Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuju 94 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za početak današnjeg rada.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Blagica Kostić, Dušan Proroković, Veroljub Stevanović, Ivana Kovačević i Miroslav Živković.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – RAZREŠENjE NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama: SRS jedan sat, 36 minuta; DSS jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus 37 minuta, 12 sekundi; SPS 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 20 minuta, 24 sekunde; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP, i pet nezavisnih poslanika po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres Predloga odluke.
Da li predstavnik predlagača - Jovan Palalić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Ne.) Hvala.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.) Hvala.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijavu za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupe Srpske radikalne stranke.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.
Pre nego što gospodin Krasić uzme reč, samo jedno obaveštenje. Za 7. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" za finansiranje projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe Zapadnog rudnika Tamnava – koja je ušla na dnevni red naknadno, na osnovu toga što je Skupština izglasala hitni postupak, predstavnik Vlade potvrđuje da je ova tačka povučena iz procedure sa dnevnog reda ove sednice.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, pa narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Nemanja Šarović. Inače, ne razumem šta ste na početku rekli, jer naravno da se otvara rasprava i ja sam je otvorio. Samo sam dobronamerno pitao donosioca liste na koju se tačku odnosi, da ne bih pogrešio. Inače, prirodno je da se otvara rasprava. Izvolite, gospodine Stamenkoviću.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom narodni poslanik Nemanja Šarović. Radi tolerancije, naprosto, zakasnio je jedan ovlašćeni predstavnik, pa će biti, da se ne iznenadimo, mislim još dva govornika sa druge poslaničke liste.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pa potom narodni poslanik Hranislav Perić, pa narodni poslanik Miljko Četrović i Momir Marković, poslednji prijavljeni govornik na listi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o samom Predlogu zakona, zamolio bih za vaše razumevanje što već treći put prisustvujemo istom činu.
Moj način shvatanja obavljanja ovog posla podrazumeva da, sa punim uvažavanjem svih narodnih predstavnika koji dolaze u ovaj parlament na demokratski i zakonit način, jedini mogući po našem zakonu, dakle, posle predstavljanja programa, kandidovanja unapred datih izbornih lista, te na taj način predstavljaju onaj broj građana posredno koji politički mogu po zakonu da glasaju, a neposredno sve one koji su glasali, a prema zakonskim odredbama i dobiju svoje predstavnike u parlamentu.
Kao što znate, postoje cenzusi, pa deo predstavnika određenih stranaka ne može da uđe, moramo da poštujemo to što nema drugog tela sem nas koje predstavlja sve građane, te kada se predstavljaju, bilo pojedinačna akta, kao što je poslovnik po kome ćemo raditi, bilo akta kakva su preporuka koju smo usvojili, bilo predlaganje zakona, kakav je sada pred nama, koji popunjava jednu prazninu koja postoji u praksi, a zakonom je predviđena delatnost, odnosno ovlašćenje.
U tom slučaju tražim, ili dobijem, i upišem podršku poslaničkih grupa svih vas, uz jedan predlog, kao što se desilo kada smo se svi zajedno dogovorili o tome da Srbiji vratimo njene simbole, jer je naša obaveza da uspostavljamo državu, naravno, svađajući se i raspravljajući o onome što najviše tišti građane - ekonomiji, ključnim pitanjima uspostavljanja institucija, ali i u svemu drugom što daje okvir jednoj državi, između ostalog i o simbolima i ovakvim ovlašćenjima kakva su sada.
U tim slučajevima da nastojim da preuzmem na sebe, ne lično, nego zato što imam obavezu da predstavljam Narodnu skupštinu i sve vas, da obezbedim stručnu argumentaciju za jednu oblast koja je, po pravilu, prevashodno stručna, da u političkom delu diskutujemo, pa na kraju da odlučimo ili ne odlučimo. Onda da sebe stavim u situaciju da ovde, ma koliko bio loš govornik, i nemao poznavanje materije koju izlažem, da u ime svih vas nešto predstavim, pa ako budemo jedinstveni, na kraju, oko toga, iza toga ćemo stati.
Ako ne, onda svakako ne bih dozvolio da se oko ovakvih stvari, kao što su odlikovanja, dakle, nešto što se deli zaslužnim pojedincima i organizacijama, za zasluge, za državu, dakle, za neki segment onoga što je naš zajednički posao, ne bih želeo ni na jedan način oko toga da bude ružnih reči, nejedinstva.
Više puta sam rekao ovde svoj lični stav. Srbija, kada je podeljena oko stvari oko kojih se ozbiljne države ne dele, dakle, ne oko političkih razlika i koncepata, nego oko nečega što čini okvir države, da onda Srbija strada, nezavisno od toga koliko mi kasnije međusobno možemo da delimo krivicu ili zasluge.
Pre nego što kažem nekoliko reči o samom zakonu, podsetio bih vas na nešto što, ponekad u raspravama, svi mi zaboravimo.
Odlikovanja, po pravilu, uvek dodeljuje onaj nivo vlasti koji po Ustavu treba da simbolizuje jedinstvo vlati. U našem državnom uređenju to je predsednik Republike.
Odatle proističe, naravno kroz iskustva različitih zemalja, zavisno da li je monarh, da li je na ovaj način biran predsednik Republike ili na drugi način, u odnosu na to formira se čitav niz tela, kancelarije ordena ili zajedničke kancelarije Vlade, nekih nadležnih ministarstava, zavisno kako je upravno to rešeno u jednoj državi.
Svakako je uvek taj nivo vlasti koji mora da simbolizuje jedinstvo, neko ko uručuje i predstavlja uručenje insignija.
Zašto vam to govorim? Da bi takav nivo vlasti mogao, sa punim kapacitetom da, na osnovu zakonom utvrđene procedure, ko predlaže, šta predlaže, za koje vrste zasluge, odaje počast onima koji nešto urade za svoju državu, od ličnog herojstva do zasluga u određenoj oblasti, pa i u oblasti zakonodavstva, neophodno je da tom nivou vlasti to ovlašćenje preda neko ko ima neko najveće moguće ovlašćenje.
Pošto u raspravama, kažem, često nismo svesni, a ni građani ko koga tačno predstavlja, na početku ću samo da vam pročitam nešto što pretpostavljam svako od vas zna, što su podaci za saziv svakoga od vas ovde ko sedi.
Ova Narodna skupština, koja treba ovim zakonom da omogući da se jedno ovlašćenje po postojećem Ustavu ostvaruje, sazvana je na osnovu izbora od 28. decembra.
Od upisanih birača 6.511.450 glasalo je 3.825.471, broj neposredno zastupljenih u skupštinskom sazivu, dakle, oni glasači čije liste, za koje su glasali, imaju danas ovde poslanike - 3.238.381 glasač, građanin.
Na osnovu toga, kao što znate, Vlada koja je formirana jeste Vlada za koju je glasalo 130 "za" od 244 prisutna poslanika, što znači da stranke koje su dale predstavnike koji neposredno učestvuju u Vladi zastupaju 1.409.535 glasača, sa posrednom podrškom koju je uživala u trenutku izbora u parlamentu, Vlada je predstavljala 1.700.876 birača.
Vlada, prema ovom zakonu, po jasno definisanoj proceduri, takođe učestvuje u predlaganju lica, organa i organizacija koji mogu da budu odlikovani.
