Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8189">Predrag Marković</a>

Govori

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. i sve ostale članove u kojima se pominje reč "ministar" amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvinite, pre nego što krenete, samo da dam jedno obaveštenje, a tiče se svih.
Molim vas, po članu 85. stav 1. i 4, danas ćemo raditi do završetka pretresa u pojedinostima one tačke koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova, a sutra nećemo raditi, neće biti sednice, u tom smislu nećemo raditi. Nastavak sednice će biti u četvrtak. Izvolite.
Hvala vam. Još neka poslanička grupa? Narodni poslanik Vladimir Homan, izvolite. Imam i lične razloge naravno, ali kada je reč o vremenu koristim ovaj sat, a kada je u pitanju datum nije lični razlog, koristim kalendar. Svima je poznat razlog, šta je sutra. Izvolite, gospodine Homan.
Hvala vama, gospodine Homan. Pogrešno protumačeni je l′? Pa znamo svi da digitron nije neka tehnologija, ja razumem da je to lapsus, pretpostavljam. Izvolite, pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.
Gospođice Jovanović, ovde sam zato da odlučujem po članu 104. stav 4. da li dajem pravo na repliku, jer je to isključivo pravo predsednika Skupštine, te u odnosu na to kada o nečemu odlučujem pre toga razmišljam i pažljivo slušam šta se govori. Bilo bi nepristojno da odlučujem na neki drugi način. Izvolite.
Hvala vam. Ovo je bila replika. Vi, pretpostavljam, po Poslovniku? Izvolite.
Ubuduće, pored komplimenata koji se međusobno upućuju, neću dozvoliti da se govori o privatnom životu.
Na član 19. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad pretresom u pojedinostima šeste tačke dnevnog reda – Predloga zakona o ličnoj karti.

Još jednom da podsetim one koji nisu učestvovali ili nisu pratili prepodnevni rad sednice: po članu 85. st. 1. i 4. Poslovnika, odlučio sam da ćemo danas raditi do završetka pretresa u pojedinostima one tačke dnevnog reda, to će verovatno biti sedma, koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova. Istovremeno, obaveštenje je da sutra neće biti sednice, nego će nastavak sednice biti u četvrtak od 10,00 časova, pretpostavljam raspravom osme tačke dnevnog reda, ali to naprosto zavisi od ritma rada.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.

Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Bore Kutić. Izvolite.
Hvala vam najlepše, gospodine Kutiću. Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 31. doda novi naslov i novi član 31a.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.
Hvala vam najlepše, gospođice Jovanović. Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Gospođice Jovanović, dobili ste odgovor koliko koštaju same mašine, ovo je pitanje Ministarstvu finansija, da li postoji procena ukupnih troškova. Dakle, nije prema MUP-u, jer je taj odgovor dobijen. Hvala vam.
Nadam se da će i članovi 9, 16. i 23. Evropske konvencije biti ugrađeni i u Ustav Srbije, pa će biti dodatno zaštićeno pravo o kome smo govorili.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Vrlo je važno, vrlo se pažljivo prati od strane predstavnika Ministarstva, pa raščišćavamo, da slučajno nešto nije preskočeno. Ništa ne brinite, ima ko da brine.
Izvolite, gospodine Krasiću.
Hvala vam, gospodine Krasiću. Hoćemo li prvo iz poslaničke grupe SRS, gospodine Baraliću, još četiri minuta? Izvolite, gospodine Jojiću, po istom amandmanu.
Sličan je tip amandmana, isto je tri meseca i šest meseci, pa sam zamolio, pošto se gospodin Baralić javio. Gospodin Jojić je hteo da nastavi po sledećem amandmanu, pošto je sličan amandman. Izvolite, gospodine Baraliću, ovo je amandman na član 33. Izvolite.
Hvala, gospodine Baraliću.
Po članu 225. Poslovnika, na sajtu imamo deo obaveštenja koje se odnosi upravo na ovo o čemu ste govorili: dakle, šestomesečna aktivnost u podsticanju institucija koje nisu donele podzakonske akte, zbog čega se kasni sa sprovođenjem zakona, plus edukacija, plus preuzimanje nadležnosti i ono o čemu je govoreno, naknadno uočavanje dela, ali ovo je osnovno i mislim da će ovakav predlog pomoći svima.
Hvala vam mnogo.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Reč želi prvo narodni poslanik Momir Marković.
Izvolite, gospodine Jojiću.
