Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8195">Dragan Tomić</a>

Govori

Otprilike ću  sumirati ovaj deo rasprave u ovih ne znam ni koliko je minuta prošlo. Moram da kažem da i samo moje učešće govori o samoj apsurdnosti načina kako ćemo u narednom periodu raditi u ovom parlamentu,  uz onemogućavanje narodnih poslanika da govore, da predlažu amandmane, da obrazlažu predloge (i nisu to njihovi predlozi, to su predlozi građana)  jer postoji deo biračkog tela koji je dao pravo tim građanima i garantovao Ustavom ta prava narodnih poslanika da za ovom govornicom mogu da obrazlažu svoje predloge. Mnoge  različite stvari iz različitih krajeva na različit način se mogu tretirati u ovom parlamentu.
Mi se sada nalazimo u momentu kada ćemo mnoga od tih prava definitivno ukinuti, onemogućiti narodne poslanike da prezentiraju ta prava u ovom domu i govoriti o onome u čemu je i najveća suština ovog momenta, a to je kako radi srpska vlada.
Ja sam dao neke amandmane koji se pre svega tiču dela koji govori o privatizaciji. Zašto sam dao te amandmane? Zato što mnogo marketinga ima, kao da reklamiramo "sinalko" kolu, a sa ove strane pričamo o privatizaciji, a nje nigde nema. Ima priče o privatizaciji, ima razgovora o privatizaciji, ima raznoraznih poteza, a rekli smo privatizacija = dolari ili marke za Srbiju, za srpsku privredu, za obrtna sredstva, za zapošljavanje mladih ljudi, za socijalne programe itd.
Ništa od toga nema, i dalje imamo samo priču. Taj odbor za privatizaciju bi trebalo da vrši kontrolu postupka sprovođenja privatizacije. Ja sam bio protiv toga, iz prostog razloga što već imamo Odbor za finansije i u Zakonu o privatizaciji smo rekli da ćemo preko Odbora za finansije vršiti kontrolu postupka sprovođenja privatizacije. Možda je dobro imati i ovaj odbor. Bio sam spreman da povučem taj amandman, međutim, sada nema smisla niti da ga prezentiram, niti da ga povlačim, jer to se više nikoga ne tiče.
Na kraju da kažem da imam utisak da se ovaj dom polako i sve manje tiče šta je u Srbiji, šta je sa građanima Srbije? Zašto rudari u Lazarevcu i po Srbiji štrajkuju? Zašto se za sutra najavljuju demonstracije studenata? Zašto građani ovih dana protestuju? Valjda zato što im je lepo. Možda i što im je ružno ili teško. Mi ovde pričamo o tome kako ćemo između sebe da pričamo i na koji način ćemo da vršimo komunikaciju. Ništa nije dobro. Možda smo promašili temu u ovom zasedanju, mi bi trebalo da pričamo o onome što je zaista tema u Srbiji, o tome kako ćemo dočekati februar, mart, kako ćemo živeti u Srbiji naredne godine? Hoće li biti šta od te privatizacije? Hoće li postojati bankarski sistem u ovoj državi? Hoće li se proizvodnja u Srbiji podići sa 11% na neki viši nivo i hoće li cene ostati makar na ovom nivou koji sada postoji u Srbiji. Naravno, niko te teme neće da nametne ovom parlamentu.
Moram da kažem da mi nećemo učestvovati u glasanju. Na kraju, nemoguće je na ovaj način završiti ovo zasedanje. Samo iz razloga kolegijalnosti saslušaćemo kolege iz Stranke srpskog jedinstva, a posle toga ćemo napustiti ovo zasedanje, jer zaista mislimo da ovo uopšte nema smisla i to je jedini način da se ovo zasedanje bilo kako završi.
Poštovana gospodo narodni poslanici, govoriću o članu 99. Poslovnika, koji je moj prethodnik strašno zloupotrebio.
Upotrebljavajući termin "ko je držao, a ko je klao", ovde se definitivno mislilo o dve poslaničke grupe iz prethodnog perioda, SPS-u i SRS-u.
Način kako se sada, gospodo, obraćate, koje termine upotrebljavate, a pričate o dostojanstvu ove skupštine, o tome kako se dostojanstveno ponašate ovde, kako je ovo demokratski pristup dijalogu, kako će ovaj novi poslovnik uvesti još više demokratije u Srbiju, tako što će oduzeti pravo opoziciji i da govori, i da prisustvuje parlamentu, a posebno da predlaže bilo šta.
Ovo je apsolutna autokratija, obična frazeologija, koja može da izazove aplauze, a ne znači ništa. Pitajte radnike Kolubare i one druge koji danas štrajkuju - da li je to dobro ili nije? Hvala lepo.
Poštovana gospodo narodni poslanici, kada smo počeli današnju sednicu i utvrdili ovaj dnevni red, sa predlogom da razgovaramo o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, a pre nekoliko meseci smo razgovarali ponovo, pre toga smo razgovarali na ovu temu i utvrđivali minimum nekih odnosa ovde u Skupštini, na bazi kojih će postojati i deo demokratije u raspravi.
Skupština treba da služi pre svega da bi se čula različita mišljenja i različiti stavovi, jer tako misle i birači u Srbiji. Međutim, da bi se opravdala teza o ovoj tački dnevnog reda, optužena je opozicija u Srbiji da ne dozvoljava sadašnjoj vlasti, koja pokušava da proslavi nekih godinu dana od svoje vlasti, sa osnovnom tezom da je sada došlo vreme kada treba raditi promene, a ovih godinu dana smo uživali u vlasti.
