Poštovana gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ima smisao zato što nisu raščišćena neka prethodna pitanja. Ta pitanja predstavljaju niz koji se tiče opstanka Savezne Republike Jugoslavije: kako će se finansirati Vojska Jugoslavije u narednom periodu, kakvo nam je to međunarodno okruženje u ovom momentu, koliko smo mi ekonomsko stabilni i koliko smo uopšte u mogućnosti da ukidamo ovu vrstu poreza.

Ima još jedna stvar, ova stopa od 3% uvedena je iz razloga da se štete nastale tokom agresije delimično saniraju, ali i da se nađe način da se pomogne Vojsci Jugoslavije u vanrednim okolnostima; da se isprati tok događaja, a iza toga saniraju, štete nastale na vojnim objektima i isprave sve one nelogičnosti koje su nastale u tom periodu.

Bez obzira što u ovom momentu prestaje da važi jednokratna uredba koja je imala ograničen rok trajanja, možda je trebalo očekivati od Vlade jedno suptilnije objašnjenje, jer šta se događa sa ratnim štetama, hoće li neko u ovoj zemlji pitati za ratnu štetu i šta znači izjava potpredsednika Savezne vlade, gospodina Labusa, koji kaže - oni ne smatraju da su krivi, ni mi ne smatramo da su krivi. Onda ostaje da jedino bude kriv ovaj narod.

Ja bih da reklamiram povredu Poslovnika, s obzirom da je prekršen član 146, gde Narodna skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova Predloga zakona.
Narodni poslanik iz poslaničke grupe SPS Marko Ćulibrk je podneo amandman na član 2. i uopšte mu nije pružena mogućnost da obrazloži svoj amandman. Mislim da je ovde direktno prekršen Poslovnik. Bez obzira na treću verziju, javio se za reč, jer dok vi gospodo čitate novine on treba svima pojedinačno da se javi kako bi mogao da dobije reč.
Prema tome, pored toga što se beži od rasprave o amandmanima, mi smo izbegli raspravu i na odborima. Na Odboru za finansije uopšte nismo razgovarali o ovim amandmanima, iako je on matični odbor. Doduše, vi ste uveli poslovničku mogućnost da može i bez toga. Mislim da je uobičajena stvar da se sve to razmotri na nadležnim odborima, a oni su upravo formirani radi toga da bi narodni poslanici, odnosno odbori rekli šta misle. Mi ovde radimo bez mišljenja odbora o amandmanima, bez mišljenja Vlade o amandmanima, a sada nećemo da damo narodnim poslanicima pravo da obrazlažu svoje amandmane. Gospodo, zaključajte i mi idemo kući, ako se žurite.

Kao i prethodni amandman SRS i ovaj amandman se osvrnuo na ono što je velika stavka u budžetu svakog domaćinstva i predstavlja zaista značajan izdatak. To su: oprema i hrana za novorođenčad, pelene, dečija odeća i obuća i sve ono što predstavlja jedan značajan trošak, plus školski pribor itd. Kad na to dodamo rast komunalnih usluga u prošloj godini, kad dodamo povećane školarine na početku ove godine i kada sve to sastavimo zajedno, to su vrlo visoke stavke na budžet svakog prosečnog domaćinstva u Srbiji.
Želja predlagača amandmana i ove poslaničke grupe je bila da malo pomognemo budžetu svakog porodičnog domaćinstva, da pomognemo građanima ovim rasterećenjem, zato što su plate u Srbiji jako niske. Juče sam rekao da ta takozvana bruto zarada, kada od nje odbijemo topli obrok, regres koji je nakada postojao i troškove putovanja, dođemo na iznos koji je oko 150 maraka, znači oko 4.500 dinara. To je prosečna plata u Srbiji. Možete vi to zvati 6.000 dinara ili 200 maraka, to nije to. Bez ovih dodataka, to je ovo. Prema tome, sa ovom bruto zaradom smo napravili zamenu teze o plati.
Mislim da, kao i prethodni amandman, ovaj amandman govori o porodici, o domaćinstvu, o onome o čemu svi imamo upisano nekoliko rečenica u svojim programima političkih partija. Kada idemo u izbornu kampanju pokušavamo da dođemo do svakog domaćinstva, u želji da ti građani Srbije glasaju za nas, a očigledno je kad dođemo ovde u Skupštinu, mnogo toga se zaboravi. Mi nismo zaboravili na te činjenice i želja nam je da i vi shvatite da je najveći temelj ovog društva ipak porodica. Ova rasterećenja upravo treba da se tiču svakog prosečnog porodičnog domaćinstva.
Kada ste juče sa ove govornice rekli da je industrijska proizvodnja nula, da je na niskim granama, da je pitanje kako će biti u narednoj godini, valjda je imalo smisla, kada usvajamo ove amandmane, da proširimo listu. Složio bih se čak i sa mnogo većim proširenjem nego što je ovo što je predloženo od strane naših narodnih poslanika ili što je predloženo u prethodnom amandmanu.