Gospodine potpredsedniče, gospodine Albijaniću, po članu 225. pretpostavljam da ste želeli da dobijete obaveštenja koja su važna za rad.
U odnosu na to, deo obaveštenja ste i sami rekli, a to je, da je Skupština, najviši nivo vlasti u Srbiji, Skupština Republike Srbije je donela odluku koja obavezuje sve državne organe, pa i nju samu i u skladu sa tim je to proces.
Svakako nije moguće odgovoriti na sve, ali je činjenica da se poslanici često zbunjuju netačnostima koje se pojavljuju u novinama, jer postoji razlika između nadležnosti, predmeta, a to je ono što je, pretpostavljam, gospodin Balinovac pisao u Uredbi, jer ne može Vlada da određuje Skupštini, ali može i ono što je vlasništvo države da nostrifikuje.
U članu 5. kaže, sve predmete skupštine državne zajednice preuzima Skupština Srbije, u skladu sa odlukom Skupštine Srbije, a i Vlada svojom Uredbom jasnije rešava pitanja ostalih službi koja su na njenom nivou počev od različitih zavoda, statističkih podataka ministarstava itd. To znači da je moguće da popisne komisije utvrde predmete.
Moram da vam kažem da nadležno ministarstvo i Skupština Srbije rade ovaj popis već nedelju dana. To je popis različitih predmeta.
U odnosu na nadležnosti, Skupština Srbije ih je preuzela a (to ste i sami pomenuli), dok Skupština Srbije, Poslovnikom, izmenama dodatno ne reguliše neke obaveze za ostvarivanje svojih nadležnosti, gde će pomoći nadležni odbori, pa Administrativni odbor koji je i tu odluku doneo kako valja, pa će pomoći gospodin Palalić iz Odbora za pravosuđe, a tu je iz Zakonodavnog, gospodin Aligrudić, tu su predsednici Odbora za evropske integracije i spoljnu politiku.
Moraće da se predvidi poslovnički način, recimo, na koji ambasadori pre odlaska predstavljaju svoj program nadležnim odborima zavisno od zemlje u koju odlaze.
Čitav niz takvih nadležnosti će biti poslovnički rešen i sada stručne službe pripremaju sve izmene da bi mogle na precizno definisan poslovnički način da se ove nadležnosti i ostvare. Kao što vi znate, život ide dalje.
U međuvremenu, mi postupamo u skladu sa međunarodnim obavezama, statutima i poslovnicima međunarodnih organizacija, pa tamo gde predsednik Skupštine po međunarodnim obavezama nešto imenuje, mi i shodno dobrom običaju ovde; prvo, obavio sam konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, pa tek onda i one neophodne gde je Srbija i već preuzela obaveze i treba da brani svoje interese, kao što su predstojeće parlamentarne sesije Saveta Evrope i OEBS-a.
U nedelju već putuje delegacija, a ovlastio sam gospodina Aligrudića, kao šefa delegacije, da predvodi tu delegaciju. Potom će gospođica Grubešić da predvodi delegaciju OEBS-a. To je sve u narednim danima. Teme koje će biti na dnevnom redu tiču se ove skupštine.
Postoji nešto treće što ste vi pitali, i što zbunjuje, a to su zgrade, nepokretna imovina, o tome ste pitali.
Oni koji duže prate šta se dešava znaju, pa i Vlada Srbije, sekretar za zakonodavstvo je znao da je pitanje nepokretne imovine već jednom bilo sporeno, pa rešeno 1995. godine.
U odnosu na to, ta imovina pripada, na raspolaganju je, Vladi Srbije, a Vlada Srbije će zbog toga što nadležnosti preuzima Skupština Srbije, sada preko nadležnih komisija i staviti na raspolaganje zgradu.
U odnosu na to, prvo će stručne službe sutra u 10,00 sati sa bivšim šefovima odseka utvrditi od strane sekretara i zaposlenih ovde onaj deo nadležnosti, da se nešto ne otuđi, ako vas to brine, ali ne verujem da ima razloga da vas brine jer i u odnosu na to, biće pravljen plan koji će ovde Skupština usvojiti na nadležnom odboru o potrebnim kadrovima.
Svi ti ljudi koji su tamo zaposleni su zbrinuti do 1. avgusta, jer ih je preuzelo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, preuzelo ih je na platni spisak, a zavisno od potreba Skupštine, neki od njih će biti i ovde.
