Hvala vam. Pošto sam imao obavezu, zamolio me je potpredsednik da ga tačno u jedan zamenim, dobio sam obaveštenje, dakle, dajem reč Nikoli Jovanoviću po Poslovniku. Pretpostavljam da traži reč i Ljiljana Nestorović po Poslovniku. Izvolite.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović, na osnovu ličnog pominjanja . Izvolite.

Hvala vama. Radimo isključivo po Poslovniku i zakonu, poštujemo redosled javljanja. Ovo je Narodna skupština.
Prvo, molim sve poslanike da koriste mikrofon. Mikrofoni rade, možemo normalno da razgovaramo.
Drugo, sa ovog mesta, nisam znao, ali moram da upozorim, ako postoje ljudi, vi ste narodni poslanici, imunitet onoga što izgovorite za govornicom je garantovan i, kao čovek koji predstavlja Skupštinu, vam garantujem, ali ako ste znali ili ako imate podatke da je neko krivično delo rađeno, kakav poziv, hitno tužiocu prijavite to delo. Ne govorim vama, gospođo, još jednom ponavljam, ma ko da ima podatke o krivičnom delu, obavezan je, nemojte iz neznanja, kao što neki ljudi ne znaju Poslovnik, pa greše, dakle, ko god zna za neko krivično delo, hitno neka prijavi. Molim vas, konsultujte se oko toga.
U međuvremenu ćemo jednu pauzu, da bismo se konsultovali. Pauza do 13,15 časova. (Posle pauze – 13,20.)

Dame i gospodo, nastavljamo rad. Narodni poslanik Meho Omerović tražio je repliku. Da li je tu? (Nije.)
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, tražio je po Poslovniku. Izvolite, a posle toga po redosledu, ako ne bude drugih javljanja, narodni poslanik Dragoljub Stamenković, Milisav Petronijević, Vojislav Milajić.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Vrlo korektno. Izvolite, gospodine Omeroviću, replika na izlaganje gospodina Nikolića.

Gospodine Omeroviću, molim vas da poštujete dostojanstvo. Gospodo, dozvolite poslaniku da dobije objašnjenje i reč.
Dakle, gospodine Omeroviću, upravo po Poslovniku, poštujući dostojanstvo, obavestio sam poslanike koji će, jer su se javili, dobiti reč po isteku deset minuta pauze da bi mogli da poštuju dostojanstvo Skupštine i da budu tu.
Pauza je, kao što znate, data u 13,07, zvonio sam više puta, sada je 13,27. Dakle, prošlo je dvadeset minuta i više od toga kada ste se pojavili, uveren da imate razlog zakašnjenja i pre nego što sam bio u prilici, govornik koji je posle vašeg prozivanja dobio reč je korektno dozvolio da on napusti govornicu i da dam vama reč, mada po Poslovniku, kao što znate, nikome nemam pravo da dam reč dok prethodni govornik ne završi. Sada, izvolite i budite ljubazni, poštujte dostojanstvo ove skupštine kao što to ja činim.

Molim vas da ne govorite o mojim godinama, to je naprosto zabranjeno Poslovnikom.

Ubuduće, stvarno sa ove govornice ne govorim o strankama, naročito o strankama kojima pripadaju poslanici, jer sam primetio da neki imaju običaj da promene stranku, pa da ne pogrešim.
Izvolite, gospodine Nikoliću.

Po Poslovniku narodni poslanik, samo da saopštim redosled javljanja, izvinite, redosledom javljanja koji vidim, pobogu, dozvolite mi da izgovorim, dakle, gospodin Obradović, gospođa Nestorović, gospodin Šormaz.
Izvolite, gospodine Obradoviću.

Molim vas, da ne bi kasnije bilo zabune, samo trenutak, gospođo Nestorović, samo trenutak, siđite sa govornice, da obavestim poslanike, budite ljubazni, gospođo Nestorović, dozvolite mi da radim po Poslovniku.
Dakle, molim vas, pa nemojte, moram da poštujem Poslovnik, pobogu, čujete da ljudima padaju neverovatne stvari na pamet, predsednik spava a vodi ovde, spava pored pisarnice, pojavljuje se na sto mesta, moramo da radimo po Poslovniku.
Dakle, redom, posle gospođe Nestorović, po Poslovniku se javio gospodin Šormaz, gospođa Milica Vojić-Marković, izvinjavam se, nisam video odmah kada ste se javili pre toga, znam, ali dozvolite, ne mogu na sto mesta, dakle vi, gospodin Omerović se javio da ne bi bilo zabune kao repliku na izlaganje sada gospodina Obradovića, te ćemo tim redosledom, te vas molim, ako je moguće da, dok se ne završi ovaj redosled, da se ne bismo zagubili, niko ne javlja po Poslovniku, da bismo mogli da uvedemo neki tok, da se ljudi čuju međusobno. Izvolite, gospođo Nestorović sada.

Hvala vam, gospođo Nestorović. Izvolite, prvo će imati reč, po Poslovniku, gospodin Šormaz, pa narodni poslanik Milica Vojić-Marković, gospodin Perić se javlja po Poslovniku.
Gospođo Nestorović, molim vas, nije pitanje nikakvog izdvajanja, kada je gospodin Vlaović za ovom govornicom izneo jedan podatak, a podsećam, poslanici mogu za govornicom, imaju imunitet, da iznose različite podatke do kojih dođu, učinilo im se, pričinilo se, imaju potrebu da poruče građanima, svejedno, od strane Skupštine je upozoren da je neophodno, ako ima svest o krivičnom delu, da to prijavi, jer svejedno što postoji imunitet, poslanik koji zna za neko krivično delo ne sme da ga krije.
Na isti način danas sam to rekao vama, jer je moja obaveza da vodim računa o zakonu, a ne o tome kako neko zamišlja zakon. Zbog toga sam skrenuo pažnju i to ću i ubuduće raditi. Dakle, ne postoji nikakva razlika u tretmanu poslanika. Izvolite, gospodine Šormaz, izvinite što ste sačekali.

Molim vas, upozoravam vas.

Moraću.

Ovo je drugo upozorenje.

Hvala vam, gospodine Šormaz.
Moram sada da podsetim, nažalost, nisu me poslušali, moj apel, poslanici, pa se po Poslovniku prijavili posle gospođe Milice Vojić-Marković, Hranislav Perić, pa Petar Cvetković, pa tek onda replika.
Odustali ste, gospodine Cvetkoviću? Da li ste i vi odustali, gospođo Vojić? (Ne.) Izvolite onda, pa onda replika gospodina Omerovića. Vama hvala što ste poslušali upozorenje, jer kao što znate, Njegoš nije pisao političkim partijama, on je to drugačije zvao, istraga je bila. Izvolite.