Pre toga meni kažite koji član Poslovnika, da bih mogao da odlučim da li ćete uopšte dobiti reč.

Član 100 – povređeno dostojanstvo zastupanjem svojih stavova? Pogrešno tumačenje, dobro.

Amandmani se drastično razlikuju. Replika na izlaganje po Poslovniku, gospodin Obradović.

Ovi amandmani se razlikuju drastično, pa ćemo sada preći na amandman koji istu materiju rešava.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za industriju podneo je amandman na član 16.
On ima drugo rešenje, po 50%, a u odnosu na to ćemo svi razgovarati. Hvala vam na razumevanju.
Konstatujemo da je amandman Odbora za industriju predlagač prihvatio, ali pošto još uvek Zakonodavni odbor nije doneo odluku, ne utiče na raspravu.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Da pojasnimo. Postoji amandman Skupštine Vojvodine koji se drastično razlikuje, a to je sa predlogom ove podele, da ne ulazim sada u detalje, amandman koji razlikuje tri kategorije: Republiku, autonomnu pokrajinu i opštine. U oba slučaja je isti procenat za opštine. To je amandman koji je do sada obrazlagan.
I, amandman koji razlikuje samo Republiku Srbiju i opštine, prihodi se dele po 50%, to je amandman o kome sada govorimo, a reč je o istom članu, odnosno predlogu da se doda novi član.
Samo da ne bude zabune, gospodine Naumov, vi ste prihvatili ovaj amandman Odbora za industriju i sada o njemu govorimo.

Hvala, gospodine Mihailoviću.
Jedno obaveštenje, po Poslovniku, član 27, jer je dužnost predsednika Skupštine da se stara o radu stručnih službi, da ne bi neko pomislio ili da ne bi slučajno javnost pomislila da postoji diskriminacija nekih poslanika u odnosu na druge poslanike, dužan sam obaveštenje koje građani ne znaju.
Skupština radi u nemogućim uslovima. Poslanici rade u nemogućim uslovima. U Skupštini nema dovoljno prostora. Pomenuta je mala sala, u kojoj je poslanička grupa, zbog brojnosti svojih poslanika, želela da održi sastanak, što je meni potpuno razumljivo, jer u prostorijama u kojima se uobičajeno održavaju sastanci nema dovoljno mesta.
Novinari nemaju gde da rade. To traje nekoliko meseci, pokušavamo da proširimo taj prostor od ono malo novca što je Skupština dobila, a uštedela, zahvaljujući vama. Sada pokušavamo to da obnovimo. Novinari ne mogu da prate rad iz male sale.
Svi ste pročitali izveštaj Evropske komisije, u kome se kaže da ste svi vi koji ste učestvovali u radu, pre svega u drugom delu 2005. godine, doprineli, svejedno koje ste stavove zastupali, da ova institucija stvori deo preduslova da počnu pregovori.
Ali, u tom izveštaju je konstatovano da Skupština nema dovoljno stručnih službi, nema dovoljno zaposlenih, da je jedan sekretar na tri odbora. Sada se, zahvaljujući pomoći, vrši edukacija u maloj sali, da ti slabo plaćeni ljudi, koji su, zajedno sa vama, prošle godine je bilo osam puta više amandmana, fizički 800% više je radila Stručna služba oko ovih zakona, a nije im plata povećana osam puta. Sada je u toku edukacija za te ljude da racionalizuju vreme, da omoguće da sve ovo što se prilježno radi, a to nije samo tokom rasprave na sednici, nego, dobro znate koliko radite u odborima, da se omogući da se radi.
Zbog toga nije moguće, sem ako se najavi najmanje 24 časa ranije, da se u maloj sali, ili nekom od prostora Skupštine, nešto uradi. Daću vam samo mali primer da biste bili svesni – sudije koje ste izabrali i koji moraju da polože zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine nemaju gde to da urade, pa smo pomerali danima i dogovorili smo, ministar Stojković i ja, tek za četvrtak u 10,00 sati, na taj način što će, kao što se danas desilo jednoj poslaničkoj grupi, polaznici ovog seminara čekati pola sata ispred sale pre nego što uđu.
Nažalost, svi dobro znate u kojim uslovima radimo. Zahvaljujem vam se na strpljenju. Nema razloga da neko pomisli da će jedna stranka zbog toga, ili neki poslanik, ili neka poslanička grupa, da bude diskriminisana. Hvala vam.

