Poštovani poslanici, vreme. Isteklo vreme? Kažu ovi iz DOS-a da je isteklo vreme.

Sve je u redu. Hvala lepo. (Nenad Bodanović sa mesta: Nismo mi za vas oni ili ovi.) Izvinjavam se vama Bogdanoviću, ako se smatrate lično povređenim. Kada se radi o ovoj temi, moram da kažem da se u obrazloženju ovog zakonskog rešenja pošlo ponovo od afirmacije principa bruto zarada. U ranijim raspravama po ovim zakonskim rešenjima, mi smo ukazali na nekoliko važnih razlika kada je u pitanju afirmacija principa bruto zarada. Ona može da ima smisla samo u granama gde su proseci iznad republičkog proseka i ona će značiti smanjenje doprinosa za PIO.
Međutim, kada uđemo u one grane kao što je tekstilna industrija, građevinarstvo, metaloprerađivački kompleksa i tak dalje, gde su proseci bili niži od republičkog proseka, dolazimo dotle da su i topli obrok i regres i terenski dodatak sami po sebi predstavili jedan ciljni socijalni faktor, koji je čuvao socijalni mir u tim preduzećima, omogućavao radnicima da blagovremeno dolaze na posao i da jednostavno na taj način dobijaju jedan deo zarade, a preduzećima predstavljao ventil da na taj način mogu da deo sredstava koji izdvajaju za socijalne fondove ulože u proces proizvodnje.
Danas imamo na sceni jedan opšti pad proizvodnje u Srbiji. Gospodine Jovanoviću, garantujem vam da je tačno. Za prvi kvartal prošle godine proizvodnja je bila niža za 30% u odnosu na proizvodnju u januaru, februaru i martu za prošlu godinu. Prema tome, jedan deo privrede već duže vreme stoji i ne može uopšte da se pokrene. Moram da kažem, kad se vratimo sada na najnižu osnovicu od 3.033 dinara, samo ne znam odakle će ona da se isplati? Mi, očigledno, ne možemo da sagledamo da je i ova osnovica od 470 dinara u nekim oblastima i u nekim preduzećima bila prilično visoka i da je sama po sebi garantovala nekakav socijalni mir u preduzeću. Ona je bila 470, sa druge strane je bila takođe 470 obaveza prema državi i sa tim smo čuvali kakav-takav mir, uz plus one dodatke koje smo davali za topli obrok, regres i ostale naknade. Čak i u tim oblastima jedan deo privrede je imao pravo da se obrati Ministarstvu za trgovinu, gde su odobravani popusti na plaćanje socijalnih doprinosa u odnosu 50%. Niko nije želeo da na taj način to radi, već je jasno da smo dugi niz godina bili u sankcijama, da smo imali opšti pad proizvodnje. Ta ozbiljna recesija u svetu je dovela da neke grane privrede zaista se nađu na tom mestu.
Međutim, ovim zakonskim rešenjem neće se postići ovaj cilj. Postići će se nešto sasvim obrnuto. Postići će se da Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dobije znatno manje para od onoga što se stvarno očekuje, da ni ovaj tempo ne može da se prati u ovoj oblasti isplata za penzije. Naravno, nije se ušlo u suštinu, a to je ozbiljna reforma penzijskog i zdravstvenog osiguranja. Ta ozbiljna reforma je morala da sadrži sasvim nov zakon, koji bi u sebi obuhvatio nekoliko stvarnih elemenata koji bi doprineli da ova oblast bude i celovitija i bolje rešena. Prvo, ne može se očekivati da se u ovoj oblasti nešto ozbiljnije radi dok bude takav način administriranja kao što je bio do sada. Ne može se očekivati da poreski organ, na koga se sve svaljuje u ovoj situaciji i svi su drugi gospodstveni organi, očekuje se od poreske uprave u kojoj nije izvršena ozbiljna reforma, da sama sa ovim brojem zaposlenih, sa brojem izvršilaca u službi kontrole, izvrši obuhvat kompletne privrede, sagleda situaciju u ovoj oblasti, donosi pravilne mere, ne može se od nje očekivati da bude grobar nekih preduzeća.
