Hvala vam. Samo trenutak, molim vas. Razumem da su se ovde uspostavila neka čudna pravila. Dakle, naravno da ste pomenuti lično, pa vaš je amandman.
Pobogu, naravno da je vaš amandman u izlaganju o amandmanu, a pri tome povodom, molim vas gospodin Cvetković je jasno rekao da demantuje nešto što se po javnosti stalno odnosi na njega, iza formulaciju koja je korišćena da se glasa za sudije, naravno povodom primera koji ste vi dali.
Ali pobogu, dakle, nije ništa uvredljivo nego naprotiv daje podatke o sebi narodni poslanik, a podsećam vas da pravo na repliku po članu 101. odluku o slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine i malopre sam je doneo i saopštio svima. Nije korektno da sada na taj način kada čovek kaže – pobogu, nisam nešto radio, o tome se priča na televiziji, pričaju različiti poslanici.
Može da se pomisli za ovakav slučaj kakav je izneo autor ovog amandmana gospodin Cvetković i sada ćete vi da demantujete da čovek nije glasao za nešto za ono što on kaže da nije glasao. Nemojte molim vas, nije ništa uvredljivo. Imaćete prilike, a vi isto, nema razloga. Budite ljubazni, pravila su ista za sve, jer vam je gospodin Krasić kao neko, i tako sam i rekao, ko je za ovu tačku u celini ovlašćeni predstavnik, povodom vašeg izlaganja i vašeg shvatanja, a povodom eventualnog pogrešnog tumačenja izlaganja članova, dobio repliku i on je replicirao po Poslovniku, dobio je pravo i nema razloga da sada vas dvojica zloupotrebljavajući nešto što je već rečeno iznosite privatne podatke.
Svima vama je potpuno jasno, zakon je važan, pozicija je važna. Ako mislite da sam nešto povredio, imaćete prilike pa ćete potražiti. Sada vas pitam, povredio sam? Naravno, samo mi recite gde sam povredio Poslovnik. Izvolite. U protivnom ću stvarno morati da vam oduzmem reč, jer nastojim da korektno međusobno iznosite podatke svi. Izvolite.