Hvala. Hteo sam baš da se vratimo na temu. Pošto se ovde dugo vremena, sedim pola sata i slušam, koriste termini – bez populizma, koreni problema itd, su negde na drugoj strani i samo sam hteo malo da podsetim i da kažem kako može i podržim celu koncepciju onoga što ovaj set zakona hoće da pripremi za narednu godinu.
Ne možete u vremenu kroz koji smo prošli sada rešiti zapošljavanje jer se tu seklo ne mačem već sa hiljadu mačeva. Kada su donošeni zakoni o privatizaciji kada su uništavane lokalne banke, pa onda i ove četiri velike banke i kada se izgubila ta ključna injekcija koja se zove finansiranje proizvodnje u privredi i kada nismo napravili restrukturiranje u privredi, koje smo trebali tada da uredimo, pa onda da uradimo Zakon o privatizaciji, došlo se dotle da danas u Srbiji ima 780.000 nezaposlenih.
Govoriti na temu zapošljavanja samo kroz kritiku zatečenog stanja bez sagledavanja korena, stvarnih korena krize, mislim da nije dobro. Ostali smo bez prihoda. Ostali smo bez ideja i bez onih koji imaju ovlašćenja. Sve se podiglo na nivo države, na resor nekog ministra. Kažem da ovde ima preko 30 organizacionih jedinica po Srbiji i imamo neku ogromnu imovinu. To imamo naravno, ali smo izgubili ovlašćenja. Samo se bavimo evidentiranjem. Gde se sve bavimo evidentiranjem? Kod poreza, nemamo prihode. Evidentiramo zatečena stanja. Izgubili smo izvore prihoda. Bavimo se evidentiranjem činjenice da je neko ostao bez posla. Bavimo se tzv. treningom da oživimo sajmove zapošljavanja. Ne može čovek regularno da dođe. Izgubili smo neke institute konkursa, javnog poziva za posao itd, ono što je nekada bilo i važili i sada kažemo da hoćemo biro za zapošljavanje. Naravno da treba da vratimo biro za zapošljavanje kao mesto gde možete da odete kao mlad čovek da se prijavite i da vam neko kaže čestu rečenicu.
Šta se u međuvremenu desilo? U međuvremenu smo imali raznorazne vrste zakona i propisa i doveli smo doveli smo do toga da se biraju lokalni organi vlasti kroz ovu formu i izgubili smo porezivanje i zapošljavanje i sada tražimo da nekakvim subvencijama, a svi živimo od transfera države. Ne može se na mestu gde se vodi život, a to je i mesna zajednica, velika ili mala lokalna uprava, ako nemate ovlašćenja da činite ljudima po zakonu ono što je neophodno i pomognete da stvore uslove za svoj život i da bolje žive ako čekate neki transfer samo da pustite plate. Ne možete to da rešite.
Ovde postoje uslovi i ministar je dobro rekao da ima šanse da u narednoj godini ako bude došlo do ozbiljne reforme sistema nešto ozbiljno uradi. To je moje mišljenje i zato ću podržati ovu inicijativu. Hvala.

Hvala.
Poštovana gospodo, Zakon o budžetu i propisi koji prate donošenje Zakona o budžetu uvek su za sve političke partije i na kraju svake godine par ekselans tema.
Mislim da se mi nalazimo u jednoj od složenijih godina u zadnjih 20 godina, ako stalno pominjemo taj neki zbir. Moram da kažem da, kada se sa stanovišta bilansiranja prihoda i izvora sa kojima u ovom trenutku raspolaže država na bazi ovih propisa, nije se moglo više ni učiniti.
Hrabri me činjenica da je bilo dosta zanatskog umeća, rekao bih, da se napravi jedan pristup budžetu koji će biti i racionalan i štedljiv, a neće dozvoliti da padnemo ispod crte o kojoj stalno neko hoće da priča ili da je priželjkuje. Prosto, mislim da treba svi da razmišljamo suprotno kako što više pobeći od trenutka u koji smo već bili zapali.
Sama sreća je dovela do toga da se promeni vlast u Srbiji i da dođe socijalno odgovorna, rekao bih i nadasve racionalna priča, sa novim persepektivama, sa novim idejama i novim kreacijama.
Šta je zatečeno? Zatečeno je 780 hiljada nezaposlenih na evidencijama, a van evidencija ko zna koliko, ogroman deficit, visoka stopa sive ekonomije i sve ono što prati takvo vreme. Mislim čak na određen način i paralelni platni promet koji funkcioniše u jednoj sivoj zoni, ogromna poreska evazija i sve ono što u ovom trenutku doprinosi potrebi da ovo društvo stagnira.
Ovaj budžet bih gledao na jedan razvojni način, a i kako je od strane ministra rečeno, ovo je jedan početak ozbiljne i sveobuhvatne poreske, a rekao bih i budžetske reforme ovog društva. Samo tako možemo dobiti veći broj zaposlenih i možemo dobiti novi zamah razvoja jednog društva, zapošljavanje i jedan ozbiljan poreski sistem.
Juče sam slušao komentare bivših ministara. Pamtim i neko drugo vreme i vreme njihove mladosti i poleta, kada su ovde sedeli i pričali o razvoju jednog političkog sistema. Nažalost, sada moramo da konstatujemo da je taj fiskalni sistem, koji je kreiran godinama unazad, pukao. Raspao se sav i danas je vreme da proizvedemo sasvim jedan novi, racionalan, društveno potreban, socijalno odgovoran i sistem koji će biti najveći temelj jednog društva.
Imate na čelu poreske uprave čoveka koji nije državljanin ove zemlje. Razumem njegovu potrebu da sedi u jednom društvu i da radi, ali bez emocija se ne može kreativno pristupati. Kada nemate emocije prema jednoj državi i jednom društvu ne možete ni biti ozbiljan i odgovoran deo tog društva.
Uvek je jesen izdašna poreski. Mi smo odmah imali par prihoda. Imamo dugo vremena većanja o tome ko će biti direktor poreske uprave. Stvorili smo nesigurnost unutrašnju u poreskim upravama, preklapanje lokalnih odnosa sa ovlašćenjima državnih činovnika. Imamo stravičan pad prihoda. Nemate ni poresko zahvatanje. Stoje tamo, neće da rade, obilaze. To je ogromna siva zona. Povraćaji poreza su enormni, mislim na povraćaj PDV-a, tako da ovo je dobra namera i dobra perspektiva. Kako dalje? Sa sivom zonom obračun odmah. Kako? Vraćanjem u realne tokove svega onoga što je mimo, ali morate da menjate određene propise.
Mi smo dobili tzv. transparentnost tako što u APR-u možemo da vidimo sve oko registracije preduzeća, a onda smo dobili hiperprodukciju preduzeća, gde se samo biznisi sele. Odmah posle jednog kredita u banci seli se na naredno preduzeće, gase se itd. Imamo jedan ciklični krug, gde ne možete poreski da iz obuhvatite, ne mogu banke da povrate kredite i ne možete da sagledate šta su biznisi. Došli smo do toga da imamo situaciju u kojoj čak i subvencije koje su date od strane države, posle godinu dana ta se preduzeća gase i gubi se svaki trag vlasnicima i osnivačima.
Moram da kažem da su domaće banke u ozbiljnom i neravnopravnom položaju kada je u pitanju tržište finansija i mislim da u ovom trenutku je odgovorno što je Vlada spremna da uradi dokapitalizaciju bankarskog tržišta.
Moram da kažem da razgovaram sa brojnim predstavnicima izvršnog odbora banaka u Srbiji i moram da kažem da su jako zabrinuti u ovom trenutku šta će se desiti sa krajem poslovne godine. Broj MPV je veći nego što projektuje udruženje banaka. Oni kažu 33% - 34%, a ja mislim da je i više u ovom trenutku. Brojna preduzeća kao popularnu meru pokušavaju da organizuju sopstvene UPPR ne bi li na određeni način izbegli situaciju u kojoj se nalaze, neki s razlogom, a neki bez razloga pokušavaju da odlože vraćanje kredita, vraćanje svežeg novca u obrt, odnosno finansiranje ozbiljnih tokova.
Ako bi završetkom i usvajanjem ovog budžeta došlo do ozbiljnih mera Vlade u pravcu sanacije bankarskog sektora uz određene mere kreditno monetarne politike da se smanji adekvatnost kapitala, jer je neophodna mera da se regulatorni kapital reši u okruženju kakvo je u ovom trenutku na području Balkana, odnosno te jugoistočne Evrope i da mi uprosečimo tu cenu kapitala, onda mislim da bi smo stvorili uslove da jedan svež potencijal u ovom trenutku se vrati ka finansiranju proizvodnje i dobili bismo zamah ka zapošljavanju.
