Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8187">Milan Marković</a>

Milan Marković

Demokratska stranka

Govori

Hvala. Dobar dan, poštovane dame i gospodo narodni poslanici.
Dakle, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima u stvari uvodi sve one standarde koji su uvedeni izmenama i dopunama, odnosno mislim da su samo bile izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, nedavno, koje je upravo Narodna skupština i utvrdila kao predlog i nakon toga usvojila. Dakle, u skladu sa onim što ste vi ovde uradili mi smo upodobili ovaj zakon o lokalnim izborima. Naravno, nije to jedini razlog, imali smo prošle godine i odluku Ustavnog suda, koja se odnosila na tzv. blanko ostavke i na redosled prilikom ulaska u lokalni parlament. Tako da, svakako smo morali da popunimo tu prazninu koja je nastala odlukama Ustavnom suda. U svakom slučaju, podsetiću koji su to standardi koji se uvode ovim izmenama ovog zakona o lokalnim izborima.
Prvi je, dakle, da nema blanko ostavki. Drugi je učešće manje zastupljenog pola, na isti način kako je to regulisano i prilikom izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Treće je, naravno, ta tzv. zaključana lista, gde će se ulaziti po redosledu koji se da prilikom kandidovanja. Četvrta izmena i peta, da kažemo uslovno rečeno, su tehničkog karaktera. Ova jedna se odnosi na to da rok od dana raspisivanja do dana održavanja ne može proteći više od 60 dana. Naravno, i to je usklađivanje sa onim što je navedeno u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a što je posledica odredbe Ustava koja se odnosi na taj rok od momenta raspisivanja do dana održavanja. Izvršene su ove izmene koje se odnose na Zakon o uređenju sudova, još od prošle godine, ako se ne varam, a odnosi se na to da umesto Okružnog suda, nadležnog za rešavanje sporova, sada jeste Upravni sud.
Dakle, to je to. Nažalost, možda je propuštena šansa da se izvrše neke korenite izmene našeg izbornog sistema. Nisam siguran koliko je ovo što je parlament usvojio, kada je u pitanju izbor narodnih poslanika, i ovo što je sada o lokalnim izborima, pravi odgovor na sve probleme sa kojima se mi suočavamo, ali je nesporno korak napred u uvođenju nekih standarda koji su jako važni i koji bi trebalo u perspektivi da daju kvalitetniji politički život, više odgovornosti, bolji odnos izabranih lica i građana. Prema tome, ovo je svakako korak napred i korak u dobrom smeru i treba nastaviti ovim putem dalje u izgradnju našeg izbornog sistema, kao dela našeg političkog sistema koji svakako zahteva i mnoge druge korekcije. Hvala vam.
Gospodine Đuriću, predložio sam ono što je ova skupština spremna da usvoji. Nikako ne može biti moja odgovornost što Skupština nije spremna da usvoji nešto više ili nešto drugačije od ovoga što sam predložio.

I dalje tvrdim da sistem koji sam promovisao pre dve godine, vezano za koji sam bio i u vašoj partiji i razgovarao sa rukovodstvom vaše partije, jeste najbolji sistem koji sam čuo. Nisam čuo bolji. Ni vaša partija, kao ni druge opozicione partije, kao i deo partija na vlasti, niko nije bio spreman da menjamo izborni sistem, a pritom niko nije ni predložio drugi izborni sistem, izuzev jednog

predloga iz jedne opozicione partije da primenimo vojvođanski sistem: pola-pola, koji je mešavina dva sistema sa svojim dobrim i lošim stranama, ali suštinski ne jedan novi kvalitativno bolji sistem.

Jesam zagovarao reformu političkog sistema. Ako je to odgovornost i krivica, dobro je da ubuduće znamo i da ćutimo kad imamo neke ideje, nego da idemo linijom manjeg otpora. Ne zaboravite da u toj reformi izbornog sistema prvi put se čulo za državnu izbornu komisiju kao jedan nezavisni organ, umesto RIK, koju sada imamo. To je postalo tema i to će biti usvojeno pre ili kasnije. Napravio sam taj zakon i on će biti ove godine, dogodine, neko će ga usvojiti i taj deo će postati stvarnost.

Napravili smo zakon o biračkom spisku, zahvaljujući tom zakonu i ja i vi i svi naši sugrađani će od septembra sms-om moći da provere da li su upisani, moći će da provere gde glasaju, moći će da promene mesto glasanja, da kažu - hoću baš taj dan da budem u Mladenovcu, u Medveđi i Preševu, pa ću da glasam tamo.

Neke stvari su se promenile. Da li sam zadovoljan? Delimično. Da li je moglo sve? Moglo je, ali ne zavisi od mene.

Dakle, ne mislim da je, vi verovatno verujete u ideje vaše partije i želite da se ideje vaše partije sprovode u politici u delu i vi zajedno sa rukovodstvom vaše partije se trudite već duži niz godina da te ideje postanu realnost u Srbiji i niste uspeli, ali niste ni podneli ostavku, pa pustili nekom drugom iz vaše partije da se bavi tim poslom. To je isto kao što ste vi mene pitali – da li ću da povučem neki politički potez, isto možete pitati vašeg lidera da li će on da povuče neki politički potez jer ne uspeva nikako u dva izborna ciklusa realizuje svoje političke ideje.

Ali, naravno, ne mislim da je tako, ne zbog mene, a još manje zbog gospodina Jovanovića ili bilo koga drugog u sali. Jednostavno mislim da čovek treba da iznese svoje ideje i da se bori za njih, iako je rezultat te borbe neizvestan. Dakle, borio sam se za jednu promenu izbornog sistema za koji verujem da je ispravan, većina misli da to ipak ne treba da se uradi. Pošteno je bilo da kažem šta mislim, ali ono što je realnost, to je ono što imamo danas, izmene takve kakve je ovaj parlament spreman da usvoji. Da je parlament spreman da usvoji nešto više, mi bismo radili i drugačije. Parlament nije spreman, prema tome, ovo je ta tačka, koju je parlament sam zacrtao zakonom, koju je parlament uradio pre mesec dana, ne znam tačno.

Što se tiče standarda, da li jesu ili nisu ispunjeni standardi, mislim da je to sve razrešeno u razgovorima parlamenta i Venecijanske komisije, predsednika Skupštine Srbije i Venecijanske komisije. Koliko je meni poznato, nema nikakvih primedbi na ova rešenja koja su sadržana u Zakonu o izboru narodnih poslanika, sledstveno tome neće biti primedbi ni na rešenja koja su u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Svi se mi bavimo politikom i znamo šta nosi ovaj sistem koji smo sada usvojili na republičkom nivou i koji sada usvajamo i na lokalnom nivou. Opet mislim, pomak na bolje jeste, tu nema nikakve dileme. Dobro je da nema blanko ostavki, dobro je da je veće učešće manje zastupljenog pola, dobro je da su liste zaključane, ali će biti problema kod samih stranaka kako da animiraju ljude da izađu na izbore, odnosno da se aktivno bave time. Biće i ono ključno pitanje, stranke će morati da povedu računa o kvalitetu ljudi koje kandiduju, nekoj njihovoj moralnoj stabilnosti, mogućnosti da menjaju svoje partijske dresove itd. što je nekako nužno zlo. Kada se bira između dva zla, pitanje je šta je manje. Po meni je manje zlo to, nego da postoje blanko ostavke.

Sa druge strane, kada imate slobodnog poslanika ili slobodnog odbornika, nosioci izvršne vlasti će morati malo više pažnje i poštovanja da pokažu prema njima, jer moguće je da kada nema tih ostavki i kada nema te pretnje da će se nekome oduzeti mandat što neće da glasa za neki zakon, onda je sigurno da će svaki ministar ili svaki predsednik opštine morati da se potrudi da objasni svakome pojedinačno zašto je neki njegov predlog dobar, dakle da se jednostavno bori da ubedi tu većinu da ona glasa za neki njegov predlog i da ga podrži u politici koju on sprovodi.

Postavili ste mi niz drugih pitanja, ali verovatno sada u kontekstu ukupne političke situacije, za koja znate da ja nemam odgovor, nisam nadležan i ne znam činjenice.

Što se tiče sistema finansiranja lokalnih samouprava, to je u potpunosti u domenu Ministarstva finansija. Naše ministarstvo je isključivo pravničkog karaktera i mi se bavimo zakonima iz oblasti državne uprave, lokalne samouprave, udruživanja građana političkog i uopšte slobode ostvarivanja, slobode udruženja građana, matičnim knjigama itd. tako da mi nemamo mnogo veze sa novcem i ekonomijom, nažalost, i sada je to prošireno na ljudska i manjinska prava.

