Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, danas pre podne i popodne bilo je reči o rezoluciji koja nije usvojena, nije razmatrana u ovom parlamentu.
Hvala gospodinu Vučiću što je jedini pomenuo Grdeličku klisuru, a ja sam dobio pre par časova telefonski poziv, da mi dole na jugu Srbije, inače sam iz Leskovca, osuđujemo sve zločine, ama baš sve i sve zločince, ali nam strahovito smeta što se neko do danas i u medijima i što se neko od političkih stranaka ne seti Grdelice i tog dana.
Jedan od najtežih i najcrnjih dana će biti 12. april u istoriji Leskovca i okoline. Upravo su i NATO bombarderi taj most u Grdelici gađali sa 66 raketa, i tog dana sa tri rakete, jedna je prvo prekinula dovod struje, a dve rakete direktno u drugi i treći vagon, i to je bila velika nesreća, to je bio krematorijum za žive ljude.
Nažalost, bio sam prvi čovek koji je tada ušao prvi u te vagone, upravo ništa od ljudi i nije ostalo. Kosti i meso su se švajsovali sa gvožđem. U tom drugom vagonu je stradala profesorka, diplomirani hemičar, sa bebom, odnosno plodom od pet meseci i njen suprug. To nije bio vojni cilj, čak je i ozloglašena Olbrajtova priznala da je to bio zločin.
Ali, niko to ne pominje danas, već kada neko želi da ode do te Srebrenice i da se pokloni, gde ne negiramo zločine i priznajemo ih, i prihvatamo da su zločini za koje treba da se odgovara, zašto se taj koji boravi, a boravio je tri ili četiri puta u Grdelici, odnosno u leskovačkom kraju, ne pokloni i tim žrtvama i izjavi saučešće i porodicama tih žrtava.
Zato ćemo uvek biti za to da se svi zločini osude i da svi zločinci odgovaraju, ali da se ne prikrivaju zlodela i da se ne prikrivaju ratni zločini NATO pakta koji su činjeni. To je jedan od najvećih zločina i zato ću 9. jula doći da pogledam taj film, najverovatnije će biti prikazana ponovo Grdelica i nje se treba uvek sećati.
Što se tiče ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa, naš predstavnik Žarko Obradović je izneo stav, odnosno da ćemo mi glasati za ovaj set zakona, jer znamo da je materijalni položaj pravosuđa jako loš, ali i svih zaposlenih u pravosuđu, ne samo sudija i tužilaca, ali očekujemo da će upravo izmena i dopuna ovih propisa učiniti da se pravosuđe depolitizuje, da bude nestranačko, da obavlja svoj posao, da se donose presude, da se utužuju oni protiv kojih su podnete krivične prijave.
A ne da postoje sudije i sudovi, govorim o mom kraju, čak se neke sudije ne mogu tako ni nazvati, a imajući u vidu kako radi pravosuđe u Leskovcu, mogu reći da li uopšte treba da stoji i da li uopšte treba da nose naziv pravosudnih organa. Upravo u nepostupanju je problem, nije problem u tome ako se ne donese nestručna odluka. A ako se donese nepravilna odluka, ima viših instanci koje će to promeniti, ali je problem u nepostupanju, u neradu, u javašluku i u osluškivanju nekog političkog moćnika da li treba neki predmet procesuirati ili ne.
Ovde je pomenuta pljačkaška privatizacija. Udruženje malih akcionara koje je registrovano u Leskovcu upozorava na to kod "Zdravlja", i to je očigledan primer pljačke, onakav gigant na jugu Srbije, kupljen je u tenderskoj prodaji među prvima u Srbiji samo za tri miliona i 200 hiljada evra, a na taj dan je bilo 12 miliona evra zalihe u gotovim lekovima i repromaterijalima za lekove.
Oni su podneli krivične prijave protiv tadašnjeg ministra za privatizaciju, direktora i nekih uposlenih u "Zdravlju". Niko prstom nije mrdnuo da procesuira to, to leži u fioci.
Čemu takvi tužioci i takve sudije, bez obzira što su njihovi lični dohoci mali, treba da budu daleko veći i od ovoga što je predloženo, ako rade svoj posao, ali ako ne rade, ne zaslužuju to zvanje. Zato je, brže-bolje, posle 5. oktobra promenjeno kompletno rukovodstvo u pravosudnim organima u leskovačkom kraju, pa samim tim i MUP-u.