Na kratko ću se samo osvrnuti oko nečega što se zove ta siva zona. Molim vas da se maksimalno podignu poreske uprave, bez obzira na trenutak u kome se ovo nalazi, jer mislim da tu postoji dobra energija i snaga u zaposlenim ljudima, jer može da se donese jako puno prihoda.
Apsolutno sam saglasan sa željama i namerama ministra Krstića da u narednoj godini dođi do jedne sveobuhvatne reforme i mislim da bi to bio pravi dodatak na ovaj budžet koji u ovom trenutku imamo na raspolaganju. Hvala.

Gospodin Đelić je totalno obrnuo stvar. Ja sam govorio o sistemu koji smo mi dočekali u ovom trenutku. On je napravljen po jednom modelu koji je vrlo prost – 50% su bili izvori prihoda, 25% su bile donacije a ostalo su bili prihodi od privatizacije. Danas više nemate ni donacija, ni privatizacije, ovo je realni sektor. Znači, čak je i EU rekla šta se desilo sa privatizacijama po Srbiji.
Pričate o nekom prethodnom vremenu. Ono je bilo omeđeno ratovima, sankcijama i svim drugim elementima koji su uticali na način opstanka jedne države, a na kraju je ta država završila u jednom trenutku sa bombardovanjem, nažalost.
Danas pokušavamo da živimo u jednom civilizovanom društvu svi zajedno, gde prema nekim stvarima treba da imamo distancu, ali, u ovom trenutku mi pokušavamo da sistem koji ne postoji involviramo i uvedemo u legalne tokove. Danas je veća siva zona nego što je bila početkom 90-ih. To su činjenice. Čak se i u EU govori da nam je veća od 30%. Molim vas, gde je novac? Šta se dešava? Gde nam izlazi novac van zemlje? Nalazimo se u vremenu iz kojeg treba da izađemo hladne glave. Vi niste spremni. A govorio sam o tome da treba da poštujemo pravo novog, mladog čoveka, u pokušaju da nešto uradi i doprinese. Vi nemate snage za to. Ne možete da pustite nekog drugog da nešto doprinese. Hvala lepo.

Poštovana gospodo, poštovani ministre, mislim da je politički odgovorno bilo pred ovaj parlament doneti rebalans budžeta, jer očigledno da u onome što je nasleđeno u prethodnom periodu nemoguće je izaći iz jednog koraka. Zalažem se čak za jedan celovitiji scenario izlaska iz krize, jer mislim da ni ovaj rebalans budžeta sam po sebi neće moći da odgovori na celinu krize u kojoj se mi danas nalazimo.
Očekivati je da čak i 2014. godine, odnosno 2015. godine, kriza na delu javnih finansija u Srbiji još raste. Apsolutno sam saglasan sa potrebom štednje, ušteda ili smanjivanje obima potrošnje. Ali, definitivno moram da kažem i nekoliko sugestija koje će popraviti meru optimizma koja u ovom trenutku vlada na ovom polju.
Mislim da nije umereno i nije pošteno iz dela opozicije slušati prigovore kakve smo čuli u ova dva dana. Od 2000. godine pa naovamo definitivno je bilo nekoliko faktora koji su ozbiljno ugrozili sistem finansija u našoj zemlji. Prvo, loši propisi. Drugo, jedna katastrofalna i pljačkaška privatizacija koja je uticala na povećanje obima nezaposlenosti, na smanjenje prihoda u Srbiji i na nenalaženje kvalitetnog rešenja kako dalje.
Šta bi trebali da uradimo dalje? Pre svega, jedna nulta tolerancija prema neplaćanju poreza. Danas imate nekoliko začuđujućih pojava u Srbiji. Prvo, da se neke javne ličnosti u tabloidnim medijima oglašavaju i govore da neće da plate porez. Porez nije mera za koju ćete reći da nećete da platite, on mora da se plati. Ona podrazumeva da svi građani Srbije plaćaju porez, pa i neke javne ličnosti, što se, čini mi se, u ovom slučaju nije desilo. Zato mislim da tu treba kroz završetak ovog procesa prijavljivanja poreskih obaveza ući u utvrđivanje, i to unakrsno utvrđivanje kod svih onih lica, a pogotovo biti rigorozan prema onima koji nisu podneli poreske prijave.
Nulta tolerancija podrazumeva i promenu atmosfere u radu Poreske uprave. Mislim da je to jedna od retkih institucija u ovoj državi koja u poslednjih 20 godina nije bila podložna aferama, koja nije podložna raznim konstrukcijama, iz čije strukture niste imali ljude koji su sticali bogatstvo ili su poznati u javnosti kao ličnosti koje su stekle kapital zloupotrebljavajući državu. U poreskim upravama i dan danas sede sjajni ljudi, dobri državni činovnici, ali bez hrabrosti i odlučnosti da preduzmu ono što znaju da urade, a to je da razrežu porez.
Ovo vreme u kojem se danas nalazi država, kod poreske uprave stvorilo je samo jednu meru, a to je da se bave evidentiranjem poreza. Suština je u utvrđivanju. Zato mislim da bi trebalo ohrabriti poreske organe da utvrde poreske obaveze. Budite sigurni, kad oni utvrde poreske obaveze, ukoliko bude bila dobra podrška države, svako će to morati da plati.
Tu se nalazi jedna ozbiljna rezerva finansijskih prihoda jer, ako stoji činjenica da do kraja ove godine treba da obezbedimo 2,7 milijarda evra a u narednoj godini skoro pet milijardi evra sredstava koja nam nedostaju, tu je ogroman rezervoar koji se nalazi u nekoliko faktora. Prvo, u sivoj zoni, odnosno toj crnoj rupi ekonomije, koja je, po meni, ogromna. Šta su motori te sive zone? To su brojna evazije koje su se u međuvremenu pojavile, iz nekoliko razloga, i mislim da su potpuno van kontrole – igre na sreću, trgovina automobilima i nekim drugim robama, trgovina poljoprivrednim proizvodima, snabdevanje velikih gradova, itd, itd. Ima tu niz stvari o kojima možemo govoriti a koje utiču da se sredstva prelivaju u te neke crne fondove, pa onda traže prostor u delu gde mogu da budu ozakonjeni.
U ovakvim vremenima kakva su današnja, teško se država odlučuje na nove poreze. A kad su ovakva vremena, onda se uglavnom poseže za sledećom merom, i to nije nikakva novotarija srpskog društva, to je primenjeno i u Evropi, i u Rusiji, i u Italiji – jednokratni porezi. Oni su otprilike primenjivani na istu socijalnu strukturu, usmeravani su ka bogatima. Znate, kad dođe ovakvo vreme, narodu je teško, a kaže se – kod siroma po glas a kod gazde po pare. Mislim da je tu taj nedostatak hrabrosti kod nas da to učinimo. Imamo niz elemenata u kojima možemo potražiti jednokratnim porezima takva rešenja, pre svega lošim privatizacijama obuhvaćeno je popriličnim pritiskom na bankarski sektor, izvučeno je mnogo sredstava iz ove Srbije i to treba vratiti nazad. Jedina mera za vraćanje tih sredstava su porezi.
Treba pomoći i bankarskom sektoru da se oporavi, da bi mogao da finansira ono što je ključno, a to je proizvodnja.
Po meni, to su neki pokazatelji koji mogu da pomognu u ovom trenutku da dođemo do novih prihoda. Vlada ima meru te odgovornosti i štednja koja je nametnuta sa njene strane i socijalno-odgovorna politika dovoljno pokazuju da postoji odgovornost kod ovog dela države da vode računa o svakom dinaru. Ali, ono što je nemoguće postići u ovom trenutku jesu štete koje dugi niz godina traju i koje su proizvele ovo stanje. Znači, pokušaj da se stvori lažna nada da će u nekom kratkom periodu, kakav je ovaj period vršenja vlasti u ovih nepunih godinu dana, šest meseci od usvajanja budžeta, prosto je težak trenutak da se samo za ovoliko vremena prikupe značajna sredstva i da se izađe iz one nelikvidnosti u koju je država zapala u prethodnom periodu.
Državi treba određeni stres scenario i da izađemo iz ovog koncepta države, koji je težak, složen i komplikovan i koji je, po meni, na izdisaju. Govorim o državi u finansijskom smislu.
Od 2000. godine pa naovamo stvoren je jedan koncept finansiranja države. Negde od 40 do 45% država je finansirana iz realnih prihoda, 30% su bile donacije a ostatak su bile privatizacije. Vi danas nemate više taj deo prihoda koji se zove prihodi od privatizacija. Ovi koji govore o tim nekim trenucima ovih 12-ak, 13 godina, upravo govore o godinama kada je bilo najviše prihoda od privatizacije i ja mislim da je u tom periodu bilo i najviše zloupotreba što se tiče tih privatizacija. Kako god bilo da bilo, to se pokazalo kao jednokratna mera, trenutna.