Zbog toga je to važno. Naravno, formalno ispred vas je predsednik Skupštine koji vas predstavlja, on je izabran glasovima 150 od prisutnih 233 narodna poslanika, a na izborima za predsednika Republike glasalo je u prvom krugu 3.119.789 glasača, u drugom 3.159.194 glasača.
Daleko manje nego na izborima za vas, za poslanike.
Izabranog predsednika koji mora da predstavlja, simbolizuje jedinstvo prema zakonu koji ovde sada predstavljamo, u prvom krugu, neposredno za ličnost glasalo je 853.584 birača, a na osnovu drugog kruga ukupno 1.681.528 birača. Tako izgleda stvarnost.
Zbog toga je važno kada predlažete jedan akt kao što je ovaj, koji po Ustavu treba da važi u ovom istorijskom trenutku, nekom budućem istorijskom trenutku, mi ne znamo kako će praksa izgledati, vi morate da vodite računa o ovakvim podacima i zbog toga je važno da telo koje će i tada sigurno predstavljati daleko više, stotinama hiljada više birača, odnosno milionima više birača, nego što će za ma koju drugu funkciju, bilo posredno preko parlamenta za neku funkciju izvršne vlasti, bilo neposredno na izborima, glasati glasača, te ono mora kada donosi jedan ovakav zakon da ima to u vidu da, kao telo koje predstavlja skoro četiri miliona onih koji su izrazili svoju volju, dodeljuje procedurom ovlašćenja onima koji to moraju da imaju na umu, jer treba kasnije simbolički da ta ovlašćenja kao počast nekome prenesu.
Zakon koji se nalazi pred vama jeste neka vrsta ugovorne obaveze. On predviđa da i onaj koji počast predaje i onaj koji prima, i zato postoji čitav niz rešenja, videli ste i u obrazloženju, ulaze u jedan obostrani odnos.
Zbog toba je i čitav niz rešenja, kada se objavljuje, u kom roku da je neko lice odlikovano, ovog puta skraćen, jer imamo iskustvo iz prethodnog perioda, kada znate da zbog toga što to nije bilo dobro regulisano, dešavalo se i to baš u Srbiji da se u "Službenom glasniku" pojavi neko ime i ukaz da je odlikovano, a već nekoliko godina to ime je često član oružanih snaga neke potpuno druge zemlje, koja zastupa neprijateljstvo prema Srbiji. Da se takve stvari ne bi dešavale ovde je vođeno računa i o takvim sitnicama.
Zašto govorim prvo o tim sitnim detaljima? Zato što je ovaj nacrt, koji se nalazi pred vama kao predlog o odlikovanjima Republike Srbije, nastao posle konsultacije velikog broja heraldičara, stručnjaka koji su uporedno vodili računa, jer kao kada nekoga branite od nepravde, isto tako i kada ga nagrađujete, važno je da nikoga ne povredite. Kada nekoga branite od nepravde ne smete da načinite novu nepravdu.
Kao što je gospodin Momčilov nekoliko puta ovde pominjao, šta je beše ključno prvo pravilo za lekare - ne povredi, ne izleči nego ne povredi, te isto tako i ovde mora da se vodi računa da ne smete da povredite sve što postoji.
A postoje ordenski redovi, postoje odlikovanja na nivou državne zajednice Srbije i Crne Gore, na nivou Republike Srpske, na nivou institucija kakve su crkve. Postoji i dinastička prošlost, dakle istorija država sa ovog prostora, pa istorija Srbije.
Bilo je neophodno tokom pravljenja predloga od strane stručnjaka da se o svemu tome vodi računa, da se prilikom davanja imena ordenima, medaljama, ne ugroze nagrađeni, odlikovani sa ovih prostora građani, od strane ma kog postojećeg organa iz ovih država ili iz ovih institucija koje sam sada pomenuo, jer bi bilo jako loše da vi ugrozite recimo odlikovanje koje je neko dobio za lično herojstvo na nivou državne zajednice ili da poništite značaj naziva jednog ordena koji postoji u Republici Srpskoj, ili koji postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Konačno, prilikom sastavljanja ovog predloga, za šta najveću zaslugu ima, heraldički, gospodin Acović i njegov tim, prilikom sastavljanja vođeno je računa da se i u ovoj oblasti, nešto što su ukazivali pripadnici različitih stranaka, ispravi nepravda, jedna istorijska nepravda.
Prosto je neverovatno da osnivač jednog reda ordena na prostoru Balkana, doduše efemernog po trajanju, ali prvog ordena na nivou Balkana, bio je car Dušan. Orden sa imenom cara Dušana ne postoji u tradiciji ni jedne od ovih državnih tvorevina o kojima sam govorio i to jeste neka vrsta nepravde, te je zato ovde ta insignija, koja treba da simbolizuje jedinstvo vlasti, koja je počasna, koja nije za zasluge, već simbolizuje mesto na kome se nalazite, dobila to ime i ona stoji na početku.
Mada bi, da je sreće i imate detaljno objašnjenje, onaj orden, to ne možemo zbog našeg ustavno-pravnog položaja, inače onaj orden koji u sebi iskazuje najveću zaslugu, a to je Karađorđev krst, koji na taj način negde produžava i istorijski toliko značajno odlikovanje Karađorđeve zvezde, dedovi mnogih od vas su bili u prilici da ga zasluže, pa znaju koliko je vredan jedan takav orden, dakle, nastavljao tu simboličku tradiciju i on bi mogao biti prvi, još jednom kažem, da nije našeg ustavno-pravnog položaja.
On ne bi možda trebalo da nosi taj naziv, onda bi nosio naziv "orden Srbije". Bilo bi jasno da je to najviše odlikovanje po značaju za zaslugu, ne za mesto na kome se nalazite, nego po značaju za zaslugu, ali kažem ustavno-pravno to nije moguće i zbog toga se on nalazi kao drugi u redu, a inače bi on bio prvi u redu i u ovom predlogu bi bio orden Srbije, i onda bi bilo jasnije.
Još jednom kažem, neću da čitam obrazloženja, nisam svakako neko ko dobro poznaje na ovaj način, heraldički, istoriju Srbije i ne bih želeo nikako da pogrešim i da na taj način dodatno nekoga povredim, a očekujem od svih nas, kada diskutujemo, a biće prilike možda, da pojašnjavamo određene odredbe, zašto na ovaj način, da pojasnimo i građanima i našim političkim strankama.
Dakle, ne bih sada o tome da govorim, pozivam vas dok razmatramo ovaj predlog da vodimo računa o tome da ordeni imaju i svoju prošlost i da ne povredimo nikoga ko je orden na ovim prostorima od ma kog nivoa države dobio.
Isto tako, ako smo odlučni, a to ćemo znati tek u danu za glasanje, a možda i tokom ove diskusije, da uspostavimo u punoj funkciji državu, pa i sa tim da jedno ovlašćenje, koje Ustavom postoji i garantovano je, može da deluje, da ne bi stvaralo apsurdne situacije. Ako treba, ispričaću vam jednu neverovatno apsurdnu situaciju, koja je povredila i onoga ko je orden davao i onoga ko je orden primao. Ali, mislim da nema potrebe da sada o tome govorim.
Dakle, ako budemo dovoljno jedinstveni i odlučni u tome, mi ćemo se u stvari naći u situaciji da potvrdimo neku vrstu samopoštovanja, mislim da tu nema razlike među svim poslanicima koji ovde sede. Svi smo mi željni da živimo u normalnoj državi.
Te moj poziv je, kao da sam sve vas, da smo se zajedno pozvali, kako je govorio, vi volite da ga citirate, Jovan Jovanović Zmaj, hajde da zasadimo jedno drvo. Svađamo se koje treba. Nismo sigurni i raspravljamo, i samo ako smo odlučni znaćemo na čijoj zemlji i koliko veliko.
Ali, pošto kasnimo, moramo da zasadimo drvo koje nije mladica, nego drvo koje je već ukorenjeno, negde da ga namestimo, neće moći da izraste kako valja ako ne stavimo podupirače, odlikovanja, kao i onaj Zakon o danu žalosti koji smo doneli, čitav niz simboličkih zakona, kao zakoni koje razmatramo na ovoj sednici, tiču se rečnika Akademije, enciklopedije, jesu ti podupirači koji će možda da omoguće da to drvo bude stabilno i da onda mi po drvetu kažemo, ovo je naša zemlja, zar ne vidite, tu je naše drvo.
Hvala vam na spremnosti da to zajedno pokušamo. Hvala.

