Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi ekonomska politika Vlade Republike Srbije za 2003. godinu. Nisam uspeo sve da shvatim, jer mislim da fale neki ozbiljni parametri, a nisu nam ovde izgovoreni, pa ću dati opomene oko tih parametara.Rečeno je da se radi o ograničenim izvorima sredstava za budžetske korisnike i da su to maksimalni limiti.
Mislim da u politici Vlade Republike Srbije mogu da se otvore prostori koji će otvoriti puteve novim i širim nivoima sredstava, koja će popuniti one delove budžeta koji su limitirani za dalje, pa ću podsetiti na neke važne činjenice. Žao mi je što je izašao ministar za privredu i privatizaciju, mislim da se nije obratilo dovoljno pažnje do sada na politiku kamata u ovoj državi i čini mi se da je to mimo kontrole. Mislim da banke i dalje divljaju. Reći ću nekoliko važnih činjenica.
To je problem za sebe i bez obzira što mi proklamujemo tržišnu privredu ja se tu zalažem za jednu apsolutno tvrdu politiku, jer taj odnos banaka prema privredi u Srbiji nije novost. Ona je jedan proces koji dugi niz godina traje i neke od ovih banaka, koje su sada došle na srpsko tržište, rekao bih da mi više liče na of šor kompanije. Ako su za njih važne činjenice da raspolažu depozitima opština, gradova, privrede i da jačaju svoje pozicije, ako su važne... Recite im ili neka izađu napolje, da možemo da pričamo. Ja sam bio na izborima i vas sam radikale uvek tukao dok sam bio na izborima.
Znači, važno je kamatnu politiku uvesti u red, stvoriti uslove za nekoliko važnih faktora privrednog razvoja. To je pre svega da bi se obezbedio zaista rast poljoprivredne proizvodnje. Mislim da priča o 3% rasta privredne proizvodnje zaista neće biti moguća i mislim da će se pad privredne proizvodnje nastaviti i u narednoj godini, jer politika kamatnih stopa to neće dozvoliti.
Vlada u bilansima nema odgovarajuće elemente sa kojima će moći da eliminiše ove parafiskalne faktore i neće se stvoriti uslovi da dobar deo privrede, koji može zaista da se razvija, otvara nove programe, da iz postojećih programa razvija nove prostore za proizvodnju, a pri tom da puni i budžet na raznorazne načine, kroz porez na promet, kroz akcize, kroz bruto zaradu, kroz zarade. Znači, tu je za mene ključni faktor i tu treba povesti računa.
Mislim da se Narodna banka Jugoslavije otela kao nezavisna institucija. Pošto se ponovo približavamo Novoj godini, imam utisak da će nam se ponovo desiti neki pomor bankarskom sistemu ili na bankarskom tržištu. To su važne i suštinske činjenice. One otvaraju, ako se uredi ta kamatna politika banaka u Srbiji, da dođemo u situaciju ako raste proizvodnja onda će rasti i zapošljavanje. Čini mi se da u ovom momentu stagnira zapošljavanje, čini mi se da pada, jer odnos ljudi koji ostaju bez posla i onih koji se zapošljavaju čini mi se da je u korist negativnog trenda.
Ako govorimo o jednom apsolutnom pravcu politike za neku narednu godinu, ovo je jedan od ključnih faktora koji mora i ne može biti vezan za političke stranke, on mora biti jasno limitiran i određen u nekom pravcu. Bez rasta proizvodnje, bez rasta zapošljavanja i pada kamata na bankarskom tržištu nema ni ekonomske politike za narednu godinu. To je mnogo važno. Ne želim da se bavim praznim pričama sa ove govornice, ali čini mi se da ekonomska politika mora biti usmerena u tom pravcu.
Još jedan od važnih faktora za mene je svakako i činjenica da je debalans u odnosu između uvoza i izvoza jedan prema pet puta u korist uvoza. Mora se taj odnos menjati. Da li je to stimulativna politika u oblasti poreske politike, da li su to određene stimulacije od strane Vlade Republike Srbije za izvoz i da se ograniči na određeni način, bez obzira što proklamujemo tržišnu proizvodnju, ali imam utisak da se u Srbiju uvozi sve i svašta.
Ako gomila te robe, proizvodnja te iste robe i proizvođači te robe postoje na domaćem tržištu, samo treba kreditno da se isprate da mogu tu proizvodnju da zadovolje. Ako sam dobro razumeo podatak da je za prvih devet meseci izvoz oko 480 miliona dolara, a uvoz bio oko 2 milijarde i 200 miliona, mislim da to nije dobro za politiku ove države. Ne znam kakvi su odnosi Savezne i Republičke vlade, ali imam utisak da mnogo toga škripi i da su štete po državu Srbiju ogromne.
Ne mislim da nam je najkvalitetnija stvar i priča o tome da je najvažnija investicija u Srbiji za ovu godinu "Merkator". Bio bih srećan da je to neki proizvodni privredni objekat koji bi zaposlio 300-400 radnika i donosio bruto masu za domaći budžet, a ovako je pitanje kako će se u tom trgovačkom delu snaći naše trgovinske kuće.
Mislim da su sve to faktori koji bi uticali na jedan ozbiljan rast zapošljavanja, na rast privredne proizvodnje ne mogu da se složim sa činjenicom da poljoprivreda učestvuje sa 3,5%. Ako je u ukupnom bruto društvenom proizvodu njeno učešće između 40 i 50% ili 35%, mislim da bi u ovom momentu najmanje 12 do 15% učešća u budžetu na strani subvencija u poljoprivredi pomoglo poljoprivrednoj proizvodnji.
Poljoprivredni proizvođači su oštećeni sa više strana. Mislim da na tu politiku utiču određeni lobiji koji se nalaze između proizvođača i države, koji akumulišu kod sebe završne proizvode u poljoprivredi i tu bi se moglo očigledno reagovati nekom merom, po meni određenom stopom poreza. Samo na tu fazu i na taj način doći do takođe određene mase prihoda. To su stope od 3 do 5%, gde bi se takođe moglo doći do određene mase prihoda, sa kojom se može jačati pozicija budžeta.
Ovo sam sve govorio iz razloga da shvatimo da postoje prostori, mi mislimo da postoje, nije sve sumorno. Mislimo da može da se nađe prostor u Srbiji, bez obzira što se svi nalazimo u jednoj nezahvalnoj poziciji, mi kao razvijena opozicija, jedna nekompozitna država i neko vreme koje je iza nas i pred nama, ali mislim da treba da govorimo optimistički. Ukoliko dođe do nekih pomeranja u programu Vlade Republike Srbije za narednu godinu onda možemo, a u protivnom narodni socijalisti neće podržati ovaj predlog.
Ono što na kraju hoću da kažem, bez obzira na našu poziciju mnogi nas svrstavaju prema sebi. Ovih dana u medijima se koriste razna sredstva pritiska. Priče o tome da će se raditi na smeni Republičke vlade neka jednom neko podnese ovde zahtev za smenu Republičke vlade; ako o tome priča, to je priča za javnost. U vreme dok sam bio u Socijalističkoj partiji tražio sam da podnesem zahtev za smenu Vlade. Neki nisu hteli i oko toga smo se mi žestoko raspravili. O moralu pojedinaca ne želim da govorim, ali ako bude zahteva mi ćemo ga podržati. Dotle nećemo da razgovaramo ni sa kim.