Šta su odgovori na taj trenutak? Mi sada imamo predlog Vlade da idemo ka rešenju ovih oko 180 preduzeća u restrukturiranju. Znači, mora da se izađe iz ovog liberalnog koncepta i da se vratimo u jedan državotvoran koncept, podržavljenja ponovo svih tih preduzeća. Dugovi kod banaka, kod stranih kreditora, kod državnih kreditora, su ogromni. Jedini način je da se ta imovina ponovo podržavi i da se ponovo ustupi nekom novom partneru, koji će biti spreman da to radi.
Pošto u ovom trenutku nemamo mnogo partnera sa strane, ali godinama se zalažemo za jednu meru koja se zove decentralizacija. Nekako smo lokalne zajednice i lokalne uprave ostavili da više vode borbu oko toga ko će biti na vlasti u lokalu ili da li će jedna ili druga grupa prevladati i biti dominantna u vršenju vlasti, ali nismo ostavili nešto što se zove fiskalna disciplina. Ta lokalna nedisciplina ili nemanje ovlašćenja na lokalu da se na određeni način bude partner države ili da se kontroliše, da se podigne nivo odgovornosti lokalne samouprave, da bi se kontrolisale te loše privatizacije, dovelo je do toga da su brojna preduzeća pozatvarana, da je to ugašeno, a bivši neki drugi, treći ili četvrti vlasnici ili već porušeni objekti pokazuju da su nam od toga veće štete nego što su bile štete od NATO bombardovanja.
Kad sve to sastavite jedno, drugo i treće, dođete do nečega da se ne može dalje. Apsolutno sam saglasan sa ovim principom kojim se ide u rebalans budžeta, ali voleo bih da je bilo malo više hrabrosti i ambicije da se zađe u tu sivu zonu i da se ona počisti ili da se pripremi za čišćenje u narednoj godini. Mislim da ne može to brzo da se očisti, ali taj deo hrabrosti bio bi nam dragocen u ovom trenutku, jer mislim da bi se pomoglo do kraja godine u određenoj meri da se nađe ove dve i po milijarde evra, a na određeni način i da se pripremi država na fiskalnu disciplinu u narednoj godini kada nam nedostaje tih pet milijardi.
Razumem potrebu da u ovom trenutku imamo kritički ton i da se neko osvrće na ovaj način na ovaj predlog rebalansa, ali mislim da ozbiljna vlada kao što je ova je imala potrebu da ovo donese pred ovaj parlament. Mislim da treba da svi zajedno podržimo taj rebalans budžeta, a pritom da ta naša vlada u narednom periodu ima taj jedan model hrabrosti koji će je voditi ka scenariju da obezbedi više prihoda, da eliminiše nedisciplinu, da smanji sivu zonu i da disciplinuje privatizacije. Hvala.

Poštovana gospodo, kada ovakav zakon dođe na dnevni red posle svega pet-šest godina od primene prethodnog zakona koji je najavljivan kao veliki iskorak ka Evropi, kao nešto što će urediti Srbiju i da kažem srediti i dobar deo finansijskih odnosa. Onda, dođete posle pet-šest godina u priliku da ponovo to razmatrate, jer vam je upravo ta Evropa rekla da to ne valja, da je to jedan od motora korupcije, pa malo ko od ovih poslanika koji sede u sali ovde ima ozbiljan kritički ton prema ovom predlogu, ali svi na određeni način kritikuju prethodni zakon. Onda vam je jasno da se ispred vas nalazi nešto što je trebalo menjati.
Zbir ovih godina koje imamo ispred sebe od dana donošenja zakona, prosto ukazuje na jednu činjenicu koja ima matematički niz od 400 do 800 miliona je koruptivni deo u javnim nabavkama. Da li je to tačno, ili nije, ne znam, ali je mnogo. Kad saberete godine dobijete negde od tri do pet milijardi evra u Srbiji koje su otišle negde na neka ostrva, negde u vetar, negde završile kod nekih ljudi koji i dalje nastavljaju da od ove države i od ovog naroda besumučno otimaju njihov imetak i kapital.
Šta smo mi mogli da uradimo sa tih tri do pet milijardi? Rešili bismo Klinički centar Srbije, kompletan, mogli smo da zaposlimo bar 300.000 ljudi da radi, u onom delu privrede da Srbiju okrenemo iz uvozne u izvoznu dobro orijentisanu ekonomiju. Da popravimo obrazovanje, da podignemo sport i kulturu, a došli smo u situaciju da ponovo na kraju ove 2012. godine pričamo o zakonu u koji se svi uzdamo i nadamo da će biti bolji. Lično mislim da će biti bolji iz nekoliko razloga.
Prvo zato što će sigurno smanjiti nivo korupcije u javnim nabavkama. Zato što će imati taj jedan širi pristup javnosti i veću kontrolu kod javnih nabavki. Oni koji dobro poznaju prethodne propise i koji znaju kako se to radilo, na brzinu su organizovane brojne agencije, nekakvi instituti ili neki nezavisni stručnjaci koji su davali ocene o kvalitetu robe koja je ulazila u sistem javnih nabavki. Tako da su naručioci davali izvođačima, ponuđačima da pripreme sam tekst javne nabavke kako njima odgovara od materijala i roba sa kojima oni raspolažu ili da im ulaze njihovi uvozno-izvozni aranžmani, kad su u pitanju nabavke roba. Unapred je bilo jasno da se ponuda završavala na jednom, odnosno dva fiktivna ponuđača sa kojima se odmah u startu znalo da ona cena koju oni ponude ta će i biti izvršena.
Prosto je neverovatno da to traje pet-šest godina, da mi u tom sektoru javnih nabavki nemamo ozbiljnih zahvata kada je u pitanju, znači, primena zakona krivične materije i da tek sada polako, s obzirom kada je formirana ova nova grupa koju vodi prvi potpredsednik Vlade, se otkriva mnogo tih stvari. Interesantne su i one javne nabavke u oblasti propagande i informisanja. Ne znam šta tu ima da se nabavi ili pribavi u tom javnom informisanju kada je ono jasno informisano samo iz jednog ćoška. I dalje samo taj jedan ćošak postoji i niko ne može u njega da uđe u Srbiji, možemo samo mi malo, narodni poslanici odavde da ponešto kažemo. Onda imate vrle stručnjake preko nekih agencija koji vas uče preko svojih PR menadžera kako da živite, kako da hodate, kako da razmišljate i naravno od raznih ministarstava uzimaju ogromna sredstva, ni manje ni više, nego uvek se uzme 30, 40, 50, 60, stotinak miliona, koliko kome treba.
Ovaj zakon će naravno ovo eliminisati i nećemo nažalost imati bogaćenje u toj sferi ali ne žalim za tom gospodom, ne žalim jer su se već poprilično snašli. Ovo treba ostaviti narodu. Mi smo dobro izučeni kako treba da živimo, ne treba da nas uče nekakvi PR menadžeri kako ćemo da živimo, ili kako politički da mislimo. To je valjda važno da nas ostave na miru jer nam to najviše treba u ovom trenutku.
Znači, dobićemo veći broj ponuđača, znači, moći će ljudi transparentnije da pristupe tom delu javne nabavke i da budu sigurni da će imati nekakvu šansu. Kada su u pitanju male nabavke to je tek pitanje za sebe, posebno u lokalnim zajednicama, sredinama, u domovima zdravlja, medicinskim i zdravstvenim ustanovama gde nigde nije bilo iskazanih tih javnih nabavki. To se uzimalo po dogovoru. Kako se sa kim ko dogovori tako je to i išlo i onda su nam se tu pojavili viškovi od nekih 30 do 40 milijardi dubioza gde smo morali interventno da razmišljamo šta sa tim uraditi, da država preuzme to u sistem javnog duga.
Ali, kod lokalnih zajednica je začuđujuće. Kada je u pitanju jedna nabavka, jedne vrste robe, mi imamo lokalne velmože, vlast je njihova privatna stvar u svakom gradu pa onda imate da nekoliko preduzeća, odnosno preduzeća za gradsko upravljanje građevinskim zemljištem, pa onda preduzeće za puteve itd. Pet-šest nekih preduzeća učestvuje u tom sistemu javne nabavke ali svi dobiju po ćoše da od istog naručioca izvrše javnu nabavku. Čak se dešavalo da se formira preduzeće u četvrtak, a u ponedeljak je već potpisan ugovor sa njim, a nije ni otvoren tekući račun niti je urađen pečat.
Nažalost i brojne državne institucije, pre svega pripadnici MUP-a tužioci, jedni, drugi, treći, svi ćute, misle da će proći neko vreme i da ne treba oko toga ništa činiti. To će ovaj zakon eliminisati. Tako da kada idemo dalje u ono što je dobro kod ovog zakona to je taj sistem kontrole. Taj sistem kontrole kroz koji ćemo jasno moći da ostvarujemo uvid pre svega javnosti i preko ovih kontrolora koje su neophodni za ostvarivanje ovih ciljeva.