Moram da kažem da nemam ništa protiv što je usvojen amandman gde je pomenuto ogrevno drvo, ali, pored električne energije, postoje takođe i alternativni izvori koji nisu samo drvo.
Mislim da ovde postoji apsolutno parcijalan pristup i mi se slažemo da i drva budu tretirana na ovaj način. Međutim, ovde je istaknut jedan drugi problem. Mislim da su i "Srbijašume" i svi drugi koji se bave proizvodnjom drva u teškom položaju, zato što je prisutna izuzetno visoka divlja seča šuma. Nije ona produkt nikakvog vremena, već je tradicionalno ukorenjena u našim prostorima, dešava se dugi niz godina i mislim da se sada najviše dešava, jer je cena električne energije oterala veliki broj građana da pređe na drva. Cena drveta, kao jednog od osnovnih artikala za grejanje je visoka.
Pitam da li će "Srbijašume", kada su oslobođene poreza na promet u ovoj oblasti, izaći sa svojom ponudom, koja će biti značajno niža od sivog tržišta i onoga što se dešava na pijacama, da li će građani Srbije biti u prilici da po nižim cenama od onih koje su pijačne kupuju drva od proizvođača, kao što su "Srbijašume" i ostali.
Naravno, kada govorim o tome, šta je sa onima koji se greju na gas. Preko 700.000 ljudi u Srbiji se greje na gas. Šta je sa njima. Predlažem da ovde Vlada napravi jedan vid parcijalnog pristupa. Da napravi jedan pravi prikaz i pošto se bavi analitikom u više oblasti, da i u ovoj oblasti sagleda kompletnu situaciju i da izanalizira stanje, da sagleda platežnu mogućnost građana u ovoj oblasti. Ako "Srbijašume" rade u ovoj situaciji ispravno, onda ćemo verovatno u narednom periodu imati jednu bolju situaciju. Znači, mi nismo protiv toga da se i ovo uradi, ali smo saglasni da se sagleda kompletna situacija i da se u svakoj od tih oblasti učini sve što je neophodno da bi građani imali isti tretman. Hvala.

Mišljenje poslaničke grupe SPS-a je takođe bez obzira što nema ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije, da ovo upravo treba da pripadne onom delu koji se tiče poslova zdravstva i upravo ministru koji je nadležan za to, a po pribavljenom mišljenju lekarske i farmaceutske komore.

I ovaj amandman ima zaista puno smisla iz više razloga. Ovde je rečeno da su lekarska i farmaceutska komora određeni lobi. U širem smislu može to da se tako i kaže, ali rekao bih, pre svega stručni lobi i stručni ljudi koji znaju šta treba raditi u ovoj oblasti.

Moram još nešto da kažem - samo lekari u ovoj državi su na platama tamo gde jesu, za razliku od vozača u farmaceutskim kućama i zaposlenih u farmaceutskim kućama, gde su zaista plate ovih nižih zaposlenih, bar portira, svedene na nivo lekarske zarade.

Prema tome, i u toj oblasti ništa se značajno nije promenilo, iako nemamo ni ministra, koji treba da vodi računa oko toga. U naše vreme mnogo se galamilo i na sam termin da postoji ministar, a sada to što ga nema, nikome nije ni važno i nije ni bitno, funkcioniše kako funkcioniše, a ne funkcioniše gotovo nikako.

Znači, kada kažete da nema ministra, onda nam ne trebaju ni ministarstva, a ni ministri nadležni za ova pitanja. Kod vas sve može, ali ne mislim da ministar finansija bolje zna od ministra zdravlja, a opet ovaj, u saglasnosti lekarske i farmaceutske komore, koja su to ortotička i protetička sredstva, koja su neophodna i koja treba da budu oslobođena i gde treba da se napravi lista za oslobođenje kad je u pitanju ova oblast.

Upravo je to njihov deo i resor. Ovaj amandman ima puno smisla i poslanička grupa SPS će ga podržati.

Moram da kažem da poslanička grupa Socijalističke partije neće podržati ovaj predlog zakona zato što, bez obzira što oslobađa svega nekoliko proizvoda i kada se oslobode od poreza na promet, cene tih proizvoda će biti i dalje izuzetno visoke i neće se značajno osetiti poboljšanje u kućnom budžetu građana.
Kada se govori o segmentu oslobođenja trebalo je zaista sagledati ceo set oslobođenja koja se tiču porodičnog budžeta građana i koja će zaista u ovom momentu pomoći građanima Srbije. Ovakve kozmetičke promene ne omogućavaju građanima da bolje žive, iako su svi novinski stupci danas puni priče da će građanima Srbije biti bolje kada se usvoje izmene Zakona o porezu na promet. To nije tačno i ne stoji, jer mnogo toga i dalje ostaje kao opterećenje na drugim delovima i otežavanje za budžet građana. Naravno, ako je sledeća tačka dnevnog reda budžet kako ćete objasniti građanima, ako je budžet prošle godine bio 129 milijardi, a sada je za 103 milijarde uvećan, iz koje to vrste prihoda će biti napunjen kada industrija u Srbiji slabo radi i ne mislite valjda da su donacije jedina stvar čime treba da se bavimo u ovoj državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, želja poslanika SPS-a je bila da se uvede realno opterećenje kada je u pitanju povećanje akcize na motorno ulje i dizel gorivo, iz prostog razloga što se mi nalazimo u takvoj ekonomskoj situaciji da nerealna opterećenja ne mogu a da ne dovedu do povećanja cena.
Mi smo ovih dana imali jedno povećanje cena derivata nafte od 5 dinara. Sada imamo uvećanje akciza u iznosu od 8 dinara po litru. Prosto je neverovanto kako će proizvođači, odnosno prodavci pronaći svoju računicu, iako znamo da je ranijom odlukom Vlade ostavljeno prodavcima tri dinara po litri kao njihova marža.
Ako sada imamo povećanje cene od 5 dinara i povećanje akcize od 8 dinara, će doći do toga da im se i ona marža koja je ranije postojala definitivno izbriše. Znači, po meni, može se na neki veštački način, za jedno kraće vreme, držati situacija bez uvećanja cena, a mislim da ćemo u naredna dva meseca apsolutno imati uvećanje cena nafte i naftinih derivata.
Da ne bude da je Socijalistička partija protiv svega. Nije tačno. Mi se zalažemo za uvođenje dinara koji će biti uložen u puteve, samo realnog dinara, dinara koji mogu da plate građani. Jer, ovo se i dalje preliva na potrošače, na građanina koji navodno ima platu od 200 maraka. E, pa nema platu od 200 maraka i ne može da plati ovu novu cenu. Jer, on plaća evropsku cenu, a vozi srpski auto, vozi auto star devet ili deset godina. Prema tome, moramo voditi računa da li građani to mogu da plate. Ponovo kažem, ni ovu cenu ne mogu da plate, a da li će onu drugu, to je zaista relativno pitanje.
Prema tome, amandman ima puno smisla, on govori i o uvećanju rasta cena na malo prema poslednjem zvanično objavljenom podatku. To je 38,5% i mi predlažemo da cena po litru benzina bude 13,85 dinara, a za naftu i naftne derivate 9,60.