Hvala vam na preciznom i obazrivom prema istoriji izlaganju. Samo da razjasnimo neke stvari. Moralno lice nije moralni lik. Mi ovde govorimo o nečem drugom i to sam probao da kažem. Znači, orden ima status moralnog lica. U nekim zemljama postoje i praznici određenih ordena. To je zbog samopoštovanja zemlje.
Zbog toga sam malopre rekao da pravimo razliku i da je, po ovom zakonu, on je predvideo da to bude neka vrsta međusobnih obaveza. Zato postoji ona mogućnost načina oduzimanja i načina napredovanja. U samom sistemu ordena, ima u obrazloženju ovog člana 4, na taj ste stav ukazali, postoje u stvarnosti, to je sada i praksa ordena pokazala, dve vrste ordena.
Svako odlikovanje sleduje zaslužnima, ali u praksi to nije uvek stvarno za zasluge. U svim zemljama je tako. Neki ordeni su ordeni za funkciju, jer se podrazumeva da vi imate obavezu, jer kako ste inače zaslužili da se nađete na tom mestu, pa da predstavljate. To su protokolarni ordeni.
Postoje i ovi drugi. Tu se vodilo računa, zato postoji i Takovski krst i Karađorđev krst, da sve što je značajno u istoriji dobije i potvrdu. Nije, u tom smislu, ni na jedan način dinastički. Naprotiv, vodilo se o tome računa. U okviru toga sam orden, jer on obavezuje onoga koji daje i onoga koji prima, obavezuje na odnos prema samom ordenu, on ima status moralnog lica.
Ne možete da napravite smetnju da neki građani koji su na državničkim funkcijama, podrazumeva se da su došli tu zaslugom, ali to nije ona zasluga za koju će pripadnik policije, žandarmerije, carinske službe, oružanih snaga, vatrogasac, dobiti nagradu za ličnu hrabrost. Postoji čitav niz tih medalja i odlikovanja. To je nešto što ste vi zaslužili ili neko ko je, radeći na određenom poslu u stručnoj, u naučnoj, u obrazovnoj ustanovi, stvarno zaslužio nešto.
Kako se to definiše? Zato je i napravljena razlika u ovom predlogu. Postoje protokolarni ordeni za zasluge.
Dakle, podrazumeva se da ste zaslužili da se nađete na jednom mestu, te protokolarno vam pripada određeno odlikovanje ili određena medalja. I imate konkretnu zaslugu. Ovde se ustanovljava sada da se objavljuje u roku najkasnije 60 dana, da se ne bi desilo ono sa neprijateljskim licima, o čemu sam govorio i vi ste govorili. Drugo, da bi se taj tekst obrazloženja stavio na uvid javnosti.
Procedura predlaganja, svejedno što su nosioci te procedure po inicijativi predsednika Republike Srbije, po predlogu Vlade Republike Srbije, po predlogu resornih ministara u Vladi Republike Srbije. Ovo se odnosi samo na ona ministarstva koja imaju, ako tako mogu da kažem, u službi lica koja su stalno u situaciji da dođu u mogućnost da zasluže za ličnu hrabrost.
Pre svega, reč je o policiji, carinskim službama, vatrogascima. Samo se o tim ministrima radi, da ne mislimo da se odnosi na sve ministre. I, po predlogu kancelarije ordena, koja obuhvata inicijative i predloge ordenskih saveta i saveta odlikovanja.
Načelno, ovaj zakon uspostavlja princip i taj princip jeste starovremen. Sviđa se vama, sviđa se i meni, zato što samo zemlje koje imaju tradiciju mogu da aktiviraju nazive, pre svega, kod ovakvih stvari, nazive koje imaju u svojoj istoriji, simbole, jer ih imaju u svojoj istoriji, jer imaju dugu državnost.
Zahvaljujući tome, bilo je moguće da mi, naravno, uz različita slaganja oko detalja, posle dogovora sa šefovima svih poslaničkih grupa, imamo svoj grb, imamo svoju zastavu.
Naravno, različito mislimo o nekima od tih detalja, ali neke zemlje ne mogu da imaju, jer nikada nisu imale državu, pa nemaju ni te simbole.
Mi se, nadam se, svi zalažemo da sačuvamo ono što imamo, ne dajući tome neku drugu konotaciju. Uz svo poštovanje i za način na koji ste vi govorili, dakle, ne želimo da dajemo drugu konotaciju, nadam se svi. Da li je kasno?
Dakle, procedura je komplikovana, ona ide kroz kancelariju ordena. Otkud taj naziv? Imate objašnjenje, ali ne bih da ulazim u ovo pežorativno, nije korektno.
Imate statute ordena. Te statute, način na koji se do njih dolazi. Članovi tih ordenskih saveta su ili odlikovana lica, da ne ulazim u detalje procedure, ili lica iz te oblasti koja su zaslužna, meritorna.
Vrlo je teško da dođe do zloupotrebe. Ono "poglavar svih ordena", drugačiji je termin, to je naziv koji kaže, dakle, tu se stiču insignije, sem po posebnom ovlašćenju, onaj ko uručuje insignije je taj koji je poglavar svih ordena. To je simbol jedinstva, kao što u Ustavu piše da neko simbolizuje jedinstvo nečega.
Ali, u stvari ta procedura je toliko komplikovana da ona ne bi trebalo, plus ograničen broj za određenu vrstu odlikovanja, ograničen broj tokom jedne godine ni na jedan način ne bi smeo da ugrozi zasluge i mogućnost da onaj ko zasluge ima da ih dobije, i taj organ uspostavlja Vlada Srbije podzakonskim aktom. Nije pod direktnim uticajem prilikom formiranja na ma koji način nekog drugog nivoa vlasti.
Da li je kasno ili je rano? Prihvatam sve kritike pa sam rekao otpočetka. Tu se naši stavovi razlikuju. Nemojte pogrešno da me shvatite. Sa stanovišta preuzimanja obaveze, vi ste jasno rekli koje su vaše obaveze. Ali, kao što kada stanujemo, dakle stanujem dole u suterenu, na dnu onog jarka, a vi stanujete na vrhu i to nam se tako zadesilo, u Rakovici. U odnosu na to mi uživamo statuse građana i komšija. Tu smo se zadesili. Ovde kada sedimo, sedi sada gospodin Zankov, i hvala mu mnogo što ovoliko pomaže kao potpredsednik danas, sa ovog mesta on u ovom času ima druge obaveze i mora da ih ispunjava. Mislio sam da dok se nalazim na tom mestu imam obavezu u ime svih vas, naravno razgovarajući. Nekada je za to neophodan proceduralni dogovor, nekada to nije moguće, jer vi znate neke poslaničke grupe ponekad se nađu u situaciji, to je njihova stvar, da ne mogu da učestvuju u nekom radu, a ne bih oko jedinstvenih stvari da ma koga ugrozim, te sam zato rekao na ovaj način.
Moja obaveza je da, pošto verujem sa tog mesta, jer mislim da je kasno, ne da je rano. Kada nešto u Ustavu imate 15 godina i nemate zakon o tome, mislim da je strašno kasno. Mi možemo svakako da zadržimo svoje shvatanje, ali sam rekao i prošlog puta ovde, na neke stvari imate pravo kada ste mladi, a na neke kada ste stari.
Kao mlad imate pravo da zamišljate da je za svadbu presudna priča, kako izgleda mladoženja, mlada, kakva je muzika, da je to veliko uživanje i ljubav. Kada vodite porodicu imate odgovornost za nju, onda znate da je svadba jedna užasna komplikacija, gde će da žive, od čega, ko će da plati muziku, a naravno rizikujete da kada prođe svadba priča se samo o tome da li se mlada ispovraćala na svadbi i da li se mladoženja napio.
Kada pripremate svadbu i dalje vas obavezuje da vodite računa o tome gde je šator, gde je kafana, od kog novca, mnogo praktičnih stvari da bi obična svadba uspela za budućnost vašeg deteta, a kamoli kako država uspešno da uradi neke stvari, beskrajno komplikovano da nešto uradi, pa zato se svi mi ovde razlikujemo, pa zajednički nešto izglasamo da uredimo.
Ista je priča i za sahranu. Neko mora da vodi računa. Ne bol samo da prežali, mora da vodi računa šta sutra, šta sledeće nedelje. Veliki deo nas je to prošao. Te zbog toga molim, ne očekujem da me svi poslušaju i svako nalazi svoj način, ali uz svo međusobno uvažavanje da ljudi uvek u ozbiljnim porodicama, u ozbiljnoj državi, uvek ste spremni za svadbu i za sahranu.
Znači, uvek imate sveću u kući da je zapalite kada je slava ili da je zapalite zato što vam je neko umro. Ali, ozbiljna porodica uvek ima sveću u kući. To je pitanje odgovornosti, a verujem da ste vi odgovorni. Zbog toga ovo ide na ovaj način. Moguće je da sam lično nešto uradio prebrzo, moguće je da sam već zakasnio. Moja obaveza je bila da sada predložim poslanicima, jer se brinem da je kasno.
Inače, vi ste u pravu. Razgovarao sam pojedinačno o toj temi sa šefovima stranaka i poslaničkih grupa svih ovde, pojedinačno, i istina je da postoji ovaj predlog već četiri meseca, ovako formulisan od strane stručnjaka, ne od strane nekog saveta, ali sam smatrao da je možda sada dobro da Skupština odluči da li će da ga stavi na dnevni red, kao što verujem da je dobro da Skupština odluči da li ćemo da naprosto stavimo još jedan podupirač na drvo koje smo morali da presadimo, jer su nam ga ostavili stari, pa da ne istrune koren slučajno u međuvremenu.