Na kraju, hoću da kažem da kada imamo ispred sebe jedan ovakav zakon koji menja zakon koji je napravio štetu od tri do pet milijardi onda je jasno da šanse u 2013. godini, da će nestati ovih 400 do 800 miliona evra korupcije. Vrlo sam zadovoljan što je ovakav zakon pred nama i što ćemo ga svi zajedno podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana gospodo narodni poslanici, ovde se danas čuo povišen ton u diskusijama opozicionih poslanika, iako je tema sasvim pristojna, novi zakoni u nekoliko oblasti, koji donose dobrobit, pre svega budžetu koji smo usvojili pre neki dan, ali nema vajde, mora da se kritikuje, a mi moramo da kažemo kako stvari stoje.
Hoću da kažem nekoliko rečenica, pre svega o Predlogu zakona o rokovima izmirivanja od novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i o Predlogu zakona o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga. Ovde se vraća finansijska disciplina.
Ono što je zatečeno dolaskom na vlast ove vlade i ovog parlamentarnog bloka, to je bilo da u javnim preduzećima, sa njima ste mogli poslovati samo pod uslovom da vam oni plate za svoje obaveze prema vama u roku od 200 dana. To su uradili neki srpski tajkuni i tako mi siromašni, skromni i obični ljudi morali smo ovaj život da delimo sa nekima, da ih kreditiramo na po 200 dana, a oni su tako obletali svet, vozali se u jahtama, i mislili da je Srbijica prebogata, zato im smeta ovaj zakon. On kaže, 45 do 60 dana. Država 45, a u poslednjim transakcijama između pravnih lica, 60 dana.
Šta to znači? To znači da će oni morati ubrzano da izmiruju svoje obaveze, da poplaćaju svoje dugove i da skrate putovanja po svetu. Nije loše, po Srbiji može i autom da se vozika, ima svašta da se vidi.
Kada se radi o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, nekoliko prednosti ima ovaj zakon. Prvo, pospešuje plaćanje poreskih obaveza, ubrzava dinamiku naplate javnih prihoda, ubrzava dinamiku plaćanja obaveza kod onih poreskih obveznika koji imaju uslove to da rade.
Drugo, brisanje blokada sa njihovih računa, znači, mnogo stvari. Prvo, da mogu da komuniciraju sa bankama, da plaćaju svoje obaveze, da naplate dospela nenaplaćena, nefakturisana potraživanja, itd. Brojna mala preduzeća i zanatske radnje, moći će da apliciraju kod banaka za kreditiranje, jer neće imati kriterijum blokade računa, koja ih sprečava da podnose zahteve za kreditiranje. Na taj način, pokrenuće se privredni ciklus u brojnim malim radnjama i preduzećima i doći će do ponovnog točka plasmana proizvoda, roba, vršenja usluga, itd, ono što je važno.
Naravno, treća stvar, stvoriće se novi ambijent, povoljan ambijent. Država je rešila da na ovaj način preseče stvar. To je nasleđe, molim vas. Jedno i drugo je nasleđe nekog vremena kroz koje smo prošli. Ovde se tapšalo tajkunima iza leđa da se ponašaju tako, jer kada su javna preduzeća plaćena na 200 dana, onda i oni mogu da plaćaju na 200 dana.
Ako možete da snabdevate veletrgovce, ako hoćete da budete snabdevač veletrgovaca, onda možete samo pod jednim uslovom, da tražite da vam to neko plati posle šest meseci ili da molite da vam to plati ranije robom, koju on odredi, po ceni koju on kaže. Tako da vam je vaš proizvod bio višestruko niži od cene.
Toga više nema, prosto, naplaćivaćete onu robu i ono stvaralaštvo sa kojim raspolažete i gde ste kreativni. To je ta razlika između ovog propisa i ovog drugog propisa koji pospešuje plaćanje poreskih obaveza.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, tek je tu velika panika. Prosto, dobar deo privrede koji je bio vezan za politiku DS, znate, imamo brojna preduzeća, mala preduzeća, čak i neke državne službe, gde možete da budete zaposleni samo pod uslovom da ste bili član DS.
Recimo, komunalni policajci su morali da budu zaposleni, a tamo kažete - može da bude komunalni policajac onaj koji je kažnjavan do tri meseca zatvora, a pri tom mu se daju lisice i pendrek i može da privodi i kažnjava. Valjda je navikao iz postupka koji je primenjivan prema njemu.
Termin departizacija se ovde zloupotrebljava u pežorativnom smislu, u nameri da se izbegne smena kadrova koji se nalaze sada u javnim preduzećima. Dugo godina se sedelo u tim preduzećima, dobro je bilo. Dobro je bilo samo njima, a loše narodu. Narod je rekao – nećemo više tako, a vi kažete – dajte sad departizaciju, nemojte dirati nikoga. Naši nisu politički funkcioneri partija, oni su stručni kadrovi, a kada mi kažemo – nisu dobro, moraju da odu, pune su novine natpisa o tome šta su ti kadrovi radili po Srbiji, od pojedinih ministara, do javnih preduzeća.
Najuspešnije su one firme koje se bave marketinškim uslugama. Odjedanput su postale toliko važne i toliko bitne, tako da je jako vidljivo kako se stiče kapital na maglu. Možda bi bilo dobro napraviti neki porez na maglu, on bi bio vrlo primenjiv u ovom slučaju, ali je magla već vidljiva, meri se milijardama kod pojedinaca i mogla bi lako da se realizuje procentima poreza prema nekim, kada u nekim državama to raste progresivno i do 90%. Ali, o tom – po tom, ima još vremena da napišemo i takve zakone.
Sam termin departizacija upotrebljen u smislu da ne može niko ko politički misli ili razmišlja, i da ima politički stav, ne može nigde raditi u javnom preduzeću. Znači, ako je različito od onoga što je bilo do sada, do sada su bili partijski kadrovi. U Srbiji je već odomaćen termin "žuta preduzeća". Odavno se koristi u praksi i vrlo je vidljiv, pa dobro, neće više biti "žutih preduzeća", ništa strašno, biće srpska preduzeća i to je dobro, to je odlično, napokon ćemo imati prava preduzeća u kojima će raditi civilizovani i kvalitetniji ljudi.
Neće biti nameštenih tendera. Ne kaže se reč tender, nego mora da se kaže – namešten tender, tako se podrazumeva. Prosto, biće običan tender ili konkurs preko koga ćete moći da aplicirate i da radite u tom javnom preduzeću. I opet departizacija i stalno departizacija, nemojte vaši partijski kadrovi.
Molim vas, ako neko ne misli da je Boris Tadić bio dobar predsednik Srbije, onda valjda može da bude dobar direktor preduzeća, ako misli drugačije, i to nije ništa strašno. Neće biti neke bahatosti, biće uobičajenog, normalnog i civilizovanog rada.
Zatečeno stanje je katastrofalno. Vi ste videli kod "Kolubare" da je dobar deo političkih funkcionera iz vlasti imao buldožere, grejdere ili šta već nisu imali, dali su tamo malo da se i oni koriste, pa su radili po 25 sati dnevno. Samo u Srbiji postoji ovaj termin da može neko da radi 25 sati dnevno. Niko u zatvor i nikom ništa.
Naravno da opet departizacija. Zašto departizacija? Zato da niko ne bi bio smenjen. Ne smenjuju se ljudi ovde zbog toga što su radili u "žutim preduzećima", već zato što treba da dođu ljudi koji će raditi u srpskim preduzećima i to je velika razlika, znate. Zato je dobro doneti nov zakon o javnim preduzećima, pokušati na jedan civilizovan način urediti srpsku privredu, naterati da u tim javnim preduzećima se funkcioniše u skladu sa pozitivnim propisima, da javne nabavke ne budu u korist pojedinaca, da se prestane sa ustaljenom praksom.
Strah koji u ovom trenutku postoji je jasan. Prestaće da funkcioniše brojne pijavice preduzeća koje su imale navodne programe saradnje sa, recimo, "Kolubarom", sa Elektroprivredom, sa Vodoprivredom, tu ima svega i svačega. Vrlo interesantno, u poslednje vreme i to izlazi na videlo. Znači, prestaće da postoji, stvoriće se uslovi da nešto ostane i narodu.
Dobro je da u Srbiji nastanu srpska preduzeća, da ne budu više "žuta preduzeća". Hvala lepo.

Zahvaljujem se.
Zaista nisam imao nameru da provociram ovoliki broj poslanika, da se javlja neko za repliku, jer nisam koristio ni imena, ni prezimena. Koristio sam pežorativne termine koji se u srpskoj dnevnoj javnosti koriste po kafanama, na ulici.