Poslanička grupa SPS-a je svojim amandmanom pokazala da je za uvećanje cena akciza i za preraspodelu sredstava, kako je predlagač i objasnio. Znači, mi se zalažemo da zdravstvo, odnosno prosveta,         dobiju sredstva od ovoga, kako je predviđeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Međutim, moramo da kažemo da je predloženi nivo drastično otišao od prosečnog rasta cena na malo u zadnjem kvartalu i cenimo da bi već ovo uvećanje podiglo cene cigareta na domaćem tržištu značajno. Bez obzira što to posmatramo na određeni način i o cigaretama se izjašnjavamo kao o nužnom zlu, znamo da mnogi građani Srbije konzumiraju cigarete i da smo mi jedno visoko potrošačko tržište kad su u pitanju cigarete.
Takođe, kad smo razgovarali pre neki dan o famoznom anketnom odboru, konstatovano je da se potrošnja cigareta u Srbiji meri milionima, odnosno milijardama maraka na domaćem tržištu. Smatramo da bi i ovaj nivo povećanja, znači, od 38,5 akcize, kako je rekao moj prethodnik, bio dovoljan za obezbeđenje ovog nivoa sredstava.
U protivnom, mislimo da ovo povećanje u sebi krije određene rezerve i da se ovde predlagač nije do kraja izjasnio u smislu da li je to milijarda ili nešto više od milijarde. Mi mislimo da je više od milijarde i pretpostavljavamo da ta sredstva Vlada, odnosno predlagač, Ministarstvo finansija i ekonomije, nije pokazalo javnosti.
Prema tome, mislimo da će ovaj nivo biti dovoljan da se ostvari milijarda, o kojoj se ovde razgovaralo. Hvala lepo.

Samo jedna rečenica, da ne bude nedoumice, zašto se Socijalistička partija zalaže za uvećanje cena akciza. Razlog je vrlo prost, od Vlade smo čuli da su sredstva namenjena zdravstvu i prosveti. Mislimo da je nivo onoga što smo mi predložili sasvim dovoljan, takođe mislimo da ima i prostora za ovaj nivo povećanja, ali on mora da bude u skladu sa platežnom moći stanovništva.