Poštovana gospodo narodni poslanici, hteo bih samo da upozorim na pravce ekonomske politike koje je zacrtala Vlada Republike Srbije, kada je obrazložila budžet za 2002. godinu. Tim pravcima ekonomske politike bilo je predviđeno sledeće. Prvo i osnovno, rast proizvodnje, rast privrednog razvoja, veća stopa zapošljavanja, poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u javnom sektoru, poboljšanja studentskog i učeničkog standarda, borba protiv sive ekonomije, brža privatizacija i dalje, planirani efekti Zakona o ekstraprofitu, donacije i sve ostalo što je bilo u planu. Danas se nalazimo pred drugim regalansom budžeta za ovu godinu. Može se konstatovati na sledeći način. Očigledno da efekti i ciljevi politike koji su zacrtani tim predlogom Vlade, nisu na dobar način ni mere niti su uzeti pravi parametri, niti su ti ciljevi realizovani.
Samo bih o nekim pokazateljima. Nije ostvaren rast bruto društvenog proizvoda kako se očekivalo. Isti su odnosi između uvoza i izvoza. Danas smo čuli da je na Privrednoj komori Beograda rečeno da je izvoz na devet meseci bio 2 milijarde, uvoz 2 milijarde i nešto dolara, dvemilijarde i dvesta dolara, a ukupan izvoz srpske privrede je bio na nivou 450 miliona dolara. Ta ogromna razlika i rast te razlike u korist uvoza, u odnosu na rast, upozorava nekoliko važnih činjenica. Znači, nisu se ostvarili efekti u politici bankarskog sistema. Drugo, nisu se ostvarili ni puni efekti u poreskoj politici, jer nema stimulacije ka izvozu. Ne postoje ozbiljne garancije ili je srpska privreda pod kolapsom.
Ono što je činjenica, to je da je stanje u srpskoj privredi dosta teško. Ovo možemo samo iz jednog podatka koji se nalazi na strani, a govori o sledećem, povlačenje električne energije u korist privrede Srbije je niže za 38% u odnosu na prethodnu godinu. Znači, ono ostaje za stanovništvo. Prema tome, verovatno je ovo jedan dodatni doprinos tako što privreda ne radi, a imaće dovoljno struje na zimu za grejanje stanovništva, bez obzira da li su vršeni u oblasti energetike, broj rekonstrukcija i pojačanje kapaciteta.
Kada je u pitanju oblast građevinarstva, predviđen je rast od 15%. Podatak za Beograd je da je u Beogradu izgrađeno u ovoj godini 923 stana. Ovo je kao upozorenje, jer očigledno da stopa koja je bila predviđena, 0,5% ne pokazuje realne efekte koji su neophodni da bi se stvorili pravi ekonomski kriterijumi, koji su neophodni da bi bio rast stambene gradnje. Evidentno je da su građevinari u toj oblasti jako nezadovoljni, niti se u bankarskoj politici pojavio realan element za kreditiranje stambene gradnje. Privreda nema sredstava za tako nešto, pa tu treba tražiti neke druge kriterijume koji su neophodni za narednu godinu. Očigledno je da se neće na ovakav način dobro realizovali efekti koji su neophodni svima.
Dalje, rast cena usluga i svih drugih, maloprodajne cene i u oblasti usluga je veći nego rast zarada, veći od rasta zarada i prosto ne možete sada da imate taj nivo i dalje je prisutan pad standarda stanovništva. Znači, ovo je kratkoročan efekat i mi mislimo da kada budete obrazlagali predlog politike Vlade za narednu godinu, da ovim, ne vredi da mi dobacujete, ovo su surove činjenice i na ovo odgovori sa druge strane ne postoje. Postoji promena ekonomske politike Vlade za narednu godinu koja mora biti primerena građanima, a građani su poslali poruku u nedelju svima. 56% građana je rekalo da politička scena u Srbiji nije dobra i o tome moramo da razmišljamo svi, o tome šta je važnost za budućnost. Ide nam 2003. godina, biće plan za narednu godinu. Ovo su ključni parametri o kojima treba voditi računa. Da podsetim, mora se smanjiti razlika između uvoza i izvoza. Srpska privreda mora više da izvozi. Moraju se stvoriti stimulativni kriterijumi. Imamo mi dovoljno privrede koja može da izvozi, samo ne treba da bolujemo nikakvim ideologijama, već da idemo na tržišta koja su spremna da prime naše robe, onakve kakve jesu, a srpska privreda ima šta da ponudi na određenim tržištima, na kojima je tradicionalno boravila svih ovih godina.
Dalje, mora se učiniti svaki napor da se bankarski sistem, koji očigledno nije pokazao efekte koji su važni, a oni su važni u oblasti stambene gradnje, u oblasti kreditiranja privrede. Džabe što ovih dana u Agenciji za razvoj se odobravaju krediti kada banke ne daju garancije. Svega 2% od odobrenih kredita je bila garancija u bankama. Znači, jednostavno jedna je ogromna nestabilnost u toj oblasti i tu treba zaista povesti računa. Mislim da ekonomska politika Vlade u narednoj godini mora mnogo povesti računa o tome.
Oblast zapošljavanja, gotovo čini mi se ne da stagnira, već da pada i mora se pronaći prostor, ako su to mala i srednja preduzeća, ako je to novi kapacitet. Nemojmo da proglašavamo da je "Merkator" najveća investicija u srpskoj privredi u ovoj godini. Nemojmo sebi da budemo smešni. Zna se šta su velike investicije. One mogu da budu u oblasti infrastrukture ili u izradnji novih kapaciteta. Po kriterijumima koji su tamo ustanovljeni rečeno je 40% srpske privrede će tu moći da prodaje, 40% slovenačke i 20% ostali. Mi smo imali priliku da pogledamo kako to izgleda. Po našoj proceni u ovom momentu između 15 i 20% svega privrede, srpske privrede nalazi i ima mogućnost da tamo proda svoju robu i tu je još jedan od debalansa koji mora da se ispravi. Ne znam kakav je odnos razmene. Verovatno smo dobri u razmeni jedino sa Republikom Srpskom i Makedonijom, za ostale ne znam, ali očigledno ako hoćemo ulazak u Evropsku uniju, ako hoćemo saradnju sa svetom, ako hoćemo da dobro živimo, onda nemojte da tržimo u Evropu, da počnemo da živimo kao Evropljani. Potrudimo se da dobro radimo, da budemo domaćini u svojoj kući i da ne falširamo ekonomsku politiku. Ovo pokazuje da je ekonomska politika dva puta ove godine, ekonomska politika Vlade Republike Srbije dva puta ove godine bila na teškim iskušenjima. Želja nam je da taj budžet za narednu godinu ima punog smisla, jer će biti od interesa za građane. Ako ne bude tako onda budite sigurni da je kriza Vlade još dublja, a parlamenta da ne govorim.