Samo da se razumemo, dakle, orden "Cara Dušana", o njemu se govori, namenjen je za protokolarne potrebe na nivou šefova država i vlada, nazvan po osnivaču srednjovekovnog srpskog carstva i velikom zakonodavcu. Zato je važno da ovo zakonodavno telo donese.
Dakle, reč je o protokolarnom ordenu. Naravno, budući da on dalje u razradi objašnjava da on automatski pripada, prilikom stupanja na dužnost, kao predaja insignija, kao kada neko bude izabran za lektora pa automatski dobija, to je, dakle, potpuno jasno.
Naravno, uvek postoji i stvarnost, kaže se - šta se dešava sada? Sada se to, danom stupanja zakona na snagu, radi. Da bismo samo shvatili šta je stvarnost, a šta je zakon, kratko ću reći. Mislio sam da vam ne ispričam, ali ću morati. Šta se sada dešava?
Takav je zakon, bio sam na mestu v.d. predsednika, ličnost koja je pomogla ovoj zemlji, neću da ulazim u obrazloženja, državljanin, pojavila se potreba da mu se u kratkom roku uruči medalja zahvalnosti. Molim vas, nemojte povređivati ljude koji su pomogli ovoj zemlji. Da li vi znate kako to izgleda?
Meni je bilo neprijatno, jer to znači da zatražite obrazloženje, pišete na nivo državne zajednice, evo vam rezultat - u onom svečanom salonu, gde su mnogi od vas bili, imate da nepostojeći predsednik, u tom trenutku to sam ja, kao v.d. zato što nije izabran predsednik, ne ulazim zašto, nepostojeći predsednik države koja hoće da se uspostavi, sa svim svojim suverenitetom i ozbiljnošću, te države, uručuje orden odlukom postojećeg predsednika nepostojeće države, predsednika Saveta ministara, ne mislim ništa loše, ali naprosto to je fakat.
A orden, koji uručuje građaninu koji je pomogao, jeste orden države koja ne postoji već 15 godina, sa simbolima koji nisu u upotrebi već 15 godina. Ne znate koga više povređujete.
Dakle, jedno je stvarnost, a drugo je samopoštovanje i dostojanstvo. Ovde govorim samo u tom smislu.
Zbog toga verujem da nisam zakasnio, na način na koji vi mislite potpuno razumem da je preranjeno, ali mislim da sve što možete da uradite danas, odnosi se na svakoga od nas, hajdemo da uradimo, mislim da sutra neće onda biti kasno. Ali, ako ne uradimo, svakako će biti kasno. To je bio moj jedini motiv. Hvala.