Šta je bila teza - teza je bila da mi činimo opstrukciju, jer, bogati, kada opozicija sedne ovde, vlast ne može ništa da radi. A mora po ceo dan da sluša nas iz opozicije, a onda tamo ne može da radi. A ja stalno pitam - gde su ti poslanici iz vlasti kad ih nema ovde u sali, pa se mora doneti i zaključak da ne mora uopšte da postoji kvorum. Mi sami iz opozicije sedećemo ovde i razgovarati o onome o čemu nam padne na pamet.
A onda se odavde ponovo kaže - ovo je sve po Ustavu i nema ni jedne mane. Neverovatno. Može li neko da bude kažnjen za tu glupost, kada tako izgovara? Naravno da ne može, jer Ustav je napisao u članu 77. - da ne može biti kažnjen za javno izraženo mišljenje. Ali onda se u u poslovniku kaže - može i te kako da se kazni sa 20% plate, a može da se žali, kome - nikome. Jer, kad je takva vlast utvrđena, nemate pravo ni da se žalite. Ne možete da se žalite ni zato što vam je hleb bio tri dinara, a sada vam je 30 dinara, itd. Možemo na ovu temu pričati koliko god hoćete.
Ono što je ovde najveći nonsens u ovom predlogu - prvo, pre nepunih dva i po meseca razgovarali smo o Zakonu o privatizaciji. Svi smo se zalagali, i maltene, konsenzusom usvojili da ugradimo član o kontroli postupka privatizacije. Danas tražimo formiranje odbora o privatizaciji, a rekli smo tamo da će biti po Zakonu o privatizaciji nadležan Odbor za finansije da razmatra i kontroliše postupak sprovođenja privatizacije. Toliko o ta dva prva člana.
Ostali članovi predloga o izmenama i dopunama Poslanika Narodne skupštine govore samo o sledećem - kako ukinuti tzv. opstrukciju u Skupštini, kako onemogućiti narodne poslanike iz opozicije da govore za govornicom i da iznose argumente, pa makar i hvalili predloge predlagača?
Ko predlaže ovde dokumente, ko predlaže dnevni red - dnevni red predlaže predsednik Skupštine. Predloge za dnevni red dostavlja Vlada Republike Srbije. Pa kako to onda opozicija ne dozvoljava ovde da se iznose pravi zakonski predlozi, da se ovde vodi rasprava o tim zakonskim predlozima, a priča se kako mi vršimo opstrukciju.
Pa dajte prave zakone, prave predloge. Ovde ste godinu dana trubili - istorijski zakon ovaj, pa istorijski zakon onaj, pa 60 godina, 50, 40, a poneki govore i o 10 godina. Pa nemojte menjati tezu i stalno pričati kako vam neko drugi smeta. Vršite vlast, ali u interesu naroda, u interesu građana Srbije. To ste, izgleda, zaboravili, ili vam to nije ni bila želja.
I kao što reče šef poslaničke grupe SPS, Branislav Ivković, sve je bilo dozvoljeno dok ste vi bili opozicija - da se ne plati porez, to ste tražili, da se ne plaćaju komunalije, kako bi se rušili lokalni organi vlasti. Rušio se Beograd, svašta se radilo, samo da biste došli na vlast, i to je bilo 5. oktobra prošle godine. A sada kada treba nešto raditi za ove građane, pa u ovom momentu je u Srbiji proizvodnja 11%, pa to je valjda tačka dnevnog reda.
Napravili ste krizne štabove, uništili ste privredu Srbije, vodili ste nekakve dijaloge i rasprave. Po tom osnovu nema ništa. Pitam vas, kako ćemo podići proizvodnju, a o ovome razgovaramo - pa to je strašno, gospodo moja.
Poštovana gospodo narodni poslanici, već nekoliko dana razgovaramo na temu pravosuđa u Srbiji, a već od Nove godine pa naovamo se vodi velika hajka nad srpskim pravosuđem. Nema političara na vlasti u Srbiji koji nije davao ocene o pravosuđu u Srbiji i one su uglavnom imale negativnu konotaciju, pa i ovih dana za skupštinskom govornicom da bi se pravdale promene u srpskom pravosuđu imali smo priliku da čujemo od ljudi koji o pravosuđu ne znaju ništa, da termin pravosuđe upotrebljavaju u vrlo negativnoj konotaciji.
Šta je tu pozadina, šta je razlog, a šta je cilj? Pozadina je verovatno, prvo, nepoznavanje te struke i težine posla kojim se bave ljudi koji rade u srpskom pravosuđu. I kada pričate o pravosuđu treba da znate da tamo postoje različiti nivoi poslova, različiti oblici i zadaci u tim poslovima, od vanparnice do izvršnog odeljenja, preko parnice i krivice. Mi smo se ovde naslušali priča o nekoliko primera i oni su kao papagaj kada stane, pa počne da priča istu priču, ponavljani kroz medije mesecima i mesecima, kako bi se dokazalo da pravosuđe ama baš ništa ne valja.Da bi se ostvario cilj, znači jedna totalna promena rukovodećih kadrova u pravosuđu, a iza toga upućivanje i niza pretnji onima koji se osmele da rade po zakonu.
Idemo od kritike zakona, da zakon koji je donet u prethodnom periodu ama baš ništa ne valja, ali eto morali smo po tom zakonu da predlažemo kandidate. Imam utisak, kada se pogleda član 43. Zakona o sudovima, da oni koji su ga čitali nisu ga baš dobro pročitali, jer definitivno ne bismo došli u situaciju da ovih dana imamo niz povlačenja predloga za sudije. Imali smo i u letnjem periodu nekoliko puta povlačenje od Odbora za pravosuđe niza predloga, iz prostog razloga jer postoji neusaglašenost u predlaganju. Ko su ti ljudi koji predlažu? Kako ljudi da daju mišljenje o onima koji nikada nisu radili u pravosuđu i kolegijumi u sudovima nisu mogli da se izjašnjavaju uopšte, jer ne znaju kvalitete tih ljudi. Posebno ne o ljudima koji dolaze iz advokatske struke, jer o tome treba da daju mišljenje Advokatske komore.