Može biti ministar MUP-a iz koje god hoćete stranke, dok mu je struktura, koja je došla 5. oktobra u MUP-u Leskovca, nema pomaka. Zato su uhapsili direktora "Zdravlja", proglasili ga najvećim profiterom, procesuiran je, suđeno mu je, bio je oslobođen i za one dane koje je proveo u pritvoru sada je dobio 900.000 nadoknade od ove države. Tako će proći još tri procesa, koja se vode protiv bivših direktora, koji su bili do 5. oktobra u leskovačkim kolektivima.
Očigledan primer nepostupanja u Opštinskom i Okružnom sudu u Leskovcu, predmet po kome se sudi, to je građanska parnica, ortakluk ili zajednička gradnja, i sud se nateže 17 godina.
U postupku početka izvršenja presude, izvršni nalog za izvršenje, sudija Vrhovnog suda u reviziji donosi odluku kojom se poništava prvostepena i drugostepena presuda, opštinski i okružni sud zastanu sa izvršenjem, sve sada teče iznova i sigurno će proći još 17 godina. Zašto? Zato što je taj čovek sa sela, mlinar, okarakterisan kao član Socijalističke partije Srbije.
Da bi se pokazali i dodvorili političkim moćnicima, koji su ih izabrali na jednom običnom procesu oko dodele stanova, odnosno dva stana, gde postoji institucija pravne pomoći, ali da bi pokazali silinu, leskovački moćnici u pravosuđu daju nalog za privođenje bivšeg predsednika Vlade Mirka Marjanovića, samo da se potvrdi činjenica da li
je bio sastanak u Vladi ili ne.
O tome postoje zapisnici, morao je čovek da dođe i da kaže da je bio taj sastanak i da tek tada sudija može da presudi. Koliko to košta, koliki je to napor, a čovek jednom nije došao, a bio je kažnjen sa 10.000, zato što nije poštovao poziv suda.
To je samo da bi se oni i dalje održali. Kada gospoda iz Demokratske stranke kažu da oni ne vladaju, da su opozicija, kada je u pitanju pravosuđe, ministre, ukoliko nešto ne preduzmete, ovim promenama, ne da dođu politički ljudi, nego stručni ljudi, biće još gore. Jer, upravo u leskovačkom pravosuđu i najvećim firmama u Leskovcu i dalje vlada Demokratska stranka.
Voleo bih da budem opozicija u Leskovcu kakvi su oni. Direktor elektrodistribucije, koji svakoga isključuje ko ne plati mesec dana, kao što je pre neki dan isključio vodovod, ali zato sedište Demokratske stranke, koji dve godine ne plaćaju struju ne isključuje, jer je njihov kandidat.
Okružni tužilac, koji je bio perjanica Saveza komunista, posle 5. oktobra brže-bolje je trčao u Demokratsku stranku i postaje okružni tužilac, i u onoj čuvenoj lustraciji Batića daje predlog da se dvoje, po rezultatima, predatim predlozima za utuženje, najefikasnija dva tužioca lustriraju i ostaju ljudi bez posla.
Da bi se dalje dokazali, jer je ova grupa za ljudska prava i neki novinari, tzv. nezavisni iz Leskovca u akciji "Sablja" u nekom dnevnom listu napisali "Zar u Leskovcu nema kriminalaca", tužilac daje brže-bolje nalog, jedne noći 53 dečaka sa ulice su pokupili, kojima treba pomoć, a nijedan posle toga ne beše procesuiran. Da li takav može biti nosilac pravosudnih funkcija? To je upravo sramotna delatnost za ovakve ljude koji postupaju u pravosuđu.
Da neko ne bi mislio da pričam priče, ovo su konkretni životni primeri. Teško je ovde govoriti pred vama, pred građanima Srbije i Leskovčanima. Oni to znaju. Ali, ukoliko se ponašaju prema čoveku koji može to da kaže o njima, a to mogu da kažem i za govornicom lokalnog parlamenta i ovde; tamo sam govorio više puta, a ovde jedanput, sada ću ponoviti; da li je moguće, za tri meseca se navršava pet godina od onda kada mi je tzv. Savez za promene zapalio kuću posle svog mitinga, da u fioci opštinskog tužioca i dalje stoji samo jedna stranica - krivična prijava, gore gde treba da bude prijemni štambilj, piše - nepoznati izvršilac.