Ja vas molim, morate da imate razumevanja, nisam izdao naredbu obezbeđenju da postupa na način kako se postupa ovde, a (kada nekome prestane mandat, govorim sada o bivšim poslanicima) da samo neko ko je zaposlen, može da traži telefonom ili na revers da mu se izda propusnica da uđe, nego je još uvek dozvoljeno i još uvek i ulaze, ako vas to zbunjuje, bivši poslanici. Nisu to veliki telefonski računi, nema razloga da brinete.
U svakom slučaju, sutra u 10,00 časova to će biti preuzeto, ali svakako će poslanici ove skupštine, bilo preko odbora kako ste tražili, bilo na drugi način, biti obavešteni, i svakako ćemo u odnosu na to organizovati rad, jer kao što znate ta zgrada ima tri puta manje kancelarija od ove zgrade, a pri tom ovoj zgradi nedostaje, to znate svi iznutra, a to ste videli iz izveštaja Evropske komisije, prostor i kadrovi da bi mogli da prate ovako intenzivan rad Skupštine. Ovo je najdetaljniji odgovor koji mogu sada da vam dam, a u odnosu na ceo proces svi ćete biti pravovremeno upoznati u narednih desetak dana.
Hvala gospodine Obradoviću. Drago mi je da ste iskomentarisali, zbilja se ponekad dešava i dobro je da ste to nazvali praksom, da se ponekad diskutuje o prihvaćenim amandmanima, ali to jeste poslovničko pravo i ono potiče iz neusaglašenosti različitih odredbi Poslovnika i često činjenica da jedan odbor nije usvojio omogućava da građani ne znaju kako to tačno izgleda, da se pozivajući se na jedan član Poslovnika govori o amandmanu koji je prihvaćen. I ovo govorim kao povod za obrazloženje amandmana koji sam podneo na član 41. i član 8, jer je ustvari identično obrazloženje, identična je materija.
Mi inače imamo problem kao država što tokom uspostavljanja države i pune funkcionalnosti svih institucija, jer iz različitih razloga koje građani dobro znaju, znaju ih i narodni poslanici, čitav niz institucija ili nije funkcionisao ili nije hijerarhija poslova jasno bila opredeljena u praksi i deo toga jeste neusaglašenost zakona. Odgovornim pristupom svih odgovornih poslanika, dakle svih poslaničkih grupa koje su učestvovale u radu na odborima i pripremi zakona i odgovornim pristupom stručnjaka koji su radili na pripremi zakona u ovom sazivu, prethodnom sazivu, u onom sazivu od 1998. godine se ide na usaglašavanje naših zakona u skladu sa normama uobičajenim u evropskom zakonodavstvu. To se dešava od 1998. godine u kontinuitetu, ali naravno ostaju i dalje različite neusaglašenosti.
Ovo o čemu smo malopre govorili, fizički se nešto ne može. Kao što se povodom prethodnog amandmana koji je prihvaćen od strane predstavnika predlagača ovde ukazanom neke stvari ne mogu da se sprovedu, jer postoje važniji državni interesi koji se tiču svih građana. Ako ovaj saziv radi najviše dana u godini, naravno da nema dana kada će ljudi moći da se odmore i naravno da se to ne vidi sa stanovišta službenika, ovde sada govorim o službenicima i nameštenicima, to je moguće videti, jer mi imamo običaj da se politički svađamo i da ljudima koji rade svoj posao na osnovu podataka koje imamo na raspolaganju ne odajemo nužno priznanje.
Osamsto posto, više puta sam izneo taj podatak, Služba Narodne skupštine osamsto posto, osam puta više je fizički posla uradila zbog aktivnosti Vlade, poslanika, predlagača, bilo u davanju amandmana, bilo u okviru drugih poslova.
Naravno da to nije moguće adekvatno platiti, ali naravno da to nije novinska vest, ali je novinska vest, koja se stalno pojavljuje toliko da i sami poslanici daju odgovor, pa kada ih novinari pitaju: zašto vi sebi povećavate platu 50%, oni kažu – znate, mi radimo toliko. Nikada poslanici nisu sebi povećali platu. Poslanici uopšte o tome ne odlučuju. To je jedna od glupih laži. Rezultat te laži je da mi, ustvari, gubimo osećaj šta je koji nivo vlasti.