Poštovane kolege poslanici, ova tačka dnevnog reda se zove Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu. Slušam danas mnoge diskusije i imam utisak da su svi promašili temu.
Tema je sledeća: taj zakon o završnom računu budžeta za 2000. godinu je iskazao sledeće činjenice - imao je 1999. godinu kao godinu NATO bombardovanja, brojne privredne objekte uništene, škole, ustanove, prosvetne i zdravstvene, imao je brojne žrtve u 1999. godini, materijalne i fizičke, imao je uništenu putnu privredu, naftnu industriju i infrastrukturu.
Taj završni račun u sebi sadrži činjenice koje govore o sledećem. Prvo, izvršena je apsolutna revitalizacija putne privrede i izgradnje mostova u Srbiji, da bi se uspostavili putni pravci. Izgrađeno je više desetina mostova u Srbiji, izgrađeno je i obnovljeno više stotina osnovnih škola koje su uništene u NATO bombardovanju, izgrađeno je više hiljada stanova koji su dodeljeni porodicama... izgleda da ovo nije važno, važno je ovo drugo... koji su dodeljeni porodicama poginulih i ranjenih, porodicama čiji su objekti za stanovanje uništeni. Stanovi su dodeljivani pre svega porodicama zaposlenih u MUP-u i Vojsci Jugoslavije, kao i porodicama iz Aleksinca, Niša i drugih gradova u Srbiji gde su brojni stambeni objekti stradali i ljudi nisu imali gde da žive.
Vršena je obnova mnogih privrednih subjekata, davana su sredstva za obnovu naftne industrije, putne privrede i svih drugih segemenata o kojima sam govorio. To je tema ovog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Ovde stoji - Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Ovde nigde nema izveštaja, što se uglavnom koristi kao poštapalica za razgovor. Taj završni račun afirmisao je i povratio mnoge osnovne, temeljne vrednosti. On je imao ukupnu sumu sredstava od 34 do 35 milijardi dinara, a danas je samo deficit budžeta koji se predlaže za 2003. godinu od 49 milijardi dinara veći nego ukupan budžet koji je korišćen namenski u oblastima o kojima sam ovde govorio. One su posledica NATO bombardovanja, teških uslova sankcija koje smo imali u prethodnom periodu, uz pokušaj da se sačuva privreda ove države i da se sačuva perspektiva i izgradnja. To nam je donelo NATO bombardovanje.
Danas se vraćamo na tu temu na jedan sasvim drugi način. Brojne međunarodne organizacije, ova država i G-17 plus su utvrdili da je direktna šteta za državu bila preko 32 milijarde dolara, a da ne govorimo o indirektnoj koja se pokazivala i dalje. Danas se kaže da moramo da odustanemo od tih zahteva ako hoćemo da uđemo u Evropu. Pitanje je - na koji način i ko ima pravo to tako da posmatra.
Kada je u pitanju sam Predlog zakona o završnom računu on u sebi sadrži sve ove činjenice koje su sublimirane, i jedan opšti stav i pokušaj tadašnje vlade je bio da se ubrzanim tempom izađe iz stanja koje se desilo u periodu od 1996. zaključno sa NATO bombardovanjem 1999. godine. To sadrži taj budžet.
Ničija namera nije da brani bilo koga, ali o ovim činjenicama moramo da progovorimo. Zašto Vlada nije izašla sa činjenicom i rekla koliko je u toj godini urađeno stanova u Srbiji, koliko je mostova rekonstruisano i napravljeno novih, koliko je putne privrede obnovljeno i koliko je privrednih subjekata sanirano, sačuvano, obnovljena proizvodnja u tim privrednim subjektima? Vi znate da je za vreme NATO agresije došlo do toga da su mnogi kolektivi i radne organizacije iseljavale opremu na druge lokacije. Objekti su uništeni, a kasnije je oprema vraćana u novoizgrađene i sanirane objekte.
Zatim, uništene su brojne kotlarnice, koje su grejale gradove, termoelektrane, mnogi objekti elektroprivrede, velike trafostanice. Sva ta sredstva i gro ove priče tog završnog računa se nalazi ovde. To su suštinske činjenice. Ovo je jeftina kupovina poena posle dve godine i zbog ovih izbora koji su bili u ovu nedelju ova priča ne treba više nikom, a pogotovu ne Vladi...
Ne, ne, ja pričam o onome o čemu bi trebalo da razmišljaju svi, o čemu se radi u završnom računu. Taj detalj niko neće da pomene, svi se bave pokušajima pronalaženja jeftinih trivijalnih političkih poena. Taj izveštaj bi trebalo da sadrži to, pa ako je bilo nečega onda može i o tome da se razgovara, ali u suštini je završni račun za 2000. godinu nosio ovu politiku.
To je bila politika tadašnje Vlade Republike Srbije. Radilo se na tim detaljima. Ovde se pominje nenamensko i nezakonito trošenje, a gro tih sredstava je otišao u te oblasti. Brojni su primeri posle toga da se dešava nenamensko trošenje. Znači, pominje se cifra od milijardu i nešto, ali pojedinačni primeri koji pokušavaju da izvade neku srž i da kažu da je sve bilo lopovsko u prethodnom periodu - prosto je smešno razmatrati na taj način ovaj završni račun za 2000. godinu.
Mogu da kažem jedan indikativan detalj koji i meni smeta. Spominje se da je Republička uprava prihoda u tom periodu (određeni centar Republičke uprave javnih prihoda) i finansijska policija dala cigarete vojsci. Kome će da da cigarete 1999. godine nego vojsci? Nisu zapalili, kao prošle godine, ne znam koliko miliona dolara je ta vrednost bila, da bi se skupljali jeftini politički poeni. Danima su gorele cigarete u TE "Nikola Tesla", tolika je količina bila da to nije moglo da se učini. Ako je to bio motiv, onda je tu nastala nova utaja za ovu državu, jer se zna kako se postupa sa cigaretama. One su morale biti popisane i iznete na tržište i prodate, i to je bio prihod za budžet Republike Srbije.
Prema tome, mislim da je tu nenamensko trošenje, odnosno jeftino skupljanje političkih poena, koje mnogo košta ovu državu, više desetina miliona dolara, a ne što su u tom periodu date cigarete vojnicima. Zna se šta je vojniku trebalo u tom periodu, a jedna od tih stvari je svakako bila i cigareta. Ko god da je to uradio, učinio je dobro delo. Danju i noću su ljudi sedeli u rovovima i nisu se pomerali sa svojih mesta. Morali ste, a ne znam koliko je ljudi učestvovalo u svemu tome, a ja jesam i ne stidim se toga i ne smeta mi što sam s tim ljudima bio.
To su dva apsolutno različita pokazatelja ponašanja. Ovde se u tom izveštaju, a sada ću ja da ga pomenem, to pominje kao neka činjenica da je neko uradio zloupotrebu. Nije mogao da uradi zloupotrebu nikako, jer je zaplenio i oduzeo te cigarete. Pošto je i to jedan deo troškovnika u ratu, bile su dodeljene tamo gde je trebalo da se nađu. Danas ih palimo da bi pričali neku praznu priču, kako se mi borimo na određeni način. I taj uspeh pozdravljam kada su zaplenjene te cigarete, a nikako ne pozdravljam zašto su zapaljene.
Prema tome, dva aršina su ovde. Mislim da ovom narodu nisu potrebni ničiji jeftini politički poeni, ali postoji i crno i belo. Završni račun za 2000. ima 99% belog u sebi, pošteno prema ovom narodu i pokušaju da se spasi ono što se spasti tada moglo...

Završavam. A iznositi nekoliko primera i od njih praviti opštu priču o budžetu za 2000. godinu je smešno, apsolutno nepotrebno i ovo je danas kompletno promašena diskusija na ovu temu. Suština je ovde, to su činjenice iz budžeta za 2000. godinu...