Imali smo u ovom letnjem periodu povlačenje niza predloga od Odbora za pravosuđe, iz prostog razloga što postoji neusaglašenost u predlaganju. Ko su ti ljudi koji predlažu? Ko su ljudi koji treba da daju mišljenje? O onima koji nikad nisu radili u pravosuđu, kolegijumima i sudovima, nisu ni mogli da se izjašnjavaju, jer ne znaju kvalitete tih ljudi, posebno ne o ljudima koji dolaze iz advokatske struke, jer o tome treba da daju mišljenje advokatske komore.
Što se tiče priča o pravosuđu i kako je ono bilo socijalističko i pod direktnom kontrolom i nalogom Socijalističke partije, to je apsolutno netačna i proizvoljna ocena. O tome vi nemate nijedan argument. Naravno, sa željom da se napravi kontra argument i da se podelom svih partija u DOS-u izaberu po Srbiji razni ljudi, poteže se takva ocena.
Naravno, ne bi bilo problema, jer se opet radi o ljudima iz struke, a onda dolazimo u situaciju raznoraznog osporavanja. Nisu socijalisti prvi za ovom govornicom počeli da osporavaju predloge kandidata. To ste radili vi, gospodo iz DOS-a. Prvo ste poskidali jedan ogroman broj ljudi sa liste, pa ste na početku zasedanja osporili kompletno javno tužilaštvo i iza toga, kao da se ništa nije desilo, ostali na predlogu, opet smo pred istim ljudima koji rade jedan izuzetno težak i složen posao.
Zbog toga molim da kad pričamo o tim ljudima ili osporavamo to bude sa nekim konkretnim argumentom, a ne sa pričom: srpsko pravosuđe nikako ne valja. Tu postoji vanparnično odeljenje, postoji parnično odeljenje, postoji krivično, postoji izvršno odeljenje. Ljudi rade različite stvari. Postoje tužilaštva, opštinska i okružna. Nemojte o tom svetu, koji radi izuzetno složen i težak posao, davati paušalne ocene.
Nije netačna činjenica, ona je apsolutno istinita, u svim opštinama je DOS davao mišljenje o kvalitetu ljudi. Naravno, to svi znaju, znaju ljudi u pravosuđu, zna cela srpska javnost. Ne znam zašto se stidite te činjenice, ako ste tako mislili. Ako ste davali mišljenje, onda ga i branite. Branite kvalitet svog predloga, a ne ovde nemušto osporavati, da se maltene ne zna ni ko je predlagao te ljude. Stojte iza tih predloga, recite javnosti, branite svoju nameru. Vi to ne radite.
Niste progovorili nijednu rečenicu o stanju u pravosuđu, materijalnom stanju. To stanje je izuzetno teško. Lični dohoci u pravosuđu su mali, ne samo sudija i tužilaca, predsednika sudova, već i svih zaposlenih u pravosuđu. Materijalni položaj, poslovanje i rad u pravosuđu su teški. Ovo je bila prilika da progovorimo nešto i o toj temi - kako da se uopšte popravi materijalni položaj, kako da im se omogući apsolutni stepen nezavisnosti u vršenju njihovih funkcija.
Ovo se posebno odnosi na privredne sudove, jer je situacija u privrednim sudovima možda najteža. Zakonska regulativa u toj oblasti je nedorađena. Radi se u velikoj meri, i počesto, o donošenju uredaba kako bi se pratio tok delovanja i događaja u toj oblasti. Imamo kategoriju stečajeva, imamo stečajeve koji nisu regulisani. Veliki deo srpske privrede se tu nalazi. O tome ne pričamo. Vršimo recesiju. Menjamo ljude samo zato što nisu politički podobni u lokalnim sredinama, tamo gde žive, a ne govorimo o njihovom kvalitetu, o njihovom radu. Nismo rekli zašto neko ne može više da bude predsednik suda.
Postoje brojni dokazi o rezultatima rada i izjašnjavanju kolegijuma o prethodnom periodu. To je trebalo da se uzme u obzir prilikom smenjivanja nekih predsednika sudova. Ne kažem da nemate pravo smenjivati, odnosno dati svoj stav i mišljenje o ljudima kojima je istekao mandat, ali nema obrazloženja kada su u pitanju ljudi koji se nalaze na početku ili na pola mandata. Posebno su frapantne činjenice kada su ljudi pred penzijom, a imenuju se za predsednike sudova.
Moram da iznesem jedan primer koji, sam za sebe, može reći o kvalitetu konsultacija koje su obavljene u prethodnom periodu kada je reč o kandidovanju, posebno za tužioce. U ovom slučaju, reč je o predlogu za okružnog tužioca. On bi trebalo da bude jedan od najviših državnih činovnika u nekom području. Konkretno, reč je o kandidatu za okružnog tužioca u Čačku. Ovde su dokazi o dugogodišnjem izbegavanju poreza, za poslednjih šest godina, na sve moguće i nemoguće načine. Najfrapantniji dokaz je da predloženi kandidat, po izjavi svoje tašte, prima od nje izdržavanje. Jedini razlog primanja izdržavanja - znači izdržavano lice - je taj što je napisao ugovor o doživotnom izdržavanju. Time je sebe okvalifikovao kao čoveka nesposobnog da izdržava sebe i sopstvenu porodicu. Postoji izjava da je tašta saglasna da izdržava svog zeta kao primaoca izdržavanja i da mu omogući da proda trosobni stan.
