Hvala vam. Kao što znate, deo poslanika koji želi da učestvuje u raspravi prisustvuje sednici u sali, a deo prati preko internet televizijskog sistema. Nisam, nažalost, pratio izlaganje gospodina Balinovca koji profesionalno i odgovorno radi svoj posao. Pretpostavljam da je dao adekvatnu argumentaciju, koju uvažavam.
Čuo sam da neko želi da razbija državu. Imam zdravstvene probleme, ali radim svoj posao. Kada su mi rekli da sam regrutovan, da ne čujem na jedno uvo, pitali su me da li želim da se oslobodim vojske. Rekao sam – ne želim, pa sam bio u avijaciji i radio svoj posao. Čujem dobro. Ljudi se često ne razumeju, čuju se ali se ne razumeju.
Obaveza je predsednika Skupštine, tako sam shvatio Poslovnik, da omogući svima koji zakone predlažu da se obrate. To sam dobro čuo i zato je danas moguće da čujemo detaljno obrazloženje i da na taj način lakše diskutujemo.
Moja obaveza je da čujem dobro, a obavljao sam posao, kako biste vi to rekli preko puta, pa sam upućen i u materiju službenika zaposlenih u službi predsednika Republike. U odnosu na to i ovaj amandman i način na koji nastojim da pomognem da pravilnu odluku donesu, a poslanici će sami doneti odluku.
Napravio sam jasnu distinkciju i nema potrebe mene pogrešno interpretirati, govorim komplikovano, to su mnogi primetili, gospodin Krasić nedavno. Nemam nikakvog problema da me razumeju svi koji znaju svoj posao.
Šta znači znati svoj posao? To znači uraditi i nešto što se ne vidi. Kada je ova skupština izglasala da imamo grb, zastavu i himnu, to nije bilo dovoljno.
Trebalo je napraviti etalone, jer se razlikuje taj grb na vizit kartama, tehnički detalji o kojima niko ne vodi računa. Kada se štampa u boji, kada je blindruk, kada je neka druga tehnika u pitanju. To je sve trebalo predvideti i uraditi. Sada je moguće da otvorite sajt Narodne skupštine i da pogledate ono šta vam treba i unutra postoji.
Poslanici su, vodeći računa o državnim interesima i jedinstvu vlasti države Srbije, za nešto glasali, ali u odnosu na to službe moraju da urade čitav niz poslova i te službe se razlikuju.
Isto tako ta razlika je simbolički važna, ali kada hoćete da očuvate jedinstvo onda morate da vodite računa o tome, i ne smete da ga menjate, kao što u ovoj zemlji nema predsedničkog sistema, nema ni kancelarskog. Čim ga bude, moja obaveza će biti da ga poštujem. Zakon iz kog sam citirao član koji predlažem da bude umesto postojećeg člana je važeći zakon. Naravno, ako neko pokuša sa ove govornice da mene obavesti zašto Ustavni sud ili Vrhovni sud nešto ne radi, izvinjavam se i to ću smatrati nepristojnošću, ali to je moje lično pravo jer sam o tome dobro obavešten. Zahvaljujući toleranciji gospodina Obradovića reći ću samo još jednu rečenicu.
Mnogo ljudi voli da govori o onome što nikada nije radilo i ja to razumem. Kao što znam zašto sam ovo predložio vodeći računa o službi predsednika Republike i o službi Skupštine, jer sam radio taj posao.
Ja sam iz siromašne porodice, moj otac nije umeo drugačije, nego kada skupimo para on sruši jednu sobu, pa krene drugu i sada imam porodičnu kuću u kojoj su neravni zidovi. Na jednom mestu je slavina na metar, na drugom na metar i po. Ništa ne zameram svom ocu. Nije znao redosled nego je mislio da je dovoljno da skupite para, nije nikada podigao kredit kao ni ja, nije nikada ušao u banku kao ni ja, ali nije znao.
Mi hoćemo da budemo država koja zna šta je redosled. Kada je dolazio vodoinstalater kod njega, bio je ponosan što zna 20 zanata, a za 18 ima KV diplomu. Ja ništa ne znam o tome.
On je mislio da je dovoljno što je spreman da radi, dovoljno je što je uštedeo novac i kada ga pita vodoinstalater koju ćete sudoperu, on kaže – "otprilike ovde", tu slavinu. Kada ga pita kolike će zidove, on kaže – "otprilike ovako", sin će da mi bude visok pa da ne udara glavom. Kuća se ne pravi tako.
Sada dođe vodoinstalater pa kaže – "izvinite, da li ste planirali da sudopera bude od 70, od 85 ili 105", ima različitih visina sudopera, pa u odnosu na to kada pravite kuću predvidite gde će biti slavine.
Inače, ne mora, možete kasnije na buvljaku da kupite crevo da vam ne prska slavina. Oni koji imaju para kupiće i mašine, baš ih briga gde je slavina, mašina pere sudove, ali ozbiljni ljudi vode računa o detaljima, jer kada planirate i kada čuvate jedinstvo kuće nije dovoljno da imate moć. U tom smislu Skupština nije najviši nivo vlasti jer ima najmanje realne moći.
Tek će, kada se uredi država u celini, imati zakon o Narodnoj skupštini, ali ozbiljni ljudi znaju da će imati zakon o Narodnoj skupštini, kao što će imati zakon o ministarstvima, pa znaju da neće usvojiti zakon o ministarstvima dok se ne usvoji zakon o Narodnoj skupštini. Kada to znate unapred planirate.
Naravno, ovde je ukazivano od strane mnogih odgovornih poslanika, čitav niz zakona nema puno ustavno utemeljenje. Zašto? Zato što to nije bio Ustav koji je vodio računa da će čitav niz kategorija u međuvremenu morati da bude uspostavljen i poslanici za to imaju razumevanje, Ustavni sud ima razumevanje, Vlada ima razumevanje kada predlaže takve zakone, jer zna da poslanici vode računa da mora unapred da se predvidi visina na kojoj će se nalaziti vrhovni revizor, a ne da živimo u državi u kojoj na buvljaku morate da imate reviziju poslovanja ili će da vam ukinu tezgu, a država ne mora. Odgovorni ljudi na mestima na kojima se nalaze o tome vode računa. Naravno, posao je svih službenika da brane svoj posao i svoja rešenja. Niko se tu ne ljuti, ali kada čuvate jedinstvo države vodite računa o tome šta se desilo i šta će se desiti.
Očekujem da će tako i ovog puta svi voditi računa. Za slučaj da neko ne vodi računa, pa proba da razbija državu, još jednom sam rekao, borio sam se protiv toga svih prethodnih godina i ne treba vam mesto u državi da se protiv toga borite, ali poslanici o tome odlučuju posle diskusije glasanjem slobodnom voljom, a službenici to sprovode i poslanici to sprovode jer su zakoni jednaki za sve. Posebne službe, moraće na poseban način.
Još jednom kažem ono što je jasno, nema potrebe kada odgovorni ljudi nešto govore da im se podmeću netačne činjenice. Nikada odbor ove skupštine nije odredio drugačiju osnovicu. Naprotiv, sa puno razumevanja je kasnio po nekoliko meseci. Poslednji put, pre dva meseca, kasnio je sa usklađivanjem osnovice za službenike Narodne skupštine jer niko nije privilegovan, a Skupština vodi računa o tome i zato je Skupština institucija koja je potrošila najmanje novca u odnosu na ono što je uradila i zbog toga će ubuduće, svejedno da li usvoji ili ne usvoji amandman ili Skupština raditi svoj posao i čuvati jedinstvo zemlje, jer se zna mesto Skupštine i mesto izvršne vlasti i drugog dela izvršne vlasti i zakonodavne, jer red mora da se zna, svejedno što se ljudi oko toga raspravljaju ili ne.
Ako to ne uradi naravno da neće imati samopoštovanja, ali da vam kažem nešto, nagledali smo se i ja sam se nagledao mnogo onih koji žive bez samopoštovanja, ništa im ne smeta.