Bilo bi dobro da se jednog dana postigne saglasnost o nekim daljim, budućim promenama, ali su po meni jako korisne i ove promene koje se sada dešavaju u našem društvu, našem političkom sistemu i mislim da već sledeći mandat će biti obeležen krupnim političkim promenama, koje će nastaviti ovo što se sad postiglo, onim što je uradila sama Skupština Srbije i što sada radimo ovim izmenama zakona.

Dakle, velike smetnje su otklonjene. Ostalo je po meni samo da se vidi sam izborni sistem kako će izgledati, jer nesporno je da ovakav proporcionalni izborni sistem depersonalizovan sa ovim atributima koji više pripadaju jednom personalizovanom sistemu će izazvati izvesne probleme, ali ipak su ovo velika ostvarenja u odnosu na ono što smo imali do pre godinu dana, što je isto bila posledica nekih političkih dogovora. Kada smo radili prošli Zakon o lokalnim izborima, tadašnja koalicija, tadašnja većina, to je isto rađeno na način da se dođe do toga da parlament to izglasa i mi se ljudi bavimo politikom, svaka ideja koju želimo da proizvedemo u javnost, u život, mora da dobije 126 poslanika za, da bi ona postala zakon.

Prema tome, kao i svaki, tako i ovaj zakon. Ali, treba biti optimista i mislim da su ovo dobri pomaci, da će na izborima sve izgledati mnogo drugačije nego što je izgledalo na prošlim izborima.
U principu se slažem sa svim što ste vi rekli gospodine Petronijeviću. Iskoristio bih priliku da prokomentarišem par stavova koje ste izneli vezano za te potpise koji se i dalje skupljaju. Dakle, mi smo imali u registru 600 i nešto stranaka pre izmene zakona. Imali smo niz nerešenih pitanja statusa tih stranaka, njihovog postojanja, tu su bili i oni koji više nisu živi, tu su bili, pravo da vam kažem, oni koji su imali duple upise, čak smo imali stranke sa istim imenima. Neverovatno, ali zaista su upisivane stranke sa istim imenom i to vrlo poznatih političara. Bilo je niz nerešenih otvorenih pitanja koja su realno dovodila u pitanje postupanje državnog organa u svakoj fazi koja se mogla otvoriti vezano za postojanje političke stranke i poslova koje ona vrši.
Uradili smo taj Zakon o političkim strankama. Nažalost Narodna skupština je odbila da dozvoli da se vodi registar ogranak političkih stranaka. Danas imamo probleme kada treba doneti odluku o tome kada dođe do sukoba unutar stranke, a i vi se sećate bilo je toga i sa SPS svojevremeno. Sada je to bio slučaj sa DHSS. Jednostavno imate određeni broj ljudi, imate skup ali ne znate da li je on većina ili manjina nekog skupa koji vam je potpuno nepoznat, a nepoznat je zato što je upravo ovde amandmanima utvrđeno da Ministarstvo ne može da vodi registar ogranak, pa nastupaju problemi.
Nezavisno od toga, ovaj novi zakon je rešio niz problema, počev od ovih o kojima sam pričao, pa je nametnuo i neke standarde koje se tiču javnosti rada, pa je u krajnjem slučaju predvideo jedan mehanizam za koji više nema potrebe da se donosi novi zakon. To je taj mehanizam da na svakih osam godina po automatizmu se registar prečišćava sam, time što se ponovo dokazuje postojanje političkog života Srbije. Ono što je bilo veliko iznenađenje jeste veliki broj partija nacionalnih manjina. Od ukupno, mislim da je 73, nemojte me držati za reč, upisano, mislim da je 45 partija nacionalnih manjina. Vrlo onako iznenađujuće, s jedne strane, ali može se reći da je pozitivno, što dokazuje kakav je odnos Republike Srbije prema politički organizovanim manjinama. Treba to da istaknemo da je politički organizovane manjine apsolutno slobodno, šta više da je na neki način daje podsticaj. Sistem je takav da daje podsticaj politički organizovanim manjinama.
Verujem da već nakon sledeće preregistracije, koja će se desiti osam godina od ove prve, neće ostati 20 partija u vrh glave. Tada je realno da ukinemo skupljanje potpisa, a čisto praktični razlozi su sprečili mere da predložimo ukidanje potpisa, jer plašim se da bi se na nekim listama na lokalnim izborima javilo 50 stranaka. To bi motivisalo takve aktivnosti. To bi izazvalo probleme u praksi. Zašto bismo onda sebe izložili takvim problemima u tako osetljivom trenutku kao što su izbori. Nije nužda da zadržimo prikupljanje potpisa. Imali smo i do sada, imali smo sve ove godine, pa nek ostane još neko vreme dok se taj registar ne iščisti u potpunosti, a siguran sam da će se on nakon sledećeg ciklusa pročisti još više.
Što se tiče overe, slažem se, overa sama po sebi izaziva određene probleme. Naravno, to je overa u skladu sa Zakonom o overi potpisa, prepisa i ta overa je u jedinicama lokalne samouprave, kao povereni posao državne uprave, i u sudovima. Dakle, ljudi mogu da biraju gde će da overavaju. Ta overa je uvek bila po posebnim cenama koje propisuje ministar zadužen za poslove pravosuđa.
Ona je važna zbog toga, moje mišljenje je bilo od početka da mi imamo problem sa sumnjama koje se izražavaju od strane građana u pravcu našeg političkog sistema i moja ideja je bila da sve što izaziva i najmanju sumnju otklonim i ako se sećate kada su bili izbori za gradonačelnika ispostavilo se da je baš konkretno Ivica Dačić, navodno podržao drugog kandidata za izbore. Ivica Dačić niti ga je podržao, niti išta potpisao itd, itd. Mislim da, prosto nekad se zapitate ko je od nas kad, u nekim papirima zloupotrebljeno ime i prezime i u tim, možda smo i osnivači ko za kakvih stranaka, možda smo podržavali, šale radi, možda je neko namerno uzimao vaše ime ili nečije ime i podržavao nekog drugog.
Onda kad to izađe u javnost, onda se kaže, eto kakvi su , našta liči ovaj politički sistem i zbog toga sam ja tražio da se uvede ova overa potpisa i svestan problema za političke stranke ali sam siguran da overa potpisa jedan dobar mehanizam da. A i pored overe potpisa imali smo sad nekoliko krivičnih postupaka, imali smo niz veštačenja u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu prilikom registracije političkih stranaka.
Eto i pored overe potpisa bilo je pokušaja zloupotreba. Tako da to je razlog zbog overe potpisa, a ovo što ste rekli, konstatovanje ostavke je razlog za to što smo promenili da to ne bude više konstatovanje već jasno utvrđivanje odgovarajućom većinom na Skupštini je taj što, jer je na lokalu postojao veliki broj zloupotreba. Dešavalo se, uđe predsednik Skupštine i kaže, konstatujem ostavku tom i tom, jao boli me stomak i izleti napolje i gotovo, od tada pa nadalje imate haos jer se ne zna šta je realno konstatovanje ostavke.
U to vreme nije niko bio nadležan da da odgovor na to pitanje, bilo je samo mišljenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali mišljenje po Zakonu o državnoj upravi koje nije obavezujuće. Zato smo mi imali taj galimatijas i to rekao bih, neverovatno stanje u periodu od 2004. godine do 2008. godine kada se stvarno nije znalo ništa. Nije se znalo ko je predsednik opštine, u stvari to se uglavnom znalo, ali ovo ostalo se ništa nije znalo, imali smo duple budžete, imali smo tuče, imali smo odbornika i ovakvih i onakvih i niko ih živi nije znao. Zato smo mi onda posegli za mehanizmom sudske zaštite koji je inače vrlo visok standard i na evropskom nivou ovako nije tako čest, a nama je dobro došao. I predvideli smo da se ipak donosi odluka o mandatu da bi postojao taj pravni akt koji u stvari je političkog, pravnog karaktera, protiv koga bi mogao da se izjavi odgovarajući pravni lek nadležnom sudu. To je dalo odlične rezultate.
Mi smo imali slučaj da je došlo do cepanja stranke koja je u tom momentu imala skoro najviše odbornika u širom Srbije i kad pogledate nijedna lokalna samouprava nije pala zbog toga. Nijedna lokalna samouprava nije pala zbog toga nego je 610 mandata je bilo sporno i 570 je rešeno dobro, zaista za jedan 5% za njih trideset i nešto sudovi su malo čudno presuđivali, priznajem ali to nije moje. 5% je bilo malo čudno ali nije moje da komentarišem to je stvar sudova kako su presuđivali, ali kad pogledate 95% je to urađeno tako, a zamislite sada da nije bilo tih mehanizama kako bi to izgledalo, ajde pišite sad ministru, pa sad ministar otpisuje, pa kad dobijete od ministra ako vam se sviđa prihvatite ako vam se ne sviđa vi ne prihvatite. Tako, to je razlog zbog čega je to i ipak je u Narodnoj skupštini to drugačije, ne može ovde predsednica Skupštine da dođe i kaže da je nekome prestao mandat tek tako ovde je ipak drugačije pred svetlima javnosti, pred kamerama a u lokalnim samouprava se stvarno dešavalo svašta.
Slažem se, jako lepo ste rekli da ove izmene nisu nikakva suštinska reforma, oni su samo poštovanje onoga što smo čuli od stručne javnosti, onoga što je Ustavni sud utvrdio ono što jesu Međunarodni standardi EU, ali defakto ovo će se pokazati kao naša potreba ako nastavimo sa daljim izmenama jer ćemo sigurno dobiti jedan kvalitetnije život u lokalnim samoupravama. Hvala vam.
Ne verujem da mogu da pomognem, gospodine Palaliću, da se preseče neka diskusija time što ću reći šta ja mislim. Ja, naravno, mislim, tu nema nikakve dileme, da ne mogu da se skraćuju mandati. Ako bi se donela takva odluka, moralo bi se ići uz promenu zakona, jer se to i ranije radilo tako, s tim što uvek ostaje malo to delimično sporno sa pozicije Ustava, imajući u vidu da mandat traje četiri godine, ali pretpostavljam da to samo po sebi ne bi bio problem. I ranije smo imali takvu praksu da izmenom zakona istovremeno zakažemo izbore. Ali, bez izmene zakona, jasno je svakome, mislim da tu nema potrebe niko specijalno da tumači da ne mogu da se raspuste jedinice lokalne samouprave i da se organizuju izbori ranije nego što je to vreme kada ističe mandat.