Samo jedno pojašnjenje, gospodine Ćirkoviću.
Dakle, detaljno je obrazloženo, iz razloga koje sam pojašnjavao, da se ne povrede ili ne poremete odlikovanja koja postoje.
Zašto ne Karađorđeva zvezda? Pa, naravno, to sam rekao, bila bi, postoji, ne samo što postoji u tradiciji, nego postoji Karađorđeva zvezda sada u Republici Srpskoj, te se na taj način zbog toga ne može, nemate pravo ni moralno, ni državno.
Zašto stepeni? Oni su unutra predviđeni gde može dva, gde tri. I konačno, razumem vaše insistiranje na ovoj distinkciji, to su sve u određenim oblastima, to već postoji u praksi.
Dakle, za hrabrost izraženu pri obavljanju dužnosti, to su medalje za koje po zakonu je predviđeno da onaj ko je poglavar ordena, kako bismo govorili, gde god da se smesti taj naziv, on daje ovlašćenja nadležnim ministarstvima, pa ministar policije povodom dana određuje sve one zaslužne koji dobijaju medalju za hrabrost, vatrogasci za spasavanje života, ministar finansija za zalaganje carinskog službenika.
Zbog toga je to napravljeno po uobičajenom postupku, inače to prosleđuje.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju da mogu da pojasnim, nije želeo niko da se uvredi kada se kaže - spomenice su za jednokratnu upotrebu, nego spomenice se po ovlašćenju, zavisi da li kancelarije, da li ministra, nekim povodom, recimo povodom 100 godina postojanja Crvenog krsta, u tom smislu za jednokratnu upotrebu, pa se dozvoli da se izda 10 spomenica od strane nadležnog ministra. U tom smislu jednokratno, jer samo je jednom 100 godina. Kao što je nama prošle godine samo jednom bilo 200 godina, ne može stalno.