Poštovana gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, pred sobom bi trebalo da imamo ekonomsku politiku za 2002. godinu. Naravno da smo čuli neka obrazloženja. Kada neko nešto radi, on to nešto dobro i uradi. Međutim,  moram da kažem ono šta mi mislimo o prošloj godini, šta mislimo o Predlogu budžeta za ovu godinu i šta je stav Socijalističke partije po ovom pitanju.
Molim vas da umirite poslanike.
Nisam čuo nijednu reč, iako sam pažljivo slušao (skoro 60 minuta) obrazlaganje budžeta, da je neko pomenuo industrijsku proizvodnju, rast industrijske proizvodnje, otvaranje novih kapaciteta, zapošljavanje mladih. Ima u budžetu jedna stavka, zove se prekvalifikacija radne snage, znači, to nije otvaranje novih radnih mesta. To se verovatno odnosi na zatvaranje radnih mesta i pokušaj da se nešto od toga što će biti zatvoreno prekvalifikuje i zaposli. Znači, u celom satu obrazlaganja ekonomske politike za narednu godinu, termin "industrijska proizvodnja" nije pomenut.
Kada govorimo o industrijskoj proizvodnji, ministar Đelić je rekao da će od prodaje cementara biti pokriven deo budžetskog deficita. Znači, nije rečeno, iako smo pažljivo slušali ministra Vlahovića kad je obrazlagao Predlog zakona o privatizaciji, da će prvo ta sredstva biti korišćena kao obrtna sredstva za podsticaj razvoja u industrijskoj proizvodnji, da će nam služiti kao osnova za otvaranje novih kapaciteta, da će najveći deo sredstava biti lociran u opštine u kojima se nalaze sedišta onih preduzeća čija je privatizacija završena i od kojih je država Srbija ubrala neki dolar, odnosno marku.
Dakle, tražim, u ime SPS-a i u ime poslaničke grupe SPS-a, odgovore na ova najvažnija pitanja. To su pitanja ekonomske politike za 2002. godinu.
Kada uporedimo ciljeve ekonomske politike u 2002. godini, o kojima je govorio ministar Đelić, a to su - očuvanje stabilnosti, inflacija od svega 20%, kako možemo uopšte to napisati i o tome govoriti, kada ništa nismo rekli o industrijskoj proizvodnji, o rastu industrijske proizvodnje, i kako ćemo uopšte obezbediti rast ličnih dohodaka o kojem se ovde govorilo, a on se pominje negde u iznosu od 4 do 19%.
Naravno, sledeća stavka u cilju ekonomske politike je poboljšanje životnog standarda. Naravno, da poboljšanje životnog standarda može doći samo onda ako ovi prethodni ciljevi budu ispunjeni. Znači, ne možemo fingirati poboljšanje životnog standarda kvazimerama, a to su ove mere o kojima se ovde obrazlagalo.
Znači, nećemo imati umereni rast plata. I danas sam, u toku prepodnevne rasprave, nekoliko puta rekao da bruto plata ne odslikava realnu platu, neto platu, neto prihod zaposlenog radnika. Ona ipak nije dvesta maraka, dosta je niža od toga, iako je 200 maraka, za 200 maraka ne možete da kupite ono što ste mogli kupiti prošle godine za 200 maraka. Ne možete da kupite ni za 10 maraka ono što ste mogli da kupite ranije.
Šta će nam doneti restrukturiranje preduzeća i banaka - kad smo govorili o bankama, danas sam pročitao podatak da u Hrvatskoj ovih dana nemamo ni jednu jedinu nacionalnu banku. Naša predviđanja su da će se do kraja 2002. godine takođe u Srbiji desiti ista ili slična situacija - nećemo imati nijednu nacionalnu banku, nijednu banku koja će štititi nacionalnu privredu, industriju i razvoj, kreditirati domaću proizvodnju, koja će podsticati izvoz.
Nema podsticaja izvoza iz domaće privrede, i u ovom momentu deficiti Srbije u industriji su izuzetno visoki. Ako samo pomenem podatak da smo u ovoj godini u razmeni sa Slovenijom, koja je iznosila 200 miliona maraka, imali platni deficit od 167 miliona, znači, iz Srbije je izvezeno robe u iznosu od 37 miliona. Kada bismo još pogledali strukturu te robe, onda bismo lako zaključili da je pretežni deo u toj robnoj razmeni poluproizvod, polufabrikat, a malo je gotovog proizvoda.
Znači, nastavlja se priča iz one bivše Jugoslavije - isto stanje, ista meta, isto odstojanje. A onda, prema nama dolaze tzv. visokokvalitetne robe; centar Beograda je prepun i radnji, i prodavnica i mogućnosti da kupite te robe. Znači,uvozni lobi je u Srbiji značajno ojačao. Ako se ima u vidu ukupna razmena u ovoj godini, ako smo imali stagnaciju industrijske proizvodnje, rast uvoza, i to značajan rast uvoza u Srbiji, gubitke u srpskoj privredi koji su i veći i značajniji, prosto se pitam - na koji način ćemo rast budžeta, za nekih 100 milijardi, uspeti da pokrijemo iz realnih prihoda države.
Koji će to biti realni prihodi? I, molim vas, nemojte samo da pominjemo donacije. Više bih voleo da pomenemo rast društvenog proizvoda, rast industrijske proizvodnje od 5% ili 6%, ali da je to realni rast proizvodnje, iz koga ćemo pokrivati i imati prihode kao država Srbija, nego da pokrivamo trajnim donacijama ili drugim deficitima, ili kreditima.
Zanima me, u ime SPS-a, jer ovih dana smo razgovarali o tome - da li ova vlada ima nameru da zaštiti domaći bankarski sistem, da sačuva neku domaću banku, koja će biti temelj razvoja srpske privrede i na koju će se srpska privreda moći osloniti? Znači, da bude domaći oslonac. Ima li namere da se bilo koja banka u Srbiji sačuva? Pošto je trend takav , prosto ne mogu da shvatim, i mislim da bi bilo dobro, i ako postoji u Ustavu pravo da se osnuje Narodna banka Srbije, da se neko pametan seti i krene u osnivanje Narodne banke Srbije, jer izgleda nećemo moći drugačije sačuvati srpsku privredu u ovom momentu.
Šta je odslikalo ovu godinu - ovu godinu je odslikala velika nestabilnost, žestoki napadi na SPS, priča kako je ona kriminalna organizacija. Iako se nalazimo u vremenu kada više od godinu dana nismo na vlasti možemo da konstatujemo da je korupcija u društvu i dalje na visokom nivou, da su tokovi šverca u ovoj državi pojačani, i postoje i dalje, da na tom planu nisu urađene korenite i brze promene, .... bivši predsednik države Srbije, Slobodan Milošević, je izručen Hagu na neustavan način.
Brojni ljudi u SPS-u nalaze se na kojekakvim kvazioptužnicama, vrše se razne represije prema ljudima u SPS-u, a sve sa razlozima da se opravda neka buduća politika ili očuvanje tendencije rasta.
SPS traži od ove vlade trajnu odgovornost i ozbiljnost, ka očuvanju srpske privrede, ka očuvanju srpskog bankarskog sistema, ka očuvanju interesa, nacionalnog interesa srpskog naroda, ka očuvanju dostojanstva srpskog naroda, i naravno, najviše traži od ove vlade borbu protiv kriminala, traži da na svaki način položi račune ovom narodu, a ako ne može, tražimo da se raspišu vanredni izbori i da se na narednim izborima izjasni narod za koga je. Hvala lepo.