Nije se vršila revizija Zakona o ličnom radu, ništa se nije radilo u oblasti okružnih privrednih sudova. Mi radimo još po Zakonu o stečaju i likvidaciji od pre 10-15 godina, a u veli smo formu radnog stečaja ovim zakonom, krajnje restriktivno donosimo meru zabrane obavljanja delatnosti do 90 dana. Ova mera ima svoju težinu koja je prosto neverovatno. Ona znači zaključavanje preduzeća, neostvarivanje proizvodnje, jednostavno, nemanje uslova da se isplaćuju doprinosi za zaposlene radnike. Ne znam šta je cilj ove mere, ali definitivno, u postojećem zakonodavstvu mere koje su bile predviđene bile su sasvim dovoljne za regulisanje u ovoj oblasti. Moram da se osvrnem na nešto što mi je palo na pamet, recimo, prosečna zarada u oblasti prosvete je ..... (Bilo bi bolje da saslušate ovo što govorim, a da ne budete tako vulgarni. Predsedniče, molim vas da ne dobacuju. Zaista nema smisla. Verovatno žurite kući.)
Na kraju da kažem, kada je u pitanju, recimo, prosveta o kojoj ste vi stalno pričali, pričali i pričali, rekli da ćete dati plate, da ćete dati ovo, da ćete dati ono. Pitam vas sada, najniža stručna sprema u prosveti je viša, odnosno šesti stepen, sedmi stepen recimo, univerzitetska je osmi, gde su predviđene osnove od 6.000 do 12.700, kako ćemo i ko će obezbediti sredstva za isplatu socijalnih doprinosa u ovoj oblasti, iz kojih prihoda, iz koje proizvodnje, a stalno se polivamo nekim političkim pamfletima i potrebama - mi ćemo ovo, mi ćemo ono? Nema para, ako držimo ovaj nivo. Takođe, mislim ako hoćemo da budemo do kraja pošteni, ne možemo imati granični faktor na 12.724 dinara za ona preduzeća koja posluju na evropskom nivou.
Još nešto hoću da kažem na kraju, ovih dana sam imao razgovore sa jednim brojem privatnika, koji imaju od 50 do 200 zaposlenih radnika. Ono što će oni uraditi, u to sam definitivno siguran, posegnuće za merom otpuštanja jednog broja zaposlenih radnika. To iz prostog razloga, jednostavno, neće moći da plate doprinose na najnižu osnovicu, odnosno, kako je predviđeno po ovom planu. Naravno, moći će da naprave ponovo jednu zloupotrebu, tako što će otpustiti, od 50, otpustiće 30, otvoriće novo preduzeće, prijaviće ih u novu firmu i ponovo će povući sredstva iz fonda. Ovde se ne vidi kontrolna funkcija zakona, kako da se spreči takav način zloupotrebe.
Moram da kažem da, kad pričamo o ovim zakonima, zaista je neverovatno koliko vas ovo ne zanima, koliko ne želite da saslušate argumente druge strane i koliko nemate mere da ovo zajednički razmatramo. Ovde ne treba niko da skuplja političke poene. Ovo je preozbiljno vreme, preozbiljna oblast, čini mi se jedna od ključnih obalsti u kojoj se nalazimo kada je u pitanju funkcionisanje države, čini mi se, jedna od najvažnijih oblasti, kako ćemo izaći do kraja ove godine. Prema tome, mislim da su i amandmani, koji su na ovih nekoliko zakona podnošeni i ova rešenja koja smo mi nudili, imali apsolutno smisla i nema smisla kako i na koji način pratite ovu raspravu o kojoj smo mi sada govorili. Hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, ovde je rečeno da radimo u harmoniji, da ne gubimo vreme i tako dalje. Pokušao sam da utvrdim stepen harmonije kojom raspolažemo i pogledao član 112. Poslovnika. Čini mi se da smo ušli u kritičnu fazu. Prilikom glasanja stalno se pojavljuje cifra 101, 102, 103. za, protiv 30 i nešto, a prisutno nas je 145.