Osnovni razlog za ovo je da se izbegne plaćanje poreza, da bi se falsifikovala dokumenta za registraciju motornog vozila, da bi se vozilo fiktivno prevelo na treće lice. Takvom licu se daje najodgovornija funkcija - da kroji pravdu u nekoj opštini ili čak na teritoriji sedam-osam opština.
Kad dođemo do ovog modela i načina, očigledno je da je on pripadnik neke grupe, nekog lobija, ko zna kakvog. Čak postoji izjava u tužilaštvu. MUP, ne onaj raniji, nego ovaj novi MUP je dao svoje mišljenje o svemu tome. Čak je čovek bio, u jednom momentu, povučen iz kandidature za okružnog tužioca. Napokon, juče smo čuli da je platio porez posle pet-šest godina. Valjda mu treba da reguliše penziono osiguranje koje nije regulisao u nizu godina.
Dolazimo u situaciju da konstatujemo da taj predlog uporno branite. Neka vam je na čast. Svim Čačanima i onima koji žive na tom području neka je bog na pomoći, ako im ovaj gospodin bude krojio pravdu.
Poštovani poslanici, prethodni govornik je pomenuo SPS u kontekstu, ako sam dobro razumeo njegovo izlaganje, a pozivam se na član 98. i 99, da su srpski socijalisti u raspravi koja je vođena ovih dana imputirali određene vrste nacionalizma. Iz stenograma se može videti da ni jednom, ni jednog momenta, ni jedan poslanik SPS-a nije u diskusijama koje su vođene oko imenovanja sudija i tužilaca upotrebio ni jedan termin koji je izlazio iz granica dobrog ukusa i rasprave o temi. Molim da se ovo konstatuje i da se oko ovoga predsednik izjasni. Hvala lepo.
Poštovana gospodo narodni poslanici, uz sve ove medijske priče o reformama, o onome kako treba da izgleda nova Srbija, kako treba da izgleda  budućnost, kako treba da rešavamo krupna, sudbinska i važna pitanja za državu i za narod, mi jesenje zasedanje Skupštine Republike Srbije počinjemo sa temom oduzimanja imuniteta jednom narodnom poslaniku. Bez obzira iz koje političke grupacije bio narodni poslanik, imam utisak da danas treba da se prospe prašina prema narodu, da se zameni teza narednih dana u medijima, da se vodi određena kampanja, ne bi li se srpskoj javnosti skrenula pažnja na ona pitanja o kojima se svakodnevno priča na svim mestima. Koja su to pitanja? Neki poslanici pre mene su ih pominjali.
Imam utisak da nismo rekli suštinu. Suština je sledeća - kako uopšte omogućiti i napraviti da u ovoj Srbiji više nema značajnih razlika među građanima? Kako svesti politiku narednog vremena na male i neznatne razlike, na razliku oko toga da li će stopa poreza biti 17 ili 20? Mi danas stalno nešto sudbinski rešavamo. Naravno, sve više tonemo i tonemo. Danas dolazimo do toga, uz svu onu žestoku priču o borbi protiv kriminala. Sinoć sam gledao neku emisiju gde se ta teorija o borbi protiv kriminala odlaže na period od dve, četiri ili šest godina. Stalno se priča kako je neko drugi doneo kriminal u institucije. Sada je problem taj kriminal iz institucija izbaciti. To su mnogo proste stvari, ako neko hoće da reši.
Ne branim ja mnogo prethodno vreme, već pitam šta ćemo svi zajedno sutra. Danas ćemo da razgovaramo o imunitetu prof. dr Branislava Ivkovića i dr Čanovića. Reklo bi se da ima osnova, ali uopšte ta tačka ovde ne treba da bude. Čovek nije imao priliku da se pozove na imunitet. Nije imao priliku ni da se izjasni o elementima krivične prijave. Jedino je mogao nekim novinarima da se izjašnjava, pošto su oni pisali, a oni su i znali šta sadrži krivična prijava. Dali su i svoj komentar krivične prijave. Neki su i presuđivali u medijima o toj krivičnoj prijavi, donoseći ovakve ili onakve ocene. Umesto da se pustilo pravosuđu, a čuli smo od mog prethodnika, koji je pročitao izjavu sudije u tom postupku, da se on sam ograđuje od postupka koji je bio u medijima. Znači, jednostavno se definitivno krši pravna procedura i ne stvaraju se uslovi ni državi, ni stranci u postupku da ono što je savršeno normalno, u nekoj normalnoj proceduri, rade i država i stranke koje su u postupku.
Onda hoćemo da pričamo o novom pravosuđu. Od te priče o novom pravosuđu ono će definitivno funkcionisati u narednom periodu kroz medije, na vrlo introvertan i pogrešan način. Ne znam samo ko ima potrebu da do ovog nivoa diže takve stvari. Zašto ova tačka uopšte ovde postoji? Postoji samo iz jednog razloga - da bi se i dalje nastavila priča kako su srpski socijalisti, i oni koji su bili sa njima u vlasti, ovu državu uništili, unakazili, i ne znam šta sve nisu uradili. Da znate, gospodo, ovih dana se namiruje godina dana od vaše vlasti. Prođite malo kroz Srbiju i pitajte narod šta misli o tome. Daleko je ta priča, od one euforije koju ste imali u prethodnom periodu, otišla. Narod od vas očekuje odgovornost i da radite nešto za ovaj narod.