Ljudi kažu žuto preduzeće. Šta da kažem ja? Pa i ja kažem žuto preduzeće. Ne znam kome to smeta? Ko se prepoznaje u terminu žuto preduzeće? Valjda onaj ko ga je organizovao, napravio i koristio 12 godina, isisao sve iz njega i sada kaže departizacija. Ko to treba da ostane u njemu i ko treba da sarađuje sa njim.
Ovde je iskorišćena jedna rečenica koja je nedolična – postojeći predsednik nije onom prethodnom predsedniku. Moram da kažem da je gospodin Tomislav Nikolić vrlo vaspitan čovek. Sigurno je prerastao taj pežorativni nivo komunikacije koji pokušavate ovde da sprovedete, ali je definitivno narod rekao ko je kome do kolena i sve više pada niže, pada do članaka i polako nestaje sa političke scene. To nije loše za Srbiju, to je dobro. Odmoriće se čovek. Srbija mora dalje. Mora iz ovog blata, kriminala, korupcije i svega u čemu se našla da izađe. Tu sigurno ne može da pomogne DS, mogu ovi ljudi koji drugačije razmišljaju i koji drugačije vide i koji drugačije misle, koji optimistički gledaju Srbiju, da u njoj ne bude više ni jedno žuto preduzeće, da ne bude ni jedan partijski kadar, da se narodu oprosti, da se ne plaćaju obaveze na 200 dana, već da se plaća onako kako treba, na 45 do 60 dana, što je civilizovano i govori o nekom obrtnom momentu kapitala i da ne bude više žutih preduzeća. Hvala lepo.

Nisam očekivao da će ovaj termin trajati dvadesetak minuta ovde u raspravi. Očigledno da se neko našao debelo pogođen. Taj narodni sleng koji u Srbiji postoji već dvanaestak godina je nastao kao neka aždaja kojoj ne možete ništa, jer je bila partijski plen svih ovih godina u svakom pogledu. Onih koji su sedeli kao rukovodioci i onih koji su radili sa tim preduzećima i tu se zatvarao krug. Tako su pored tih preduzeća rasli i nastajali tajkuni a Srbijica sve manja i manja.
Valjda je bolje da imamo Srbiju kao dobru državu i da nestanu tzv. žuta preduzeća. Departizacija ne znači ništa drugo već novi ljudi u tim preduzećima. Nije ništa strašno ako su novi ljudi. Otiđite kući i malo se odmorite, nije loše za promenu, pustite druge da rade. Ume još neko u ovoj Srbiji da radi u tim javnim preduzećima. Onda neće moći da dođu ti vaši kumovi, prijatelji, rodbina, deca, komšije, penzioneri, šurnjaje i zaove i ko sve može da bude vlasnik ili suvlasnik preduzeća sa kojima su sarađivala ta javna preduzeća. Zato nije loš termin departizacija, ali u ovom smislu kako sam ga ja upotrebio, a ne u smislu kako vi upotrebljavate.
Svi ti ljudi koji dolaze na javne funkcije neće zloupotrebiti javna preduzeća i neće se igrati sa imovinom države Srbije. Mi smo drugi svet. Sasvim druga planeta i drugačije mislimo u ovoj Srbiji i drugačije gledamo na nju. Nije loše u tome što smo danas potegli termin žuta preduzeća, večeras ćemo ga zakopati i više ih neće biti u Srbiji.

Poštovana gospodo, pred nama je budžet za 2013. godinu. On se može na dva načina tretirati, jedan je politički, a drugi je ekonomski.
Ono što po meni u ovom trenutku ima značaj jeste da ceo dan ova diskusija, kao i prethodni dan, ima ton političkog karaktera budžeta. Sa te strane ću se potruditi da malo više oslikam ono što ovde ne stoji, a evidentno će se dešavati, što će značajno pomoći da ono što se iskrivljuje kao stvarna slika u realnom životu bude oslikano u 2013. godini.
Pesimisti mogu govoriti o ovome uvek kritički, ali kada ispred sebe imate život koji treba da oslikate u narednoj godini i pripadate nekom novom vremenu koje je započeto završetkom izbora 20. maja, onda morate na jedan drugačiji način tretirati vreme koje je ispred vas, pokušati da merama optimizma i nekog zajedništva naslikate godine koje dolaze.
Vreme iza nas je prošlo. Uz sve želje da se taj točak vrati nazad, to prosto ne može nikako. Brojni su primeri i u sredstvima informisanja i u javnosti oko toga šta se dešavalo u prethodnom vremenu. Ne bih o tome, pričao bih o optimizmu. Budžet jeste najvažniji akt i najvažniji dokument koji ova Skupština donosi u toku jedne godine. Mislim da sve ovo vreme i ovaj trenutak rasprave u kome se nalazimo je upravo jedan zgodan trenutak i imamo dovoljno vremena iza, a pogotovo imamo dovoljno vremena ispred sebe da definišemo brojne teme.
Nekoliko optimističkih stvari koje vidim sa strane, a dešavaće se uz ovaj budžet, a deo su kritičkog tona koji se doneo u ovom trenutku. Bila su osporavanja, kažu – nećete ostvariti toliki porez na dobit preduzeća. Hoću da kažem da mislim da postoje velike šanse da taj porez na dobit preduzeća bude i veći od planiranog. Reći ću nekoliko razloga.
Ovaj budžet prate i brojni propisi koji donose taj optimizam. Prvo, desiće se nešto u poreskom svetu da u Srbiji, doći će do podizanja blokada sa brojnih preduzeća i stvoriće se uslovi, znate ići nov propis koji će brisati kamate. Nisu to klasične zatezne, to su poreske kamate koje se obračunavaju komfornom metodom i one značajno utiču na ukupan poreski dug koji u ovom trenutku opterećuje i budžet i Srbiju i mislim pre svega poreske obveznike Srbije. Oprostom tog duga i podizanje blokada se računa da će stvoriti jedan novi ambijent i stvoriće uslove da ta preduzeća definitivno urade dve stvari. Prvo da počnu ponovo da zovu telefonom svoje partnere i da kažu – evo, sad možemo da počnemo da radimo. Da oni koji imaju zaposlene radnike pokucaju na vrata banaka i da kažu – možemo da se kreditiramo, bez obzira kakvi su uslovi. Tražiće neke rezervoare u svojim obimima proizvodnje. Znači, brojna mala preduzeća ili male radnje moći će ponovo da razmišljaju pozitivno. Da stvaraju dohodak i da na taj način izmire svoje poreske obaveze, to je kada se govori o pravnim licima i preduzetnicima, to će se desiti i brojnim porodicama koje će eliminisati neke svoje stare dugove koji su ih opterećivali u svakom pogledu.
Mislim da je to dobra mera i u ovom trenutku presek sa jednim stanjem koje smo imali iza sebe i dobar podsticaj da se u budžetu dodatno pojača punjenje. Evidentno je da ova dva meseca je punjenje budžeta u tom sektoru značajno popravljeno, a mislim da krajem ove i početkom naredne godine to može da bude još značajnija mera.
Imaćemo još jednu meru koja je vrlo interesantna, a to je oporezivanje poreskih najava ili ti "of šor" zona. Brojni građani Srbije su imali prilike da ovih dana, a po neki su potezali i geografske karte ili globuse da vide gde se nalaze neka ostrva u Tihom okeanu ili Atlanskom okeanu gde su naši vajni sugrađani napravili svoja preduzeća i preko kojih odatle upravljaju sa ključnim kapitalom u ovoj zemlji i privatizovanim delom kapitala. Ta mera oporezivanja novčanih transakcija sa tim delovima, sa stopom koja neće biti mala, čak tu može da se razmišlja na jedan drugi način, da se eventualno ta stopa, s obzirom na iznos transfera i radikalizuje u nekom višem obimu s obzirom na iznose i da može da se malo više vrši zahvat.
Prosto, vi imate nemanje kontrole u tom sektoru šta se dešava. Tamo ostaju novci i ko zna kuda putuju po svetu, jer Srbija gubi značajna sredstva koja nisu uložena u razvoj, koja nisu uložena u podsticaj, u proizvodnju. Onda kada neko govori ovde – ostaćemo bez novih radnih mesta. Nećemo, to će ići u subvencije. Sva ta sredstva će ići u subvencije, ići će u razvoj, a i oni koji ne znaju šta će sa njima definitivno će morati da ulože ta sredstva u ekonomske kategorije koje su osnovne. Znači, u nove procese proizvodnje, u zapošljavanje, u razvoj ili će se suočiti sa onim realnim pokazateljima koje svaka država ima.