Hvala vam, gospodine Milajiću, zbog preciznog navođenja podataka. Mislim da će svima pomoći u objašnjenju koje bih dao i svima će pomoći u efikasnosti rada, i nadam se u okviru onoga što smo rekli na početku, a to je da ni na jedan način ne povredimo ni mogućnost onih koji su zaslužni da nešto urade za državu, uradili su nešto za državu, a čitav niz nepravdi je već dovoljno nad njima možda učinjen, pa da ne bude da ih sada povredimo za ono što će tek doći. Ne znamo da li ćemo mi biti taj saziv koji će doneti ovakav zakon.
Da vam pojasnim nešto što može jako da zbuni ljude. Nije lično, naprosto čovek se nađe u nekim situacijama i tek onda vidi složenost, kao svako od nas, vidi koliko su situacije mnogo složenije.
Dva su ovlašćenja po Ustavu predsednika Republike. Jedno je da dodeljuje odlikovanja, kojih Srbija nema, i drugo je da vrši pomilovanja. Zakon reguliše teorijske situacije. Kada se kaže poslanik, ne misli se na gospođu Radetu i mene, kada piše zakonodavac ili na vas.
U praksi koju nisam želeo, pomilovao sam lice koje je bilo odlikovano. Potom, u jednoj nesreći je osuđeno za krivično delo. Znate šta smo sve prošli kao država, čovek je na kraju radio, čuvao je neku fabriku, koja niti se prodaje, potpuno napuštena, nema para, dodeljeno je jedno lice. Deca su prolazila, igrala se u toj fabrici, poginula su. Taj čovek je bio u zatvoru, teško krivično delo bezbednosti, stradala su deca.
S jedne strane, procedura je krajnje pojednostavljena, a sa druge strane krajnje složena. Dakle, upravnik zatvora je pisao, roditelji dece koja su stradala, jer je i njegova porodica, čoveka koji je toliko bio ranije zaslužan, takođe je zapala u siromaštvo. Svi su pisali. Ministar, Vrhovni savet odbrane, svi su se složili i tražili su da čovek bude pomilovan. Pošto sam u tom trenutku vršio ta ovlašćenja, to sam uradio.
On je bio odlikovan za ličnu hrabrost pri obavljanju službene dužnosti. Zamislite sutra nešto se desi i taj čovek, jer ono što ste vi rekli prebacuju se na ministre ovlašćenja, to je ono vanredno ratno stanje kada se prebacuje da bi nadležni mogli odmah da reaguju, ali isto tako se kaže da ne možete da pređete iz jednog stepena u drugi u odnosu na vreme. Mora da prođe određeno vreme i to lice spasi deset života. Formalno, onako kako ste vi izneli, znam da to nije bila vaša namera, vi ste logički postavili, formalno ne može da bude zaslužan.
Sa druge strane, da ne bi došlo do zloupotrebe, mora da se period koji je proveo u zatvoru, jer moguće da je taj koji ga je pomilovao pogrešio. Istorijski smo sve videli, sve smo videli na našim prostorima, dakle, da se naprosto stavi ta vrsta ograničenja da se ima vremena da se razmisli. Procedura se s jedne strane dodatno usložnjava ovim predlogom zakona, te mada formalno ste vi u pravu, to može krajnje jednostavno, ali nažalost u životu nije tako jednostavno.
Imam pismo. "Poštovani gospodine, da li je moguće da je Republiku Srbiju baš briga za zločin nezapamćen u svetu, da preko toga prelazi tako olako i da se niko nije setio da te ljude bar posthumno odlikuje. Znam da o tome formalno odlučuje gospodin Tadić, ali da li to neko može da mu predloži. Mislim da je moja molba opravdana i nimalo neosnovana s obzirom na okolnosti".
Neću da pominjem o kom je događaju reč da ne bismo nekoga povredili. Prosledio sam inicijativu, jer ovde ne postoji gospodin Tadić, gospodin Marković, postoje institucije.
Svi se zalažemo, jer ne znamo danas, sutra, prekosutra, znate šta, u političkom životu, pa ste se sukobljavali, neko kada lepi plakate pa ima sukob, pa se sukobi sa organom reda, sa policajcem. To ne znači da mi ne želimo da živimo u državi u kojoj, sa punim osećanjem sigurnosti, ako se nešto desi, hitno zovem policiju, srpsku policiju. Zakon se tako pravi. Vi kažete institucija, hoću da imam instituciju, hoću da se obratim toj instituciji.
To što priželjkujem da drugačije budu postavljene institucije, ili vi, to se rešava na drugi način i mnogo je komplikovano, ali hoćete da imate institucije, one su okvir sigurnosti, da se osećate bezbedno i sigurno, koliko god da različito mišljenje imate. Zbog ovakvih situacija, procedura za ovaj slučaj je ponizila osobu koja je ovo tražila. To hoću da vam kažem.
Prosledio sam inicijativu. Predsednik Republike je prosledio inicijativu i neko je onda pogrešio, zato što taj savezni zakon ne valja, to hoću da vam kažem, koji ste citirali, ne valja, jer nema sve ono što se predviđa ovde sada, šematizam, nema arhivu, ne prati se, nema toliko predradnji koje mogu da se obave u definisanju, dakle nema statute.
Nije u pitanju onaj statut, o kome mnogo bolje znaju gospodin Šarović ili gospođa Radeta jer su pravnici, pa kažete da imate statut u jednoj organizaciji. To su ti statuti kojima je definisana sva složenost, šta sve morate da ispunite, da bi bilo nesumnjivo i od strane onog ko dodeljuje i od strane onog ko prima odlikovanje.
Zato je to toliko osetljiva materija. Ovde je, u konkretnom slučaju, neko ko formalno može da dodeli pogrešio, medijski je istrčao u javnost, povredio je žrtve. Došlo je do svađe.
Osoba koja je ovo pisala danas kaže – da li je moguće da ni posle toliko godina država ne može makar da se zahvali za ono što je neko iz moje porodice uradio, profesionalno obavljajući svoju dužnost u interesu države. Oko takvih stvari se ne šalimo.
Govorim čime sam se rukovodio. Krajnje je dobronamerno to što ste rekli.
Vi ste mi skrenuli pažnju na to zašto general-major, odnosno rang diplomate. Zato što, kao što u sadašnjem Ustavu Srbije, nisam ga donosio, pretpostavljam ni vi, piše - oružanim snagama, u tom i tom slučaju; spoljnom politikom, u tom i tom slučaju.
Naravno, Ustav prenosi, i tada je postojala jedna, a sada postoji druga državna zajednica, pa je to regulisano zakonima. Ali, šta ako ne postoji?
Vi imate vrlo složenu proceduru predlaganja. Neće moći neko ko ima čin koji ja imam, da se slučajno nađe na tom mestu kancelara ordena, a da odlučuje o tome, jer je, kao što znate, godišnje ograničen broj odlikovanja koji može da se dodeli, i da odlučuje da li između ove vojne zasluge i one vojne zasluge, a ne razume se u vojsku.