Očigledno je da nas ovde ima 88, mi smo prebrojali da ima 88 poslanika DOS-a u sali. Očigledno da smo na kritičnoj tački i tražim da se ovog momenta utvrdi kvorum.
Predlažem da se utvrdi kvorum, jer imam utisak da će, bez obzira što se ovde odbijaju amandmani, ovaj zakon, koji već četvrti dan razmtramo, u dobrom delu ostati bez realne podrške predstavnika naroda u ovoj skupštini. Hvala lepo.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima trebalo je da bude paralelno stavljen u raspravu pre zakona koji će tek doći posle Đurđevdana, a to je zakon o vlasničkoj transformaciji. Definitivno, ovde postoji jedna najznačajnija veza između ova dva zakona, zato što će jedan deo prava radnika koja su rešena u ovom zakonskom predlogu, biti dosta ugrožena. Biće ugrožena, zato što Vlada Republike Srbije u ovoj oblasti nema ozbiljne socijalne programe, čak ni u javnost sa tim nije izašla, osim političkih poruka koje se šalju sa ove ili sa neke druge govornice. Moram da kažem o čemu se konkretno radi.
Ovde se gasi jedno od prava koje je ustanovljeno kao tekovina prethodnog vremena, mislim da bi bilo dobro da ostane, jer smo prošli kroz ovu eru silnih sankcija, osiromašenja države i privrede. I u prethodnom periodu, da podsetim, čak 1992, 1993, 1994, 1995. i 1996. godine bilo je predviđeno Zakonom o radnim odnosima da se zaposlenom za čijim radom prestaje potreba od strane poslodavca isplati 36, a kasnije 24 zarade. Ovde je osnovni motiv bio da deo tih zaposlenih radnika ostvari nekakav drugi vid prekvalifikacije, odnosno da započne bavljenje nekim drugim poslovima. Veliki broj ljudi koji su iskoristili to svoje zakonsko pravo, danas posluju kao mali privrednici, zaposlili su i porodicu i familiju, ili ostavili svojim članovima domaćinstva da se bave izuzetno bitnim poslom u oblasti usluga, proizvodnje, male privrede itd.
Ovo zakonsko rešenje se značajno umanjuje ta prava. Ne možemo se ovde baš tako lako pozivati na bruto zaradu u nekim oblastima, jer ona zaista nema svoju težinu. Još se nije videla prava suština bruto zarade, zato što u momentu kada bude zaživela, ostaće jako malo vremena za razgovore između poslodavaca, sindikata i Vlade o novim kolektivnim ugovorima, kako će oni biti regulisani. Takođe, Privredna komora Srbije se po ovome nije uopšte oglašavala, niti je imala neke svoje stavove, osim pojedinih odbora koji su od poreskih propisa, pa do ovih propisa upozorili na ozbiljne manjkavosti i na ono što će se desiti zaposlenima.
Ono što je bitno je reći da Zakon predviđa da poslodavac može zaposlenom raskinuti radni odnos, onog momenta kada prestane potreba za njegovim radom, pod uslovom da mu isplati otpremninu.
Mi imamo u narednom mesecu raspravu o zakonu o vlasničkoj transformaciji, koja se najavljuje na velika vrata. Tokom vlasničke transformacije, a tu su i podaci iz štampe i izjave zvaničnika ove vlasti, veliki broj zaposlenih ostaće bez posla. Naravno, sve bi to imalo puno smisla da postoji jedan ozbiljan socijalni program kojim će to biti rešeno, odnosno omogućeno ljudima koji ostaju bez posla da se prekvalifikuju ili, dokvalifikuju, ali o tome treba da vodi računa Republički zavod za tržište rada. Ne vidi se za sada koji će to obim biti, u kojim oblastima i da li uopšte ova država u ovim uslovima ima snagu da tih 300 ili 400 hiljada zaposlenih, koji će ostati bez posla, odjedanput prekvalifikuje ili dokvalifikuje.