Završavam. To su činjenice i to je sadržaj budžeta za 2000. godinu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana je dalekosežna, ali je očigledno da nije postojala volja ni u prethodnoj poreskoj reformi o kojoj se govorilo pre godinu dana ovde a da ne postoji ni danas. Ne postoji volja da se obrati pažnja na oblast kulture. Tu pre svega mislim na izdavanje i štampanje naučnih i književnih dela, školskih knjiga, udžbenika, školske literature, učila i svega onoga što treba prosvetnoj struci, ali ovde pre svega mislim na deo koji se odnosi na studente i učenike.
Kada na to dodamo još skupe školarine, onda se po više osnova pojavljuju parafiskaliteti koji jednostavno opterećuju ionako opterećen budžet porodičnog domaćinstva kada je u pitanju školovanje dece.
Kada tome dodamo i činjenicu da su značajno poskupela izdavanja stanova, da se umesto marke sada koristi evro kao parametar, pa umesto 200 maraka plaćate 200 evra za stan, onda je jasno da se nalazite u situaciji da kao dobar roditelj ili kao član porodičnog domaćinstva nemate finansijske mogućnosti da pružite pravu i adekvatnu podršku školovanju dece.
Stalno se šalju poruke - odoše nam kadrovi u inostranstvo i slično, a ovde se naša deca sve više suočavaju sa najozbiljnijim problemom koji je moguć - nabavka udžbenika, učila, naučnih knjiga i sl. To je oblast kulture. Nemojte da se samo posipamo prašinom govoreći o kulturi kao o potrebi građana, a da sa druge strane adekvatno ne opterećujemo budžet tj. porodično domaćinstvo ili najobičnijeg studenta koji je morao ove jeseni da štrajkuje i da čini sve kako bi se smanjile školarine, jer nemaju finansijskih sredstava za tako nešto.
Vrlo je važno tretirati ovu oblast na adekvatan način i to iz još jednog razloga: čini mi se da ovo nije oblast koja ima takav stepen izdašnosti u poreskom smislu da predstavlja baš toliko značajan prihod za budžet Srbije. Prema tome, ovde je trebalo imati više sluha. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi paket o izmenama i dopunama poreskih zakona. Mislim da su ova oslobođenja koja su u Predlogu dosta dobra, jer će pomoći unekoliko, ali ne u celini, boljem privrednom ambijentu, a mislim i naplati poreza; niže poreske stope uglavnom pospešuju naplatu poreza, jer poreski obveznici onda jednostavno beže od poreske evazije i ulaze u redovnost poreskog plaćanja.
Međutim, čini mi se, bez zakona o porezu na dodatu vrednost, onda bi se dobila jedna celina poreske reforme od koje bi se nivo naplativosti poreza podigao značajno. Kakva će biti ekonomska politika Vlade Republike Srbije u ovom momentu ne možemo reći, ali prethodne dve godine su govorile o tome da je socijala u Srbiji bila i dalje značajno ugrožena, da se nisu postigli efekti kroz poresku politiku koji će pomoći i da se to uglavnom nadoknađivalo donacijama i drugim oblicima prihoda, kao što su prihodi od privatizacije ili neke druge vrste prihoda.
Ono što je interesantno, mogu da kažem da su ova poreska smanjenja dobra i da ih treba pozdraviti. Ono što mislim da nije dobro, mislim da neki podsticaji ne treba naknadno da se daju. Pre svega, mislim na podsticaje u oblasti poreza na dobit preduzeća, gde se omogućava vlasnicima preduzeća koji su kupili preduzeća i nalaze se u nekom periodu kredita da im još iz dobiti dajemo poreska oslobođenja. Ne mislim da je to baš dobro. Znači, neki su podigli dosta povoljne kredite pred državom da bi mogli da kupe preduzeća.
Drugo, ako mi dajemo dodatne poreske podsticaje ovde u smanjenju iz dobiti za nivo godišnje rate, onda su oni apsolutno privilegovani poreski obveznici u Srbiji. Ne postoji nijedna garancija, nijedna obaveza da će oni zaista u tom periodu od 6 ili 7 godina učiniti sve ono što su po ugovoru potpisali. To ne znači da će zaposliti ni 100 novih radnika, to ne znači da će nastaviti da se bave delatnošću sa kojom su počeli, i koju su u prvoj poreskoj godini obavljali. Mogu u narednoj poreskoj godini, promenom osnivačkog akta ili promenom ovlašćenja koje poseduju kod Trgovinskog suda, promeniti oblik delatnosti i smanjiti značajno radnu snagu. Ne mislim da je to dobro rešenje. Čini mi se da to predstavlja jednu od najznačajnijih smetnji koja bi ovaj komplet zakona podigla na najviši nivo. Mislim da je to greška i da ne treba da stvaramo podsticaje takvoj vrsti poreskih obveznika. Privilegovani su u postupku privatizacije stvaranjem uslova da mogu da dobiju povoljne kredite kod banaka.
Znači, ne može baš svako da dobije kredite. Morali su da ponude neke posebne uslove. Koji su uslovi, o tome neću da govorim. Pitanje je kakva je vrsta kapitala kojom raspolažu, da li su u prethodnom periodu, prethodnih 4-5 godina, njihovi poreski bilansi baš najčistiji ili da li su baš plaćali redovno poreze i koliko je tu bilo prinude u naplati poreza, kod takve vrste poreskih obveznika. Sve to može da bude jedan od faktora koji bi trebalo da uspori u ovoj oblasti takvu vrstu obveznika i količinu njihovih privilegija.
Ostali poreski obveznici nemaju tu vrstu privilegija. Šta se dešava sa preduzećima koja se neće u tom periodu naći u postupku privatizacije? Oni će raditi pod istim uslovima, plaćaće dobit na isti način kako su plaćali do sad, po istim stopama, iako će i oni zapošljavati radnu snagu, ali neće dostići nivo od onih 6 miliona ili 600 miliona koji se pominju ovde u zakonima. Prema tome, mislim da taj poreski podsticaj u ovim propisima nije opravdan.
Ono što je dobro, to su ova snižavanja stopa. Dobro je što se još ušlo u jedan krug zahvata, mada mislim da smo mi to predlagali pre godinu i po dana, da će snižavanje stopa podići nivo naplativosti poreza. Ono za šta bi možda trebalo imati sluha su udžbenici, knjige, dečija odeća, obuća i oprema. Mislim da to nije tolika poreska izdašnost i da to nije jedan od ključnih poreskih oblika iz kojih se država porezima najviše hrani. Mislim da bismo, iz svih onih nacionalnih i strateških razloga o kojima se govori sa ove govornice od svih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, postigli jedan puni efekat kada bismo to tretirali na taj način.
Govorili smo u prethodnom periodu o raznim parafiskalitetima. Imamo ih sada kod studenata, kada smo ih naterali da izdvajaju ovolike sume novca za svoju školarinu. Svega 20-25% studenata nalazi se na državnom studiranju. Poznata je praksa, mogu da se ljute profesori univerziteta koliko god hoće, da oni svoje budžetske prihode, lične prihode, popunjavaju radeći na raznim privatnim univerzitetima. Ne verujem da baš podnose poreske prijave i da prikazuju svoj prihod sa druge strane. Čini mi se da bismo na taj način pomogli, smanjila bi se poreska evazija, a desilo bi se ono drugo. Znači, ne bismo imali ove buntove studenata, čak i štrajkove glađu, koji nisu primereni i nisu neophodni Srbiji u ovom momentu. Čini mi se da nam je to budućnost koja će verovatno u nekom periodu zameniti sve nas i sedeti u ovim klupama.
Ovaj paket kao celina ima punog smisla, jer će značajno pomoći budžetu. Pretpostavljam da ćemo imati prilike u decembru da vidimo taj nivo povećanja prihoda budžeta, jer samo na taj način se može ići ka smanjenju poreskih stopa. Ako imate veći nivo prihoda, onda možete snižavati poreske stope. To je, čini mi se, dobra praksa koja treba pozitivno da bude ocenjena. Ne treba da bude politizirana na ovaj ili onaj način, jer porezi postoje mimo političkih stranaka i neophodni su državi, bez obzira ko se nalazio na vlasti ili u opoziciji. Mi možemo da raspravljamo o nivou poreskih stopa i načinu naplate poreza.
Ako se zaista sagleda sa suštinske strane ova moja primedba o ovom nepotrebnom podsticaju za vlasnike preduzeća, jer dovoljna je ona pozicija kada kao fizičko lice imate pravo da kupite preduzeće, iz knjigovodstvene vrednosti polazite, to je dosta niže od realne tržišne vrednosti, pa još ne morate da platite ni porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 5%, iako svaki građanin to plaća kada kupuje nekretninu u Srbiji. Ovde se ne plaća. Čini mi se da ih ovaj podsticaj stavlja u sloj apsolutno privilegovanih građana, koji bi gotovo, da nema poreza na promet ili poreza na usluge, bili totalno izuzeti iz poreskih davanja.
Čini mi se da to nije dobro i da je tu Vlada napravila jednu grešku, po meni, koja nije dobra za budućnost Srbije, pogotovo nije dobra za budućnost privrednog ambijenta u Srbiji, jer stvara dve kategorije poreskih obveznika; jednu apsolutno privilegovanu, dosta suženu i malu, a radi se možda o svega 200 poreskih obveznika u ovom momentu ili još 200 do Nove godine. Šta je sa ostalim privatnicima, šta je sa ostalim direktorima ili društvenim preduzećima koja neće imati mogućnost da uđu u ovakvu kategoriju poreskog oslobođenja iz dobiti? Kada bi se tu našlo rešenje i kada bi se ovo povuklo, čini mi se da bi ovaj kompletan paket imao jednu apsolutnu punoću. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, on šire pokušava da reši značajna pitanja iz prethodnog zakona o kontroli i naplati javnih prihoda. Mislim da je to važna oblast, jer očigledno da je mnogo toga manjkalo u prethodnom periodu kada je u pitanju snaga pojedinog službenika, činovnika ili uprave, poreske uprave.
Međutim, moram da kažem da najznačajnije oblasti predviđene da tretiraju sivu zonu nisu obuhvaćene ovim zakonom i mislim da pun pogodak, pun efekat ovaj zakon neće postići u praksi. O čemu se tu radi? Znači, i dalje će ostati kod opštinske lokalne samouprave, čini mi se, najznačajnija stvar, a to je registracija ili otvaranje zanatskih radnji. Ne mislim da je to dobro rešenje, jer poreska uprava će preuzeti poreski identifikacioni broj, ali njega će moći da dobije svaki poreski obveznik koji dobije rešenje od lokalnog organa uprave ili od trgovinskog suda, koji i dalje kod sebe zadržava pravo da donosi rešenja o otvaranju preduzeća, kompanija ili svega onoga što je na privrednoj sceni u Srbiji.
Sujete tih organa, pojedinaca iz službi, pokušaji da zadrže svoj značaj, godinama su opterećivali poresku upravu na više načina. Prvi i osnovni način je, po meni, mogućnost da više lica u istom objektu, samo promenom osnivača, obavlja delatnost ili se preseljava na neku drugu lokaciju, a maltene ista lica nastavljaju da obavljaju delatnost, ostavljajući spornog poreskog obveznika u delu utaje, u delu izbegavanja plaćanja poreza, da visi u nekoj formi u kojoj ne možete da mu naplatite porez, a suština je u naplati poreza.
Takođe, kada su u pitanju pravna lica, subjekti, govorim o preduzećima, privrednim subjektima, postojala je praksa i mislim da postoji još uvek, jer se teško može ta kategorija prevazići, da uveče odete do nekog suda, a ujutru već imate u rukama rešenje o promeni osnivača ili promeni obavljanja delatnosti ili dodavanju oblika proširenja delatnosti, iz čega se dešava određena vrsta utaje u prethodnom periodu. To, ukoliko se ne reši, neće biti dobro.
Moram da kažem, kada je u pitanju kontrolna funkcija, po meni suštinska kontrolna funkcija mora da bude kod nosioca poreske politike, a to je poreska uprava. Ona je i dalje razuđena i dalje ostaje u delovima. Znači, poreske obveznike mogu da tretiraju mnogi državni organi, od odseka za privredni kriminal do novoformirane poreske policije, a mislim da to treba da bude jedinstvena služba i da radi isti posao. Znači, tretira poreskog obveznika i proverava da li plaća, ne plaća porez, da li je izvršio utaju ili nije i da li je redovno. Onog momenta kada se u ovoj državi najveći broj kontrola bude završavao sa nulom, to će biti najveći uspeh organa i onda ćemo doći u apsolutnu fazu poreske discipline i poreske evidencije.
Na kraju da kažem da ovaj zakon ima dobru ideju i dobru formu, ali bez onih ključnih segmenata taj realan poreski zahvat neće biti ostvaren i mislim da ćemo ostati na delu ideje. Ima u sebi kvalitet, ali nije uhvatio suštinu. Mislim da se, što je rekao profesor Ivković, još u jednom delu zakonodavne regulative mora značajno pomeriti reforma, da bismo dobili jedan sveobuhvatan zahvat u poreskoj sferi.