Kada smo u proleće pričali o poreskim zakonima, znate, svake godine vi donosite budžet, on se završava na kraju godine i počinje nova godina, i vi ponovo donosite budžet. On je vaš, vi ste ga doneli, vi ga primenjujete i predajete ga narodu. Od tog posla nema ništa. Subvencije u privredi, maltene, ne postoje. Privreda staje, čak je negde na nivou 1999. Izvoz daleko pada. To nisu teme za ovu skupštinu. O tome ne treba da priča premijer ili ministri u ovoj vladi, ovde, već ćemo sada da zamenimo tezu za srpsku javnost i da kažemo - moramo mi nastaviti priču o tome da su srpski socijalisti ili neki drugi najveći lopovi u Srbiji, i kad njih počistimo onda ćemo sva pitanja rešiti. Neće narod od toga jesti hleba. Neće mu niko platiti grejanje ili struju, kad ste već najavili nove cene u telekomunikacijama, elektroprivredi, cene hleba itd. Ne mogu da se isplate seljacima soja, suncokret, itd. Ovih dana počinju štrajkovi oko toga. Hoćemo li oko toga da razgovaramo? Ne trebaju nam štrajkovi, ni nama, ni vama. Mi svi hoćemo da živimo normalno.
Naravno, ponovo da se vratim na temu. Zašto gospodin Ivković? Stvar je prostra - čovek je predsednik poslaničke grupe SPS-a. Osnovni atak određenih političkih grupacija je na SPS, jer neko mora biti optužen za sve ono. Vi ovih dana morate da se odreknete i strane pomoći, jer definitivno je da do nje neće doći. Ljudi imaju preča posla, imaju svoje probleme, ti koji treba da nam daju pomoć. Danas moramo da razgovaramo o ovome. Mi ne bežimo ni od jedne teme. Niko od članova SPS-a, ni u jednom, ni u drugom parlamentu, nije se pozivao na svoj imunitet. A, ima ih podosta.
Uglavnom, od kako je Slobodan Milošpević optužen za famozno krivično delo zloupotrebe službenog položaja u podstrekavanju, najvećem broju članova SPS-a se dešava slična ili ista krivična prijava. Valjda je neko pronašao član 242. stav 2, 3. i 4. zakona i izmislio da svi srpski socijalisti, i ovi drugi, moraju da budu optuženi baš za to krivično delo. Sad dolazimo do toga da neko na osnovu toga treba da piše i optužnice. Zašto nikad optužnica protiv Slobodana Miloševića nije ugledala svetlo dana? Zato što nije mogla da se napiše, pa je čovek tamo gde jeste, zahvaljujući svima onima koji su pomogli da on tamo ode.
One krivične prijave koje su protiv tih lica podnete neće nikada ugledati svetlo dana. Šta se desilo sa krivičnim prijavama protiv ljudi koji su bombardovali ovu državu.Ovih dana je počelo suđenje Dragoljubu Milanoviću, iako je u svim srpskim medijima objavljena istina i Vesli Klark je sam izjavio da je on naredio da se bombarduje Radio- televizija Srbije, ali čoveku se ipak sudi kao da je on naredio da se bombarduje Radio-televizija Srbije. To je neverovatno i to više ne može da se proda ni deci u obdaništu, a kamoli ozbiljnim ljudima u ovoj Srbiji.
Ponovo da se vratim na Baneta Ivkovića, zato što je jedan od najuglednijih socijalista, zato što vodi ovu poslaničku grupu, zato što pokušava da srpskoj javnosti kaže, zajedno sa svim opozicionim poslanicima, istinu i da svi moramo da branimo istinu, zato mora Branislav Ivković da bude na tapetu. Znate, to može da se radi u školi sa đacima, kada se naljutite na učenika, ali ne može u ozbiljnom domu, u Skupštini. Evo, Milka opet nešto dobacuje. Ja sam mislio Milka da si sa proleća prestala, ali nastavljaš i u jesen. Dakle, pretpostavljam da ćemo svi imati sluha, imati razumevanja i shvatiti da jednostavno ovo o čemu danas razgovaramo nije trebalo da bude tema.
Tema bi bila u slučaju da je gospodin Ivković bio kod istražnog sudije i pozvao se na svoj imunitet. Neko kome nije uručena krivična prijava, ko je pročitao u medijima, neko kome je novinar rekao da će odgovarati tako ili tako, a ne organ i taj isti državni službenik koji vodi taj postupak sam kaže, neke druge snage, sile ili iz neobjašnjivih razloga, ne zna se ko, uglavnom svi srpski mediji isti dan objaviše isti tekst, odnosno sadržinu krivične prijave. Prosto neverovatno. Ovo danas upravo liči na farsu pravosuđa, a treba u četvrtoj tački dnevnog reda da razgovaramo o imenovanju sudija i vi često ovde ustanete i kažete da je ovo istorijski zakon. Taj istorijski zakon je bio i zakon o porezima. Sitne prepravke, upućivali smo, govorili smo i ovih dana iz Vlade stižu priče da nema para u budžetu za ovo ili ono. Znamo da ne može tako ići borba protiv sive ekonomije.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Tomiću.)
Samo još dve sekunde. Kada je u pitanju Zakon o ekstra profitu, on sam dolazi i postaje antipropaganda sebi. Upozorili smo da ne može na taj način taj zakon da se primenjuje. Svi zajedno iz opozicije, a čak su i neki vladajući poslanici o tome govorili, i ne vredi.
Na kraju da kažem, mislim da Skupština Srbije preuzima ingerencije onoga što joj ne pripada. Trebalo bi u ovom slučaju da se ogradi od ove odluke, da ovu tačku dnevnog reda povuče iz rasprave i da kada bude završena redovna procedura pred pravosudnim organima tek tada, ako postoje elementi ili uslovi i ako Administrativni odbor u ovoj skupštini nešto kaže na tu temu, razgovaramo oko toga. Ovo ne liči ni na šta i ovo je jasna politička farsa, sa željom da se kroz medije u narednom periodu čoveku nastavi suđenje i dalje.