Znači, još je na čekanju. Čeka se da zastari, da vreme učini svoje, da nastupi apsolutna zastarelost po tom gonjenju. Da li je moguće da sudija opštinskog suda, zato što se radi o predsedniku Opštinskog odbora SPS, predmet ne rešava tri godine u parnici po mojoj privatnoj tužbi protiv države Srbije i opštine Leskovac da mi se nadoknadi šteta, jer Zakon o obligacijama predviđa: u takvim manifestacijama i demonstracijama imovina i život su zaštićeni.
Neće, zato što znaju da se moraju okvalifikovati oni koji su bili naručioci tog dela. Za takve sudije i za takvo postupanje, koje ljude deli po partijskoj pripadnosti, a bojim se brzo ćemo početi po nekim drugim postupanjima, smatram da nema mesta u pravosuđu.
Izneću mnoge činjenice kada bude predloga za predsednike, nosioce pravosudnih funkcija u Leskovcu. Nama su govorili da je sud bio politizovan kada smo mi bili. Sada je toga mnogo više. Gospodine ministre, strahovito više.
Posle 5. oktobra jedna trećina je otišla u DSS, jer su očekivali, kao raspored je bio da će okružni sud biti DSS, jedna trećina je otišla kod Batića, sudije za prekršaje i drugi, a treća trećina je otišla kod žutih. Sada su oni najdominantniji u leskovačkom pravosuđu.
Ja ću glasati, bez obzira na ovo što mi je lično učinjeno, što je učinjeno u mnogim delima, za ovaj zakon, očekujući da će nove kadrovske promene promeniti pravosuđe u Leskovcu. Oni su doveli dotle, MUP u Leskovcu, Opštinski sud, Okružni sud, i jedno i drugo tužilaštvo, da ohrabruju počinioce krivičnih dela.
Pogledajte, ako zapaljenu kuću nekom Žiki Žmigavcu, to sam ja, takav mi je nadimak, ne procesuira sud pet godina, svako stiče pravo da može da pali. Evo, pre dva meseca zapališe medicinsku školu. Pitajte da li su našli ko je to zapalio? To je upravo pospešivanje, reprodukcija, i to se radi. Oni sada to daju čoveku, kome je učinjena takva nepravda, moralno pravo da se lati starog običaja, da sam uzmem pravdu u ruke i da, znajući delom one koji su bili na mojoj kući, zapalim njihove kuće.
Hoćete li tada da procesuirate? Istog trenutka bih bio uhapšen. Znači, ne možemo se tako deliti. Očekujem da se, posle ovih izmena i onih izmena oko kadrova u sudu, u pravosuđu promeni odnos, da pravosuđe bude samostalno, da sudija može da postupa. U Leskovcu toga nema, jer se oni boje predloga koji će dati tužilac u tužilaštvu i predsednik suda, odnosno njihov kolegijum kada oni to predlože.
Kako je moguće da su sve sudije napredovale posle dva meseca. Lokalni izbori su bili 24. septembra, tek krajem oktobra su presudili, a procesi u izbornom pravu su brzi, da se na sedam biračkih mesta poništavaju izbori zbog nekih formalnosti, ne krađe, zato što na jednom biračkom mestu nije vidljivo da je tu biračko mesto, da bi eventualno DOS pobedio. Opet nije pobedio. Te sudije su ostale.
Kako je moguće da sud u Leskovcu donosi presudu u jednoj pravnoj praznini, sada kada je bio opoziv predsednika opštine, svi kažu da sam njegov politički oponent, ali je to tačno bilo. Sud presuđuje da postupa opštinska izborna komisija. To je u redu. Nalaže se opštinskoj izbornoj komisiji da postupi, ali ne sudiji da i dalje radi, zato što je već nagrađen, pa zakazuje dan i čas glasanja. Onda sam predložio ovim momcima, nemojte, neka sud provede i glasanje, da onda bude kompletna gusta čorba.
Zato očekujem da će promena ovih propisa, za koje ću glasati, omogućiti da se kadrovska politika u pravosuđu promeni nabolje.