Nastaviću tamo gde sam stao. Radi se o sledećem: ovaj zakon će i dalje, bez obzira na dobar pokušaj, ostaviti mnogo prihoda države u sivoj zoni. Znači, mnogi prihodi neće ni na ovakav način, kako je zamišljen ovaj poreski postupak i rad organa uprave, učiniti nešto značajnijim u oblasti pokrivanja sive zone.
Tu pre svega govorimo o nekim parafiskalnim pojavama u društvu. U jednoj suštinskoj stvari nama se u bruto proizvodu privrede Srbije skoro 50% bruto proizvoda nalazi mimo oporezivanja. Kao što je poznato da oblast poljoprivrede učestvuje u društvenom bruto proizvodu sa oko 50%, i ne govorim o sitnim proizvođačima, poljoprivrednim proizvođačima, već govorim o ljudima koji apsolutno kontrolišu otkup poljoprivrednih proizvoda! Mnogo te kontrole se nalaze u bankama i sve je mimo zone prihoda države. Ne verujem da je i jedna od tih, u prošloj godini, prijavila ukupan prihod iz te oblasti, mislim na prihod iz dobiti po Zakonu o porezu na dobit preduzeća ili su pojedinici koji kontrolišu tu oblast prijavili prihod po Zakonu o porezu na dohodak građana.
Čuli smo podatak da je svega oko 3.000 lica podnelo prijavu za ukupan prihod građana. Ne slažem se da svi koji su zaradili u sivoj zoni nisu mogli i ne mogu biti oporezovani ili im se ne može utvrditi prihod. Poznato je u svim lokalnim sredinama, pa i ovde u Beogradu, da značajan deo prihoda određenih grupa predstavlja zelenašenje; i Krivični zakon i ova materija tretira tu oblast ozbiljno. To su ogromna finansijska sredstva i apsolutno se nalaze u sivoj zoni, mimo kontrole banaka. Radi se isključivo o gotovini i zna se, javna je tajna, da se taj novac prodaje po 10 odnosno 20% na mesečnom nivou.
Sve se nalazi iza nivoa oporezivanja. Ni ovaj zakon ne predviđa, niti će moći da predvidi način i kontrolu svega ovoga. Moram da kažem još nešto: ne mislim da je dobro zbog budućnosti privatizacije i opstanka ovog zakona na kvalitetan način, da se ne zna poreklo novca u privatizacionom sektoru; ljudi koji privatno otkupljuju preduzeća i dobijaju posebne, da kažem i kreditne, a videćemo i u narednim zakonima i poreske olakšice kada je u pitanju, pre svega, porez na dobi preduzeća, sa kojima će se stvoriti uslovi da zaista vrlo lako u narednih pet-šest godina odtkupe taj ogroman društveni kapital koji je stvaran godinama.
Govorio sam o poreskom identifikacionom broju, kao da nije postojao poreski broj! Postoji poreski broj i svako od nas, ako može da se seti, zna koji mu je poreski broj u poreskoj upravi. Nije poenta da li ćete dobiti poreski identifikacioni broj koji sam po sebi neće imati nikakvu vrstu kontrole; ako ne kontrolišete dno tog procesa, ako ne kontrolišete registraciju, organizaciju, promenu vlasnika, osnivača i lica koja raspolažu preduzećima.
Sve to ukazuje da ovaj zakonski predlog neće u punoj meri, kako se o njemu govori, doneti efekte koji su važni za ovu državu. Mislim da je poreska politika jedan od najvažnijih faktora stabilnosti i budućnosti ove države. Imam utisak da nas je poreska birokratija koja je služila i u prethodno vreme nama, a služi sada i u ovom vremenu, vrlo dobro kontrolisala, a i danas kontroliše i ovu vrstu vlasti, ne dozvoljavajući da se ozbiljno zaore u jednu od suštinskih oblasti da bismo mogli da servisiramo osnovne potrebe stanovništva. Mislim da na ovakav način, bez kako rekoše, radikalne reforme i još niza propisa - reformu u poreskoj oblasti bi mogao da podelim bar na 50-tak posebnih dovoljnih kategorija, u kojoj bi svaka imala značajan deo i zahvatala značajan deo zakonodavstva drugih materija, gde se mora upodobiti u jednu poresku praksu.
Ukoliko kontrolne funkcije ne budu objedinjene, a ovde se vidi da neće biti, ostaće na nekoliko nivoa različitih vrsta kontrola, gde će i dalje poreski obveznik odgovarati različitim ministarstvima za svoje obaveze na različit način. Dobijaće od različitih inspekcija ili kontrola rešenja. Nikada se nije desilo u praksi, a neće se desiti ni sada, da se u jednom organu spoje tri rešenja i da se sagleda ukupna obaveza jednog poreskog obveznika. Govorim o tome iz razloga što to nije dobro i neće biti dobro, nije dobro za državu, za prihod države.
Ako se značaj i deo prihoda o kojima sam govorio nalazi i dalje u sivoj zoni, i nalaziće se u toj sivoj zoni, hteli mi to ili ne da priznamo! ako se značajne privredne oblasti nalaze totalno van poreske materije, gde se ostvaruju ogromni prihodi, a ne iskazuju u završnom računu; a nekima gde je, posebno oblast poljoprivrede, interesantno da obrađuju 200 hektara zemlje, jer kroz i na taj način mogu da kroz knjigovodstveno i drugo materijalno poslovanje da prikažu, odnosno značajne delove svojih ulaganja da prikriju, prikazujući ih kao ulaganje u proizvodnju, prosto, nećemo doći u situaciju da imamo jednu apsolutnu kontrolu tokova novca; mislim u ovoj fazi to već značajno pomaže i nedovršen bankarski sistem.
Ako se bude platni promet prebacio u banke, samo da bi prihvatile onu vrstu prihoda koje su pripadale ZOP-ovima u ranijoj fazi ili kontrolisale račune u nekom drugom obimu, mislim da nećemo postići prave efekte. Ovo mora da prati snižavanje kamatnih stopa za razvoj privrede, stimulisanje privrede u punom smislu, jer nema ni pune poreske reforme, niti poreske izdašnosti, ako privreda ne raste, a posebno ako se kontroliše kamatna politika u bankarskom sistemu.
Svi ostali detalji koji govore o pojedinim, a rekao bih, ima i dobrih detalja koji zalaze u dubinu ponašanja poreskog obveznika i prava koja treba da poseduje jedan poreski službenik, ukazuju da se ide, u jednom smislu, u stvaranje uslova da jedan običan poreski službenik postane pravi poreski čivnovnik koga će koliko-toliko država štititi. To su uglavnom nezaštićeni, dobri i stručni ljudi. Ne slažem se da nije bilo obuke ili da oni nisu obučeni ili da ne znaju šta treba da rade. To je dosta dobro obučena služba, samo im treba dati ovlašćenja i mogućnost da se bave svojim poslom na pravi način.
Na kraju, želim da kažem da ćemo mi kao narodni socijalisti u ovoj fazi ostati uzdržani kada je u pitanju ovaj zakon, iz prostog razloga što ne vidimo punu poresku reformu. Ako budemo čekali u narednih pet, šest godina da se desi poreska reforma, mislim da će to onda biti kasno za budućnost ove države. Hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, SPS je i na član 35. podnela amandman, a možda to vama ne izgleda baš bitno, ali mislim da jeste. Zašto je bitno?
Radi se o položaju sekretara škole. U članu 35. zakona kaže se da sekretari škole sa postojećom stručnom spremom mogu tu funkciju obavljati najkasnije do 2003, odnosno 2004. godine, a posle toga, ako se ne doškoluju, odlaze na zavod za zapošljavanje.
Prosto je i jednostavno napisati te rečenice, oterati ljude sa posla, ne stvoriti im uslove, ne pružiti im nikakvu šansu. Da su to mlađi ljudi, da su to ljudi koji imaju snagu da u ovom periodu završe tu školu; međutim nisu. A, sve ove silne godine su do sada vodili organizaciju škole, radili u interesu škole, ispratili generacije đaka na dalje doškolovavanje.
Vama je sve prosto i jednostavno. Ostavite ponovo jedno 500 do 1.000 ljudi bez posla i nikom ništa.
Mi zato predlažemo da "zaposleni u školi koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljao poslove sekretara škole, a ne ispunjava uslove u pogledu stepena stručne spreme i ima deset godina do odlaska u penziju, zadržava postojeći status".
Ovo je takođe moguće, čestito je i pošteno je prema zaposlenom. Ako je svih prethodnih godina bio stručan da to radi, ako nema primedaba na njegov rad, postoje drugi uslovi po zakonu koje treba sprovoditi, a to je pre svega, ako ne izvršava svoje radne obaveze, ako nekvalitetno i nestručno obavlja posao.
Ali, ako sve to dobro radi, ako ga je kvalifikovalo radno mesto, ako je naučio to dobro da radi i ako je ta stručna sprema bila do sada odgovarajuća, onda je zaista ljudski i pošteno tim ljudima omogućiti da čestito odrade do kraja svog penzijskog staža.
SPS se upravo zalaže za taj princip. Hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, kad se obrazlagao ovaj predlog sporazuma o polaznim osnovama za zajedničko rešenje i zajednički naziv nove države, koja će se zvati Srbija i Crna Gora, pošlo se od činjenice, i obrazloženje je dato, koji su to sve interesi koji stoje iza ovog rešenja.
Koji su to interesi - prvo, najviši interesi za ovakvo rešenje su sigurno interesi svih separatista, i u Crnoj Gori i u Srbiji. Dalje, interesi su svih onih koji se bave sivom ekonomijom, jer nestabilan privredni i ekonomski sistem, nestabilna državna zajednica, nerealna poreska politika, dve poreske politike, dve carine, dva monetarna sistema - njima odgovara ovakva državna zajednica.
Zašto u Srbiji dinar, a zašto ne i u Srbiji evro? Zašto na Kosovu evro i u Crnoj Gori? Ne da bi neko podržao rast zarada ili poboljšanje privrednog sistema u Crnoj Gori, već da bi na tim prostorima i dalje cvetao šverc i siva ekonomija i da bi centar šverca i sive ekonomije bio na Balkanu i za ovih 50 miliona stanovnika, o kojima je ovde govoreno.
A onda služi, pre svega, za pranje prljavog kapitala sa Zapada. Kada kažete da imate u sebi iole patriotizma, onda se sa ove govornice kaže da nemate pameti. Prosto je neverovatno da se o svojim građanima, koji imaju u sebi patriotizma, tako misli. Ko ima srce, taj ima dušu, ima i razum, onda sigurno mora da ima i pameti. I svakako je prosta činjenica kada se u jednoj Americi, gde živi 50 naroda i ko zna koliko drugih nacija, vodi politika da svako onaj ko je ušao u tu državu, mora prvo da kaže da je Amerikanac. A ovde prosto nije više ni važna činjenica da li ste Srbin, već neko ustaje ovde i priča samo o ljudskim pravima. Pa čija su to ljudska prava ovde ugrožena? Ko je koga dirao ovde - niko nigde nikoga i nikada.
Zašto će nam onda ovakva nekvalitetna tvorevina? SPS se zalaže za jaku, stabilnu i bogatu državu srpskog naroda i građana Srbije, i to smo uvek i tražili. Od 1997. kad su narasli separatizmi, pa je onda neko ukapirao, a pre svega u Crnoj Gori Milo Đukanović, da će mu oni najpre pomoći da dođe na vlast, onda je došao u situaciju da danas ne može više da se brani od te politike i mora da traži nezavisnu Crnu Goru.
Što ga nismo pustili da održi referendum? Mnogo je prosto i jednostavno - ne bi prošao; onda bi Milo Đukanović pao kao ostatak bivšeg režima, kako vi volite da kažete. Znači, ne postoji ta politika. Postoji potreba da se čuvaju takve politike. Zašto tri godine - tri godine je neko vreme koje se stalno pominje i povodom Kosova, i Srbije, a sada i preko Crne Gore, a sada važi i za Jugoslaviju.
Nekome treba tri godine da medijski i finansijski ojača sve separatizme, da suzbije sve patriotizme i da razbije sve iluzije na ovim prostorima, da nekome treba država srpskog naroda. Već treba da živimo u nekoj tvorevini o kojoj će nam neko drugi doneti odluku. Ovo sam sve govorio zbog toga što nama niko, ni sa jedne strane, nije doneo rešenje. To se već reklo sa ove govornice. Trebalo je mi sami da ga nađemo i utvrdimo. Niko iz vladajućih struktura nije se ni potrudio da pronađe način - kako da utvrdi to rešenje.
Zašto da popuštamo Milu Đukanoviću? Pustimo lepo čoveka neka organizuje referendum i neka izgubi. Jer, definitivna je činjenica, a i opšte političko saznanje, da taj referendum u Crnoj Gori ne bi prošao. Ali, onda se gubi pravo i srpskog naroda da se u Republici Srpskoj izjasni na tu temu, a onda ćemo aktuelizirati, za tri ili četiri godine, pravo svih separatista da se na prostorima Srbije izjašnjavaju o svom budućem državnom statusu.
Ne vidim da će ovaj sporazum sačuvati ni Srbiju. Čini mi se da su najzadovoljniji ovim sporazumom, a najviše su ga i pozdravila, dva čoveka, Milo Đukanović i Stipe Mesić. Hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, član 19. govori o pravu na dečiji dodatak. To pravo na dečiji dodatak u Srbiji koristi najveći broj porodica. Svakako ga je i u ranijim godinama ostvarivao najveći broj porodica sa jednim detetom ili više dece.
Mi se sada nalazimo u situaciji da ostavljanjem osnovice na 2.750 dinara dolazimo u situaciju da možda jedan broj porodica neće više biti u situaciji da ostvaruje ovo pravo.
Naš predlog se odnosi na to da najniža osnovica iz prethodna tri meseca, u mesecu kada se ostvaruje pravo, bude polovina prosečne zarade u Republici Srbiji. To je realna kategorija, ona je promenljiva u svakom statističkom periodu i predstavlja realan pokazatelj, koji može dovesti do toga da najveći broj porodica, po realnim kriterijumima, ostvari ovo pravo.
Mislimo da je katastarski dohodak ili prihod koji ostvare poljoprivredni proizvođači ovde ozbiljno ugrožen, jer ima kategoriju umanjenja za poreze i doprinose, a porezi u strukturi katastarskog dohotka su jako niski, ali doprinosi se ne obračunavaju na taj način i značajno opterećuju katastarski dohodak, odnosno opterećuju prosečnu zaradu.
Ukoliko ovde dođemo u situaciju da na ovaj način obračunavamo, veliki broj porodica koji živi na selu ostaće bez mogućnosti da ostvari dečiji dodatak za jedno ili više dece.
Predlažemo da se stav 2. briše, a da u stavu 1. idemo od polovine prosečne zarade u Republici Srbiji. Hvala lepo.