Zato ja gradim optimizam da ovaj budžet ima šanse. Da značajnije, znači smanji deficit, da smanji javni dug, da popravi i sve ono što u ovo trenutku možda ne vidimo, jer će vreme doneti novi kvalitet. Tako kažu optimisti. Pesimisti kažu da je sve strašno i da idemo na nove izbore. Ne možemo mi u tuđem rasulu tražiti novu nesreću za građane Srbije. Nama treba mir u ovom trenutku i treba nam potreba da svi zajedno nastavimo tu torbu i protiv korupcije, jer ona nikome nije donela dobro osim malom broju pojedinaca, da smirimo strasti koje nisu neophodne u ovom trenutku, jer Srbiju okružuju brojna druga pitanja koja su teška i vrlo složena i treba pomoći rukovodstvu i Vladi da nađe prave izlaze iz tih tema.
Naravno, mi treba da budemo umirujući barometar društva koji će vratiti građanima i optimizam i poverenje za neko novo vreme. Godina 2013. je možda šansa da Srbija krene drugim putem. Ovaj budžet je prilika da kroz njega svi zajedno vidimo i novu nadu za zapošljavanje i novu nadu za nove generacije koje dolaze na biroe za zapošljavanje i novu šansu da ljudi pozitivno počinju da razmišljaju i da kažu nema više nade. Mislim da ovaj budžet kaže da ima nade za Srbiju i ima šanse da uspemo svi zajedno. Hvala.

Hvala.
Hoću da reklamiram član 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi smo iz diskusije prethodnog govornika, koja je trajala više od 20 minuta, prvih 10-ak minuta imali uglavnom političke ocene i političke stavove koji duboko pokušavaju da stvore jaz i, da kažem, provaliju u komunikaciji u odnosima između dve najvažnije institucije u ovoj državi, a to su ove dve skupštine. To je prva teza.
Jako stojim iza toga što je gospodin Pastor rekao, jer je vrlo biranim rečima pristupio ovoj temi, svestan činjenice koliko je ona i složena i komplikovana, ali mislim da smo ostali u tom delu kod jedne teze koja je uopšte prihvatljiva ovde – da treba da se donese nov zakon. Gospodin Dinkić je o njemu govorio vrlo korektno i rečeno je u januaru mesecu, pošto sam ja član Odbora za finansije, da će u januaru mesecu biti već krenuto sa ovom temom, prosto iz razloga zato što se u ovom trenutku ne može stići i ta tema da se obradi.
Mislim da ovde nije pitanje o tome da li treba dati novac Vojvodini, naravno da treba dati novac, ali da treba biti precizan oko načina i formirati jednu drugačiju strukturu, strukturu kroz koju prići ovoj temi, jer ja mislim i dalje da je to najrazvijeniji deo Srbije, mislim da je to i dalje motor koji treba da vuče celu Srbiju za sobom i da je razvija u svim njenim segmentima, ali da je evidentno da smo prošli svi kroz jedno vreme koje je, sad se pominje ovde nekih šest godina. Niko iz ove vlasti nije bio u tih šest godina tamo, niko nije ostavio 200 hiljada radnih mesta od nas.

Hoću da kažem da ne treba nasedati na ovakve provokacije koje izvode ovo iz okvira onoga čime treba da se bavi ova skupština, da se pozabavimo na jedan realan način kako zaista doći do jednog pravog načina.

Zahvaljujem se.
Danas kada je u pitanju jedna tema koja je, rekao bih, od šireg značaja za Srbiju, brojne vlade su pokušavale i u bivšoj SRJ da reše pitanje saobraćajnih koridora, pre svega, u železnici. Međutim, očigledno se tu išlo samo sa gašenjem manjih požara.
Rešavanje pitanja železnice, mislim da je sveobuhvatnijeg karaktera i vezano je za razvoj ekonomije jednog društva, za korišćenje železnica u vršenja transportnih usluga, da bi se i efikasnost i, ona osnovna stvar, ekonomičnost korišćenja tih resursa podigla na nivo ekonomičnosti, odnosno da bi se dobio neki dohodak koji zadovoljava izbegavanje subvencija od strane države, odnosno jačanja kapaciteta.
Mislim da je dobra priča pokušati sa razdvajanjem u celini koja mogu imati ekonomičnost, imati efikasnost i polako popravljati jedan po jedan sektor. Ne radi se ovde samo o izgradnji pruge, možete napraviti šta god hoćete, ako nemate da tom prugom nešto jezdi i nešto radi, da pravi ekonomiju i stvara prihode, onda od tog posla nema ništa.
Brojni su primeri u prethodnom periodu kojima su uzimani razno-razni krediti, ali se ne zna gde su završili. Odnosno, za neke se i zna gde su završili. Verovatno će, u periodu koji sledi, doći do otkrivanja šta se stvarno dešavalo. Ali, mislim da treba da pružimo šansu da u ovom periodu, kada su u pitanju krediti od Evropske banke, da pokušamo da povučemo ta sredstva. Neophodno je ubacivati sredstva u sve one poslove gde možemo pomoći razvoju ekonomije i domaćeg društva, pa i u tom delu.
Ono što je po meni važno kada je u pitanju železnica, mislim da je važnija reforma tog sektora, nego u ovom trenutku pojedinačno i selektivno finansiranje određenih poslova. Subvencionisanje obaveza da, ali kratkoročno, kako se u kom sektoru reformiše neki deo, onda ih vratiti u tokove ekonomije da ostvaruju prihode sami.
Definitivno se niko u Srbiji nije odrekao železnice, ali mislim da se nije radilo kako treba. Ona je prečesto bila predmet političkog prepucavanja, da budem iskren, bila je korišćena i kao monopol za pojedine važne političare da u njoj ostvaruju neke prihode, jer je ogroman resurs, pa se kod železa tamo svašta dešavalo, završavalo se i u oblasti javnih nabavki železnice sve i svašta. Da budem iskren, ukoliko dođe do realizacije tog ruskog kredita i ukoliko se ovim kreditom Evropske banke dođe do nivoa realizacije, mislim da će se stvoriti uslovi da ova vlada i ovo ministarstvo napokon uhvate taj pravi put kojim će se moći i taj železnički saobraćaj urediti, i ogroman broj ljudi koji živi od toga, dovesti do praga tolerancije i socijalne nezavisnosti, da ljudi nisu u toj meri socijalne zavisnosti, zavisni samo od tih najnižih zarada, da se podigne i nivo finansiranja nezaposlenih u toj oblasti.
Često se tu sudaramo sa sindikatima koji su do sada bili politizovani maksimalno i korišćeni su u političke svrhe. Imam utisak da je u ovom trenutku i u sindikatima porasla svest u kojem se nalazimo i da se ipak uhvati jedan korak razvoja. Čini mi se da sa ovim sredstvima koja opredeljuje ruski kredit, plus ovaj kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, nabavka novih lokomotiva, novih motornih vozila, treba da donese drugačiju sliku.
Možda nekom smeta, ali meni se čini sjajan i onaj program preuređenja i sanacije svih starih objekata. To su stare železničke stanice koje su rađene u nekom stilu koji je daleko iza nas, i čuvanje u onom jednom istorijskom, i da kažem, u funkcionalnom smislu. I velike zemlje, kao što su Francuska i Engleska, kod kojih železnica zaista ima tradiciju više stotina godina, više od sto godina, hoću da kažem da oni čuvaju te svoje raritete i da ih koriste i dan danas u redovnom saobraćaju, odnosno za obavljanje poslova sa putničkim saobraćajem.
Ono što, čini mi se, malo ko sagledava je teško vreme, sankcije, vreme kroz koje smo prošli, bombardovanje, rušenje brojnih železničkih pruga, gde je država iskoristila sve što je imala od finansijskih sredstava da oporavi i vrati železnički saobraćaj u normalu. Čini mi se da je to jedno dobro kojeg se ne možemo odreći.
Kada je u pitanju rešavanje problema u potvrđivanju Ugovora o garanciji kod obezbeđivanja vodnih sistema u Subotici, voleo bih da se povede računa oko tog vodnog sistema. Očigledno da u toj oblasti u prethodnom periodu kod prethodne Vlade, odnosno Ministarstva poljoprivrede je bilo svega i svačega. Moram da kažem da su kod mene u Mačvi rađeni neki poslovi. Naš bivši ministar Petrović je sa nekim Prodanovićem iz Sremske Mitrovice dovodio neku agenciju i radio je poslove na rekonstrukciji mreže i kanala, ali i nasipa. Silne pare su date preduzeću "Grupa – Dunav agregati", čiji je vlasnik "Dunav grupa" Dušana Borovice. Slikali su se u predizbornoj kampanji. Silni milioni su dati. Ne bih rekao da je toliko miliona uloženo u onaj deo koji je rađen, ali i nestalo je preko 50 hektara šuma. One su fino zaravnjane da se ne bi videlo da je tu bilo šta. Inspekcijske službe koje su izlazile na teren da to vide, rečeno im je da se vrate kući i da ne prave zapisnik. Uglavnom, šume su nestale. Pojedinci su se okoristili, neko više, neko manje. Milione su uzeli veliki igrači.