Dakle, mora da ima autoritet. Vi znate da u vojsci autoritet daje hijerarhija čina. Zato se kaže u zakonu - to je čin general-majora, rang čina general-majora, odnosno diplomatski isto. Jer, kao što znate, ovde postoji procedura.
Da li biste dozvolili, inače to sada nemamo, pa zbog toga imamo primere, mislim da ih je neko pomenuo, sada imamo situaciju da naši građani, to ne postoji u ozbiljnim državama u svetu, primaju ordene ili medalje drugih država, a da o tome država ne zna ništa.
Država to mora da zna i mora, makar moralno, da da gest sa stanovišta kancelarije koja o svemu tome vodi računa.
Predviđeno je, na osnovu uporednih iskustava, da to bude ovakva vrsta kancelarije, ali da li je dobro ili ne, to je drugo pitanje, a da je onaj na čelu te službe, koja ima minimum četiri; kao što piše - Narodna skupština, po pravilu, ima pet potpredsednika; nismo izglasali da bude šest; nije dovoljno ni šest ponekad u stvarnosti.
Evo, gospodin Zankov je danas jedini prisutan potpredsednik i na njegova leđa se svalilo da mora ovoliko da vodi sednicu.
Vi kažete - minimum četiri, a da li će trebati 10, ne znamo šta život nosi. Zakon ne sme tim stvarima da se bavi. Toliko toga ima, a vi morate, kada nešto uspostavljate, ako imate samopoštovanje, za svoju državu, činite tako da država može da se poredi.
Šta ovde rade poslanici kada govore, ma po kom zakonu, kažu - što predlažete, kažu predlagaču zakona, ko god da je, ovo rešenje, što ne predložite kao sav normalan svet. Onda kažete, u ovoj zemlji je ovako, u onoj onako itd.
Ovde se vodilo računa, tradicija odlikovanja i ordena, govorim sada o evropskoj tradiciji, strogo je hijerarhijska. Da bi bilo moguće lako porediti, jer se ljudi međusobno sreću, i vi nosite, daće bog da i ovaj zakon bude usvojen, da zaslužite, ma ko od nas, orden.
Predviđeno je kada može da se nosi, vi onda znate da razgovarate sa licem istog ranga zasluga za svoju državu. Zbog toga su nazivi, redovi, stepeni isti, kako je uobičajeno. Otuda šematizam, otud potreba da se na ovaj način pojavljuje i objavljuje da biste vi imali jasno taj osećaj.
Konačno, jedna važna stvar, pošto smo svi zajedno uočili da je u prethodnom periodu bilo često zloupotreba, neko je skrenuo na to pažnju, ne sme da se dogodi, kada bude usvojen zakon o odlikovanjima, ovaj, u ovom predlogu, ili ma koji drugi, mora da predvidi sve ove situacije, način rešenja, složenost procedure da prođe.
To što se kaže ukazom, malopre ste rekli primer, to nije pri Kabinetu predsednika Republike. Ostavljene su, dakle, mogućnosti - uredbom Vlade, podzakonskim aktom. Naravno, mora da se imenuje ona funkcija, kao što se i sami slažete, koja je definisana u Ustavu.
Kao što ukaz sada o svakom zakonu potpisuje predsednik Republike. Procedura je jasna ako ne stigne da obavi.
Tako i ovde, na kraju se kaže - na predlog Vlade, na osnovu ovih statuta, na osnovu ordenskih saveta. Kroz vrlo složenu proceduru se stiže, a na kraju ukaz, naravno, onaj ko je poglavar ordena to daje. Naravno, zbog toga toliko stranih reči - samo zbog ovih poređenja.
Budući da ste vi odgovorno čitali član po član, videlo se da mnogi ili nisu stigli da uporede sva obrazloženja, razloge, znači, može da ostane nejasno, ova materija ne sme da izaziva nejasnoće.
Nisam se konsultovao sa šefovima poslaničkih grupa o detaljima iz dva razloga.
Prvi je, malopre sam rekao, jer sam pustio da se Skupština izjasni da li da to dođe na dnevni red. Ne ulazim u to nikada ko je kako glasao, većina ili manjina izjasnila se da dođe to na dnevni red time što je po hitnom postupku.
Time je izrazila spremnost da je hitno, da se mnogo kasni i da je važno. Sutra ćemo možda da se kajemo, ne možemo nekim ljudima ni da se zahvalimo, a koji su imali zasluge za narod. To boli. Ne do bog nekome da se nađe u toj koži; nagledao sam se ljudskih sudbina.
Drugi razlog je što je ovo materija, možda grešim, koja je do te mere vezana za, s jedne strane, iskustvo, a s druge strane, stroga pravila priznanja, tradicija od nekoliko stotina godina koja se menjala, u potpuno različitim istorijskim okolnostima.
Vi danas imate, na potpuno različitim nivoima, i u drugim državama, i njihovi ustavno-pravni okviri se razlikuju, pa imate federacije, konfederacije, republike, monarhije, a odlikovanja su u ovom smislu ujednačena - stepena, pa je to ono što je i malopre zbunjivalo.
Smatrao sam da kod takvih stvari nema potrebe da se politički konsultujemo, sem volje, kao što nikada neću da se konsultujem sa šefovima poslaničkih grupa oko naziva neke hemikalije, ili oko toga kako će majstor da popravi kola, to je isključivo stručna stvar. Ako imamo različita mišljenja, to ništa ne znači, te je pitanje volje.
Pošto ovde ima mnogo zbunjivanja, a to ne želim ni na jedan način, verujem i to je ono što sam na početku pričao, da je ova skupština sposobna, jer je legitimna, legalna, jer iza nje stoji daleko najveći broj građana, jer jedina ima mogućnost da preda ovlašćenja drugim nivoima vlasti, čak i onima koji se biraju na drugačiji način od samih poslanika, to sam na početku pokazao, ne sme ni na jedan način da padne senka nerazumevanja ili političkog marketinga ili neozbiljnosti. To nije ovo što ste vi govorili, vi ste govorili samo praktične stvari.
Zbog toga ovaj zakon molim da u ovom predlogu pogledamo svi još jednom, jer vidim da postoje situacije, kao što ste vi rekli, šta je povod za dodelu, sve je definisano, ili u obrazloženjima, ili na drugom mestu.
Da još jednom pogledamo i kada vi budete smatrali da treba, onda ćemo o tome odlučiti. Čovek može na različite načine da služi svojoj državi. Jedan od načina je tako što predlaže zakone ili podržava zakone, ili diskutuje, ili ih donosi.
Postoje i drugi načini, kada vi odlučite, stojim vam na raspolaganju, a neću dozvoliti da na ovu materiju, jer mislim da ni vi to ne želite, padne ma koja vrsta senke, brzopletosti, te povlačim ovaj zakon iz procedure, da bi država završila svoje druge poslove. Nadam se da ćemo se lako sresti oko ovog predloga vrlo brzo.
Hvala vam svima na odgovornosti.