Posebno je to problem u pojedinim oblastima, kao što su građevinarstvo, metaloprerađivački kompleks, tekstilna industrija. Moram da kažem da su sindikati kože i tekstilne industrije, upozorili da su tu uglavnom zaposlene žene u starosnom dobu između 45 i 55 godina, da je najveći broj već prešao polovinu svog radnog iskustva i jedan dobar deo se nalazi pod određenim stepenom invaliditeta. S obzirom na kvalitet te radne snage, na njihovu potrebu da ostanu samo u kolektivima u kojima rade, gde doprinose, neće tražiti niko tu radnu snagu kao novu radnu snagu u nekim drugim granama ili oblastima, gde se govori opet o prekvalifikaciji. Oni amandmani koji su ponuđeni od strane poslanika iz svih poslaničkih grupa mislim da imaju puno smisla i trebalo bi da budu ponovo razmotreni, jer, definitivno, mnogi sad zaposleni imaju karakter jedne socijalne kategorije o kojoj je potrebno u ovom momentu voditi računa.
Mislim da u Predlogu zakona o radnim odnosima ima jedno cinično obrazloženje. Kategorija toplog obroka, regresa, prevoza i terenskog dodatka okarakterisana je kao oblast sive ekonomije. Moram da kažem da za ovo zaista nema smisla, jer ta oblast ne da nije imala karakter sive ekonomije, već je imala dvostruki karakter. Prvo je imala karakter, po Ustavu, prava koja pripadaju zaposlenim radnicima, dajući obavezu poslodavcu da ta prava poštuje. Druga stvar, što su poremećeni odnosi u društvu, a nastali su od sankcija, nezaposlenosti privrede i svega što nam se dešavalo u prethodnom periodu, držala je jedan socijalan milje, jer ta sredstva su bila dovoljna za neko puko preživljavanje.
Naravno, pod onim uslovima i onim cenama u oblasti životnih namirnica koje su bile na snazi do septembra, a očigledno da pod ovim cenama ni to više nije dovoljno i ta bruto zarada neće imati značajan uticaj u oblastima gde su prosečne zarade bile na najnižoj zaradi od 470 dinara, gde se isplaćivala ona najniža cena rada. Jer, vidimo da će u ovim zakonskim rešenjima najniža cena rada biti 3.033 dinara, pa bez obzira da li će biti isplaćen neki dinar neto, uz obavezu da se do 30-og za prethodni mesec isplati taj puni iznos, mislim da će veliki broj preduzeća doći u ozbiljne probleme kada je u pitanju ovakav način tretiranja odnosa poslodavca, države, budžeta i zaposlenog radnika.
Mi moramo da konstatujemo da u ovom momentu veliki broj srpske privrede ne radi. Neću to da karakterišem nikakvim političkim razlozima. Hoću da govorim samo o socijalnim razlozima. Znači, niti imam nameru da ovde ubiram bilo kakve političke poene, niti imam potrebu, ali moram da konstatujem da je situacija u privredi dosta teška. Naravno, opet nekim poslanicima ovo što mi pričamo nije interesantno, nije važno, nije bitno. Gospodo, ovo je vrlo važna tema. Bogdanoviću, predlažem da izađeš da repliciraš ovde.
Ovo je jako bitno i ovo govorim iz razloga da ovu diskusiju shvate svi jako ozbiljno, jer ne bi bilo dobro da parametri koji su poremećeni zbog pada proizvodnje u privredi, zbog nemogućnosti da privreda dobro radi, zbog najave o vlasničkoj transformaciji, a najmanje u ovom momentu jasne definicije zbog šetanja jednog broja ljudi po Srbiji, koji nude određena preduzeća na rasprodaju i znači, niza nekih neargumentovanih priča koje stoje, a mislim da ne trebaju u ovom momentu nikome. Treba da govorimo o pravima radnika, socijalnoj karti radnika i kako ćemo uopšte svi zajedno preživeti narednu godinu. U tome je suština ove naše priče.