Hvala.

 Hvala, gospodine Vučiću. Gospodine Periću, o ovom amandmanu vaša poslanička grupa ima dva minuta. Izvolite.
(Hranislav Perić, sa mesta: Pominjana je SPS i da li će glasati ili ne.)
Ne. Hvala. Molim? Naravno, predsednik ili zamenik predsednika ili ovlašćeni predstavnik o ovoj tački dnevnog reda će odgovoriti na to. Nažalost, ne znam kako vama da dozvolim, osim ako mislite da je povređeno vaše lično dostojanstvo. Vreme, izvolite, dva minuta.

Vreme.

Hvala što ste nam dodatno pojasnili ovaj amandman.
Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Gospodine Vučiću, pošto je ovo bilo izlaganje o amandmanu, molim vas, gospodine Četroviću, samo trenutak, vidim sve, nema problema, samo da nam svima bude jasno, molim vas, poštujmo dostojanstvo institucije, samo da pojasnim poslanicima.
Dakle, repliku je moguće dati samo ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ovde je reč, pretpostavljam, pozivanje po Poslovniku na to da ste pogrešno protumačeni, da li sam vas dobro razumeo, gospodine Vučiću, kao pogrešno protumačeni.
Dakle, po Poslovniku, ne kao povreda, nego po Poslovniku.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik... Izvinite, molim vas. Po Poslovniku? Izvolite.

Hvala vam. Za repliku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku se javio gospodin Četrović. Još jednom sve upozoravam, ovo je Narodna skupština i molim vas, jer imam razloga da verujem da ste svi vi spremni da pomognemo da ova skupština radi svoj posao.
Skupština državne zajednice, čiji je ministar pominjan, čija je nadležnost pominjana je, kao što znate, 300 metara dalje i molim vas da vodimo računa o održavanju reda na ovoj sednici, da poštujemo institucije. Pridružujem se zahvalnosti upravo našim vojnicima, podoficirima i oficirima koji ovog časa rade svoj posao, da nastavimo i mi da radimo svoj posao.
Po članu 85, stav 1, posle sat vremena pauze prvo će imati reč gospodin Vučić, potom gospodin Četrović. Hvala vam svima na razumevanju.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo poslanici, zavisno od brzine rada, pošto se odluka donosi pre 16,00 časova, u odnosu na diskusiju, sklon sam da ograničimo produžetak rada one tačke koja bude pretresana u pojedinostima, do 20,00 časova. Ovo još nije odluka.
Naprosto, svi zajedno ćemo videti u kakvoj smo situaciji i koliko brzo možemo da radimo. Hvala vam.
Možemo da nastavimo sa radom.
Još jednom, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad sednice. Za repliku se na kraju prepodnevnog zasedanja javio gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Izvinite, gospodine Četroviću, vi ste se još pre podne javili, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vama, gospodine Četroviću. Gospodine Periću, molim vas sačekajte, da kažem nešto što su ljudi zaboravili, u odnosu na prepodnevnu diskusiju.
Naravno, potvrđujem ovo što je rekao gospodin Četrović, nije nadležan i ovde se ne pojavljuje kao nadležan, Odbor za dijasporu. Isto tako, niko to nije tvrdio, gospodine Četroviću, nego je gospodin Perić, objašnjavajući svoj stav povodom amandmana koji je predstavnik Vlade, gospodin Stojković prihvatio, pojasnio kakve je sve argumente čuo od ministra za dijasporu na Odboru. To je bila jedina informacija.
Dozvolite da, kada poslanik objašnjava svoj stav zašto podržava ili ne podržava neki amandman, pri tome upotrebljava argumente koji njemu odgovaraju, ako time nikoga ne vređa. Ni na jedan način niko nije tvrdio da je Odbor za dijasporu nadležan za ovaj zakon. Ispred sebe imate i mišljenje nadležnog odbora i ovde imate nadležno ministarstvo. Ovde je ministar pravde, Zoran Stojković, ne razumem zašto bi neko mogao da pomisli da je neko drugi u pitanju.
Izvolite, gospodine Periću, zato što ste lično pomenuti. Gospodin Perić je lično pomenut da nije izneo tačne podatke. Gospodine Periću, recite zbog čega tražite repliku, nema razloga da to govorim u vaše ime.