Oko toga šta je bolje, šta je jeftinije, to je tema, popularno je reći – ni slučajno, to je skupo i politički vrlo riskantno pokušati drugačije diskutovati. Ali, svi ovde znamo, mislim da argumenti koji idu u prilog tome da se lokalni izbori posmatraju odvojeno od takmičenja na republičkom nivou nisu neosnovani. Prosto, treba izmeriti i jedne i druge, tako da ne treba to tako olako odbacivati kao lošu ideju. U krajnjem slučaju, to je stvar političke odluke. Kako stvari stoje i kako ja tumačim dešavanja, neće doći do razdvajanja izbora, koliko je meni jasno. Ali, možda u nekoj mirnijoj atmosferi nakon izbora može da se porazgovara o tome šta nosi jedno, a šta nosi drugo i da li je stvarno ta ušteda toliko velika u odnosu na ono što se dobija promenom kvaliteta, koji je nesporan kada se razdvajaju izbori.

Kako ste ovo sve ispričali, nama slede crni dani. Ali, nije to baš tako. Dakle, da krenemo od početka. Mnogo toga što ste vi ovde rekli odnosi se na to da više nema blanko ostavki. Prosto, to je realnost. Ne bih sada da ispadne da sam ja nešto unapred, ali svako ko je razmišljao znao je da će se ukinuti blanko ostavke. Znači, kada su prve inicijative došle pred Ustavni sud, ja sam obavestio i članove Vlade o mom mišljenju da će blanko ostavke biti ukinute. Da budemo iskreni, ja sam bio i pre toga, a i u vašoj partiji razgovarao i sa vama i sa drugim funkcionerima stranke, vezano za reformu izbornog sistema. Zbog toga što mislim da reforma izbornog sistema ipak treba da bude plod nekog konsenzusa. Naše društvo nije bilo spremno, naši politički akteri nisu bili spremni na promenu izbornog sistema.

Onda su usledile odluke Ustavnog suda. O njima da polemišemo, po meni, potpuno je besmisleno. Odluka Ustavnog suda je takva kakva je i mi moramo da je poštujemo. Ne vredi da sad lamentiramo nad tim da više nema blanko ostavki.

Lično mislim da je jako dobro što nema blanko ostavke. To je preduslov za kvalitetniju vlast. Preduslov za kvalitetniju vlast je da nema blanko ostavke. Ako ja imam, ova strana ovde, ova većina ovde, ako ja imam njihove ostavke u mom džepu, zaista ne moram da brinem o kvalitetu zakona koje donosim, posla koji radim, ponašanju, u krajnjem slučaju, u Narodnoj skupštini, odnosu prema tim ljudima, ako imam njihove blanko ostavke u džepu. Ako nema tih blanko ostavki, svako od njih će da me zove i da me pita – gospodine ministre, zašto nije potpisan ovaj akt; gospodine ministre, zašto ovaj zakon sadrži ove manjkavosti; gospodine ministre, gospodine ministre itd. Ja duboko verujem da je sloboda ljudi da raspolažu svojim mandatom, da su vlasnici mandata tih ljudi, koji biraju izvršne organe, uslov da bi izvršni organi imali odgovoran odnos prema svom poslu. Meni to deluje prosto prirodno. U slučaju kad vi imate blanko ostavke, onda praktično predstavnici građana u bilo kom parlamentu nisu predstavnici građana, nego su predstavnici političkih partija koje može svako od njih da zameni preko noći. Uopšte je nebitno da li oni nešto misle, šta misle, prosto, mogu i da se isključe potpuno, četiri godine mogu i da prespavaju, sasvim je sve jedno. Dakle, njihovi glasovi se podrazumevaju.

Prema tome, ne razumem zašto? Nema potrebe stvarno žaliti za blanko ostavkama. Znači, blanko ostavke su jedna loša stvar koja je bila u našem političkom sistemu jedno vreme, takva je bila politička odluka. Došlo je vreme kada su sazreli uslovi da se oslobodimo blanko ostavki i zato ih ne treba više ni pominjati.

Da li je ovaj sistem koji imamo baš najbolji mogući, kada nemamo blanko ostavke? Naravno da nije. Predlagao sam drugačiji sistem, ali ne znam ko bi ga glasao. Vi prvi ne biste. Prema tome, ne vredi, unutar vladajuće koalicije nije bila saglasnost. Da ne bude da sam neki prorok, ali ovo što sada imamo, to se znalo da će biti još pre godinu dana. Svakome je bilo jasno da će se zaključati lista, svakome je bilo jasno da će se ukinuti blanko ostavke. Ne znam da li je neko stvarno gajio iluziju da ćemo doći do momenta kandidature u EU bez toga. Žao mi je što gospodin Petronijević nije tu, pošto sam sa njim dosta diskutovao u to vreme oko tih stvari.

U principu, ovo je prirodan, logičan sled stvari, ali je deset puta bolje nego što je bilo. Loše je za političke stranke, stvarno mi je žao, ali je dobro za državu. Parlament bez blanko ostavki je parlament u pravom smislu te reči. A, da li politička partija ima nekih problema, to politička partija neka rešava unutar sebe.

Moj predlog je vrlo jasan. Mi kada idemo na izbore, mi kažemo za naše kandidate da su to najpošteniji i najčasniji ljudi i tako ih nudimo građanima. Uvek je tako bilo. I dalje kažem za gospođu Čomić, koja sedi iza mene, uvek ću stati iza nje kao kandidata stranke, jer znam da će uvek zastupati tu politiku i verujem u njen moral i u njenu čast. Znam da ona neće na pola mandata odlučiti da promeni partijski dres, ma koliko joj se ne sviđalo nešto unutar njene stranke. Znači, to je stvar ljudi koje politička stranka kandiduje. Stvarno nisam kriv nekome što je kandidovao ljude koji su posle pet dana se posvađali sa svojim partijskim liderom i otišli u drugu stranku. Građanima je pre pet dana rekao – glasajte za njega, on će zastupati vaše interese, on je pošten, častan čovek, nema tu dileme, to je najbolje od najboljeg. Ajde malo da budemo pošteni. To je licemerno. Mi kandidujemo građanima Peru Perića i kažemo građanima – on je divan čovek, a onda kažemo - Pero potpiši ti meni ostavku, ne verujem da si ti dobar čovek, mislim da si ti potencijalni hoštapler, pa daj da imam tvoju ostavku u džepu. To je jedno neviđeno licemerje. I sada svi patimo zbog toga što više nema tih ostavki. Nisam čuo nikoga da je izašao na izbore i da je rekao građanima – e građani, glasajte za ovu listu, mada moram reći tu ima nekih koji će za 5000 evra da promene partijski dres. Znači, to bi onda bilo pošteno. Ali ne, kada su izbori, moji su najpošteniji, a onda od mojih pola ode, formira drugi poslanički klub, pa vi kažete – jao, kuku lele. Pa čekaj, plaćaš ceh kadrovske politike koju si sam vodio.

Kad se desi nekoj stranci da je napuste odbornici, poslanici, čovek koji je potpisao tu listu treba istog momenta da podnese ostavku. To je problem tog čoveka, to je problem tog lokalnog rukovodioca, to je problem onoga ko je stao iza tih ljudi. Mi bi najradije da možemo da kandidujemo i Paju patka i da građani to progutaju, a da mi za to nemamo nikakve posledice. To je nešto što mi očigledno želimo. Neće moći.