Na kraju, da kažem još par rečenica, molio bih ministra za rad i boračka pitanja da se mnogo ne poziva na Sindikat, jer moji prethodnici iz Socijalističke partije su rekli da ono što smo mi dobili ovih dana, a dobili smo pisma od Sindikata gde mole gospodina Dragana Milovanovića da ih više ne zastupa, ni njihova prava, oni će ostvarivati svoja prava onako kako je propisano zakonom.
Znači, da na kraju kažem samo dve rečenice, da napravimo nekoliko parametara šta da radi Vlada u ovom slučaju, da li će izaći sa socijalnim programom, da li je dobra ova kategorija najniže zarade o kojoj se priča i nemojte govoriti o toplom obroku, regresu i naknadi za terenski dodatak kao sivoj ekonomiji, mislim da to nema smisla zbog zaposlenih u privredi Srbije.

Očigledno, ovde je zaista došlo do kršenja člana 138. ...

Član 138. Gospodo narodni poslanici, da se ovde ne radi o zameni teza - ne možemo nazivati demokratijom kršenje Poslovnika, i ako smo na nekoj od prethodnih rasprava ovde, govorili o Poslovniku i uređenju odnosa, kako treba da se ponašamo u ovom skupštinskom domu, ne možemo ga sada kršiti samo zato što se formalno potkrala tehnička greška. U stvari, radi se o uvažavanju suštinskih primedaba, iznetih u postupku rasprave po ovom zakonu. Uzimajući u obzir i strukturu vlasnika lovačkog oružja, Vlada Republike Srbije je, uz svest da je napravila propust, nazivajući to tehničkom greškom, izvršila redakciju svog amandmana i izmenila cifre u amandmanu. Znači, to ima klasičan karakter amandmana....

Ovo možemo nazvati samo vašom tehničkom silom, ničim drugim. Hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, pošto je predlog gospodina Pavlovića i gospodina Čedomira Jovanovića bio nedefinisan, zamolio bih da oni taj predlog definišu. Član 79. je vrlo precizan. On definiše vreme, ali definiše i naše pravo da kad predlažemo,  kažemo vreme dokle će trajati sednica, a ne - trajaće, pa dok ne završimo. (Glas iz sale: Dokle ima kvoruma.)
Šta to znači? Pa, ceo dan niste imali ovde, gospodo.
Predlažem da po članu 79, pošto vi niste precizirali vreme, da se vreme precizira i da radimo do završetka ovih zakona, gde je vođena iscrpna rasprava i da po tom osnovu zaključimo rad. Mislim da je moguće to završiti oko 20,00 ili 21,00 čas.
Još jednu rečenicu bih rekao - onaj deo koji nas čeka u drugom delu rasprave je vrlo važan za građane Srbije i za privredu Srbije. (Glas iz sale: To nije tema.)
Ovo jeste tema. Uzmite ove tačke dnevnog reda o kojima treba da razgovaramo i ono što je na dnevnom redu, pa ćete videti. Donosi se niz zakona koji važe za privredu i mislimo da će dobar deo tog zakonodavstva bar 20 do 30% srpske privrede zatvoriti u roku od naredna dva do tri meseca. Neće imati od čega da plaćaju doprinose. Ovo je tema upravo tih zakona i građani Srbije treba da znaju šta će biti na dnevnom redu i šta će im se desiti za naredna dva meseca, jer neće moći da plaćaju astronomske obaveze na neto zarade zaposlenih radnika.

Gospodo, niste dali šansu za ostala dva predloga, možda bi ta dva predloga dobila više od 90 glasova. Ovo je silovanje prava. Dajte da se glasa o svakom predlogu.

Isto, po članu 79, predlažem da se glasa, da radimo do 21,00 čas.

Poštovana gospodo narodni poslanici, član 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća je interesantan zbog toga što posebno reguliše materiju poreskih oslobođenja. Ono što je bitno za materiju poreskih oslobođenja u svim zakonima je da predlagač zakona posebno povede računa o oblastima, odnosno zaduženjima koja će dati poreskim obveznicima i da vodi računa kako kategorije pojedinih poreskih obveznika da ne pretrpe veliku štetu.