Poštovana gospodo, poštovani narodni poslanici, nalazimo se na kraju fiskalne, poslovne i kalendarske godine, koja je bila obeležena raznoraznim događanjima.
Mislim da se pred nama nalazi kozmetička prevara - mislim tu na zakon o akcizama i zakon o porezu na promet.
Da bismo ovo shvatili ozbiljno moramo reći neke činjenice; mislim da je to i sam ministar priznao u svojoj uvodnoj reči da je industrijska proizvodnja u Srbiji nula, a statističari su rekli da je niža za 28%.
Ako razmotrimo ova dva propisa, možemo da vidimo da tamo gde je reč o svežoj hrani, o voću i povrću, odnosno mesu i svežim jajima , imamo neku proizvodnju , dok je sve ovo ostalo - uvoz i novi namet. I imaćemo i dalje rast cena zbog izmene akciza. I što se tiče cigareta i tu ćemo opet imati neki porast cena.
Kad sam pomenuo porast cena, mislio sam na ogroman rast cena u oblasti komunalnih i i infrastrukturnih usluga. Samo je cena struje povećana za 3 do 5 puta. Uzmite prosečno domaćinstvo - koliko je ono plaćalo struju prošle godine, a koliko sada po novom računu koje je dobilo pre nekoliko dana.
Ranije smo govorili da ne treba oporezivati meso, mesne prerađevine itd, a sada se hoće ovde prikazati stvari kao da su se tu zabeležila nekakva dostignuća.
Vi navodite da se time popravlja stanje u budžetu. Ne može se stanje u budžetu popravljati kada je industrijska proizvodnja u padu, kad imamo isto tako nepovoljnu situaciju i što se tiče rada naših seljaka. Kaže se da je tu bio rast 20% i da je to bio jedini izvor prihoda. To je nešto popravilo stanje u privredu. Danas, kada govorimo o poboljšanju životnog standarda, odgovarajuća povećanja koja se tu predviđaju neće se značajnije odraziti na poboljšanje tog standarda, jer smo mi već došli dotle da veliki deo stanovništva ipak ne može da kupuje tako lako ni sveže meso, a da ne govorim o drugim vrstama hrane, voću, povrću itd.
Mislim da nam je životni standard dosta opao. Uostalom, videćemo kakva nam je realna situacija kad budemo prekrajali završni račun. Još sada možemo računati na neka sredstva od privatizacije, a kada presuše ti izvori.
Rečeno je da tu nema rizika. I te kako ima rizika, posebno za prosečno domaćinstvo, kad je reč o devalvaciji. I ta devalvacija je cenovna i značajno utiče na rast cena u raznim oblastima. Prema tome, ne može se govoriti da nije bilo devalvacije. Jer, ako je nešto vredelo 10 maraka prošle godine, sada to košta 20 maraka - 25 maraka.
Znači, značajno je porasla cena mnogih proizvoda i to morate priznati. Malo se šta priznaje i javnost ne može da sazna ništa preko televizijie jer nemogu radikali na televiziju, ne možemo mi na televiziju, pa prema tome ne možemo javnosti reći ništa od svega ovoga, sem za ovom govornicom.
Mislim da bi trebalo da govorimo o činjenicama . A činjenice govore da mi još nismo nikakvo atraktivno područje za investicije.
Što se tiče prosečnih plata, kaže se da one iznose oko 200 maraka. A kada se radi o 300 maraka, onda treba znati da je tu i naknada za topli obrok. U stvari, ako se sve to realno izrazi, onda dolazimo do zaključka da neto plata iznosi samo 150 maraka. Prema tome, moramo realno da priznamo neke činjenice.
Naravno, na kraju ovo neće pomoći značajnije ni jednoj ni drugoj činjenici. Prošle godine smo upozorili na neke činjenice, a to se odnosi na solidarnu stambenu gradnju. O solidarno - stambenoj gradnji smo ovde govorili više puta, svi smo imali značajne amandmane o toj oblasti. Ona je stala.
Ovde je rečeno da ćemo imati mogućnosti da se kreditiramo za stambenu izgradnju, a ja pitam kod koga? Da li kod ovih stranih banaka koje su takozvane domaće banke, moraju da polože depozit od pet miliona dolara, a nikakvim sredstvima iz inostranstva ne garantuju za ono što ovde rade.
Prema tome, kada uporedimo neke činjenice i vratimo se na jednu osnovnu, na privredni rast - još smo u nekoj fazi donacija, industrijska proizvodnja značajno je pala i na to upozoravaju svi, ozbiljni ekonomski analitičari. Ovih dana u jednom većem delu srpske privrede desila su se havarijska isključenja struje, po tom osnovu su nastale štete koje se mogu meriti milionima maraka jer su stradale visoke peći, od ovoga što se dešavalo i od mrazeva.
Gospodo, da vas upozorim da kada govorite o rastu, morate malo govoriti i o padu u nekim oblastima. Posebno, kada govorite o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet, govorite više o svemu drugom nego o onome što je predmet i tačka ovog dnevnog reda.
Moram da kažem da će ovo u većoj meri pojačati prodaju na pijacama, bežanje iz redovnih tokova i sigurno ćemo imati još veće ekstraprofite od švercera duvana i švercera cigareta. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave, koja se vodila o ovim kozmetičkim promenama zakona o porezu na promet i akcizama, možemo da konstatujemo da se ništa značajno, niti u smislu olakšica, niti u smislu poboljšanja, neće desiti u narednoj fiskalnoj godini, iako su najavljene ove promene, koje će navodno omogućiti bolji položaj stanovništva, tako što će se smanjiti cena mesa, mesnih prerađevina, voća i povrća i svežih jaja - to neće značajno uticati na socijalno-ekonomski položaj stanovništva, tj. neće uticati na poboljšanje kupovne moći stanovništva.

Jer, ako smo konstatovali da je industrijska proizvodnja gotovo na nuli, odnosno da je u padu i da se ne vidi kako će doći do rasta, uz stalna obećanja - ako dođu donacije ili ako nešto prodamo od srpske privrede, onda ćemo moći da ulažemo neke pare u obrtna sredstva, onda ćemo imati nekakav zamajac u toj oblasti, pa tek onda možemo očekivati rast društvenog standarda, odnosno porast plata za nekih 10-15%, a ovamo, najavljujemo inflaciju koja će biti na nivou nekih 20%.