Hvala. Poštovana gospodo narodni poslanici, ovaj zakon u sebi sadrži dobru ideju u naslovu, kada govori o finansijskoj podršci porodici sa decom. Međutim, preskače niz zaista važnih detalja za razvoj deteta. Onaj ko se iole bavio novcem, potrebnim porodici ili ima porodicu, može da govori o ovim stvarima.
Nemam utisak da je ovaj zakon pravljen na brzu ruku, ali imam utisak da u sebi ima marketinški karakter. Kada god su u pitanju deca, u svakom slučaju, daću podršku, bez obzira koliko ovo imalo neki svoj nakaradni pristup u startu.
Prva i osnovna stvar je što zakon ne tretira prvo dete u porodici. Čini mi se da je najteža stvar formirati porodicu, dobiti prvo dete i postaviti ga na noge. U finansijskom smislu to predstavlja najteži poduhvat, i čini mi se da je ovde to u zakonu dobro zaobiđeno, mislim pre svega previdom, a poslanička grupa SPS-a je reagovala amandmanima. Očekujemo da će Ministarstvo to usvojiti; jer je zaista neprihvatljivo da se prave različiti tretmani prvog, drugog i trećeg, da ne pričamo o četvrtom detetu, a da ne pitam šta se dešava sa petim ili šestim detetom.
Drugo, šta se događa sa porodicama koje su juče dobile treće, četvrto ili peto dete, ili pre mesec dana, ili koje će dobiti četvrto - peto dete u narednih deset dana?! Neće biti tretirane ovde.
Ova pomoć ima klasičan jednokratni karakter i nastojanje da se u prvoj fazi potrebe porodice reše na određen način, i mi iz SPS-a to pozdravljamo. Uostalom, kad god se dešava taj čin rođenja u porodici, uvek se nađu i prijatelji i rodbina, nađe se ko će pomoći mladoj porodici da se prvo dete postavi na noge.
Da bismo celovito prišli ovoj oblasti zakonsko rešenje, mora da bude plansko, celovito, da tretira različite socijalne kategorije. Ovde nema tretmana različitih socijalnih kategorija - danas, kada se nalazimo u ovoj fazi razvoja društva, imam utisak da nema velike razlike između prosečne intelektualne porodice i prosečne porodice koja živi na selu. Gotovo su im uslovi identični: i jednoj i drugoj porodici uslovi za podizanje dece, za zasnivanje braka, za prva ulaganja u dete su teški; i jednoj i drugoj porodici je teško obezbediti prvenstveno finansijska, materijalna sredstva da krenu sa ovim.
Čini mi se da su ovde dati samo segmenti poreske politike i da oni ne obuhvataju celinu rešenja ovog problema. Tretman je po mom mišljenju negativan i neće doneti na pravi način kvalitetno rešenje.
Prvo, mislim da smo u poreskim zakonima napravili niz grešaka, a mi smo upozoravali sa ove govornice da bi dečija hrana, dečije pelene, prve osnovne potrebe porodice, dečija odeća i obuća, i sve ono što je neophodno za podizanje deteta trebalo da ima tretman poreskog oslobođenja i poreskog izuzetka.
Nismo se razumeli u početku u toj oblasti i to je nepremostiv jaz da bi ovaj zakon u načelu dobio našu podršku. Kroz takva poreska rešenja se apsolutno, možda ne na ovakav populistički način, ovo pitanje rešava, ali se apsolutno postavljaju uslovi i izjednačava tretman za svaku porodicu. Snižava se cena pelena, dečije hrane, dečije odeće i obuće. Vi danas imate situaciju, čini mi se, u egzemplaru cena da najveći skok cena ima dečija odeća i obuća. Danas da obezbedi dečiju obuću i odeću za neke porodice predstavlja ekskurziju, a imam utisak da mnogi to i preskaču.
Da bi se ovo kvalitetno rešilo potrebno je prihvatiti amandmane Socijalističke partije, koja ima dosta kvalitetne predloge i to predstavlja kvalitetan pomak u ovom predlogu zakona, pa očekujem da to od strane Ministarstva bude i usvojeno.
Kada sam malopre pomenuo socijalne kategorije - mi se danas nalazimo u situaciji da oba roditelja ostaju bez posla, da padaju na teret socijale ove države; da se u nezavidnom položaju nalaze seoska, poljoprivredna domaćinstva, iz više razloga; imaju značajna opterećenja. Kako? Evo, sad se nalazimo u fazi prolećne setve i treba da izdvoje ogromna sredstva (žagor)... samo polako. Pričam o seljačkim gazdinstvima. (Glasovi - tema.) Ovo je tema. Ne znam zašto vama demokratama smeta da pričamo o seljačkom domaćinstvu? Ne razumem. Čim pomenemo seljačka domaćinstva vi se nešto trzate. Da nije zbog ovih protesta kod mene u Mačvi? (Žagor.) Pa, naši seljaci su mnogo dobri i vredni, nemojte se sekirati ništa što su isterali traktore (žagor).
Ali, da se vratim na temu. Da bismo razumeli - oni će imati trošak setve, imaće poresko zaduženje, ogromno za ovu godinu. Samo obaveze za penziono osiguranje po članu će biti preko 11.000. Imaće u proseku od 1.500 do 2.000 maraka, odnosno 1.000 evra zaduženja po tom osnovu. Tek onda dolazi porodica.
I, kada kažete - reforme, idemo u novi put itd. vi tražite da država dobije svoje, ali gde je tu porodica! Porodica nekako dolazi pozadi. Gde je mlada porodica? Gde je mladi bračni par koji treba da dobije prvo dete? Nema ga nigde. Ko će njima da pomogne? Tretira se seljačko gazdinstvo koje ima jedan hektar, ili po članu jedan hektar. Preko toga nema ništa. Tretira se katastarski dohodak. Kakav katastarski dohodak? Ovo nije realan katastarski dohodak. On u sebi ne sadrži ništa. On je iracionalna kategorija.
I, kada uzmete sve ovo što okupira jednu porodicu, znači prvo buduća egzistencija, ulaganja u proizvodnju, obaveze prema državi, da ne kažemo - obaveze za struju koje će stići u narednom periodu, tek onda, na repu prioriteta, dolaze njene potrebe. Valjda porodicu treba da postavimo na prvo mesto. I ne možemo na ovakav način...
(Predsednik: Gospodine Tomiću, zahvaljujem vam se, prekoračili ste vreme.)
... porodicu postaviti na prvo mesto. Mislim da amandmani Socijalističke partije imaju puno smisla i treba krenuti od prvog deteta u porodici, pa i preko četvrtog, jer porodice u Srbiji polako već imaju i po petoro dece. Hvala lepo. (Žagor.)