Najvažnija, najviša vlast je zakonodavna, potom izvršna, koja je podeljena. Kada se kaže najviša, to ne znači da zakonodavna odlučuje iz neke druge oblasti, zna se samo šta je temelj. Na zakonit način se nešto uređuje. Potom, izvršna koja je u Srbiji podeljena, pa sudska. U praksi, na to se često ukazuje i za ovom govornicom, naravno da imamo i savetodavnu vlast. To je dosta neobična vrsta vlasti, nigde nije regulisana, ali se pojavljuje u praksi.
Otuda često zbunjivanje, ali sve je to moguće u medijima, sve je to moguće za ovom govornicom, ali postoje trenuci kada na mestima na kojima se nalazite morate da podsetite na pravi i jedini kriterijum, isto kao što je to obaveza i kada niste na tom mestu.
Meni nije trebalo mesto predsednika Skupštine, da bih u proleće 2003. godine izašao za govornicu i rekao da proglas koji se emitovao od tadašnjeg MUP Srbije ugrožava prava građana. Nije mi trebala nikakva funkcija za to, isto kao što nikada nisam mogao da ispostavim račun za sve ono što sam izgubio boreći se za parlamentarnu demokratiju. U parlamentarnoj demokratiji se zna šta je posao parlamenta, zna se šta je posao izvršne vlasti, zna se šta je posao sudske vlasti.
Zbog toga je bila moja obaveza, kao narodnog poslanika, sa mesta koje sada obavljam u ime svih vas, jer tako zakon kaže, da tražim da se čl. 8. i 41, koji su identični, promene i glase, pročitaću vam član 41. "Osnovica se utvrđuje za svaku budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Osnovicu u službama Predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije utvrđuje nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije".
Obrazloženje je isto i glasi: "Amandman se predlaže polazeći od Ustavom utvrđenog položaja Narodne skupštine, prema kome je Narodna skupština nosilac zakonodavne vlasti. Saglasno tome, Narodna skupština ima ovlašćenje da samostalno uređuje svoj rad i organizaciju, što je i utvrđeno odredbom člana 82. Ustava Republike Srbije. Da bi se obezbedilo da Narodna skupština može samostalno i na odgovarajući način da uredi obavljanje specifičnih poslova vezanih za njen rad i odlučivanje, neophodno je da nadležno radno telo Skupštine, tj. Administrativni odbor, kao što je to i sada važećim propisima predviđeno (član 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, "Službeni glasnik RS", broj 34/01 i član 73. stav 1. alineje 3. i 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije), utvrđuje osnovicu u službama Predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovakvim zakonskim rešenjem približili bi se praksi država sa razvijenom parlamentarnom demokratijom čiji parlamenti imaju poseban budžet, do donošenja zakona kojim bi se uredilo da Narodna skupština ima svoj budžet".
Ovo obrazloženje, ako nekome nije jasno, ne počiva na ideji da će Administrativni odbor utvrđivati osnovicu koja će se razlikovati i da se na taj način možda plaše službenici, onih 10.000 ili 40.000 zaposlenih u različitim službama, da ne misle da će ovih 200 zaposlenih da imaju neku drugačiju osnovicu. Neće, naravno. Nisu ni do sada imali. Uvek Administrativni odbor potvrdi osnovicu. Zašto? Zato što je budžet siromašan, jer smo siromašna zemlja i uvek nastojimo, koliko god je to moguće, pustite političke rasprave, da to bude ono što je moguće da bi država funkcionisala.
Naravno, uvek postoje, ne treba to građanima pojašnjavati, vi to dobro znate i zakonom to ne možete da uredite, postoje oni koji sticajem okolnosti ne rade dovoljno. To je ona fina stara praksa koja kaže: "Ne možete vi mene tako malo da platite, koliko ću malo da radim".
Naravno, ali nisu ti ljudi krivi i ne može se po njima praviti zakon. Nisu krivi ljudi koji su, recimo, radili na različitim nivoima državne zajednice, što nije bilo posla, dok se to nije rešilo – ili da se ojača ili da se uspostavi sada. Ti ljudi nisu krivi ni na jedan način.
Mi ovde govorimo o dve službe, o jednom malom broju ljudi i o činjenici, pročitao sam vam stav važećeg Ustava i moja obaveza je da ga poštujem.
I u predlozima novog ustava, u predlozima o kojima razgovaramo ovih dana, upoznat je i predstavnik predlagača i te kako sa članovima Predloga novog ustava, naravno da će biti, u skladu sa međunarodnim obavezama, u skladu sa parlamentarnom demokratijom, uređen budžet Narodne skupštine. To će biti ova ista stavka iz budžeta Republike Srbije, koja sada postoji, ni više, ni manje novca, ali će omogućiti da se organizuje rad kako valja.