Ne bih voleo da se i kod ovog projekta kada je u pitanju Subotica dešava nešto slično. Voleo bih da povedemo računa o svakoj sitnici. Prosto, imam utisak da svaki dinar koji se dobije treba uložiti pametno i stvoriti uslove da naša preduzeća rade.
Da kažem da iako je "Dunav grupa" dobila taj ugovor, bilo je više podizvođača. Nigde nije bilo "Dunav grupe". Uglavnom su se pojavljivali neki podizvođači iz Hrvatske, pa su oni imali svoje podizvođače itd. Nadam se da će Ministarstvo poljoprivrede na ovo obratiti pažnju, a i na te ugovore.
Što se tiče Ministarstva energetike, ono ima moju i svaku drugu podršku i ljude koji vode. Napori ovog ministarstva su ogromni da se ipak jedan od ključnih resursa ove zemlje sačuva i zavređuje najveću pažnju svih nas i želju da im mi pomognemo u najvećoj meri ako je to moguće.
Ono što hoću da kažem i ono što je rekao predsednik Tomislav Nikolić su dve šanse. Jedna je energetika, a druga poljoprivreda. Nije to rečeno džabe. To su prednosti Srbije i velike šanse Srbije. Mislim da ova dva ministarstva koja sam pomenuo, poljoprivrede i energetike, će biti ključni nosioci razvoja ekonomije Srbije u narednom periodu.
Treba da podržimo Ugovor o garanciji Železnice sa Evropskom bankom i potvrđivanje Ugovora o garanciji za projekte unapređenja vodnih sistema u Subotici, jer je Subotica na jednom prostoru koji treba sistemom kanala oplemeniti i stvoriti stanovništvu uslove da može komotnije da živi od poljoprivrede nego što je to bilo do sada, jer se radi o vrlo vrednom i čestitom svetu koji se bavi poljoprivredom.
Mislim da u načelu treba da podržimo oba ova zakona. Ono što meni bode oči samo je hoćemo li uspeti da zaustavimo sve ove dosadašnje tokove. Nismo sve točkove korupcije zaustavili, posebno u tim oblastima gde su ogromni projekti, gde su veliki poslovi pa na kraju i jedna podrška Ministarstvu da nastavi i istraje u svemu ovome kao i do sada. Zahvaljujem.

Ja sam se trudio da se ne javljam za reč računajući da ta etika dobrih namera, o kojoj se ovde na kraju govori, pa me ona i motivisala. Da i ja nešto kažem oko toga.
Mi kao da smo zaboravili zašto se ovaj zakon donosi i zašto mi juče i danas sedimo ovde. Nestalo je 600 miliona para u Srbiji, preko 150 hiljada ljudi ne zna šta će u ponedeljak, a nama se ovde drži ceo dan monolog o nekoj etici dobrih namera. Čak sam čuo pre podne i razne termine, srećni smo što su našli nekakvu sitnu grešku. Niste valjda srećni što je nestalo 600 miliona, pa tamo 100 ljudi ne može da se snađe gde da nađe te pare.
Ne mogu da shvatim da nemamo toliko morala i da danas budemo bar malo uzdržani oko stvari koja je jako bitna. Mi u ponedeljak treba da izađemo pred narod sa rešenjem. Od Vlade se traži rešenje. Nije ova vlada napravila grešku. Priča se oko toga – zašto ništa nije rađeno oko "Agrobanke". Dve godine ni jedna kontrola nije ušla u "Agrobanku". Stoji jasan podatak i svi ga dobro znaju, da je prethodni predsednik Izvršnog odbora banke pisao i dao ljudima u Vladi šta da rade. Ima veze i te kako. Verovatno čovek to nije ni smeo da radi. Neko drugi je vodio banku.
Danas ovde govorimo o etici dobrih namera. Znači, državne pare, pare poreskih obveznika ove Srbije, se stavljaju u poziciju, ne poboljšanja života već spasavanja dela ekonomije, a mi govorimo o filozofskim terminima etike dobrih namera. Kao da ova vlada, ova parlamentarna većina nema dobru nameru. Naša sramota zbog onoga što se ovde dešavalo ovih dana. Sramota nas je zbog ovoga što se desilo ovoj Srbiji, što nismo bili u prilici da ovo sprečimo. Bar dozvolite da izglasamo ovo i da građani od ponedeljka, odnosno da Vlada sutra, a mi od ponedeljka budemo mirni. Nije ništa smešno gospođo Čomić, vrlo ste cinični ceo dan. Pokušavate da promenite temu, da se zaboravi da se ovde ne radi o 600 miliona evra koji su nestali. Pričate o etici dobrih namera. Ovde nema etike dobrih namera. Ima potrebe da zlurado baštinite ovaj trenutak u kome se nalazimo. To nema smisla. Zahvaljujem.

Nažalost, mi ovih dana smo poštovani narodni poslanici u prilici samo da rešavamo alarmantna pitanja. Nažalost, ovo o čemu i danas govorimo je jedno od pitanja koje ima prinese potrebe za određenom brzinom. Tačno je da sledeće nedelje počinje nedelja štednje i građani Srbije će, verujem da slušaju pažljivo ovu našu raspravu večeras, tražiti kako dalje da raspolaži sa svojim sredstvima u bankama.       
Država jeste garant devizne štednje građana i ove činjenice koje je ministar izneo apsolutno stoje. Slušajući ovu danas raspravu sve vreme razmišljam da li je postojala neka druga mera, da li je postojao nekakav drugi način ili drugačija mogućnost da se reaguje.
Kritički tonovi koji idu u pravcu oduzimanja ovlašćenja Vladi Republike Srbije da na ovim temama govori, molim vas gospodo, Vlada Republike Srbije je odgovorna za ekonomsku politiku jedne države. U tu jednu ekonomsku politiku spada i taj jedan bankarski sektor, spada stanje u privredi, spada devizna i dinarska štednja naših građana i sve ono što je neophodno da se živi civilizovano i na jedan miran način.
Nažalost, danas smo suočeni sa brojnim podacima i činjenicama. Adekvatnost kapitala i svega ostalog je šest miliona evra, ne adekvatan je preko 150 miliona, dubioza preko 300. Politička javnost i obični građani se pitaju gde su tih 300 miliona evra za te pare date su nekakve garancije, dati su imovinski resursi, za koje je evidentno da nemaju adekvatnu vrednost i vrednost kapitala za koje su podneta ta sredstva. Te pare su negde otišle, nestale su. O tome će sigurno neko morati ovih dana da traži da se ti koji se nalaze, ta gospoda u pritvoru, da se izjasne gde se nalazi taj novac.
Ali, u ovom trenutku država, odnosno Vlada ne može da čeka šta će biti od ponedeljka. Mislim da je dobro rešenje da se to uradi sa jednom od domaćih banaka, državnih banaka. Mislim da je dobro rešenje da se to uradi sa Poštanskom štedionicom.
Sigurno da će sledeće nedelje i pošto ja radim u bankarskom sektoru biti poprilična gužva i biće poprilično puno posla da se u preko 60 ekspozitura preuzme sve ono što je neophodno da bi se nastavilo sa normalnim radom kada bilo koji građanin dođe sa svojom štednom knjižicom na šalter, da zna gde treba da dođe, kom službeniku da se obrati i da mu postavi pitanje gde je njegova dinarska štednja ili devizna. Da ima jednu sigurnost u komunikaciji šta dalje sa svojim novčanim sredstvima.
Mislim da je tu odgovornost Vlade izuzetno visoka i način i mera prema ovom postupanju vrlo adekvatna. Ne stoje ovde nikakve neprincipijelne pretpostavke da se ulazi u rizike. Rizike smo nasledili, njih smo dobili i sa njima se suočavamo. Stanje u bankarskom sektoru, pre svega ovih nekoliko banaka jeste posledica prethodnog vremena. Govornici iz opozicije ne govore šta znače uzeta sredstva za izbornu kampanju koja nikada neće biti vraćena ovim bankama, to su sredstva građana, sredstva privrede, sredstva opština, sredstva gradova, sredstva preduzeća koja su završila na nekim bilbordima, u nekom samohvalisanju o nekom vremenu kroz koje smo prošli.
Naravno, ova mera nije popularna i niko iz vladajuće većine ne aplaudira ovoj meri. Prosto, samo kao ozbiljni, odgovorni ljudi postupamo i tražimo načine i rešenja kako izaći iz nasleđa vremena kroz koje prolazimo.