To znači opet realan pad ličnih dohodaka za nekih 30-40%. Imamo najavu rasta cena u oblasti komunalnih usluga. Znači opet će nam otići i grejanje, i struja, i ostale komunalne usluge u narednoj godini. Mislim da kroz ovu kozmetiku koja se uvodi u ova dva propisa, neće doći do poboljšanja onogo što se ovde potenciralo, a to je bolji život građana Srbije i društveni standard.

I ne vidim da će se ovim nešto popraviti kupovna moć stanovništva. Jer proizvođači hrane i ovih ostalih proizvoda, koji se uglavnom prodaju na pijaci, nalaze se u tzv. izdvojenoj sferi, mimo poreskog zahvatanja, pošto sve ono što se prodaje na pijacama, to je mimo poreske sfere i uglavnom nema nekog značajnog efekta, iako je bilo najava da će se i na pijaci uvesti registar-kasa. Mislim da je to u ovom momentu gotovo nemoguće, jer na pijacama se prodaje sve i svašta, od pravih poljoprivrednih proizvoda do raznorazne švercovane robe.

Mislim da na pijaci niko ne trguje zato što obožava pijacu, već zato što hoće da dođe do gotovog dinara i zato što mu se tu pruža prilika da na taj način proda svoju robu.

Ova kozmetika i ova rasprava, koju ceo dan vodimo, na ovaj, rekao bih, neposlovnički način, sa potrebom da do kraja ove godine napravimo ovu promenu propisa, neće popraviti stanje u državi, a pogotovu neće poboljšati stabilnost privrednog sistema ove države.

Mislimo da bez obzira što je rast akciza na cigaretama značajan, to neće popraviti finansijsko stanje u budžetu, već će verovatno popraviti finansije onih koji se nalaze u sivoj zoni, onih koji se bave švercom cigareta i onih koji kontrolišu šverc cigareta.

I definitivno smatramo da ovo više njima odgovara, nego što će država značajno dobiti efekte u ovoj oblasti. Evo, to se ovde vidi iz procene efekata promena u poreskom sistemu u prihodima za 2002. godinu. Znači, povećanje ukupne mase sredstava koja se očekuje i njeno ostvarenje u narednoj godini, je negde oko 6 milijardi i 480 miliona.

To nije značajna stavka i ne predstavlja cifru za koju ćemo moći očekivati, niti možemo očekivati na ovaj način ove efekte o kojima se ovde, sa ove govornice, pokušava nešto reći (to je strana 9. u obrazloženju).

Prema tome, mislim da i ovi efekti smanjenja (ne govorim o smanjenjima kada se govori o oslobođenjima kod poreza na promet i kod proizvodnje lekova - za jednu milijardu i kod prehrambenih proizvoda - za dve milijarde) neće stvoriti značajniji balans, niti će pomoći da se kupovna moć stanovništva popravi.

Nisam demantovao sa ove govornice kada je govoreno da su nam realno porasli lični dohoci, da su oni pomogli da se poboljša kupovna moć stanovništva; i nije dokazano da su plate 200 maraka; i dalje mislim da su one 150 maraka na nivou opšteg proseka.

I ova kozmetička povećanja pred Novu godinu nekih ličnih dohodaka za 5,6 ili 7%, neće popraviti kupovnu moć stanovništva. Prema tome, u oblasti poreza na promet, u oblasti akciza, nastavlja se ista praksa, imamo recesionu politiku i ne očekujem da će se značajnije popraviti rast prihoda u narednoj godini, jer je jasno da je u oblasti sive ekonomije jako puno još stvari, pre svega u onom delu gde su cigarete, gde je alkohol, gde je nafta i gde je kafa.

Znači, sve akcizne robe se značajno nalaze još u sivoj ekonomiji i na tom planu se ništa značajno nije učinilo.

Prema tome, biću protiv Predloga ovog zakona u načela. Ako budu usvojeni amandmani onako kako smo predložili, razgovaraćemo i razmisliti šta ćemo raditi kad se bude razmatrao zakon u pojedinostima.