Izvinjavam se. Pogrešno tumačenje, to je povod. Zahvaljujem se i vama gospodine Aligrudiću i svima koji su koristili argumentaciju kada smo raspravljali o ovome, jer je važno da se ovde raspravimo. Ne volim kada se ljudi svađaju, u svađi se ništa ne dogovore, ali kada se raspravljaju, to je važno. Ima samo jedna stvar na koju ću da ukažem, jer sam govorio lično, izvinjavam se svima. Kada sam govorio o ličnom iskustvu i govoreći o svojoj porodici, govorio sam o tome kako se neke stvari teško ispravljaju kroz generacije. To treba uzeti u obzir iskustvo i kad se greši.
Mi nismo idealna država i to naši građani dobro znaju. Obaveza je predlagača da vodi računa o sistemu. Tako sam shvatio i diskusije i zahvaljujem se, hoću da kažem, gospodin Balinovac mi je upravo preneo, to je bilo izvinjenje, ako sam dobro shvatio, reči je bilo o projekciji, ako bi se nešto dogodilo, to bi bilo razbijanje jedinstva.
Hoću da kažem da prihvatam da sam pogrešno protumačio, a isto tako moram da vodim računa o tome da neko vodi računa kada pravi zakon o sistemu, da se nešto ne dogodi. Ali ljudi koji su radili jedan posao i znaju da se to događa, moraju da vode računa o simbolici. Ovde je u pitanju samo simbolika.
Gospodin Aligrudić je lepo rekao, sigurno se ne razlikuju osnovice za plate službenika, nikad pa neće ni sada. Sigurno je da će tu uvek biti neadekvatno nagrađenih odgovornih službenika, svejedno da li rade na carini, da li rade kod vas u sekretarijatu, u službi predsednika Republike ili ovde, ali je simbolika važna, da biste znali kako radite.
Ostavio sam 35 zaposlenih u službi predsednika Republike. Verujem vrlo kvalitetnih iz onoga što su radili. Jedan posao nisu znali da urade, a to je, kada je izbio pogrom na Kosovu, 17. na 19. mart 2004. godine, nisu znali kako predsednik ide na Kosovo, jer im se to nikad nije dešavalo otkad su oni u službi, a kamo li posle 1999. godine. Nisu znali. Oni su mislili i to je simbolika, oni su mislili da se piše pismo, pa se traži dozvola od neke strane države ili od UNMIK-a.
Nije, ako ste predsednik Republike pošaljete obaveštenje kad stižete, a onda vam UNMIK odgovori – molim vas u tom slučaju neophodno je da u vašoj pratnji ne bude dugih cevi, i onda vaša služba pregovara do kasno u noć i za to nema više ili manje para, ali simbolički se zna, kad ste predsednik države, idete gde hoćete, kad ste predsednik Skupštine i predsednik Vlade, idete gde hoćete. Naravno da postoje izuzeci.
Kad probate da zakoračite sa neke od ovih funkcija u neku zgradu, oni vam kažu – žao mi je, postoji opšti zakon koji je ovde poseban, u odnosu na opšta načela sigurnosti ovde imamo posebno načelo koje kaže: u ovu prostoriju ne smete da uđete bez belog mantila ili uopšte ne smete da uđete ako niste zaposleni, to su izuzeci. Ti izuzeci potvrđuju opšte pravilo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam na toleranciji, zamoliću za samo još malo tolerancije, mislim da je važno zbog svih. Hvala vam.
(Predsedavajući: Izvolite.)
U odnosu na to, ovde je u pitanju simbolika. Ja visoko poštujem i to sam nekoliko puta rekao, predlagača koji vodi računa o postavljanju sistema. Podsećam, moj posao je i posao ljudi ovde da vode računa o simbolici, pa sam vas podsetio sve da niste vodili računa o simbolici, koju biste himnu sada pevali. Koju biste zastavu digli? Građani Srbije moraju da imaju tu simboliku.
Zato danas govorimo o ličnoj karti, jer simbolički je malo nezgodno, evo je, znam napamet, zato ne stavljam naočare, evo je lična karta. Ja sam građani SFRJ. Znate na šta to liči. To liči na onog komentatora koji je rekao – prošli put kada smo igrali sa Argentinom mi smo ispali u četvrtfinalu posle nerešenog rezultata. Nikada SRJ, a kamoli SCG nije igrala sa Argentinom. Nikada. Dok ljudi ne nauče to da kažu, zato simbolički služi ovaj amandman.