Znači, sada, kada politička stranka sedne i kaže – ovaj gospodin će biti poslanik DS ili neke druge stranke, teret te odluke će ta stranka nositi naredne četiri godine. Ako je bila toliko drska da građanima ponudi nekoga ko nije stabilan ni šest meseci, onda će ta stranka da plati ceh toga što je građanima ponudila čoveka koji nije dovoljno moralno stabilan i koji je potkupljiv.

Dakle, neka se političke stranke potrude da izaberu kvalitetne ljude. Svaka stranka zna kako stoji sa tim stvarima, koliko ima problema koja stranka, neka sama razmišlja o tome. Pravo da vam kažem, mislim da je ovo za Srbiju jako dobro, jako korisno, da će povećati kvalitet političkog života u Srbiji.

Zbog toga zaista ne mogu da prihvatim vaše primedbe koje se tiču lamentiranju nad tim što je sad odbornik slobodan. Hvala Bogu da je napokon slobodan. Prihvatam to da ovo nije najsrećniji izborni sistem, jer kad ga ne vezuje blanko ostavka, postavlja se pitanje šta ga vezuje? Ako je visokih moralnih kvaliteta, vezuje ga to da je dobio poverenje neke partije u čije ideje veruje. Znači, Goca Čomić veruje u ideje DS već 21 godinu i kada nije najsrećnija nekim rešenjima i kada jeste, ali generalno je ona svoju političku sudbinu vezala za DS i očigledno nema nameru da to promeni.

Dakle, vraćam se na ovaj drugi deo gde se donekle slažem sa vama. Vraćam se na ovo pitanje – šta to vezuje? Nesporno je da nećemo imati problema sa moralnim ljudima koji će poštovati to poverenje koje im je stranka ukazala, koji će imati odgovarajući odnos prema svojim komšijama i građanima, jer svi znaju da ste izabrani sa liste DSS. Ne verujem da ste vi, gospodine Palaliću, spremni da promenite vaš partijski dres, jer bi vas bilo sramota od vaše porodice. Jako dobro vas poznajem, dugo se znamo i ubeđen sam u to da nema načina da vas čovek promeni.

Prema tome, vaša stranka sa vama nema problem što nema blanko ostavke i vi ste dovoljno moralan čovek. Možda treba neki dodatni mehanizam, ne za vas, ali generalno. Sa tim se slažem i zato sam predložio da se bira po izbornim jedinicama, predložio sam da personalizujemo ovaj sistem. Međutim, za to, uključujući i vašu stranku, niko nije bio. Mi smo sada na pola puta. Kako je gospodin Petronijević rekao, ovo je dobro, ovo je možda pola puta, ali ovo nije konačna reforma našeg političkog sistema koja će dovesti do potpunog kvaliteta, potpune personalizacije itd.

Dakle, u tom smislu su vaše primedbe opravdane, ali nisu opravdane kada kažete da ovo nije dobro. Ovo je dobro, samo je problem što je ovo pola koraka, što nije ceo korak. U ovom momentu je to politička realnost. Da je politička realnost drugačija, možda bismo mogli da idemo i ceo korak.

Opet kažem, nemojte optuživati vlast za ovo, jer sam vodio razgovore sa svim strankama, ne samo sa vladajućim, a pitanje izbornog sistema nije pitanje vladajuće stranke, pitanje izbornog sistema je pitanje političkog konsenzusa većine političkih stranaka. Dakle, bio sam kod vas, bio sam u LDP, bio sam kod gospode u SNS, bio sam kod svih stranaka vladajuće koalicije. Nažalost, nisu se tada shvatila ova upozorenja koja sam dao, da ćemo doći u ovaj sistem u koji smo došli.

Opet kažem, ovo je dobar korak napred. Nemojte više da žalimo za blanko ostavkama. Najveći teret je skinut, a to su blanko ostavke, zaključana lista. Iskreno rečeno, jednu stvar opet niste u pravu, vi kažete – ovo je strašno, politička stranka se pita za to ko će biti na listi itd. Naravno da se pita. Politička stranka je ta koja nudi. Za razliku od dosadašnjeg sistema, posle toga više politička stranka nije toliki moćnik da raspolaže mandatima kako hoće. Jesam bio protiv te moći političkih stranaka. Meni je to bilo potpuno nenormalno i zato sam dao tu izjavu. Zaista nam treba pregovorima političkog sistema koji će smanjiti moć političkih stranaka, jer moć političkih stranaka u Srbiji je zasnovana na političkoj slabosti građana, jer jedan korpus moći može samo da se deli između političkih aktera, a to su političke stranke, to su građani. Ako političke stranke uzmu veći deo, manji deo ostaje građanima. Mislim da je kod nas nesrazmeran taj deo u korist političkih stranka. Dok su bile blanko ostavke, taj deo je bio 95%, građani su svoje političko biće ispoljavali samo jedan dan u četiri godine, a to je dan kada su izbori. Dakle, to je moj stav. Sada se ta skala malo menja, ukidaju se ostavke, stranke gube jedan deo moći, a to je moć da nakon izbora umesto poslanike ima partijske vojnike. To je dobro. Promenom izbornog sistema mi bismo uravnotežili u potpunosti.

To vam je isto kao i zalaganje za izbornu komisiju. Nije normalno da RIK bude predstavništvo političkih stranaka, jer nije pitanje političkih stranaka koji je rezultat izbora. Rezultat izbora je isključivo pitanje broja glasova koje ko dobije na izborima, a ne dogovora u izbornoj komisiji da li hoćemo ili nećemo da poništimo ovo biračko mesto. To je pitanje zakona da li se neko biračko mesto poništava.

Dakle, u tom smislu sam bio za smanjenje te moći i ona mora da se smanji, gospodine Palaliću. Šta god mi pričali i radili, ovo je krenulo i ovo će se desiti. Nikada se više neće vratiti blanko ostavke i menjaće se izborni sistem, u to sam sto posto siguran, jer je ovo sada prvi put da je stranke nešto zabolelo. Prvi put su stranke iz jedne potpuno lagodne pozicije došle u jednu poziciju koja poprilično žulja i koju ste vi opisali, a to je kako motivisati ljude, pre svega, kako sprovoditi u politiku na terenu.

Ali, valjda je važnije da manje žulja državu i građane, pa makar više žuljalo stranke. Siguran sam da se može doći do sistema koji neće žuljati ni jedne ni druge. Tu smo negde na pola puta, kada bude odgovarajuće većine i kada bude malo većeg konsenzusa, onda će se desiti i ta promena.

Što se tiče Upravnog suda, ja sam smatrao da je Upravni sud dobar zbog ujednačavanja prakse, s jedne strane. Sa druge strane, dobio sam vrlo jasna uveravanja, jer nije tačno da nismo postavili ovo pitanje, imajući u vidu da je upravo bivši pomoćnik ministra jedno kraće vreme proveo u Upravnom sudu i da mi je jako poznato stanje u Upravnom sudu. Takođe sam pitao, znajući da je veliki broj predmeta, pogotovo onih od kojih mi pravnici najviše bežimo i koje ne voli niko, za rešavanje, ali, oni kažu da su to nagomilani predmeti i da oni imaju jednu dinamiku koja će vrlo brzo Upravni sud očistiti od tih predmeta i da će oni sa tim brojem sudija koji je relativno mali, ja ne znam tačno koliki je, da će oni bez problema moći da vode sve ono što je u njihovoj nadležnosti, uključujući i ovo što dobijaju sad u nadležnost, a što je nekad bilo u nadležnosti Okružnog suda. Nema razloga da ne verujem onima koji su kompetentniji od mene. Jer, ljudi se bave time, znaju to, radili su zakone i ovo je njihov stav. Ja mogu samo da im verujem i mislim da nema razloga da ne bude onako kako su oni rekli.

U svakom slučaju, ujednačavanje prakse je jako važno. Imali smo jedno 5% čudnih odluka i bilo bi dobro da u budućnosti nemamo ni jednu čudnu odluku, jedino ako to ne izaziva neke druge sumnje, a za tim nema, ja mislim, nikakve potrebe. Hvala.
Prvo, gospodine Arsiću, sve što ste rekli dobro znate da to nema veze sa nikakvom istinom vezano za Golubac, kao što nema blage veze sa istinom to, kada se jedan pečat može proglasiti nevažećim. Ali, nemam nameru da vam dajem pravne pouke.

Rekli ste da treba da se potrudim da ostanem upamćen, tj. da neću ostati upamćen kao ministar koji je promenio izborni sistem. Vi ćete ostati upamćen kao čovek koji je posle celodnevne prepodnevne rasprave, prvi govorio popodne i totalno promašio temu.