Bojim se da će nas čekati još takvih i sličnih situacija u kojima ćemo morati brzo i efikasno reagovati radi zaštite interesa privrede, interesa građana, u ovom slučaju ulazimo u nešto što je vrhunska stvar, a to je zaštita imovine naših građana.
Dobro je da će država reagovati u ovom slučaju i da će učiniti sve da pronađe ta izgubljena sredstva, ne radi se o malim sredstvima, radi se o oko 600 miliona evra, pa kada neko pominje ta sredstva, ja razmišljam, tu ima bar dve ili tri elektrane koje Srbiji trebaju u ovom trenutku, ima nekoliko stotina kilometara puteva koje možemo da izgradimo, ima nekoliko kliničkih centara, ima škola koliko hoćete, vrtića, obdaništa, isplaćenih socijalnih davanja, i kada sve to sastavite na jednu stranu šta možemo da uradimo u ovoj Srbiji, završe tamo neki koridor, bazene i škole i sve ono što možemo da činimo, imate jednu grupu ljudi koji su bili blisko vezani za prethodno vreme i za vršenje vlasti, ljudi koji su na ko zna koje načine ta sredstva sklonili.
Prosto ne mogu da verujem da su te pare pretvorene u dim. Ja se bavim tim stvarima godinama i znam, kada sredstva puštate na tekući račun svog klijenta, on postavlja naloge za dalje prenošenje sredstava.
Ti nalozi imaju ime i prezime i naziv firme i zna se gde odlaze dalje.
Nama se danas prigovara ovde zašto mi hoćemo da vršimo spajanje. Niko ovde to neće da vrši, prinuđeni smo da to činimo, napokon, gospodo, stanite malo, nema smisla napadati na Vladu, jer od sledeće nedelje, građani će stati na šalter tih banaka i tražiće svoje pare.
Zar e moguće da su one postale dim? To su neki putevi, obdaništa, sve ono. Gde su ta sredstva, gde su završila, a vi prigovarate na najobičnije opaske koje se govore vrlo oprezno ovde, kako postupamo i vrlo pažljivo pričamo, trudeći se da ne izazivamo nemire kod građana i bez želje da elementiramo na nečemu što možemo reći, sad smo vas negde pronašli.
Nismo vas nigde pronašli, pronašli smo bedu sa kojom se suočavamo, našli smo probleme u kojima svi plivamo i tražimo rešenja kako iz njih da izađemo. Ova vlada i ova parlamentarna većina u kojoj se mi nalazimo, pažljivo i strpljivo ceo dan sedi ovde i sluša ono što vi govorite. Svaki dan bacate prašinu, nova kriza, bacate prašinu o tome zašto mi ovo nešto tražimo i li ne tražimo.
Molim vas, gospodo, ovde budite odgovorni, Srbija se našla u jednom ozbiljnom trenutku, našla se u problemu gde je 600 miliona evra u ove dve banke i nema sva rešenja. Ovde nema sukoba sa Vojvodinom, nema ovde pitanja – gde su naši novci? Imamo problem što se to desilo u prethodnom periodu, što nismo dobili ništa lepo za naredno vreme i što tražimo rešenja kako izaći iz svega ovoga.
Mislim da je jedini način da glasate i vi za ovaj predlog i da bar malo kroz glas razuma i taj pritisak na ovaj taster, priznate deo sopstvene greške i sopstvene odgovornosti kroz koje smo prošli i da zajedno sa nama prihvatite odgovornost da tražimo zajednička rešenja ovde.
Rešenja nisu brojna, nema ih mnogo i čini mi se da u ovom trenutku, ovo je jedino moguće rešenje i razmišljajte o tome zašto je negde nestalo 600 miliona i šta se sa tih 600 miliona moglo uraditi u ovoj Srbiji.
Molim vas, gospodo, na taj način, poštujte ovu većinu i mislim da smo mi vrlo odgovorni ljudi i da predstavljamo drugi deo Srbije koji je glasao za bolji život Srbije. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pa i na ovoj temi očigledno da, i ako je ovde u pitanju jedan zakon sa kojim se pokušava kod najnižih društvenih slojeva, građana koji su došli u situaciju da odgovaraju za određena krivična dela, za koja se izriču najniže kazne, da se političari, da se preti, ucenjuje ili pravi zabuna pred građanima.
Predstavnici bivšeg režima očigledno pokušavaju da nekakvim ekstremnim diskusijama opet uplaše građane Srbije, da mi donosimo nekakve zakone, a usput da napravi aluziju u kojoj će se videti nekakva veza između nas koji pripadamo vladajućoj koaliciji sa nekakvim kriminogenim grupama ili interesima. Suština predloga je da su sagledane brojne činjenice, da se ovde radi o više od 2000 lica koja su samo zato što su učestvovala u sitnim krađama, šumokrađama, sitnim prevarama, lica kojima su izricane novčane kazne 30, 60 i više hiljada dinara, došla u situaciju zbog nemogućnosti da finansijski plaćaju takve obaveze prema državi, da se dobrovoljno prijavljuju i da odlaže na izvršenje novčan ih kazni. Jeftinije je da odleži tri meseca u zatvoru, nego da plati kaznu, jer se nema.
Bili smo svedoci da se u prethodnom periodu brojne državne institucije nadmetale u tome kako da budu oštre prema građanima. Posebno je interesantna, recimo, komunalna policija koja u poslednje vreme, pored toga što zavrće ruke, izriče kazne zato što neko, ili predlaže izricanje kazne, se parkirao na zelenoj površini, ili zato što prodaje poljoprivredne proizvode na nedozvoljenom mestu, itd, što je izneo robu ispred prodavnice, a nije smeo da uradi, itd, predlažu se kazne. Kazne kod suda za prekršaje su od pet, 15, 20, 30 i više hiljada. Tako dolazimo u situaciju da će preko 2000 lica perspektivno otići u zatvor, zato što nemaju tih 20, 30 ili više hiljada dinara da plati tu kaznu. Nismo mi ovaj narod doveli u situaciju da nema ovih 20, 30 hiljada dinara. Nismo ni naterali ovaj narod da se bavi sitnom šumokrađom u zimu, jer nema drva za ogrev, da se bavi sitnom krađom poljoprivrednih proizvoda, jer nema čime da se prehrani, da se bavi sitnom prevarom, itd.
Upravo je sagledavanje ove amnestije u tome da se obuhvati najširi deo stanovništva i da se pokuša da se eliminiše jedna mrlja koja stoji na teretu i države, a ne treba da ostavimo i na obraz našim građanima i da to sklonimo sa lica i da ljude pustimo da ovu jesen čekaju mirno.
Upravo mislim da se tu nalaze, pre svega, motivi predlagača, gde je ključ i predloga zakona, upravo da se ti najniži društveni slojevi, da se građani koji nemaju novčanih sredstava i ljudi kojima su izrečene sitne kazne od jednog, dva ili tri meseca, jednostavno amnestiraju i da se opuste da mogu normalno da žive kao civilizovani građani. Iako je predsednik Nikolić mislio na nešto, mislio je sigurno na te niže društvene slojeve, na ljude koji su dovedeni do bede, siromaštva, a dovođeni su zato što su propale brojne privatizacije u ovoj zemlji, što ovih dana ne možemo da se naslušamo priča o milionima evra koje je neko uzimao za proviziju ovde ili onde, zato što ne možemo da utvrdimo ko su ta lica koja treba da izađu pred lice pravde i da odgovaraju za ozbiljna krivična dela.
U bogatom društvu, za kakvo se, navodno, zalagala DS u prethodnom periodu, mi smo došli do sive zone. Kad pozivamo na amnestiju, pozivamo samo zato što mislimo da treba pomoći našim sugrađanima, da nemaju taj beleg na obrazu jer su svoj život do sada čestito živeli, živeli pošteno i pošteno prema svojoj deci, porodici, prijateljima i kumovima obavljali sve obaveze koje pripadaju ovom društvu. Danas treba da im stavimo beleg zato što nisu mogli da plate komunalnim policajcima neku kaznu, zato što su bili prinuđeni da izvrše sitnu šumokrađu da bi ogrejali svoju decu, zato što su učinili saobraćajni prekršaj jer teraju polovni automobil, zato što nisu imali para da registruju motorno vozilo, itd.
Svega ovoga ima toliko puno, da mogu da govorim čitav sat, a vi ste se ovde vezali za svega nekoliko činjenica i za nekoliko elemenata, pokušavajući da celu ovu priču o amnestiji zamenite jednom tezom i da pokušate da sejete među građanima, ponovo, određenu vrstu nemira. Jasno je da ovaj Zakon o amnestiji treba podržati, da treba omogućiti građanima da i za ova sitna krivična dela izađu iz zatvora i da se vrate normalnom životu, a na ove vaše primedbe ne treba ni odgovarati jer očigledno nemaju smisla i ne znače ništa ozbiljno za naše građane.