Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala. Hteo sam baš da se vratimo na temu. Pošto se ovde dugo vremena, sedim pola sata i slušam, koriste termini – bez populizma, koreni problema itd, su negde na drugoj strani i samo sam hteo malo da podsetim i da kažem kako može i podržim celu koncepciju onoga što ovaj set zakona hoće da pripremi za narednu godinu.
Ne možete u vremenu kroz koji smo prošli sada rešiti zapošljavanje jer se tu seklo ne mačem već sa hiljadu mačeva. Kada su donošeni zakoni o privatizaciji kada su uništavane lokalne banke, pa onda i ove četiri velike banke i kada se izgubila ta ključna injekcija koja se zove finansiranje proizvodnje u privredi i kada nismo napravili restrukturiranje u privredi, koje smo trebali tada da uredimo, pa onda da uradimo Zakon o privatizaciji, došlo se dotle da danas u Srbiji ima 780.000 nezaposlenih.
Govoriti na temu zapošljavanja samo kroz kritiku zatečenog stanja bez sagledavanja korena, stvarnih korena krize, mislim da nije dobro. Ostali smo bez prihoda. Ostali smo bez ideja i bez onih koji imaju ovlašćenja. Sve se podiglo na nivo države, na resor nekog ministra. Kažem da ovde ima preko 30 organizacionih jedinica po Srbiji i imamo neku ogromnu imovinu. To imamo naravno, ali smo izgubili ovlašćenja. Samo se bavimo evidentiranjem. Gde se sve bavimo evidentiranjem? Kod poreza, nemamo prihode. Evidentiramo zatečena stanja. Izgubili smo izvore prihoda. Bavimo se evidentiranjem činjenice da je neko ostao bez posla. Bavimo se tzv. treningom da oživimo sajmove zapošljavanja. Ne može čovek regularno da dođe. Izgubili smo neke institute konkursa, javnog poziva za posao itd, ono što je nekada bilo i važili i sada kažemo da hoćemo biro za zapošljavanje. Naravno da treba da vratimo biro za zapošljavanje kao mesto gde možete da odete kao mlad čovek da se prijavite i da vam neko kaže čestu rečenicu.
Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu smo imali raznorazne vrste zakona i propisa i doveli smo doveli smo do toga da se biraju lokalni organi vlasti kroz ovu formu i izgubili smo porezivanje i zapošljavanje i sada tražimo da nekakvim subvencijama, a svi živimo od transfera države. Ne može se na mestu gde se vodi život, a to je i mesna zajednica, velika ili mala lokalna uprava, ako nemate ovlašćenja da činite ljudima po zakonu ono što je neophodno i pomognete da stvore uslove za svoj život i da bolje žive ako čekate neki transfer samo da pustite plate. Ne možete to da rešite.
Ovde postoje uslovi i ministar je dobro rekao da ima šanse da u narednoj godini ako bude došlo do ozbiljne reforme sistema nešto ozbiljno uradi. To je moje mišljenje i zato ću podržati ovu inicijativu. Hvala.
Hvala.
Poštovana gospodo, Zakon o budžetu i propisi koji prate donošenje Zakona o budžetu uvek su za sve političke partije i na kraju svake godine par ekselans tema.
Mislim da se mi nalazimo u jednoj od složenijih godina u zadnjih 20 godina, ako stalno pominjemo taj neki zbir. Moram da kažem da, kada se sa stanovišta bilansiranja prihoda i izvora sa kojima u ovom trenutku raspolaže država na bazi ovih propisa, nije se moglo više ni učiniti.
Hrabri me činjenica da je bilo dosta zanatskog umeća, rekao bih, da se napravi jedan pristup budžetu koji će biti i racionalan i štedljiv, a neće dozvoliti da padnemo ispod crte o kojoj stalno neko hoće da priča ili da je priželjkuje. Prosto, mislim da treba svi da razmišljamo suprotno kako što više pobeći od trenutka u koji smo već bili zapali.
Sama sreća je dovela do toga da se promeni vlast u Srbiji i da dođe socijalno odgovorna, rekao bih i nadasve racionalna priča, sa novim persepektivama, sa novim idejama i novim kreacijama.
Šta je zatečeno? Zatečeno je 780 hiljada nezaposlenih na evidencijama, a van evidencija ko zna koliko, ogroman deficit, visoka stopa sive ekonomije i sve ono što prati takvo vreme. Mislim čak na određen način i paralelni platni promet koji funkcioniše u jednoj sivoj zoni, ogromna poreska evazija i sve ono što u ovom trenutku doprinosi potrebi da ovo društvo stagnira.
Ovaj budžet bih gledao na jedan razvojni način, a i kako je od strane ministra rečeno, ovo je jedan početak ozbiljne i sveobuhvatne poreske, a rekao bih i budžetske reforme ovog društva. Samo tako možemo dobiti veći broj zaposlenih i možemo dobiti novi zamah razvoja jednog društva, zapošljavanje i jedan ozbiljan poreski sistem.
Juče sam slušao komentare bivših ministara. Pamtim i neko drugo vreme i vreme njihove mladosti i poleta, kada su ovde sedeli i pričali o razvoju jednog političkog sistema. Nažalost, sada moramo da konstatujemo da je taj fiskalni sistem, koji je kreiran godinama unazad, pukao. Raspao se sav i danas je vreme da proizvedemo sasvim jedan novi, racionalan, društveno potreban, socijalno odgovoran i sistem koji će biti najveći temelj jednog društva.