Ovde, u raspravi, nikad niko ne pomenu većinski izborni sistem. Pričate 10 minuta i pitate se što se mi smejemo. Nemojte se ljutiti, bilo nam je smešno. Vi 10 minuta ubiste se objašnjavajući kako ne valja većinski izborni sistem. Hvala vam, znamo i bez vas.

Znači, 10 minuta ste pričali o većinskom izbornom sistemu i objašnjavali meni kako ne treba da se trudim da uvedem većinski izborni sistem. Gospodine Arsiću, stvarno nemam nameru da uvodim većinski izborni sistem niti mi pada na pamet. Dakle, cela diskusija od početka do kraja vam je verovatno bila poprilično važna da utrošite vreme i da se kaže da ste govorili.

Ne vidim na šta bih uopšte odgovarao na to što ste pričali, sem da kažem da za Golubac što ste izneli je gomila neistina. Te priče, nadležni državni organi, to pričate za sebe i ne znam za koju publiku. Suštinski vi dobro znate da u Golubcu je sve čisto kao i u svakoj drugoj opštini Srbije. Za ove 3-4 godine koliko sam ministar nijedan jedini problem nije bio niti je na jednom mestu ministarstvo napravilo grešku, a vi ako ste tako veliki ili hrabar čovek dajte da napravimo jednu komisiju ovde i da donesemo predmet Golubca, ali da javnost, sad podnećete ostavku i dovešćemo jedan spisak pravnika i možemo da biramo zajedničkog, a možemo da dovedemo i Vladu Cvijana koji je prešao kod vas u stranku, pa da vidimo da li je Golubac ministar nešto pogrešio ili nije. A onda ćete podneti ostavku i da sad lepo kažete ovde da to ceo svet lepo čuje.

Možemo tome da dodamo i to za pečat, gde ste tako samouvereno objasnili narodu kada se jedan pečat oglašava nevažećim. Vi ste veliki znalac. Uopšte ne znam kako to. Mene je sramota da govorim nešto što ne znam. Otkud vama ideja da vi sad znate kada pečat prestaje da važi. Donesite zakon pa pročitajte. Toliko budite odgovorni prema ljudima koji vas gledaju. Šta govoriti kada 10 minuta pričate o temi o kojoj niko živ nije pričao i 10 minuta inputirate meni neki većinski izborni sistem.

Kad sam ja pomenuo većinski izborni sistem? Dajte transkrip, pomoći ću vam ja, presklipng. Šta vam treba da vam pomogne da se spremite sledeći put za raspravu da ne maltretirate ni mene ni javnost? Koji većinski izborni sistem? Ko je pričao o većinskom izbornom sistemu? S kim ste vi uopšte, gde ste vi bili? Jeste li bili u ovoj sali prepodne? Ne znam u kom stanju. Dođete sad pričate 20 minuta i još meni pretite nadležnim državnim organima. Gospodine Arsiću to poštenje i moral. Nemojte. Nisam ja tu seko veno, ono sloboda Šešelju i ne znam šta, sad vi pričate o moralu.

(Predsedavajući: Nije ovo tema)

Mi se ovde poznajemo toliko godina. Vas znam 15 godina, 11 godina od 2001. godine ste u Skupštini. I dan danas kad vas vidim ja vidim ovog bivšeg lidera. Ne mogu da vas uopšte saberem da ste sad u nekoj drugoj stranci. Vi sad pričate o poštenju. Ko će meni da veruje? Meni će da veruju, ko će vama da veruje? Ko će vama da veruje?
Gospodine Arsiću, ne znam od kada ste postali takav pravni ekspert, što vi ne pristanete na moju ponudu. Opet kažem, sve u opštini Golubac je potpuno zakonito i baš me briga da u opštini Golubac uvodim DS u vlast, stvarno ste ne ozbiljni.

Beogradu sam poništio kada je trebalo da bude izbor predsednika Skupštine grada, mojoj stranci DS. Ne, nego sam našao tamo u Golubcu ću sada da instaliram DS na vlast. Šta je sa vama? Vi imate u Srbiji deset opština gde sam donosio odluke protiv DS. Kraljevo koje je bilo toliko sporno, prvih godinu dana, sve odluke su bile protiv DS. Kad su se promenile činjenice i okolnosti, opet sam na osnovu zakona donosio odluke, uvek u skladu sa Zakonom. Što vi lepo, opet vam kažem, evo ja predlažem vašeg vrsnog pravnika, evo jednog iz DSS da predložim. Da vidimo ako nisam u pravu da lepo vi podnesete ostavku. Nemojte pretiti ovde bezveze, pa naravno isti je princip. Da vidimo šta se to u Golubcu desilo. Nemojte džaba, gospodine Arsiću, to vi sad pričate, prvo ne razumete se u tu materiju. Nemojte, suviše komplikovano da bi ste vi sad ulazili u nju tek tako paušalno.

Drugo, da mi iznesemo sav taj predmet ovde, pa možemo mi ovde da pričamo do sutra javnost neće moći, treba da sedi deset sati pred televizorom da bi čula šta je ko kad uradio. Ključni problem u Golupcu je bio način oduzimanja mandata, tu su se desili problemi. Grešku je pravio predsednik Skupštine konstantno. Nisam ja kriv što je predsednik Skupštine ne poznaje zakon. Prosto, potpuno sam ne zainteresovan ko će u Golubcu biti na vlasti. To ne mogu da shvatim, to vaše viđenje stvari, kao što me nije zanimalo ni gde će biti SRS, gde ćete biti vi, gde će biti DSS, gde će biti ko. Jer prvog dana da sam uradio jednu jedinu odluku po bilo kakvoj partijskoj direktivi ne bi izdržao četiri godine mandata. To sam radio i svako mišljenje mi je isto kao i mog predsednika prethodnika Zorana Lončara. Ni jednu jotu, ni jedan zarez nije promenjen u jednoj pravnoj situaciji koja je identična. Nisam ja toliko neozbiljan čovek, napravite jednu grešku i gotovo je.

Situacije su istovetne, nemate sve situacije u Srbiji, nabrojte na prste, to je deset situacija. U tih deset situacija morate imati istovetne odluke. Nekada odgovara jednima, nekada odgovara drugima. Pa čak i ona sporna situacija sa početka mandata kada smo terali kada smo terali neke opštine da ponovo vrše izbor predsednika Skupštine itd,itd. To je identična situacija se ponavljala i u prethodnom mandatu i onom mandatu kad je i ministar bio gospodin Zoran Lončar. Čak je i isti pomoćnik ministra vodio svet to, čak i pomoćnik ministra je imao mišljenje itd. Znači, prosto ne znam, šta ste se uhvatili Golupca.

Mi na Odboru za pravosuđe, sedeo sam, kad god je gospodin Palalić, pozvan sam, osim juče jer nisam mogao bio sam u Novom Sadu, za lokalnu samoupravu, sve sam uvek donosio, hajte sve teme na razgovor. Ne nego se iznose ovde na Skupštini, kako kome se svidi. Uzeo nam ministar mandate i takve priče. Na Odboru za lokalnu samoupravu niko neće da razgovara, tamo gde može da se donese dokumentacija, pa da se prečešlja. Evo, tu je predsednik odbora, zakažite sastanak, doneće se predmet Golubca, pa hajte da vidimo. Javnost će biti tu, da vidimo gospodine Arsiću da li sam ja nešto uradio pogrešno, a ne baš sam onako posebno se zainteresovan u Golubcu a ja sada četvorogodišnji rad srušim na tome što ću Golubcu da utičem a promenu vlasti i da ne zakonito, bože sačuvaj, nešto uradim. Potpuno ste neozbiljni sa celom tom pričom. Mislim to da vam kažem to gde nisam bio?

Da vam kažem još nešto vezano za ovo opet. Ako vi na ovaj način kao što ste prepodnevnu diskusiju, ako na taj način pratite sve onda ne vredi da pričamo. Dakle, opet vam kažem kakav crni većinski izborni sistem. Znači, svi znamo ovde, da ta priča, javnost zna tu priču, bilo je u novinama, bilo je svuda i dve godine se priča o promeni izbornog sistema. Nikada niko nije pomenuo većinski izborni sistem, ali niko i za Vojvodinu nisam rekao, kako ste vi to rekli, rekao sam samo da ništa ne dobijamo time što uzimamo dva sistema sa istim manama, istim prednostima.

