktično, afirmaciju razvoja uprave u Srbiji.
Kao što vam je poznato, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je pre dve i po godine započelo jedan projekat koji se odnosi na automatizaciju procesa izdavanja matičnih knjiga, odnosno uspostavljanje centralnog registra matičnih knjiga u Republici Srbiji. Taj proces u suštini ima nekoliko faza, koja svaka za sebe nosi neku od dobrobiti za građane i za državu.
Prva faza jeste ta da je uspostavljanjem jedinstvenog sistema moguće da svaki građanin svoje izvode iz matičnih knjiga izvadi bilo gde, u bilo kojoj opštinskoj upravi u Republici Srbiji, nezavisno od matičnog područja u kome se njegova matična knjiga vodi.
Druga faza, istovremeno sa ovim, u zakon su unete odredbe da ti izvodi iz matičnih knjiga važe neograničeno.
Promenili smo obrasce. Obrasci imaju jedan nemali broj elemenata zaštite. Sada kada neko uzme izvod iz matične knjige rođenih, venčanih ili umrlih, taj izvod važi neograničeno, što onemogućava da se građani maltretiraju i da uvek moraju da imaju izvod ne stariji od šest meseci, što je inače bilo, rekao bih, posledica neke čudne prakse, obzirom da u ranijim matičnim knjigama takođe nije stajalo nikakvo vremensko ograničenje.
Sada u svakom slučaju stoji izričita odredba da izvodi važe neograničeno. Važe sve do onog momenta dok se podaci o njima ne promene. Treće, što je u stvari i najvažnije, uspostavljanjem ovog centralnog sistema organi državne uprave i jedinice lokalne samouprave mogu da komuniciraju direktno sa sistemom.
U ovom momentu mi u sistemu imamo nešto preko dva miliona upisa. To je posao koji će trajati sigurno do sredine 2012. godine zbog toga što jedinice lokalne samouprave jednostavno ne mogu da izvrše upise, nisu ni tehnički osposobljeni. Mi radimo na tome, ali jedan veliki broj građana se već sada nalazi u sistemu i određeni broj gradova.
Tu je, u stvari, bitna ova izmena zakona koji danas predlažemo, zbog toga što ustanovljava kao zakonsku obavezu državnim organima, odnosno organima državne uprave, ovde konkretno da u svim postupcima kada rešavaju o pravima, obavezama, po zahtevima građana, moraju sami da pribavljaju ona dokumenta koja su im dostupna putem elektronske komunikacije.
Šta bi to u praksi trebalo da znači u narednim mesecima? To bi značilo, kada dođete u organ državne uprave, recimo MUP i hoćete da vadite pasoš, nema pravo MUP da vam traži izvod iz matične knjige rođenih, već je to nešto što država već poseduje i zbog toga će MUP, elektronskim putem, da pribavi taj dokument.
Ova zakonska odredba, u stvari, uspostavlja jedan novi princip u radu organa državne uprave, a to je da sva dokumenta koja se nalaze kod organa državne uprave, a nalaze se u tim registrima koje država treba da stvara, kažem, ovaj matični se već radi, već je skoro polovina urađena, dakle, svi ti dokumenti koje država ima nema potrebe građani da njima barataju.
Mogu građani da ih imaju, ko želi da ima kući izvod iz matične knjige moći će da ga ima, naravno. Ali, nema potrebe da mi kao građani budemo neki pismonoša od jednog do drugog šaltera državnih organa i da donosimo svoja dokumenta.
Ceo taj posao sa matičnim knjigama znači, mi smo svi ovde, normalno, punoletni i imali smo prilike, susretali smo se od svoje osnovne, srednje škole, fakulteta, oni koji imaju decu, kada su upisivali decu u školu, susretali smo se sa tim izvodima iz matičnih knjiga milion puta. Verovatno se svako od nas nervirao i što mora da uzima taj izvod i što mora da putuje u tačno određenu opštinu da bi uzeo izvod i što mora da bude ne stariji od šest meseci.
Dakle, mi na ovaj način praktično sve to stavljamo u prošlost i neke buduće generacije, jednostavno, mnogi ljudi neće ni znati šta je izvod iz matičnih knjiga, jer kada se sad uspostavi centralni registar, svi državni organi će baratati tim registrom bez potrebe da građani učestvuju u tom baratanju.
Iskreno se nadam, za nekoliko godina, kada pitate nekog mladog čoveka – je l' imaš izvod iz matične knjige, on će gledati u čudu jer neće ni znati šta je izvod iz matičnih knjiga. To je stvar koja će cirkulisati u elektronskoj formi između državnih organa. Znaće, kažu potpredsednici Skupštine – oni koji dobiju dete. Hvala bogu, oni će znati i treba da znaju.
To je jedan kratak predlog izmena i dopuna Zakona. Ići će izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, da bi lokalne samouprave postupale na isti ovaj način. Naravno, može se zameriti zašto ne postoji jedan opšti zakon koji bi u celini ovo regulisao. Verujte da je u ovom momentu teško sagledati jer s druge strane imamo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Mnogo sam razgovarao sa gospodinom Šabićem vezano i za ovaj zakon. Ovo i svi ti podaci koji treba da se nalaze u tim registrima su posebno osetljivi sa aspekta zaštite podataka o ličnosti. Zbog toga mislim da je bolje da idemo postepeno, ali je nesporno da smo krenuli i da ćemo zakone lako doneti, važno je da mi brže napredujemo u pravcu uspostavljanja tih centralnih registara.
U svakom slučaju, nadam se da do kraja mandata ove Vlade, ukoliko bude dugačak koliko bi trebalo da bude dugačak, ali nema dileme da zaista za nekoliko godina Srbija će imati taj matični registar, kao centralnu bazu podataka i, verujte, to je možda i najveća reforma državne uprave od stvaranja one stare Jugoslavije, pa do danas. Toliko u uvodnom izlaganju. Hvala vam.