Sigurno će plate biti iste, ali simbolički, za Narodnu skupštinu, za službu predsednika Republike, simbolički to mora da potvrdi Administrativni odbor. To je ključna simbolika. Ovde govorimo samo o tome.
Drugo, nisam prevaren gospodine Krasiću bio, nego sam odmah proverio šta je. Naravno, ima pravo Vlada da greši.
Naravno, u odnosu na to, samo mora da ispravi greške kad joj se skrene pažnja. U odnosu na to je ispravljeno i omogućeno je, jer za ovu državu to je simbolika o kojoj ja stalno govorim. Ova četiri S. Prvo je stabilnost.
Potpuno razumem vaše strahovanje, šta bi se dogodilo kad bi se dogodilo, jer bi se ugrozila stabilnost jedinstvenog sistema podele vlasti. U toj podeli postoji hijerarhija koja nije hijerarhija moći.
Drugo S je solidarnost. Možemo mi međusobno da imamo razumevanje, kao što vi sad imate za mene, što govorim duže od tri minuta, jer i ja često imam razumevanja za druge, da ljudi kažu to što misle da je važno, u nekim trenucima nije dovoljan Poslovnik koji ograničava baš na tri ili pet ili 15 minuta.
Treće S su standardi. Zahvaljujem vam se što insistirate i poštujete standarde.
Četvrto je samopoštovanje. U okviru toga ovo je solidarnost da se vodi računa da se nadoknadi i nadoknađeni su troškovi, RIK ima na raspolaganju novac i radi sada, posledice toga trpi i gospodin Balinovac, ne samo ostali članovi.
Dakle, to su greške. Zašto? Jer toliko toga moramo istovremeno da uradimo. Zato ovi ljudi zasedaju do kasno u noć ovde i ne vredi da se pozivamo na Zakon o radu, često nas upozorava gospodin Momčilov, kaže – izvinite, znate koliko je sati. Znamo da moramo da uradimo više nego što možemo.
Ali kada je u pitanju tolerancija, u toj solidarnosti moram svima da skrenem pažnju, istovremeno se još jednom zahvaljujući na toleranciji i vama, nisu tolerantni ljudi koji su slabi, tolerantni su ljudi koji su jaki.
Kada je dete slabo, ono viče na sav glas. Nema načina da skrene pažnju koliko je ugroženo. Jaki ljudi mogu da tolerišu do određene mere. Onda kažu – više ne može. To važi i za institucije. Tu nema podele na vladajuće i nevladajuće.
Ovo je pitanje zašto je Skupština u okviru podele vlasti najviša jer donosi osnov, zato je ta supremacija. Ali nju čine pojedinačno slabi ljudi. Svaki poslanik ovde ne predstavlja nikog drugog, mada je stigao preko stranaka, nego građane. Građani su slabi u odnosu na državu.
Zato mora da se uvode simbolički izuzeci, da građani budu sigurni. Istovremeno, svi mi zajedno, sve institucije, mi gradimo državu i istovremeno gradimo zaštitu od te države.
Inače, dobijamo kontradiktorne zahteve gde kažete – država mora da zaštiti pojedinca, a još je niste napravili da može da zaštiti, pa su tu često nesporazumi i često se ovde raspravljamo do kasno u noć o tim nesporazumima.
Kada je vaš posao da štitite pojedince ili tu instituciju, vi to morate da radite tolerantno, odgovorno, ali nema odstupanja. Zbog toga sam jasno rekao, ne može predsednik Skupštine da povuče ovaj amandman, jer je u opisu njegovog posla da sve može, ali to ne može.
Kao što sam se ponašao u prethodnim situacijama bilo da sam građanin ili sam vršio dužnost predsednika Republike, postojala je mera gde se kaže sada idem tamo, sada je moj posao da podnesem ovaj amandman, a vaš posao je da u odnosu na to štitite sistem, a ne izuzetke.
Poštujem to što vi radite, ali vas molim, kao tolerantan čovek, za pristojno poštovanje onoga što ovi ljudi ovde rade i što mi radimo, jer je to jedini način da se međusobno dogovorimo i da izgradimo odgovornu državu, a što je u interesu svih, pa ćemo u njoj da nastavimo da se raspravljamo.
Nije ovo posao koji se sada prekida nije, posao ovog saziva, nije posao samo jedne Vlade i jednog predstavnika...