Gospodo narodni poslanici, SPS se zalaže bezuslovno za formiranje anketnog odbora za utvrđivanje, ko proizvodi i vrši promet, jer i na domaćem terenu se delimično proizvode strane cigarete. Imam utisak kada neko stavlja ograde i kaže, ako ovaj anketni odbor izgleda ovako, znači stavlja uslov kako on treba da izgleda, da je automatski protiv formiranja anketnog odbora. Kaže Bogdanović, vi koji ste krali. Bogdanoviću, za razliku od vas, uopšte nemam svoju privatnu firmu (Nenad Bogdanović, sa mesta: Nemam ni ja.), živim od svoje plate i nikada nisam imao privatnu firmu. Prema tome, apsolutno se zalažem da se formira ovaj anketni odbor i da utvrdi brojne činjenice.
Koje činjenice? Vrlo je važno, gotovo sudbonosno važno i zbog ove države, jer pominju se brojne činjenice. Među prvima, da se godišnje na području Srbije potroši odnosno kupi stranih cigareta u vrednosti preko milijardu i po maraka. To je samo proizvodnja stranih. Ni domaći proizvođači tu nisu sjajni.
Znači, utvrdićemo sve činjenice. Snaga ovog odbora može da bude izuzetno velika, ako mu ova skupština da ovlašćenje, odbor može da predloži mere državnim organima, Skupština da usvoji te zaključke, da se definitivno jednom krene u borbu protiv šverca cigareta.
Nemam nameru da branim bilo koga u prethodnom periodu, niti SPS, niti ova poslanička grupa ima nameru da brani bilo koga, ko se bavio tim sumnjivim radnjama, jer je definitivno oštetio državu Srbiju i građane Srbije.
A, stalo nam je da se definitivno utvrdi - ko su nosioci procesa, ko su nosioci organizovanog kriminala u toj oblasti i ko su najveći utajivači poreza u toj oblasti? Naravno, ako ne budemo deklarativno sa ove govornice postavljali uslove, ako deklarativno ne budemo tražili jedni od drugih još neki razlog da utvrdimo te činjenice.
I naravno, da ne formiramo kojekakve kvazisavete za borbu protiv korupcije, od nekih saveta staraca, koji nikada u svom životu nisu znali, a nisu ni mogli, niti umeju da rade taj posao.
Šta je bitno u radu tog odbora - bitno je utvrditi spisak preduzeća u Srbiji koja su ovlašćena da se bave prometom duvana; spisak fri šopova koji u svojim radnjama mogu da se bave proizvodnjom duvana; spisak onih koji se bave uvozom papira za cigarete, koji se bave uvozom fermenata i svega onoga što je neophodno za proizvodnju cigareta; saradnju između domaćih firmi; ko su ovlašćeni špediteri, koji u toj oblasti vrše prevoz dokumenata i papira. Neće onda biti nikakav problem za bilo koga od poslaničkih grupa, a mislim ni za Vladu Republike Srbije, niti bilo koga drugog, ni za Saveznu vladu naravno, ako dođemo do toga - koji su to tokovi?
I, to je u mogućnosti odbora, po mom mišljenju, da dođemo do toga - koji su to tokovi, iz kojih centara dolazi, gde se distribuira, koji su to načini kako se vrši taj kvaziposao i koliki su gubici države Srbije, odnosno SRJ u toj oblasti?
Mislim da nam je to mnogo važnije od neke pomoći koju ćemo dobiti od 15-tak miliona maraka ili 15-tak miliona dolara. I, onda ćemo sigurno biti po tom osnovu sposobniji i moći, kao država Srbija, da servisiramo obaveze prema zdravstvu, prema prosveti i prema funkcionisanju državne uprave, a bogami i prema privredi.
Kako ti tokovi idu - putem kriza. Mi smo još uvek veoma potentno područje i krizno žarište, preko koga se može lako to raditi, ima ko da rukovodi krizama na ovom području, pošto imamo otcepljene delove teritorije ili naljućene političare u nekim oblastima, koji uvek imaju određene ultimatume.
Nije tajna da se to godinama radilo preko Crne Gore, preko Republike Srpske, a i sada se priča da se to radi preko Kosova i Metohije. Da li se radi ili ne radi, ne znam, ali taj odbor može da utvrdi činjenicu - da li toga ima ili nema. Poznati su podaci da samozvani, doduše registrovani pred zvaničnim državnim organima, špediteri, koji od svega na nekom graničnom prelazu nabave jedan osrednji kontejner i stave dva do tri službenika, prometnu ili zarade godišnje od 500.000 do 1.000.000 maraka.
Šta li je to ili šta li je ono što se ne vidi i što se napravi da bude papir za tranzit? Tek kad država Jugoslavija bude naplatila na ulazu, pa kada šleper bude izlazio iz države, vratila, onda mi nećemo imati problem. Znate, mnogo je papira da smo tranzit u toj oblasti, a u stvari nismo. Nigde nema izlaznog papira za one koji uđu, ali nikada ne izađu sa šleperom cigareta. Pa, tada se bar oduzme šleper, prazan ako ništa drugo.
Prema tome, ne znam, možda ima nevidljivih putovanja po Srbiji, pa pretpostavljam da gospodin Janjić, pošto je davao neke izjave u štampi ovih dana o tome kako nevidljivim avionima putuju, može da objasni i oko šverca cigareta, pošto je tamo u prigraničnom području, kako te stvari funkcionišu.
Naravno, da se vratim na ono što je bitno kod svega ovoga - ako je ova skupština zainteresovana, ali ne deklarativno; i nemojte odavde prosipati prašinu da jesmo za, ali ako, pa stavimo tačku; nema - ako, nego jesmo ili nismo. Ako jesmo, a evo, Milka kaže da i ona jeste, onda ćemo, naravno, mi kao poslanici, koje je birao neki narod i on od nas očekuje da rešimo ta pitanja, biti odgovorni u tom smislu i formirati ovaj anketni odbor. Postoji mogućnost da se on formira i u skladu je sa Poslovnikom o radu ove skupštine.
Znači, uz sve one ograde o kojima se ovde diskutovalo, doći ćemo u situaciju da taj anketni odbor pokrene to pitanje i radi u toj oblasti, donese određene zaključke. Pošto se nalazimo u fazi pripreme budžeta za narednu godinu, a ovim javno kažemo da smo zainteresovani do kraja, bez uslova, da se u toj oblasti sredi stanje, onda svakako očekujemo da i sve poslaničke grupe preduzmu određene mere, usaglase svoje stavove i dođemo do toga da taj odbor počne da radi: da za neko vreme, koje ćemo oročiti ili nećemo, dođemo u situaciju da znamo ko se zaista bavio time; ko se još uvek bavi; da li ima ili nema štete po ovu državu.
Ako ima, onda ti koji su to učinili, moraju da odgovaraju; ili bar da plate za utaju poreza, ako ništa više. Ako ima iz državnih organa, da vidimo koji su, a ako nema, onda javno da kažemo da nema i da podržimo državne organe u borbi protiv toga. Ako ima, da neko odgovara po tom osnovu; i, naravno, ako su van institucija, da ih javno žigošemo i da snose sankcije kako je predviđeno po zakonu. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, znam da je dosadašnja praksa da se amandmani opozicije uglavnom odbiju, ali bih zamolio da obratite pažnju na ovaj amandman iz dva razloga. Obligacioni ugovori, a odnos između poslodavca i zaposlenog ima karakter obligacije, su upravo nešto što funkcioniše u pravnom sistemu, ali kad dođe do poremećaja u obligaciji, spor može da raspravi samo sud. Zadnjim stavom člana 123. rečeno je da je odluka arbitraže konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Imam utisak da se mi vraćamo u vreme komunizma i ona mirovna veća po mesnim zajednicama koja su funkcionisala, a u kojima smo tražili nekakva kvaziporavnanja između ljudi o vrlo važnim pitanjima. Valjda u ovoj državi, ako je pravna i neko se poziva na to da je pravna, postoji sud, sud koji rešava pravne sporove. Ovo nisu neozbiljne stvari.
Naravno, u svakoj od ovih situacija, kada dođe do spora između poslodavca i zaposlenog, uvek je jači poslodavac. Nemojmo gajiti iluziju da će zaposleni pred arbitražom nešto ostvariti. Uostalom, ko formira arbitražu, ko hoće pretežan uticaj u arbitraži, ko hoće da diktira uslove rada arbitraže i, na kraju, ko će da finansira rad arbitraže? Radnici niti mogu, niti imaju para, niti su im plate takve da mogu da odvoje neki deo za finansiranje arbitraže. Znači, finansiraće je poslodavac. Ko plati, taj može i da odlučuje.
Ako ostavimo ovaj stav da ovako funkcioniše, bez sudske zaštite uz sve ove uslove koje sam naveo, onda ćemo doći u nepovoljnu situaciju. Zato sam predložio da se stav 5. čl. 123. briše, a on glasi: "Odluka arbitraže je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog". Nemojmo da verujemo ni poslodavcu ni zaposlenom, verujmo samo sudu, jer očigledno jedino u ovoj državi, ako dođemo u situaciju da postoji pravna država, jedino će sud biti taj koji će donositi konačnu odluku. Nemojmo štititi previše poslodavca. Ovde zaista samo štitimo poslodavca. Dajte da na jednom mestu zaštitimo konačno i radnika.
Moj amandman je da se briše stav 5. Obrazloženje da se navedeni amandman ne prihvati je maliciozno, tendenciozno i nestručno. Molim vas, ako imate argumente protiv ovoga što sam sada izgovorio, onda recite ovde za govornicom zašto je važno da ovaj stav 5. ostane i koji su to razlozi.