Naravno, da nema TV prenosa, sigurno ne bih odgovarao, jer ovo je neverovatna diskusija u trajanju od 16 minuta. Teško je da razumem šta ste rekli, sem što su se ljudi smejali, nikom nije jasno o čemu vi pričate generalno. Nije prvi put. Problem je što ovde postoji TV prenos i što neko može da pomisli ozbiljno nešto vezano za ovo što vi pričate.

Vrhovni sud u Srbiji, ne znam na šta mislite. U ovom momentu naše uređenje sudova je tako, ne postoji Vrhovni sud, to je postojalo ranije. Što se tiče tih odborničkih grupa koje su nastale, ne znam da li vi to govorite o vašem koalicionom partneru koji sedi desno od vas. Oni nisu učestvovali na izborima, a sede ovde.

Vidim ovde amandmane, vidim hiljadu stvari. Ne znam uopšte o čemu pričate, sem ako hoćete da kažete da je zemljotres u Kraljevu izazvala DS. Koštunica je možda izazvao zemljotres u Kraljevu, dobro možda, vi možda jeste, a ko je koga oterao u grob. Stvarno vi onako baš nemate mere. Krene vas i nemate kontrolu.

Prethodni gradonačelnik je Jovašević Ljubiša, doktor, eno ga živ i zdrav čovek, bio na TV pre neki dan, slično tako vama ima običaj da govori. Generalno ne znam šta je poenta vašeg javljanja. Nezakonite skupštine.

Postojala je odluka Ustavnog suda, niti sam je ja doneo, niti sam je izmislio, a lepo sam upozorio i ovaj parlament i javnost pre dve godine da mora da se promeni Zakon o izboru odbornika. Lepo sam upozorio, doći će odluka Ustavnog suda i biće problema. Niko me nije slušao.

Došla je odluka Ustavnog suda da mandati pripadaju odbornicima, šta sad ja mogu sa tim da li će gospodin Mlađan Dinkić da ode ili ne znam ko već. Mlađan Dinkić je meni kolega u Vladi, on radi svoj posao, ja radim svoj posao, niti imamo dodirnih tačaka u našem radu.

Što se tiče postavljanja ovih privremenih organa, gospodine Iliću, dok sam bio u vlasti s vama, privremene organe smo postavljali na taj način što su bili kompletni iz vladajuće koalicije. Otkad je novi Ustav i novi zakon, privremene organe isključivo posmatramo što tri idu iz koalicije koja je na vlasti u Vladi, a dva idu vodeći računa o srazmernosti stranaka koje su bile ranije u parlamentu.