Hvala vam mnogo još jednom na toleranciji, hvala vam svima na razumevanju kojim ste vodili raspravu o amandmanima. Hvala.

Izvinite gospodine Periću, malopre ste pitali šta bi radio predsednik Skupštine. Vodio bi računa o Poslovniku, te i sada vodim. Nije moguće razgovarati o amandmanima unatrag.

Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Po Poslovniku? Izvolite, po Poslovniku, gospodin Perić.
Naravno, da nije tačna informacija da firma "Lesnina" vlada Srbijom.
Isto tako, molim vas, poslanici ove skupštine su konstatovali, dakle, prestao je mandat, pobogu, svim poslanicima državne zajednice i u odnosu na to ne postoji niko ko je poslanik državne zajednice, a kamoli predsednik i to je potpuno jasno.
Molim vas, obezbeđenje lica koja su bila na funkciji može da traje još šest meseci i u odnosu na to će svakako biti dodeljen auto, ako postoji zahtev ili obezbeđenje ljudima koji su bili na funkciji.
Ne postoji nikakav problem za to, ja ne verujem naprosto da iko pokušava da se pojavljuje na bivšem radnom mestu i da nešto radi, ali proverićemo to.
U svakom slučaju, ako postoji potreba za odgovorom na poslaničko pitanje, biće dostavljeno, nema potrebe da govorimo o privatnim životima.
Izvolite, gospodine Periću po Poslovniku.