Samo ih spajamo u jedno, pa dobijamo isto duplo prednosti, duplo mane i nikakva tu prednost ni gubitak nije bila. Gospodine Arsiću, generalno što se tiče rada Ministarstva, mišljenja koje Ministarstvo daje. Dakle, odgovorno tvrdim nikada nijedno mišljenje nije drugačije u istoj pravnoj situaciji od bilo kog drugog mišljenja. Dakle, uvek je istovetno, nezavisno od toga koja je stranka na vlasti. Mislim da je nedavno u jednoj vojvođanskoj opštini, možda neko od kolega sad i zna, pravo da vam kažem ja pola od toga i ne pratim, prosto ne ulazim u to, je baš DS izgubila vlast. Skoro, ne znam sad koja je opština skoro izgubila, DS vlast.Prema tome, mislim izgubila je ovom smislu, nije bilo po. Prema tome, gospodine Arsiću, Golubac je bila vrlo sporna i teška situacija, isključivo je urađeno u skladu sa zakonom i isključivo u skladu sa odlukama suda. Nema tu razlike ni za Golubac, ni za Kraljevo, ni za, ne sećam se sad koje su opštine još. Ni za jednu jedinu opštinu u celoj Srbiji. Opet kažem, zašto mi ovako diskutujemo. Hajde lepo, ako ste takav pravnički znalac, Odbor za lokalnu samoupravu, gospodin Palalić, evo ja ga molim da zakaže Odbor i da razrešimo pitanje Golubca kao što sam ga molio kad je bilo Kraljevo. Neka dođu svi pravnici koji žele i da razrešimo to pitanje. Ovako je neozbiljno. Ne možete da potrefite ni temu koju ste imali prepodne, a pričate o tome šta je bilo pre godinu dana.
Nema razloga da budem ljubazan, imam pravo kao ministar da odgovaram. Nemam nameru da ostane. Gospodine Arsiću, Golubac je bio pre godinu dana, ako se ne varam. Sad nakon godinu dana došli ste ovde, ne možete vi da birate ko bira predsednika opštine, a ko bira predsednika skupštine. Opet vam kažem, zašto ne pristajete na moju fer ponudu. Doneću dokumentaciju. Hajde ako ste tako hrabri i ubeđeni da sam uradio nešto nezakonito. Šta sad? Šta se mrštite tu, pa se domunđavate? Da li vas je kolega savetovao? Skupite ceo taj pravnički tim vaše stranke da vidimo gde sam ja to uradio protivnezakonito. Dokumentaciju direktno u ministarstvo, kako ko šta ima, donose svi. Tu se odbraniti čovek ne može. Nemojte da
vas podsećam, mogao sam da tražim formalno, ali bi postojao isti aršin prema svim strankama, bojim se taj strogi da ne može niko ništa da donese, bojim se da bi mnogi od vas bili nezadovoljni, uključujući i vašu stranku. Uključujući i vašu stranku prilikom preregistracije, kao i nažalost i moju stranku itd.
Nemojte da pokrećete teme koje vam jednostavno ne idu u prilog. Opet vam kažem, postupanje u slučaju Golubca sa pozicije Ministarstva je apsolutno ispravno i identično postupanje Ministarstava u svakoj drugoj istovetnoj pravnoj situaciji širom Srbije. To traje četiri godine, koliko sam ministar, godinu dana kod Koštunice u Vladi i evo tri godine ovde, lepo vam kažem, ako ste tako sigurni, gospodin Palalić je predsednik Odbora, iz opozicione DSS. Nudim 160 put, da li ste sigurni da sam pogrešio, dođite na Odbor, tamo ima javnosti i donećemo predmete i da vidimo gde sam to pogrešio, ali ćete poneti neke konsekvece. Ne možete ovde već 25 minuta, pričamo o Golubcu koji je bio pre godinu dana, gde vi tvrdite da sam ja celu svoju političku karijeru stavio na kocku da bi, molim lepo, doterao u Golubcu nekog na vlast. Mislim da mi dođe ovde sad deset predsednika opština, pa verovatno bi iz drugog ili trećeg pogodio ko je baš iz Golubca. Stvarno mislite da ja tako to pratim i znam i imam vremena da pratim na način koji vi pratite.
Prema tome, gospodine Arsiću, te priče da sam doveo ovog ili onog nisu tačne. Svaka opština i svaka situacija koja se desila u opštini, krivi su ljudi koji su u opštinama. Neko je tamo promenio partijski dres, neko je nekom oduzeo mandat, neko je nekom nezakonito oduzeo mandat, nekome je sud rekao da se vrati mandat. Kod nas kako je bilo ne mogu da se setim, ne mogu, kao što i vi očigledno i ne znate i informacije koje imate su pogrešne, ne mogu da se setim šta je bilo pre godinu dana. Toliko sam siguran da nudim na neviđeno da na tom odboru podnesem ostavku i da vi podnesete ostavku na mesto poslanika, neopozivu da se više nikad ne pojavite u ovom parlamentu ukoliko sam uradio nešto što nije u skladu sa zakonom. Gde ćete poštenije više. Valjda je mnogo više ode rizikujem nego vi. Vama je to tras, tras, vi ste tu menjali odavde, odande, ja ne mogu tako, ovde sam, pa sad.
Zahvaljujem, predsednice. Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, finansiranje rada političkih stranaka i uopšte drugih političkih subjekata predstavlja svakako jednu od centralnih tema demokratije, čini mi se u našem društvu više nego u zemljama na koje se ugledamo, imajući u vidu česte sumnje koje sa više ili manje prava padaju na političke aktere.
Zbog toga je neophodno doneti zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kojim će se urediti finansiranje političkih aktivnosti i precizno propisati pravila koja će obezbediti da svi politički subjekti, prvo, pod jednakim uslovima mogu sticati finansijska sredstva, zatim, mora se uspostaviti striktna kontrola. Ta kontrola mora biti dvojaka, jedna je kontrola javnosti, što podrazumeva da zakon mora da uvede mehanizme potpune otvorenosti, transparentnosti u sticanju i trošenju finansijskih sredstava i drugi deo kontrole odnosi se na kontrolu državnih organa, što znači da zakon mora propisati jasna pravila i predvideti jasna ovlašćenja subjekata koji mogu vršiti kontrolu.
Pored toga, imajući u vidu naša ranija iskustva, neophodno je da zakon sadrži instrumente prinude, odnosno kažnjavanja za slučaj da neko ne poštuje odredbe ovog zakona.
Upravo važeći Zakon o finansiranju, koji je donet još 2003. godine, sadrži značajne normativne nedostatke koje se odnose na nedostatak efikasnog mehanizma finansiranja rada političkih subjekata, izbornih kampanja kontrole, dakle, finansiranje rada izbornih kampanja, kao i trošenja sredstava prikupljenih za tu namenu iz javnih i privatnih izvora.
Taj zakon je, istina, menjan 2008. godine, kada su nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora za finansije Narodne skupštine prenesene na novoobrazovnu Agenciju za borbu protiv korupcije. Međutim, ova izmena nije bila dovoljna, budući da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za kontrolu i sankcionisanje povrede zakona. To je, nažalost, konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u kome je navedeno da je potrebno doneti novi zakon kojim se obezbeđuje transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola rashoda, kao i to da taj postojeći zakon ima ozbiljne nedostatke i da ne obezbeđuje Agenciji za borbu protiv korupcije da uspešno prati finansiranje političkih partija, posebno tokom izborne kampanje.
Imajući u vidu ove razloge, Vlada je pristupila izradi novog zakona i u februaru 2010. godine formirala je Radnu grupu čiji uži sastav čine predstavnici resornih ministarstava, Agencije za borbu protiv korupcije, Službe Narodne skupštine i predstavnici nevladinih organizacija koje se u načelu i konkretno bave problematikom finansiranja političkih stranaka i borbom protiv korupcije, a u širem sastavu u ovoj radnoj grupi bili su predstavnici parlamentarnih političkih stranaka.
Zadatak užeg sastava Radne grupe bio je da pripremi početni radni tekst zakona, nakon čega se u rad uključio širi sastav koji je razmotrio pripremljeni tekst i dao svoje predloge i sugestije u cilju poboljšanja predloženih rešenja.
Prilikom izrade teksta Predloga zakona Radna grupa je imala u vidu zakone i praksu evropskih zemalja, preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, odnosno GREKO. Povodom ovog teksta održano je više javnih rasprava i okruglih stolova. Takođe, o tekstu ovog zakona pribavljena su mišljenja Venecijanske komisije, OEBS-a, kao i Evropske komisije, u dva navrata, u decembru 2010. godine i u martu ove godine, a primedbe iz tih mišljenja su unete u ovaj predloženi tekst koji se danas nalazi pred vama.
Odbor za pravosuđe i upravu je 12. maja 2011. godine organizovao javno slušanje o ovom zakonskom predlogu.
Sada ću vama predstaviti najvažnija rešenja sadržana u ovom predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Sam zakon je podeljen u osam glava: Uvodne odredbe, Izvori i način finansiranja, Finansiranje redovnog rada političkih subjekata, Finansiranje troškova izborne kampanje, Vođenje evidencija i izveštavanje, Postupanje i odlučivanje u slučaju povrede zakona, Kaznene odredbe i, naravno, Prelazne i završne odredbe.