Poštovana gospodo narodni poslanici, kada smo počeli u drugoj polovini januara da radimo, utvrđivali smo i pravila i metode, načine i prava narodnih poslanika. Njihova prava da rade i da učestvuju u radu u ovoj skupštini. To je vezano za član 37, za rad u poslaničkoj grupi. Međutim, očigledno da, pored toga što kao narodni poslanici iz opozicije moramo uz dodatnu snagu da nosimo svoj rad ovde, svakodnevna ometanja i ugrožavanja dovode do toga da se kao ljudi osećamo kao građani drugog reda. Danas naprosto ne mogu da radim u Skupštini, zato što je neidentifikovana grupa od 20 kriminalaca upala u prostorije Opštinskog odbora SPS-a, maltretirala petoro ljudi, tukla ih, lupala, razbijala. Pa, koja je to pravna država? Koja je to pravna država za koju se vi zalažete? Na šta to liči?
Gospodo narodni poslanici, o Predlogu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata čula su se dosta različita mišljenja i može se reći da dobar deo onih koji su imali kritički ton prema ovom zakonu su uputili prave primedbe predlagaču i zaista je potrebno da se sagleda još jednom ovaj predlog o izmenama i dopunama zakona iz jednog prostog razloga, jer je krajnje restriktivan, a  moram da kažem i da ruši neka ustavna prava, prava koja su garantovana Ustavom, a to je pre svega pravo na rad.
Rekao bih nešto o članu 52a stav 1. koji govori o preduzetniku koji je izvođač radova ili o odgovornom licu, pravnom licu koje je izvođač radova i njemu je predviđena ovim zakonom kazna do godinu dana. Prosto je neverovatno da neko ko je po Zakonu o ličnom radu ili Zakonu o preduzećima osnovao preduzeće ili preduzetničku radnju, a to su uglavnom zidarske radnje, imao obavezu da zaposli jedan broj radnika - i posebno u toj oblasti postoji problem jer ima mnogo radnika koji rade na crno, to je tačno i time bi verovatno trebalo da se pozabavi inspekcija rada - i da od njega tražimo odgovornost zato što je izvođač radova.
Njegovo pravo i obaveza po svim zakonskim propisima je da pošteno ugovori posao, po projektu izgradi objekat i preda ga budućem vlasniku, odnosno investitoru. Nikakve njegove obaveze ne postoje, niti se mogu konstituisati bilo kojim zakonom, a najmanje ovim zakonom. Mislim da ste ovim flagrantno prekršili Ustav. Nemate pravo u bilo kom slučaju da teretite nekoga da krivično odgovara i izvodite ni objektivnu, ni subjektivnu odgovornost po bilo kom osnovu, a pogotovo ne po ovom osnovu zato što je bio pozvan da se prijavi na tender, pokazao se najpovoljnijim ponuđačem za izvođenje radova, radove je izveo blagovremeno u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima i naplatio kvalitetno svoj rad. Ne može on da odgovara za nešto što nije njegovo, ni po jednom osnovu. Morate da objasnite kako to može.
Dužan je da izvede radove, da naplati svoje radove. Ne može zbog toga nikako da podvedete pod saučesništvo, ni po jednom osnovu. Nije dužan ni po jednom osnovu, osim da čita projekat, da potpiše ugovor o izvođenju radova. Znači, dužan je da potpiše ugovor o izvođenju radova, da po potpisanom ugovoru u skladu sa obligacionim odnosima, kako su utvrđeni rokovi za izvođenje radova, izvede radove. Dužan je, ako se ugovore klizne skale, da trpi terete po kliznim skalama, ali nikako nije dužan da trpi teret i da mu se remeti pravo na rad. To ne postoji i ne možete to kvalifikovati kao bilo koju kategoriju saučesništva. To je prosto nemoguće i neverovatno da ste ovo ugradili.
Drugo, kada ograničavate pravo jednoj kategoriji, pre svega preduzetnicima, moram da kažem da kategorija preduzetnika obuhvata jedan vrlo šarolik dijapazon ljudi iz različitog sveta koji tradicionalno, porodično, se bave tom oblašću ili su završavajući određene škole, koje su specifične u toj oblasti, u poslednje vreme osnovali privatno preduzeće i bave se tim poslovima. Vi njemu ograničavate i pravo na rad, ovim što ste napisali, a kamoli da imate pravo da ga teretite, jer prethodnim zakonskim propisima, a posebno u oblasti onih sedam zakona koji govore o ovoj oblasti, postoji nekoliko stvari koje ograničavaju njegova prava.
Prvo, donosi se rešenje i obustavljaju se radovi dok se ne reši prethodno stanje. Znači, dok se ne dobije građevinska dozvola. Samim tim, on već trpi zbog obustavljanja radova. Znači, ne možemo ovo podvesti i ne postoji ustavno-pravni osnov da se preduzetnik, odnosno izvođač radova ili odgovorno lice tretira kao saučesnik u nekakvom postupku. Nemate ni jedan validan i argumentovan dokaz za ovo što predlažete, da se čovek kazni za krivično delo kaznom zatvora do godinu dana.
Gospodo narodni poslanici, ovaj problem može lako da se reši. To je onaj iz ćoška, on stalno viče "ajde", dobro se razume u ovo ovde. A, vi ste, iz koje beše stranke, pa da replicirate.
Član 113, koji vi svo vreme zloupotrebljavate sa govornice, a pošto se pozivate na činjenicu da je ovde dobro utvrđena evidencija i da se utvrđuje svaki dan, predlažem da Skupština donese sledeću odluku, da, oko Slobe i Haga, to ću malo kasnije ...