Hvala, gospodine Periću. Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Izvolite, gospodine Balinovac.

Hvala najlepše gospodine Balinovac. Shvatio sam da tražite repliku. Nećete imati potrebe sada.
Pošto sam i danas pre podne govorio o tome da je vrlo važno da vodimo računa kada usvajamo zakon da raspravimo detaljno, takođe treba da vodimo računa o efikasnosti rada Skupštine i potrebi države.
Govorio sam posebno o tome kako je važno, ne možemo sve zakonima i amandmanima, važno je o nečemu misliti unapred da znamo šta se dešava.
Svakog trenutka to može da se proveri uvek da li ljudi misle unapred ili ne misle, pa je teško kada se kasno sete. Ja preuzimam svu odgovornost na sebe, kasno sam se setio u odnosu na ono na šta vas je, o čemu vas je obavestio po članu 85. potpredsednik gospodin Anđelković, na osnovu stava 1. i stava 4. Nažalost, ljudi su se kasno setili te u odnosu na to je važno da se dobro rasprave.
U utorak u 10,00 sati ćemo nastaviti raspravu da svi mogu detaljno da se izjasne u pojedinostima koje imamo sada na dnevnom redu, a stali smo do člana 53. i amandmana na taj član koji je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Do utorka u 10,00 sati, hvala vam najlepše. Doviđanja i prijatno.

Poslovnik, član 225. glasi: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine".
Za govornicom je neko od poslanika diskutujući, naravno, o amandmanu, pomenuo sumnju da, eventualno, javnost ili poslanici ne znaju tačno koliko za službena putovanja u inostranstvo troše poslanici Narodne skupštine.
Informator koji je, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, prva Narodna skupština, od svih institucija, uradila, po zakonu koji je uradila ova skupština, detaljno daje podatke i unutra mogu da se vide tačni iznosi, ali mislim da ovde treba reći, zbog potrebe obavljanja posla svih narodnih poslanika, i ono što se ne vidi.
Dakle, tamo su iznosi koliko je potrošeno, koliko je predviđeno. Na ovoj stavci je Narodna skupština uštedela prošle godine, a i u prvih šest meseci ove godine, kao i u drugim, jer je ova institucija, šta god oni koji pišu povremeno po medijima ili daju izjave, a ne čitaju podatke, pričali, ova skupština je uspela, radom svih odgovornih poslanika, da ima veliku efikasnost, a da pri tome uštedi sredstva.
I ono što se takođe ne vidi, naravno, u putovanjima koja su službena, da neko ne bi pomislio da tu postoji pitanje pozicije i opozicije, oni koji imaju manje aktivnosti u Skupštini, ne ulazim u to zašto su mnogo više putovali i oni se zovu predstavnicima opozicije. I predsednik je to potpisivao.
Dakle, nije korektno, verovatno ljudi koji mnogo više učestvuju u svakodnevnom radu i u svim odborima, nisu stizali. Hoću da građani znaju, nema tu nikakve diskriminacije, najviše su putovali poslanici opozicione stranke koja se nije najviše angažovala u radu ove skupštine.
Dajem podatke koje nije moguće videti u Informatoru. Informator ne poznaje imena poslaničkih grupa.
Kada je u pitanju prvih šest meseci ove godine, imaćemo tačan pregled, ali budući da je od 5. juna, odlukom ove skupštine, u punoj funkciji, po članu 60. Ustavne povelje, Srbija preuzela čitav niz nadležnosti, moraćemo u međuvremenu da vidimo i obračun troškova koji su postojali na nivou Skupštine državne zajednice. Tu ima čitav niz krajnje neobičnih troškova velikih delegacija, ali to ćemo sve proveriti.
Svakako, ubuduće će delegacije koje se sastavljaju odavde i koje su paritetne, u tome su učestvovali predstavnici poslaničkih grupa, u skladu sa tim, putovati po zakonu i siguran sam da će delegacije ove skupštine biti efikasne kao rad ove skupštine, a da će uštedeti.
Ako vas interesuje lično, ono što takođe ne piše, predsednik Narodne skupštine ove godine jeste putovao službeno, ali nezvanično. Za to nije potrošen ni dinar iz budžeta, zato što sam ja, po starom dobrom običaju, hotel, tamo gde je bio hotel, plaćao iz svog džepa, a za ostalo sam bio gost predsednika parlamenta susednih zemalja.
(Predsedavajući: Vreme.)
U odnosu na to, postoji i jedan izuzetak, ja se opet zahvaljujem, odgovorni poslanici opozicione stranke koji su tražili da Skupština snosi troškove za njihovo putovanje koje je bilo jako važno, jer se ticalo saradnje sa parlamentima do kojih je nama stalno, pre svega Rusije, to je isto urađeno kako valja i zahvaljujem se svima na odgovornosti, ali to nije izazvalo nikakve dodatne troškove, već naprotiv, bilo je u okviru uštede koju ovaj parlament inače ostvaruje.
Hvala vam mnogo. Nadam se da je ovo dovoljno za obaveštenje. Za sve ostalo stojim vam na raspolaganju.