U Uvodnim odredbama propisano je da se ovim zakonom uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana. Predmet zakona postavljen je šire u odnosu na važeći zakon, budući da se njime uređuje pitanje finansiranja redovnog rada ne samo političkih stranaka, nego i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, odnosno skupštinama autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Kada su u pitanju izvori i način finansiranja političkih subjekata zakon propisuje, kao i do sada, dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to: javni i privatni izvori finansiranja. Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političkih aktivnosti, kao i drugim propisima određene usluge i dobra, data bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, a koje daju državni organi i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Pod ovim drugim uslugama podrazumevaju se usluge izdavanja poslovnog prostora za potrebe političkih subjekata, pristup sredstvima javnog informisanja i druge usluge u skladu sa odgovarajućim aktom koji donose državni i drugi organi u vršenju javnih ovlašćenja. Posebno treba istaći obavezu da se ove usluge i dobra daju pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije, svim političkim subjektima.
Privatni izvori finansiranja političkog subjekta kao i do sad čine članarina, prilog, nasledstvo i prihod od imovine. U odnosu na dosadašnji zakon novi privatni izvori su legat i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija, dok su ukinuti prihodi od promotivnih aktivnosti političkih stranaka.
Posebnu novinu predstavlja ukidanje ograničenja iz važećeg zakona o visini sredstava iz privatnih izvora namenjenih za finansiranje političkih subjekata. Naime, važećim Zakonom propisano je da visina sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka prikuplja za redovan rad može iznositi do sto odsto sredstava dobijenih iz budžeta Republike Srbije. Predlogom zakona ovo ograničenje je ukinuto, ali je zadržano rešenje o ograničenju koje jedno pravno ili fizičko lice može dati političkom subjektu, s tim što je taj ukupni iznos dupliran i prema Predlogu zakona iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada za fizičko, odnosno 200 prosečnih mesečnih zarada za pravno lice.
U cilju efikasnije kontrole finansiranja političkih subjekata Predlog zakona propisuje da se novčana sredstva data u vidu priloga političkom subjektu vrše isključivo uplatom sa tekućeg računa davaoca priloga, a politički subjekat je dužan da evidentira svaki prilog, kao i da javno objavi davanje, čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade, na svom veb-sajtu.
Posebnu novinu predstavlja uređivanje načina prikupljanja sredstava iz članarine. Predlogom zakona propisano je da se članarina uplaćuje isključivo sa tekućeg računa člana političke stranke, osim za iznos do 1.000 dinara na godišnjem nivou, kada se može platiti u gotovini ili putem uplatnice, o čemu se, naravno, izdaje priznanica o primljenoj članarini. Na taj način omogućava se efikasnija kontrola finansiranja političkih stranaka po osnovu članarine.
Kao i u važećem zakonu, zadržana je zabrana finansiranja političkih stranaka od stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija i pojedinaca koji vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Novinu predstavlja da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, s tim što se ovi prilozi ne mogu dati u novcu.
Takođe, zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, kao i prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga, a propisana je i zabrana vršenja pritiska, odnosno davanja privilegija prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata. Propisana je i obaveza političkog subjekta da uplati sredstva prikupljena suprotno odredbama ovog zakona na račun davaoca sredstava u roku od 15 dana, ukoliko to nije moguće onda na račun budžeta Republike Srbije.
Predlogom zakona uređeno je finansiranje redovnog rada političkog subjekta. Predlogom zakona propisano je da se iz javnih izvora sredstava za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predsedničkim telima određuje u iznosu od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
U cilju pravilnije raspodele ovih sredstava i unapređenja rada političkih subjekata nacionalnih manjina Predlogom zakona predviđen je drugačiji način raspodele sredstava iz javnih prihoda za finansiranje njihovog redovnog rada. U delu Predloga zakona kojim je uređeno finansiranje troškova izborne kampanje propisano je da se iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori određuju sredstva u iznosu od 0,1% budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Jednu od najznačajnijih novina svakako predstavlja i uvođenje polaganja izbornog jemstva od strane političkog subjekta.
Politički subjekt koji namerava da koristi sredstva iz starih izvora za finansiranje izborne kampanje dužan je da, prilikom podnošenja kandidature, položi izborno jemstvo u visini sredstava koja treba da dobije iz javnih izvora. Izborno jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke na nepokretnu imovinu.
Predlog zakona predviđa da politički subjekt koji na izborima ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno politički subjekt koji zastupa interese nacionalne manjine a ne osvoji 0,2% važećih glasova, dužan je da vrati dobijena sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje iz javnih izvora, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata. Na ovaj način postiže se veća odgovornost svih političkih subjekata koji učestvuju u izbornoj kampanji.
Kao što sam na početku rekao, jedan od najvećih nedostataka važećeg Zakona jeste normativna neuređenost poslova kontrole i nadzora u ovoj oblasti, iz ovog razloga, odredbama glave V Predloga zakona precizno su uređene obaveze političkih subjekata koje se odnose na vođenje knjigovodstvene evidencije i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u poslovima kontrole finansiranja političkih subjekata.
Kad su u pitanju kaznene odredbe novinu predstavlja propisivanje posebnog krivičnog dela. Ovim krivičnim delom sankcioniše se davanje, odnosno pribavljanje sredstava za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona, u nameri da se prikrije izvor finansiranje ili iznos prikupljenih sredstava političkih subjekata, za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Pored krivičnog dela propisani su i prekršaji političke stranke i prekršaji davalaca finansijskih sredstava, kao i odgovornih lica za povrede ovog zakona. Za ove prekršaje propisane su novčane kazne za političku stranku i pravno lice u iznosu od 200 hiljada do dva miliona dinara, a za odgovorna lica u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara, kao i za preduzetnike u iznosu od 100 hiljada do 500 hiljada dinara.
Takođe, propisan je maksimalni rok za pokretanje prekršajnog postupka, koji se dozvoljava našim Zakonom o prekršajima, a to je rok od pet godina kad je prekršaj učinjen. Predlogom zakona data je i mogućnost izricanja posebnih mera koje se sastoje u obustavi, odnosno gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta. Meru obustave prenosa sredstava iz javnih izvora donosi Ministarstvo finansija, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev Agencije, u slučaju kad je pokrenut postupak za krivično delo ili prekršaj propisan ovim zakonom.
Prelaznim i završim odredbama propisano je da će podzakonski akti potrebni za sprovođenje ovog zakona biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, nadam se da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini ovaj predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za transparentan rad i finansiranje političkih subjekata, što bi trebalo da doprinese daljoj demokratizaciji našeg društva i unapređenju našeg političkog sistema u celini. Hvala vam na pažnji.
Gospodine Andriću, daleko od toga da ja želim na bilo koji način da budem bahat ili da se nekome smejem. Toliko ljudi ovde poznajem i imamo redovnu komunikaciju pa se i nasmejemo jedan drugome po tom osnovu, i žao mi je, znam da ne spadam u krug ljudi sa kojima vi imate takvu vrstu komunikacije, ali ja se vama nisam ni smejao ni obratio. Prosto, nemojte se ljutiti. Ali poslednja stvar koju bih uradio, zbog toga što sam toliko godina bio poslanik, jeste da budem arogantan.
Drugo, vi ste jako ostrašćeni, što je opet stvar vašeg temperamenta, ali ja ne mogu da diskutujem na toj relaciji.