Zahvaljujući ovome, naravno da ćemo danas raditi samo do završetka pretresa u pojedinostima one tačke koja bude na dnevnom redu. To je prvo obaveštenje.

A sada mogu sa ovog mesta da izgovorim nešto što nadam se neće izazvati repliku. Poštovani komšija, ono pravilo Njegoševo ne odnosi se na mesto stanovanja gde ko sedi i leži, nego gde ko stoji. Ko na brdu ak imalo stoji, bolje vidi no onaj pod brdom.

To je metafora koju i vi i ja razumemo, a nadam se i ostali.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O INOVACIONOJ DELATNOSTI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Miodrag Stamenković i zajedno Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, kao i Odbor za nauku i tehnološki razvoj.

Primili ste izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Stamenković.

Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Narodni poslanik Miodrag Stamenković.

Hvala vama, gospodine Mašiću. Još neko po istom amandmanu? Izvolite, ministre.

Hvala vam, gospodine Popoviću.

Na član 109. amandman je podnela Skupština AP Vojvodine.

Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 109. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Branislav Blažić.

Predstavnik predlagača i Odbor za nauku i tehnološki razvoj prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ali Zakonodavni odbor se nije izjasnio o ispravci, te će to uraditi, pretpostavljam, u narednom periodu. Nema razloga da se o tome diskutuje.

Na član 107. amandman je podneo Odbor za nauku i tehnološki razvoj.

Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podneo Odbor za nauku i tehnološki razvoj.

Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi završnu reč? (Ne.) Hvala.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SRPSKOJ ENCIKLOPEDIJI (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste amandman koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.

Primili ste izveštaj Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 7. amandman, sa ispravkom, podneli su narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.

Odbor za nauku i tehnološki razvoj i predstavnik predlagača, na sednici Odbora, prihvatili su ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, ali se nije izjasnio o ispravci amandmana, tako da imamo istu situaciju.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi završnu reč? (Da.) Izvolite.

Hvala vama, gospodine Popoviću.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O REČNIKU SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi završnu reč? (Ne.) Hvala.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Budući da su predlagači dva zakona koja su od strane poslanika, glasanjem po hitnom postupku, postala dodatno sastavni deo dnevnog reda, Vlada Republike Srbije jutros, uz prisustvo ministra Popovića i predlagač drugog zakona povukli tokom pretresa predloge zakona, Narodna skupština je ovim obavila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice.
Saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, određujem 8. decembar 2005. godine, sa početkom u 10,00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Zahvaljujem se svima, i poslanicima i stručnim službama, koje su i subotu i nedelju i svih ovih dana radile. Hvala vam mnogo. Prijatno.

Da li želi još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa reč? (Ne.) Hvala.
Prelazimo na rad po prijavljenim govornicima. Obaveštavam vas da, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe SRS, SPS, G17 plus, DSS i dva nezavisna poslanika.
Idemo poslovničkim redom. Prvo, reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, pet minuta na osnovu člana 93, potom narodni poslanik Aleksandar Vučić, pa narodni poslanik Ljiljana Nestorović, takođe pet minuta na osnovu člana 93. Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, potom narodni poslanik Ljiljana Nestorović, pa narodni poslanik Nemanja Šarović, ukoliko nije došlo do zamene, obavestićete me. Izvolite.