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bude zabune, na prvoj sednici Odbora za finansije izdvojio sam mišljenje u vezi ovog predloga zakona, sa još dvojicom narodnih poslanika iz drugih poslaničkih grupa. Meni je žao što taj izveštaj nije dostavljen, ali imam pravo po Poslovniku da kažem šta mislim o ovom predlogu.

Tačno je da se pred nama nalazi, doduše sa velikim zakašnjenjem, Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet. Mislim da smo znatno zakasnili sa ovim predlogom, iz više razloga, i ne može se to pravdati donošenjem novog Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o budžetskom sistemu.

Činjenice su sledeće - ovde uopšte nema kriterijuma solidarnosti na koji se neko poziva. Postoji jedan apsolutno drugačiji kriterijum i mislim da je osnovni kriterijum koji je korišćen pri izradi ovog zakona bio kriterijum centralizacije prihoda u budžet Republike Srbije.

Mislim da su opštine i gradovi izgubili nekoliko osnovnih stvari, a to je pre svega razvojni koncept svake opštine u oblasti infrastrukture, solidarne stambene izgradnje. To se desilo i u prošloj godini i uopšte ne znam kako će opštine, koje sada treba da donose svoje budžete, urediti tu oblast, jer je činjenica da je princip ove vlade da opštine ne donose razvojne, odnosno investicione budžete.

Mislim da je to ozbiljan problem i ne treba da predstavlja političko pitanje, već predstavlja razvojno pitanje Srbije. Prema tome, ako nema ovakvih budžeta, onda nema ni reformi, nema ni razvoja Srbije. Prema tome, džabe je priča o dobrom putu Srbije.

Izostala je podrška Vlade opštinama, kada govorimo o učešću u porezu na promet i porezu na bruto zarade, u izdašnosti tih prihoda, a oni su najvažniji i najosnovniji prihodi budžeta svake opštine u Srbiji. Nalaze se pod apsolutnim ograničenjima kao prihodi.

Priča da se na neki način može doći do prihoda, u drugom delu, tako što će jedinice lokalne samouprave pomoći u borbi protiv sive ekonomije, liči na zamenu teza. Zna se ko to treba da radi i ko to treba da sprovodi.