Što se tiče moje korespondencije s predsednikom Vlade, o toj korespondenciji ja ne mogu javno da govorim. Molim vas da to bude potpuno jasno. Pitanje odnosa unutar jedne vlade, razgovora između ministara i razgovora na relaciji ministar – predsednik Vlade, to je nešto što će se iznositi na način kako to odredi predsednik Vlade.
Drugo, sve i da je predsednik Vlade obavestio Narodnu skupštinu da je neki ministar podneo ostavku, što, koliko ja znam, predsednik Vlade nije učinio, niti je bilo kakva ostavka stigla u Skupštinu, izuzev, ako se ne varam, za ministre iz G17, to je potpuno irelevantno za ovu diskusiju.
Dakle, i ministar u ostavci može da obavlja tekuće poslove. Ministar u ostavci čak može da donosi propise, što je jedna od najvećih inokosnih ovlašćenja ministra, dozvolite mi. Žao mi je što zakone ovde stvarno svako tumači prema svojoj potrebi. Ovo je potpuno eksplicitno, potpuno jasno. Znači, čak može da donosi i propise kada to zahtevaju određeni razlozi. Ako treba da vas podsetim, imali smo ministre koji su devet meseci bili u ostavci, pa to nije bio nikakav problem.
Ali, ponavljam, da li sam imao korespondenciju s predsednikom Vlade i kakvu sam korespondenciju imao, o tome nemam nameru da govorim javno, niti je to od značaja za rad Narodne skupštine. Ako, pak, Narodna skupština, zbog sumnji u novinskom članku tumači zakon na način na koji ga tumači (tumačite vi), onda neka Narodna skupština odluči da ja ne prisustvujem sednici.
Uopšte ne znam zašto vi mene na neki način pokušavate da isprovocirate i zašto ste toliko besni. Uopšte ne vidim razlog za toliku ogorčenost. Vi možete da kažete tako, ako ovde odluči Narodna skupština da kaže – pročitali smo u novinama, eto mi sumnjamo, ne želimo da vi sedite ovde, to je opet vaše pravo.
Prema tome, da li jesam ili nisam imao korespondenciju s predsednikom Vlade, ja o tome neću da govorim, a sve i da je ovde stigla ostavka ministra, to ne znači da ministar ne može da sedi i zastupa stav Vlade, posebno u situaciji u kojoj se sada nalazimo, kada je u pitanju zakon o Vladi i zakon o ministarstvima.
Vaše tumačenje je potpuno pogrešno, ali eto, bože moj, kod nas svako tumači zakon kako voli, na svoj način. Postoje ovde i nadležni odbori, neka se, na kraju krajeva, oni izjasne o tome. Postoji i predsednik Narodne skupštine, predsedavajuća koja vodi računa o redu u Narodnoj skupštini, ja u to ne mogu da se mešam.
Mislite da je meni lako? Sedim malopre, postavlja se pitanje, iznosi se gomila neistina, insinuira se čak da je neko izazvao požar da bi se spalila, da bi nestala dokumenta o plaćanjima u Kraljevu, ja hoću da odgovorim, a predsedavajuća kaže – ne možete da odgovorite, nije po Poslovniku. Dura lex, sed lex. Loš zakon, ali zakon.
Tako da, ukoliko ste raspoloženi da pričamo o zakonima i amandmanima, ja sam raspoložen. Ukoliko niste, tu sam, sedeću i biću na raspolaganju svakome ko želi da pita nešto u vezi sa zakonom.
Pitanje koje vi postavljate, apsolutno ne može dobiti odgovor na način kako vi želite, niti ima ikakvog uticaja na tok diskusije i rad Narodne skupštine povodom ove tačke dnevnog reda.
Gospodine Jovanoviću, tvrdim da je moje prisustvo ovde potpuno zakonito, bez obzira na komunikaciju o kojoj ne želim da govorim, a bilo bi zakonito, i to vam odgovorno tvrdim, sve i da je u Narodnoj skupštini moja ostavka. Dakle, to je zaista moj stav. Kao što je zakonito i da sedim na sednici Vlade makar moja ostavka i bila ovde. Pa čak i da glasam na sednicama Vlade, gospodine Jovanoviću.
(Predsedavajuća: Ministre, upozorena sam da morate da govorite o dnevnom redu.)
Želeo sam ovo da kažem. Znači, potpuno je irelevantna tema da bismo je mi danas otvarali.
Ako mogu samo da kažem, žao mi je, nisam očekivao da će ovo postati tema. Moja je greška što posle prvog govornika nisam rekao svoj stav, jer bismo onda možda izbegli ovu raspravu, i u tom smislu molim da prihvatite moje izvinjenje.
Moram priznati da mi zaista nije jasno čemu ovolika nervoza, posebno čemu ovakav odnos prema meni. Ne znam čime sam vas to isprovocirao, gospodine Andriću, da imate toliko negativan stav apriori.
Ako je već tako, nema razloga da izvrćete ono što sam rekao. Nisam rekao da imam privatnu prepisku s premijerom, samo sam rekao da, kao ozbiljan ministar (po mom uverenju, naravno; vi ne delite to mišljenje, to je vaša stvar), nemam nameru da ovde iznosim detalje korespondencije ili bilo šta vezano za korespondenciju mene kao ministra i predsednika Vlade.
Ako vi mislite da je to nešto pogrešno, ja mislim da nije pogrešno. Mislim da je to potpuno ispravno, normalno i pristojno. Predsednik Vlade je taj koji će izneti detalje korespondencije njega i njegovih ministara, ako se zalažemo za bilo kakav red u Vladi Srbije i generalno u našem političkom životu. Nisam rekao, dakle, da je privatna korespondencija. Nisam ništa rekao, samo sam rekao da detalje toga neću da iznosim. Neću da se izjašnjavam o tom pitanju, jer ste me i malopre pitali da li jesam ili nisam podneo ostavku.
Opet vam kažem, o tome neću da se izjašnjavam. Predsednik Vlade je taj koji je ovlašćen da se obrati Narodnoj skupštini i da nešto kaže. Zar je to razlog da vi mene vređate? Stvarno ne razumem šta je tu problem. Šta sam ja to loše uradio ili rekao da se vi na ovaj način obraćate meni? Prosto ne znam šta je to izazvalo vaš bes.
A sad, opet vam kažem, način na koji vi tumačite zakon, jednostavno, nije tačan.
Dobro, dozvolite da imam svoje mišljenje o tome. Ako mislite da sam pogrešio, obratite se nadležnim organima. Opet je to pitanje koje treba da reši sa sobom Narodna skupština, gospodine Andriću, a ne da se vi obraćate meni i da nešto pokušavate da me provocirate bez razloga. Ja se vama nikada nisam obratio na način na koji se vi meni obraćate. Dakle, Narodna skupština neka reši ovo pitanje.
Tvrdim vam, Zakon o Vladi kaže da ministar u ostavci, ukoliko ja to jesam, vrši tekuće poslove. Nigde ne piše da ne može da dolazi na sednice Skupštine. Ili, pak, sednice Vlade. Devet meseci su ministri u vladi Vojislava Koštunice dolazili i glasali, gospodine Andriću, na sednicama Vlade. Piše isključivo da ne može da donosi propise. A čak i to može, u izuzetnim okolnostima koje su navedene u zakonu. I one su čak opisnog karaktera, da ne ulazimo u to kako bismo mi sada utvrdili koje su to okolnosti, a koje nisu.
Ali donošenje propisa je nešto sasvim deseto. To je jedna od značajnijih stvari koje karakterišu poziciju ministra, da može da donosi propise u materiji kad je ovlašćen zakonom. Znači, potpuno je nesporno moje sedenje ovde. Nisam imao nameru ni na koji način da vas provociram. Stvarno bih vas zamolio, nema razloga da na ovaj način komuniciramo. Ako mislite da Narodna skupština ima problem u poštovanju svog poslovnika, nemojte to adresirati meni. Ja sam ubeđen da je to što sedim ovde potpuno u skladu sa zakonom.
Ponavljam, zaista nijednog momenta nisam hteo da odgovorim na vaše pitanje da li jesam ili nisam podneo ostavku. Korespondencija mene i premijera je nešto o čemu premijer treba da obaveštava javnost, a ne ja kao ministar. Mislim da su to i pravila normalnog ponašanja u jednoj vladi i, pravo da vam kažem, pravila lepog vaspitanja. Dakle, sedeću ovde dokle god Narodna skupština smatra da je to tako. Ukoliko Narodna skupština odluči drugačije, nema nikakvih problema da izađem iz ove sale, ako mislite da će to spasiti stvar. Ali tvrdim, smatram da niste u pravu sa tumačenjem Zakona o Vladi.
Zaista ne želim da ostane ni trunka sumnje da se ovde radi bilo šta što nije u skladu sa zakonom.
Dakle, zakon u članu 24. govori o ovlašćenjima ministra koji je podneo ostavku i kaže da on radi tekuće poslove. U stavu 2. izričito navodi šta ministar ne može da radi, i ograničava to samo na donošenje propisa, pa čak i to isključuje u tim i tim uslovima, kada može čak i to.
Meni je stvarno žao što mi toliko kompromitujemo i ovu našu pravničku struku...
Gospođo bivša predsednice Skupštine, evo prozvaću vas da možete da odgovorite, žalosno je što vi mislite da je ovo donošenje propisa. To je baš elementarno neznanje. Ako već ovoliko insistirate, onda je red da vam stvarno odgovorim, da čuje javnost.
Znači, to je već vrhunac neznanja. Jer to je malopre pomenuo gospodin Andrić. Vi hoćete da diskutujete, ne date ovde da radi Skupština, mene vređate sve vreme, a ne znate ni šta je donošenje propisa. To je sad stvarno vrhunac. Ne znate šta je donošenje propisa.
Znači, ja uopšte nemam problem…
Pa dobro sad, to dobacivanje ''a'' i to, mangupski, sa uličnim žargonom… Vi ste očigledno poznat veliki momak, mangup, ja nisam i neću da pristanem na takvu vrstu komunikacije.