Ono što je činjenica, a ovim zakonom i definitivno pokazano, jer je prethodni zakon bar u ovom delu naveo dosta bolja rešenja, a koliko ja znam takva rešenja postoje i u svim evropskim zakonodavstvima, to je vođenje računa o novoosnovanim, odnosno novostvorenim preduzećima. Ovde se posebno radi o preduzećima u oblasti proizvodnje, u oblasti poljoprivrede i tim malim preduzećima, preduzetničkim, u oblasti pružanja usluga. Zakonodavac je svojim predlogom izbrisao tačku iz zakona, jer smatra da novostvoreno preduzeće, koje je počelo da se bavi proizvodnjom, nema nikakve potrebe da bude oslobođeno. Ranije zakonsko rešenje je bilo na tri godine. Ja sam mislio i predložio da je dobro da bude poresko oslobođenje, ali na jednu godinu i, posebno, da bude vezano za oblast proizvodnje, odnosno za oblast malih preduzeća.
Imali smo i stalno imamo u medijima priču da ćemo podržati proizvodnju, da ćemo podržati mala i srednja preduzeća. Definitivno se ovim članom zakona jasno pokazuje da te podrške nema. Jedino stečeno pravo novoosnovanog preduzeća da ima poresku olakšicu u prvoj godini poslovanja očigledno je izbrisano, sa samo jednim razlogom i obrazloženjem koje je meni rečeno na Odboru za finansije - da nema razloga da to preduzeće bude oslobođeno. Zašto ovo govorim? Govorim iz prostog razloga što u vreme kada se krene u investiranje, stvaranje, organizaciju, oblikovanje procesa proizvodnje, stvaranje određene vrste proizvoda ili bavljenje tim oblikom ili delatnošću, ulažu se izuzetno visoka i značajna sredstva, polazi se od kreditiranja kod pojedinih banaka i kasnije se javlja obaveza da se bankama i bankarskim organizacijama u nekom periodu moraju vraćati krediti.
Očigledno da predlagač zakona nema nameru da svojim zakonskim rešenjem podrži novostvorena preduzeća, a posebno u oblasti proizvodnje, poljoprivrede i usluga. Mi smo ponudili u jednoj od narednih tačaka i predlog zakona iz te oblasti, gde se jasno vidi neophodnost podrške malim i srednjim preduzećima. Ova zakonska rešenja koja nudi predlagač, sigurno u ovoj oblasti nisu dobra i mislim da ne donose ništa dobro ni proizvođačima ni ljudima koji pružaju usluge, a posebno će imati problema, jer gotovo svi u ovoj državi nemaju veliki gotov novac da bi stvarali preduzeća, već moraju da prodaju imovinu ili da uzimaju kredite kod banaka, a ti krediti nisu jeftini. Znači, neće imati ni daha da održe nivo proizvodnje i svoju želju da se bave određenim delatnostima. Meni je žao što Vlada i Odbor za finansije nisu imali razumevanja za ovaj moj predlog, i ne samo moj-meni je više udruženja i građana tražilo da ovakav amandman predložim. Pri tome, mislim da poslanici u Narodnoj skupštini treba da imaju sluha za ovaj amandman i da ga usvoje. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, danas, a verovatno i narednih dana, kada budete želeli, u utorak ćemo završiti ključni deo rasprave o paketu poreskih zakona, onda ćemo definitivno imati priliku da kroz raspravu o amandmanima vidimo celinu predloženih rešenja.
Važno je i bitno, vidim da ništa nije ni važno ni bitno, nećemo ni da se saslušamo (žagor u sali), ali dobro, malo kasnije ću vam reći da uzmete olovke pa da zapišete to što ću reći.
Kada je u pitanju porez na dobit, u suštini nema značajne promene, osim jedne otežavajuće okolnosti, koja sama po sebi nije dobra. Radi se pre svega o novostvorenim preduzećima. Ta olakšica, koja je ranijih godina primenjivana i važila je tri godine, važila je pre svega za preduzeća, novoosnovana u oblasti proizvodnje i preduzeća u oblasti poljoprivrede.