To je utvrđeno ustavom i zakonom i kakve veze ja imam s tim ko će biti postavljen. To je privremeni organ vlade i ove godine, ako se ne varam, samo jedna opština je raspuštena i generalno ne mogu da shvatim 16 minuta ovo što ste rekli, da imamo sad vremena, pa da lepo uzmemo da vidimo rečenicu po rečenicu, da se lepo i nasmejemo, samo bi bilo dobro da nema TV prenosa.

Što se tiče Kraljeva, gospodine Iliću, sem što smo izazvali zemljotres i što smo krivi za svu pošast u Srbiji, ne samo u Kraljevu, jeste, za poplavu smo mi krivi itd., znači postoji procedura, gospodine Iliću, ne može to na o-ruk. Ne mogu sad da dođem i danas zemljotres, sutra se zidaju kuće i ne znam šta.

Postoje procedure koje moraju da se ispoštuju. Postoji nešto što se zove inženjeri, to su građevinske struke. Moraju i oni da utvrde na 16.000 objekata štete, moraju da se rade projekti, ima crtež, projekat, kako, šta. Pravnik sam i to ne znam. Postoji to, verujte. Prema tome, sve ima svoje vreme i svoju proceduru.

Spreman sam da svaku odgovornost podnesem. Gospodine Iliću, tri godine sam ministar, bio sam i s vama u vladi i sad sam ministar. Evo, sad će biti rekonstrukcija vlade, možda neću biti ministar, spreman sam, verujte, svaku odgovornost da podnesem za sve od prvog do današnjeg dana.

Ni jedna jedina stvar u mom ministarstvu nije urađena nezakonito. Nijedno raspuštanje jedinica lokalne samouprave nije uređeno nezakonito. Nijedan privremeni organ nije uređen nezakonito. Sve što se tiče Kraljeva radim najbolje što mogu, isto što radim najbolje što mogu što se tiče Preševa, Bujanovca i Medveđe. Vi mislite da ni je dobro, jednog dana će se promeniti vlast, izvolite, uđite u moje ministarstvo i poređajte sve, hajde recite šta na valja.

Spreman sam na svaki mogući način da odgovaram za svoj rad i pred javnošću, i pred nadležnim organima i ne znam šta sve. Super je vama to, vi ustanete i ispričate. Ne znam šta ste počeli, a šta ste završili sa vašom pričom. Samo sam gledao po sali, ne znam da li iko ovde zna šta ste hteli da kažete. Sve ste živo, od Mlađana Dinkića, zemljotresa, lokalnih samouprava, matičnih knjiga, sve ste uspeli za 16 minuta da objasnite, pošast, obećavali smo ovo, obećavali smo ono.

Za razliku od vas, mi smo obećavali, vi nikada ništa niste obećavali, a sve ste ispunili više nego što ste obećavali, i šta sad? Narod je izabrao nas. Šta sad da radimo? Biće ponovo izbori, ako ste u pravu, narod će izabrati vas.

Setiće se sve lepote dok ste vi bili ministar infrastrukture, setiće se svog vašeg odnosa prema javnosti, vašeg odnosa prema novinarima, vašeg lepog ophođenja, izražavanja, svega će se narod setiti i poželeće vas kao sunce što se poželi i reći će – evo, glasamo za Velju Ilića.

Nema tu problema, a onda ćete moći da rešite i ovo sa ovim poslanicima koji nisu učestvovali na izborima, odnosno na političkim strankama, pa ih vi lepo sve izbacite iz parlamenta, budite principijelni kao što ste sada bili u ovoj vašoj diskusiji.

Prema tome, zamolio bih vas ako možete da kažete koju reč o ovom zakonu o matičnim knjigama, pošto je to tema dnevnog reda. Ukoliko nećete, nemam nameru više da odgovaram na ove vaše monologe. Trudiću se da se ne smejem, iako vidim da se ovde mnogi smeju, ali to je pitanje za vas, nije za mene, vi treba da razmislite o tome zašto ste došli u situaciju da kada govorite uglavnom se ljudi smeju.

Razmislite o tome zato što se bavite politikom 20 godina i zaslužili ste nešto više od toga. Sami ste sebe doveli u situaciju u koju ste se doveli, da se i ja sad javljam da vam odgovorim isključivo pod pritiskom toga što su upaljene kamere. Vaša izlaganja, otkad sedim ovde i pratim vas, zaista više ne zaslužuju nikakve odgovore, sem tih podsmeha koje ćete videti na licima ljudi koji vas slušaju.