Izvinite, molim vas, samo da obavestim poslanike, da ne bi proteklo vreme, nastavićemo da radimo danas samo do završetka one tačke koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova. Hvala vam. Nastavite, gospođice Jovanović.

Hvala vama. Sabrao sam vreme. Ne očekujem da je vreme za novi napad, nego obrazlaganje amandmana.
Izvolite, gospodine Markoviću, o istom amandmanu. Shvatio sam šalu i tako sam i odgovorio.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Hvala vam na lepim željama. Tačno se zna šta ko radi, predsednik Skupštine raspisuje izbore, ali ne raspušta Skupštinu.
Malopre sam prekinuo gospođicu Jovanović, još jednom izvinjenje, da bih dao važno obaveštenje kako ćemo raditi danas, a istovremeno zbog obaveštenja koja su neophodna za vaš rad po članu 225. U međuvremenu sam dobio peticiju od strane narodnih poslanika, nije peticija već obaveštenje sa potpisima narodnih poslanika koji konstatuju činjenicu da u određenim delovima sale, zbog načina uduvavanja vazduha i nečistog vazduha, nije moguće duže vreme provoditi u ovoj sali za sednice.
Dužan sam da vas obavestim, sve vas koji ste potpisali ovo, a odnosi se na mnoge, svi koji učestvujete u radu svesni ste koliko su teški uslovi, a u odnosu na to, naravno, biće neophodno organizovati rad, posle pauze u radu Narodne skupštine, koja će biti uobičajeno od 20. jula do 20. avgusta, koji će se odvijati u različitim salama za sednice, u ovoj zgradi i u prethodnoj zgradi.
To sada nije moguće, svima se izvinjavam, iz vrlo jednostavnog razloga, što poslanici kojima prestaje mandat još uvek završavaju poslove, čak i nekadašnji predsednik Skupštine državne zajednice svakog dana dolazi na posao, okuplja zaposlene, tako da, dok se ne završi taj deo preuzimanja, nije moguće stvoriti ovde adekvatne uslove za rad. U međuvremenu se zahvaljujem svima koji rade svoj posao u uslovima koje imamo. Hvala vam. Toliko o obaveštenjima.
Pre nego što pređemo na sledeći član, po Poslovniku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem na obraćanju u zaštitu narodnog poslanika, jer je to obaveza. Zbilja, imate svi razumevanja, stvarno ne znam o kojoj je emisiji reč, te ne mogu ni na jedan način, niti o autorima emisije, ali svakako da svi poslanici moraju da budu zaštićeni za ovom govornicom. U tom smislu ću svaki put intervenisati kada se za govornicom nešto na račun narodnog poslanika, svejedno koje stranke, izrekne.
Izvolite, gospodine Vučiću, dodatno po Poslovniku.

Gospodine Vučiću, dobro znate da niti gledam TV emisije, pa mi ne treba ta vrsta prepričavanja, niti vodim računa o tuđim životima.

Podaci koje dajete po članu 225. kao vašu političku ocenu zbog obaveštenja narodnih poslanika u odnosu na to što se sa televizijskog ekrana jedne televizije, kako ste nas obavestili, te nemam razloga da to ne prihvatim, vodi kampanja sa netačnim podacima jednog narodnog poslanika. Dobro sam vas shvatio, u odnosu na to budite ljubazni i završite izlaganje.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 26. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 29. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za finansije je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 29. dodaju novi članovi 29a. i 29b.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.