Predlog je  da se utvrdi tačna evidencija o prisustvu narodnih poslanika koji učestvuju u raspravi, a koje su građani ove Srbije birali i očekuju nešto od njih, radi njihovih interesa. Mnogo im je lepo ovih dana, a verujte mi, posebno kada vi izađete odavde i pričate o istoriji srpskog naroda. Tražim da se donese odluka da se pročita pre početka sutrašnje sednice tačna evidencija o prisustvu 250 poslanika u ovoj sali za svaku sednicu u toku zadnjih mesec dana. Od početka bi bilo mnogo, ali zadnjih mesec dana da, pa ćemo lepo da utvrdimo ko to hoće da nešto radi u interesu srpskog naroda, a ko to gleda samo svoja posla. O ovome što ste komentarisali, o Slobi u Hagu i o srpskim interesima, gospodo, to ćemo vam sve večeras reći na mitingu u 18 časova.
Gospodo narodni poslanici, ovih nekoliko dana imali smo prilike da čujemo raspravu o predlogu tri zakona - o privatizaciji, o agenciji za privatizaciju io akcijskom fondu.
Kao ideja privatizacija postoji već duže vremena u našim političkim razmišljanjima svih političkih opcija, naravno u praksi svih političkih partija, međutim, očigledno je da su različita vremena i uslovljavala različita ponašanja i različite predloge kada je u pitanju ovaj zakon.
Bez namere da branim prethodna rešenja, osvrnuću se u nekoliko crta na postojeći Predlog zakona. Mnogo toga ostaje za podzakonske akte. Mnogo toga ostaje za deo koji još ne znamo, i mnogo toga za ovom govornicom je izgovoreno "ako bude ovo, biće ovako" i sva je priča - trebaju nam pare za investicije.
Nije privatizacija jedini način za sticanje obrtnog kapitala. Imam utisak da u sopstvenoj ekonomskoj praksi, niti u ekonomskoj politici za ovu godinu, koju niko i ne pominje, uopšte nije nađen pravac, neki drugi pravac za obrtni kapital za našu privredu.
Kakvo je stanje u privredi to svi znamo. Međutim, ono što će se desiti u narednim godinama, kada je u pitanju ovaj predlog zakona, to je verovatno privatizacija samo jednog manjeg broja preduzeća. I to tenderska privatizacija, tamo gde se pojave strateški partneri.
Ko su strateški partneri? Strateški partneri su velike korporacije, finansijske institucije, kao i bankarske. Naravno, i određene grupe lobija kapitala. I lobisti kapitala se već pojavljuju u našoj zemlji zainteresovani samo za ona preduzeća koja ostvaruju ekstra profit.
Ta preduzeća su ostvarivala ekstra profit iz različitih razloga. Nisu ni sankcije niti bilo koji drugi faktori mogli da utiču na ekstra profit koji su ona ostvarivala. Ne prodaje se ništa drugo, niko neće da kupi zgrade, nikome ne trebaju ni mašine. Treba im jeftina radna snaga, tržište, kako reče Stanko, a treće - treba mu po poreskom bilansu ekstra profit iskazan u prethodnih nekoliko godina. I, projekcije ekstra profita za naredno vreme.
To je prava tržišna vrednost kapitala, jel. tako ministre. I to će otprilike biti ono što će se nuditi na tržištu. Kada sam već pomenuo tržišnu vrednost imovine, nje nema nigde tačno određene. Ima je u projekciji od do i prema tržišnim uslovima. To će, znači, tretirati vreme ponude i tražnje.
Problem koji se javlja u ovom momentu je što ćemo sve to što vredi u srpskoj privredi iz momenta ponuditi strateškim partnerima. Vidim da je ovih dana vrlo interesantna oblast proizvodnje cementa, pominje se proizvodnja piva, kao i još neke oblasti, znači bez namere da političim u bilo kom pravcu, ali - da li su napravljene sve ekonomske procene, da li su urađeni svi parametri, da li ćemo dobiti najveće vrednosti za naša preduzeća.
Da li uopšte postoje zainteresovani partneri za ta preduzeća i šta radimo onog momenta kada prodamo 200 srpskih preduzeća, velikih i najboljih. A to su ona preduzeća koja su imala i imaće ekstra profit i njima ne treba obrtni kapital.
Ta sredstva koja dobijamo će služiti kao obrtni kapital za drugi deo privrede, onaj deo privrede koji treba da podignemo. Kakav je on u ovom momentu kada hoćemo da ga podignemo? Nije nikakav.
Šta su to strateške grane dalje u srpskoj privredi, koje hoćemo da dižemo. Ovo su velika pitanja, krupna pitanja, bez ekonomske politike i bez pravih pravaca datih u ekonomskoj politici za naredni period. Zato je mnogo toga "ako" u ovoj fazi. Zaista, uz apsolutno uvažavanje ministra Vlahovića i njegove čvrste želje za uspehom, želim da ova privatizacija uspe, jer na način na koji se govori o njoj ona treba da donese dobro svim građanima. Ali, ima mnogo toga "ako", a mi znamo sebe kakvi jesmo.
Prema tome, nemojmo da pričamo. Pre 5. oktobra smo bili ovakvi, a posle 5. oktobra i oktobarske revolucije mnogo smo pametni.
Isti smo, isti ovi građani žive u istoj državi, ali kada dođu ova pitanja, ona nemaju mnogo veze da li neko voli kralja ili ne voli i da li voli da nosi kokardu ili petokraku. Ima veze sa budžetom, sa džepom, i kako ćemo sutra svi zajedno da živimo. Prema tome, da li smo dobro uredili taj drugi deo privatizacije, koji će se desiti, a ostaće oko četiri do pet hiljada preduzeća, koja neće niko. Ostaće mnoga. Prema tome, nemojte pominjati ovde priču - ovo je istorijski zakon, raskid sa društvenom svojinom. Nema raskida. Nemojte da pričate priču, nema raskida.