Gospodo narodni poslanici, moje kolege narodni poslanici - koji celo pre podne pokušavaju svojim obrazloženjima da ukažu na neke nelogičnosti u Predlogu zakona i potrebu da se ovim amandmanima, u saglasnosti sa onim što je dogovarano sa sindikatima izvrše određene korekcije - rade jedan uzaludan posao koji ću pokušati i ja sada da učinim u naporu da ukažem na neke činjenice, a koje neće da se čuju za ovom govornicom.
Radi se o članu 100. gde se govori o tome kako prestaje zaposlenom radni odnos. Radi se o izmeni tačke 1), u kojoj se govori o gubitku radne sposobnosti. U obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana rečeno je da je predloženo zakonsko rešenje u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima se utvrđuje gubitak radne sposobnosti.
Tačno je da se po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđuje gubitak radne sposobnosti i po tom osnovu se donosi rešenje zaposlenom radniku. Po tom rešenju se utvrđuje da je došlo do trajnog oštećenja radne sposobnosti, odnosno da je došlo do delimičnog oštećenja radne sposobnosti i da radnik više ne može da obavlja poslove na tom radnom mestu.
U Zakonu o radu se kaže - ako je utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti prestaje mu radni odnos. Nema delimičnog, nema trajnog, nego u svakom slučaju gubitka radne sposobnosti zaposlenom radniku prestaje radni odnos. To ne piše ni u jednom evropskom zakonu, ne piše ni u bilo kom drugom zakonodavstvu. Poslodavac u svakom slučaju gubitka radne sposobnosti može zaposlenog radnika da pošalje kući.
Laičko pristupanje u obrazloženjima, na Odboru za rad i boračka pitanja i način kako se odbijaju naši amandmani, dovodi nas u situaciju da je poslodavac apsolutni bog i u ovoj situaciji, kada može zaposlenom radniku lako izreći meru prestanka radnog odnosa. A kada ovo upotpunim sa članom 103, o kojem ćemo kasnije govoriti, gde kaže ako nema potrebna znanja, kako je čovek radio recimo dvadeset i kusur godina i posle svih tih silnih primljenih plata i plaćenih doprinosa neko kaže da on nema potrebna znanja, dok ovamo nema radnu sposobnost, dolazimo u situaciji da zaposleni radnici apsolutno ne mogu da imaju nikakvu odbranu.
Naravno, mogu da povedu radni spor. Taj radni spor u proseku traje od tri do pet godina i za to vreme, pitam, od čega će da živi porodica tog radnika koji je izgubio delimičnu ili trajnu radnu sposobnost, odnosno šta se događa sa tim licima, ako nemamo ni socijalne programe. Ovde se radi o taktici: odbićemo sve ono što je predložila opozicija, što su predložili poslanici Socijalističke partije ili bilo koje druge partije. Ne razumem, ovde se radi o jednoj reči koja ima svoju suštinu i menja celu tačku iz osnova, ali očigledno je da nećemo da se saslušamo do kraja.