Hvala, gospodine ministre. Svakako, ako predsednik sada to saopšti, videćemo se sutra, ali mi i sada dobro vidimo i ja moram, jer dobro vidim, da vam pročitam, ja vas molim za malo strpljenja, član 142. koji kaže: "Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč..."; ne na javni čas, pisao sam ovaj poslovnik i sigurno bih stavio javni čas ili bih napisao ograničenje, pa bi, pretpostavljam, poslanici koji imaju poverenje u ono što predsednik Skupštine predlaže to izglasali ili ne bi, ograničenje na 10, 20, 30 ili 47 minuta, koliko je... sat je ispred, možemo uvek da pogledamo, govornik to koristi ispred, dakle, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
U skladu sa ovim članom, uobičajeno je, jer ovaj član to podrazumeva, da završnu reč posle rasprave u pojedinostima daje predlagač akta, u kojoj se zahvaljuje ili ne zahvaljuje na ukazanim primedbama, uz sve poštovanje dostojanstva Skupštine, ne iznoseći u 45. minutu reči koje govore o meri, ravnopravnom tasu, međusobnoj pažnji, opštem interesu i razumevanju, a naročito, koliko god da je iskusan i stručan lekar, a vi znate koliko ste vi meni lično dragi, koliko vas poštujem i koliko cenim vašu stručnost, kao i svih vaših kolega koji su ovde govorili, ali ne zbog toga da bi dobili razumevanje ili saosećanje ili da sebi nešto priušte; tražili su i očekivali mnogo više razumevanja, ali su imali poslovnička ograničenja.
Molim vas da u svim narednim situacijama, i vi lično i svi koji dolaze u ovu skupštinu, bili mi ovde poslanici ili neko drugi, uvažavaju jednu činjenicu.
Poslanici imaju obavezu da iznose stranačke stavove, da se obraćaju svojim strankama i da koriste govornicu u skladu sa Poslovnikom, ograničeno, kratko, da bi nešto pojasnili javnosti. Molim vas, na odborima se upoređuju različita saznanja i poslanici veruju onim poslanicima koji idu na odbore i nema razloga da im se ponavlja.
Poslanici ovde sede i danas, noćas su sedeli do 4 časa, i sutra će sedeti koliko treba i, kao što je predsednik Odbora za zdravlje i porodicu rekao, možda i prekosutra. Zašto? U ponedeljak se usvaja ne budžet Vlade, kao što ste i vi više puta rekli, nego budžet ove države, da bi ona mogla da se oslobodi nametnutih obaveza, ako ikako može, i potrebna je i snaga, zdravlje, ispavanost i ja ću zamoliti, ako prihvatate, ujutru da nastavimo.
A sada da čujemo samo jednu kratku repliku; ja potpuno razumem potrebu gospodina Momčilova, jer imali smo razumevanje 47 minuta, imaćemo razumevanje još tri minuta. Sutra nastavljamo rad u pojedinostima.