Uzgred, bilo je u nekoliko navrata privatnog pitanja: gospodine predsedniče, zašto ne povučete amandman? Ne mogu, zato što postoje političke priče, postoje neusaglašenosti članova zakona, postoje različita rešenja na koja možemo da se pozivamo i u Ustavu, ali kao što nije bilo moguće, ako neko ne potpiše odluku i predloži ovoj skupštini, da Srbija preuzme svoje nadležnosti, iako je to utvrđeno i članom 60. Ustavne povelje, ali da bi se ušlo u posed, morao je neko to da uradi, to mu je u opisu radnog mesta.
Nepristojno je pitati predsednika Skupštine da povuče amandman kojim se brani parlamentarna demokratija. To je na ivici nepristojnosti, da ne upotrebim grublji izraz. Ali, navikao sam na tu vrstu nepristojnosti.
Podsećam još jednom, kada sam izašao javno za govornicu 2003. godine, rekao sam da ne može MUP da daje ovakva saopštenja, to ugrožava prava građana. Ja sam građanin. Dobio sam zahvalnost, i ličnu, mnogih stranaka koje su mogle da budu pod udarom tako naopako shvaćenih prava na izjavu. Kao što sam nekoliko meseci kasnije dobio izvinjenja svih onih koji su doneli pogrešnu odluku 5. juna 2006. godine.
Šta da radim sa tim izvinjenjem? Ponekad neku stvar morate da uradite u pravom trenutku, to nije samo pitanje države. Postoji trenutak kada nekom treba da izjavite ljubav ili saučešće. Ako taj trenutak promašite, urušićete i budućnost i prošlost. Ne sme to da se radi.
Ovaj član je taj trenutak i obaveza predsednika Skupštine da to uradi. Administrativni odbor ima pravo da to ne prihvati. Administrativni odbor ima pravo i da pogreši, kao i svaki, a nekad kad pogreši odmah ispravi, donese drugu odluku, nekad ne ispravi odmah, to je sve ljudski, to je Odbor. Skupština, kad glasa, ima pravo da ne prihvati. Ja nemam problem, ko ne zna da gubi, ne zaslužuje da dobija. Ko ne ume da se ponaša državnički, ne treba da se nalazi na mestu u državi. Ali rezultati se prihvataju. Ono što Skupština izglasa, to će biti važeće.
Da li ja insistiram da Skupština izglasa ovaj amandman? Ne insistiram. Verujem u slobodnu volju poslanika, u odnosu na ono što Skupština izglasa, ponašaće se predsednik Skupštine. Ovde se vode rasprave i tu ste vi predstavnici stranaka. U trenutku glasanja vi ste zakonodavac, posle toga vi ste građanin na koga se taj član, za koji ste glasali, odnosi. To je potpuno jasno. Ako to nije jasno ovde, kako mislite da će da bude jasno građanima Srbije.
Samo još jedan dodatak, gospodine Obradoviću, ako se slažete, znam da je već 15 minuta prošlo. Kada sam 2003. godine izašao javno, hoću da kažem, možda niko nije primetio, u policiji su i tada radili i odgovorni ljudi, odmah su povukli saopštenje koje je ugrožavalo slobodu građana, ali su nastavile političke stranke, čak i one koje sam ja osnivao, da se ograđuju od tog saopštenja. Nemam problem sa tim. Imam problem samo sa osnovnom pristojnošću.
Nisam pročitao obrazloženje kojim se ovaj amandman odbija. Nepristojno bi bilo da čitam obrazloženje kojim neko ukazuje predsedniku Skupštine, da on ne treba po Ustavu da brani Skupštinu.
Isto tako, smatraću krajnje nepristojnim, a zakonski je moguće i poslovnički, da neko da obrazloženje sada zašto misli da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Mnogo je bolje da ljudi razmisle, a ja sam za ljubitelje fudbala, pošto je sada fudbal, a ja sam stariji čovek i nagledao sam se kad loptu dobije jedan sjajan fudbaler, zvao se Jusuf Hatunić, nagledao sam se kako ceo stadion, kad on ima loptu, skandira – "razmisli", "razmisli". Nemojte skandirati sada nikome. Neka svi lepo razmisle i neka se u odnosu na to ponašaju, a ja ću svakako poštovati odluku Skupštine. Hvala vam mnogo.