Imate na čelu poreske uprave čoveka koji nije državljanin ove zemlje. Razumem njegovu potrebu da sedi u jednom društvu i da radi, ali bez emocija se ne može kreativno pristupati. Kada nemate emocije prema jednoj državi i jednom društvu ne možete ni biti ozbiljan i odgovoran deo tog društva.
Uvek je jesen izdašna poreski. Mi smo odmah imali par prihoda. Imamo dugo vremena većanja o tome ko će biti direktor poreske uprave. Stvorili smo nesigurnost unutrašnju u poreskim upravama, preklapanje lokalnih odnosa sa ovlašćenjima državnih činovnika. Imamo stravičan pad prihoda. Nemate ni poresko zahvatanje. Stoje tamo, neće da rade, obilaze. To je ogromna siva zona. Povraćaji poreza su enormni, mislim na povraćaj PDV-a, tako da ovo je dobra namera i dobra perspektiva. Kako dalje? Sa sivom zonom obračun odmah. Kako? Vraćanjem u realne tokove svega onoga što je mimo, ali morate da menjate određene propise.
Mi smo dobili tzv. transparentnost tako što u APR-u možemo da vidimo sve oko registracije preduzeća, a onda smo dobili hiperprodukciju preduzeća, gde se samo biznisi sele. Odmah posle jednog kredita u banci seli se na naredno preduzeće, gase se itd. Imamo jedan ciklični krug, gde ne možete poreski da iz obuhvatite, ne mogu banke da povrate kredite i ne možete da sagledate šta su biznisi. Došli smo do toga da imamo situaciju u kojoj čak i subvencije koje su date od strane države, posle godinu dana ta se preduzeća gase i gubi se svaki trag vlasnicima i osnivačima.
Moram da kažem da su domaće banke u ozbiljnom i neravnopravnom položaju kada je u pitanju tržište finansija i mislim da u ovom trenutku je odgovorno što je Vlada spremna da uradi dokapitalizaciju bankarskog tržišta.
Moram da kažem da razgovaram sa brojnim predstavnicima izvršnog odbora banaka u Srbiji i moram da kažem da su jako zabrinuti u ovom trenutku šta će se desiti sa krajem poslovne godine. Broj MPV je veći nego što projektuje udruženje banaka. Oni kažu 33% - 34%, a ja mislim da je i više u ovom trenutku. Brojna preduzeća kao popularnu meru pokušavaju da organizuju sopstvene UPPR ne bi li na određeni način izbegli situaciju u kojoj se nalaze, neki s razlogom, a neki bez razloga pokušavaju da odlože vraćanje kredita, vraćanje svežeg novca u obrt, odnosno finansiranje ozbiljnih tokova.
Ako bi završetkom i usvajanjem ovog budžeta došlo do ozbiljnih mera Vlade u pravcu sanacije bankarskog sektora uz određene mere kreditno monetarne politike da se smanji adekvatnost kapitala, jer je neophodna mera da se regulatorni kapital reši u okruženju kakvo je u ovom trenutku na području Balkana, odnosno te jugoistočne Evrope i da mi uprosečimo tu cenu kapitala, onda mislim da bi smo stvorili uslove da jedan svež potencijal u ovom trenutku se vrati ka finansiranju proizvodnje i dobili bismo zamah ka zapošljavanju.
Na kratko ću se samo osvrnuti oko nečega što se zove ta siva zona. Molim vas da se maksimalno podignu poreske uprave, bez obzira na trenutak u kome se ovo nalazi, jer mislim da tu postoji dobra energija i snaga u zaposlenim ljudima, jer može da se donese jako puno prihoda.
Apsolutno sam saglasan sa željama i namerama ministra Krstića da u narednoj godini dođi do jedne sveobuhvatne reforme i mislim da bi to bio pravi dodatak na ovaj budžet koji u ovom trenutku imamo na raspolaganju. Hvala.
Gospodin Đelić je totalno obrnuo stvar. Ja sam govorio o sistemu koji smo mi dočekali u ovom trenutku. On je napravljen po jednom modelu koji je vrlo prost – 50% su bili izvori prihoda, 25% su bile donacije a ostalo su bili prihodi od privatizacije. Danas više nemate ni donacija, ni privatizacije, ovo je realni sektor. Znači, čak je i EU rekla šta se desilo sa privatizacijama po Srbiji.
Pričate o nekom prethodnom vremenu. Ono je bilo omeđeno ratovima, sankcijama i svim drugim elementima koji su uticali na način opstanka jedne države, a na kraju je ta država završila u jednom trenutku sa bombardovanjem, nažalost.
Danas pokušavamo da živimo u jednom civilizovanom društvu svi zajedno, gde prema nekim stvarima treba da imamo distancu, ali, u ovom trenutku mi pokušavamo da sistem koji ne postoji involviramo i uvedemo u legalne tokove. Danas je veća siva zona nego što je bila početkom 90-ih. To su činjenice. Čak se i u EU govori da nam je veća od 30%. Molim vas, gde je novac? Šta se dešava? Gde nam izlazi novac van zemlje? Nalazimo se u vremenu iz kojeg treba da izađemo hladne glave. Vi niste spremni. A govorio sam o tome da treba da poštujemo pravo novog, mladog čoveka, u pokušaju da nešto uradi i doprinese. Vi nemate snage za to. Ne možete da pustite nekog drugog da nešto doprinese. Hvala lepo.