Četiri do šest narednih godina u Srbiji će i dalje postojati društvena svojina. To je istina. Prema tome, kome će ostati u nasleđe na narednim izborima, to će se videti, ali problem je u tome - koji to segment društvene privrede ćemo podržaviti, na koji deo ćemo se osloniti, koliko u tim razmišljanjima ozbiljno hoćemo da podržimo poljoprivredu, ili neke grane, na kojima srpska privreda ima tradiciju, kao što je građevinarstvo, recimo, visokogradnja, niskogradnja. Ne mogu da kažem za hotelijerstvo, mi nismo neka turistička velesila, ali verovatno još neke druge grane u srpskoj privredi imaju veći značaj od nekih paraproizvodnih grana, koje su nastajale u periodu iza nas.
I naravno, na kraju, da kažem još par rečenica - kad se završi ovaj deo privatizacije, znači prvi deo, prodamo to što ostvaruje ekstra profit, uzmemo pare, stičem utisak, a niko mi nije objasnio da nije tako, da tog momenta nemamo pravac. I poslanici iz raznih poslaničkih grupa su ovde izrazili bojazan - šta se dešava, koliko se toga vraća u neku lokalnu zajednicu, tamo gde je prodato to preduzeće, odakle je država uzela pare, koliko odlazi za penziono osiguranje, koliko će to starijeg sveta, ljudi koji imaju 20-25 godina radnog staža, otići, po onim prethodnim zakonima, da li na biro, da li će ostati bez radnog mesta po Zakonu o radnim odnosima, i to smo ovde odlučivali. Isplate se dva primanja, i gotovo. I, da li će se uopšte stvoriti uslovi da se tamo zaposli jedno 100-200 ljudi, da se napravi novi oblik proizvodnje.
Ne mora da se zida nova zgrada. Mi zgrada imamo dovoljno, već da li ćemo imati pameti da u nekom segmentu zaposlimo 100 mladih ljudi? Na ta pitanja ovde nismo dobili odgovore. Mnogo je istorijskih priča - 60 godina, 70, mnogo prazno. Kada neko priča o 60 godina, on bar treba da ima toliko godina starosti. Ili, bar da odsluži vojsku. (Poslanik iz sale dobacuje.)
Naravno, evo, i ovo pokazuje da nam svima fali mudrosti. I da završim, mnogo toga ozbiljnog za naredno vreme, mnogo zabrinutih ljudi, i pitanje jedno za radnike - onog momenta kad vam uđe novi gazda, vi više niste radnici, već ste najamnici, gospodo u sindikatima. Drugu politiku moraćete da vodite. Tada definitivno morate misliti o svojim pravima. Ja vam se zahvaljujem, gospodo, a sada odoh na miting SPS-a.
Gospodo narodni poslanici amandman gospodina Marjanskog...
Gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Marjanskog je u određenoj meri zloupotrebljen. Tema je bila sasvim korektna i govorila je o delu ekstra profita koji može da se desi u oblasti poljoprivrede, a dešavalo se u prethodnom periodu, pošto će ovaj zakon kada izađe u "Službenom glasniku", prekinuti postojanje ekstra profita u narednom periodu. Nije tačno, postojaće ekstra profiti po osnovu poljoprivrede i u narednom periodu. O tome je bila tema. Znam da svi vole da se pozivaju na seljake, samo treba da se rodiš, da živiš, i da podeliš sa njima troškove, da pričaš. Dobro znaju moji Mačvani gde sam ja rođen i šta radim, čime se bavim. Prema tome, jesam bio direktor Uprave prihoda, ali ovog momenta obrađujem četiri hektara zemlje. Ako vam smeta, ne morate da znate za to. Prema tome, kada govorimo o amandmanu, onda molim vas, ima osnova da u tom delu postoji takođe ekstra profit, samo nećemo da ga priznamo.
Rekli smo cena 7,5, a kada će država da otkupi 600 hiljada, ko će to da dobije akreditiv da otkupi, šta je sa ostalih dva miliona i 200 hiljada tona? Neće niko da otkupi. Sam ministar poljoprivrede je rekao da će država otkupiti žito, a da li će žitomlinske industrije dobiti akreditive od banaka da otkupe, misli se na ostatak proizvodnje, šta će onda seljaci da rade sa ostatkom proizvodnje? Ovako sada, ovi vremenski uslovi teški, tako da se jednostavno ne zna kako će se ovaj cirkus završiti i pitanje je kako će se proizvodnja dokrajčiti i kako će se izaći iz ovog otkupa.
Ima još jedna činjenica - rekli smo 7,5 dinara. Molim vas, sve ostale cene su pravljene u periodu kada je bio realan kurs marke. Danas već taj kurs nije realan, to je jedna ozbiljna činjenica jer svi ostali zavisni troškovi su porasli, ukalkulisani su u ovu cenu. Ne možemo govoriti o tom paritetu. On ne postoji više i nije tačno. To je to. Prošle godine cena maline je bila 45 dinara, a sada je 40. Molim vas, gospodo, da vidimo gde su ti realni odnosi, gde su pariteti. Mogao je i ranije neko da proda malinu, svi su mogli, samo ništa se nije promenilo, isti su ljudi oni koji daju pare, isti su i dalje. Nije gospodo, samo je još jeftinije, još niže i još je teži položaj poljoprivredne proizvodnje. To je jedino tačno. I još veći ekstra profiti u toj oblasti, samo za pojedinice. To su istine.