Jedinice lokalne samouprave u svojim funkcijama nemaju takvu mogućnost, osim da budu nekakav prislušni aparat koji će davati informacije nadležnim državnim organima, npr. kad je u pitanju - privredni kriminal; ili da finansijska policija, eventualno, u toj oblasti nešto radi.

Drugo, značajan gubitak u određenim sredinama je moguć, jer ima činjenica koje govore da pada bruto zarada. Veliki broj ljudi se nalazi na spiskovima, odnosno ostaće bez posla, što znači da će gubiti radna mesta, odnosno gubiće se ta prihodna strana. Recimo, u nekim sredinama, kao što je kod nas u okrugu zatvorena "Viskoza", koja stoji, pa prema tome, nema ni te vrste prihoda, nema bruto zarade i nema poreza iz te zarade kao izvornog prihoda budžeta opštine.

Kada se govori o kriterijumima koji su korišćeni za raspodelu sredstava, a to su, da podsetim broj osnovnih i srednjih škola, društvena briga o deci i status životne sredine, kada pogledate predviđena sredstva i procente od poreza na promet, pred sobom imate apsolutan niz nelogičnosti. Sredine koje broje po 40.000 stanovnika, gradovi koji imaju 20.000 stanovnika, možda četiri osnovne i tri ili četiri srednje škole, nemaju ni jednu višu, a da ne kažem visoku ustanovu obrazovanja, pa i da je broj dece u predškolskim ustanovama tri puta manji u odnosu na neke veće i razvijenije sredine, dobile su više prihoda od gradova kao što je Šabac, Zrenjanin, Kruševac, Leskovac itd.

Znači, to je jedan totalno iracionalan pristup. Ovde su najviše izgubili gradovi - Šabac, Valjevo, Čačak, Zrenjanin, Požarevac, znači neke sredine koje imaju razvojni tempo, a u kojima privreda (Predsedavajuća - pet minuta i 30 sekundi poslaniče.).... funkcioniše. Mislim da pred sobom imamo jedan zakon koji nije iskoristio kriterijume.

Na kraju, ove godine je dat porez od poljoprivrede kao jedan ozbiljan i izdašan prihod. Smešno je o tome govoriti kao o izdašnom prihodu kada je katastarski dohodak još iz perioda 1996. godine, kada je katastarski dohodak za najbolju i najkvalitetniju zemlju trista ili četristo dinara po hektaru. Na to se primenjuje stopa od 20%... (Predsedavajuća - šest minuta.).... znači nemamo tu vrstu prihoda.

I, na kraju, moram da kažem da seljaci Mačve, Pocerine i Posavine ne štrjkuju džabe. Ove godine će dobiti obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje po 11.000, a samo u mojoj opštini obaveza će izneti nova četiri miliona maraka. Imaju pravo što se bune i u pravu su što od Vlade traže da jednom sedne i definitivno ovo pitanje kvalitetno reši. Ovo što danas predlažete da ćete doneti kao odluku, skandalozno je kada su pitanju interesi tih proizvođača i ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, kao što je naš uvodničar Zoran Nikolić rekao, poslanička grupa Socijalističke partije neće podržati ovaj predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona, jer mislimo da ovo nisu dovoljne izmene, da je trebala da ide kompletna izmena krivičnog zakonodavstva na saveznom nivou. Pošto su ovde pobrojana brojna dela u raznim oblastima, koja su nastala kao novotarija ovog vremena, mislimo da bi ozbiljna i korenita promena poreskog sistema, Zakona o kontroli i naplati javnih prihoda, Zakona o stečaju i likvidaciji i Zakona o ličnom radu, a to su inače savezni propisi, značajno popravila stanje i onemogućila postojanje raznih vrsta krivičnih dela, koja su ovde nabrojana.
Kada imate u jednoj oblasti kao što je primena poreskih zakona razne izvore za korupciju, koja se pojavljuje u raznim vrstama obavljanja delatnosti (a pominje se zdravstvo, prosveta, korupcija u državnim organima, u pravosuđu i pobrojane su maltene sve oblasti društvenog života), sve se to reguliše poreskim propisima, tako što ćete građane naterati da podnose poreske prijave za svaki posao koji obavljaju i plaćaju porez po stopi koja je propisana po zakonu.
Mi danas imamo situaciju, zbog neregulisanog stanja u poreskoj oblasti, da postoje brojni propusti, manjkavosti i pojave koje su nastale pre svega zbog nemogućnosti države da ozbiljno finansira određene oblasti, a tu pre svega mislim na prosvetu, zdravstvo, pravosuđe i funkciju državne uprave, posebno na kontrolnu funkciju državne uprave. U ovom periodu, zadnjih pet-šest meseci, dobili smo jedno šest-sedam kojekakvih komisija koje će se baviti tzv. strateškim pitanjima u tim oblastima, pre svega u borbi protiv korupcije i mita, protiv morala ili nemorala itd. Znači, po raznim pitanjima, ali nismo dobili način kako da se to prekine. Prekida se poreskom politikom i jedini način je poreska politika i kontrola kod jednog organa.
Vi danas imate pred državom sedam kontrolnih funkcija u toj oblasti; ako uzmemo i funkcije pravosuđa, to je onda već devet funkcija. Prema tome, pošto nema ozbiljne saradnje u tome (iako postoji priča da postoji saradnja, ja mislim da ne postoji, posebno u organima ove kontrole), prosto je nemoguće onda ostvarivati pravu funkciju.
Kada govorim o delu koji se tiče nasilja nad pripadnikom drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice, prosto stičem utisak da je ovaj član opredeljen za srpski narod. Prosto je neverovatno da u ovom momentu imamo takvu tendenciju, iako je poznato da u zadnjih 10 godina nije bilo etničkog nasilja u Srbiji od strane pripadnika srpskog naroda ni nad jednim pripadnikom nacionalne manjine i druge verske grupe, da ovde dobijamo jedan član koji mene navodi na tu činjenicu da prosto upozoravamo pripadnike naroda da vode računa kako se ponašaju.
Beograd je multikonfesionalni grad sa pripadnicima raznih naroda i narodnosti i nikada ga nije odlikovala takva vrsta nasilja. Ostajalo je uvek pred građanima da se opredele kako će da žive sa svojim komšijama i Beograd je karakterističan primer po tome, a ja mogu reći i Autonomna Pokrajina Vojvodina svakako.
Bili smo svedoci u zadnjih 10 godina stalnog nasilja, od ubistava do iseljavanja, pretnji i ucena, i danas imamo na terenu tri opštine dole u južnoj Srbiji, Bujanovac, Preševo i Medveđu, odakle se Srbi masovno iseljavaju. Kako to sprečiti? To je jedan od oblika nasilja. Da li smo primenili koju državnu meru da sprečimo te oblike nasilja nad građanima srpske narodnosti na tom prostoru? Nismo, iako smo sa ove govornice u više navrata o tome govorili i pokušavali da nešto kažemo.
Da se vratim na ovu priču o korupciji. Ona će postojati u svakom društvu i postoji. Nije srpsko društvo specifično kao kategorija. Samo pitanje je - kako se borimo protiv toga. Ne možemo se boriti apelima, već jasnom državnom kontrolom, a kontrola može nastati tako što ćemo državne organe, koji se pre svega bave poreskim zakonodavstvom, podići na najviši mogući evropski nivo.
Evropu odlikuju, onu o kojoj vi pričate, kontrolni organi sažeti u jednoj službi koja se zove finansijska policija. Ne postoji sedam ili osam paralelnih organa, sa svim ovlašćenjima, u primeni propisa. Najznačajniji organi su republičke, odnosno uprave prihoda sa jasnim i temeljnim zadacima na naplati poreskih obaveza i poštovanju poreskih propisa. Zato nam je neophodno realno poresko oporezivanje. Ono će samo zaustaviti značajne priče o korupciji i naterati građane da plate svoje obaveze.
Nije problem za državu ako neko treba da plati 200 dinara ili 2.000 dinara poreza, problem je onaj ko treba da plati 200 miliona. Tu su izvori i tu su evidentne priče. Nemojte više pričati o borbi protiv korupcije. Pričajte o borbi protiv sive ekonomije, jer ćete se onda naći na terenu jake srpske države. Na svaki drugi način ovo je samo mešanje teza i nikakva realizacija u interesu građana i države. Hvala lepo.