Neko misli da će to moći bez olakšice i naravno onaj ko ostvaruje dobit da mu ne treba olakšica u prvoj godini, iako je jasno da u prvih pet godina od osnivanja preduzeća sva dobit ide u razvoj, investicije i stvaralaštvo, u nove ideje, mašine i opremu.
Dobro, znači to nam ne treba. Osnovni koncept Vlade ovde se poništava od onog osnovnog predloga o kome je govorio premijer Đinđić. Kada je u pitanju porez na imovinu, već ovog momenta su u izradi poreska rešenja.
Ta poreska rešenja će imati u ovoj fazi rast od 111,8%, tako da onaj koji je plaćao 500 dinara za 1. maj će već morati da odvoji negde oko 1.000 dinara, ali u sedmom mesecu ga čeka novo zaduženje koje će ići po ovom zakonu, a ono će biti mnogo drugačije i mnogo drastičnije i biće uvećanje od 3-4 puta po poreskom rešenju.
Kada je u pitanju Zakon na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, ovaj zakon je vrlo karakterističan i ova zakonska rešenja ne mogu se ni po jednom osnovu, ni u teoriji, ni u praksi karakteristati porezom, već imaju jasan karakter taksa i naknada. Ko misli da je drugačije, to se u Arilju valjda zove drugačije. Ovi iz Arilja sve znaju.
Ono što je interesantno kada su u pitanju olakšice u ovoj oblasti, vrlo su sužene, gotovo ne postoje, jedino što je Vlada shvatila sama pa je dala amandmane, skinuće osnovice u jednom delu, ali definitivno neki poreski obveznici, a pre svega u ovom slučaju mislim taksisti imaće mnogo više obaveza.
Znamo da taksisti i taksi udruženja vode borbu godinama sa državom i da se menja obaveza poreza, godinama se izlazilo u susret na raznorazne načine, ili uz bonove ili uz određene poreske olakšice, ali definitivno u ovoj godini nema nikakve olakšice.
Ima samo dodatak u taksi i moraće da je plate na vozilo koje koriste kao osnovno sredstvo. Pored toga, ako koristi i mobilni telefon i uvećanu cenu goriva, a moram da kažem da osnovice u ovom slučaju će biti sledeće.
Pošto neki bacaju papiriće, uglavnom čitaju neiscrpno ceo dan novine, predlažem vam gospodo da uzmete papir i da zabeležite nešto. Možda bi bilo dobro za vas da čujete malo, ovo je interesantno, ovo su rešenja koja ćete vi pisati.
Recimo, rešenje za poljoprivredu. Prošle godine zbirna stopa poreza na poljoprivredu je bila 114,5%. Ove godine zbirna stopa poreza je 205%. Kako se do nje dolazi? Do nje se dolazi na sledeći način. Vi ste ovde vodili raspravu o porezu od 20%, oni imaju svoju političku poruku, imaju svoju težinu, ali ono što nije pomenuto, nije pomenuta naknada za odvodnjavanje. Ta naknada za odvodnjavanje prošle godine je bila 60%, a ove godine 150,5%.
Znači, zbirna stopa kada saberete porez i prosečan samodoprinos u svakoj opštini, koja je 30, to je 200%, porez na imovinu i ostalo izađe oko 205%, tako da domaćinstvo koje ima pet hektara i prosečan dohodak od 800 dinara prošle godine je dobilo poresko rešenje od 1.716 dinara, a ove godine će imati zaduženje od 2.440 dinara. To je samo porez, ali ima naredno rešenje.
Naredno rešenje, doprinosi za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ono će biti 4.662 dinara, razlika za prošlu godinu je 800 dinara, zdravstveno osiguranje po domaćinstvu je 2.000 dinara. Saberite gospodo i to ćete dobiti po ovim poreskim rešenjima i po ovoj poreskoj reformi.
Ako imaju slučajno automobil, imaće i taksu. Ako neko ima i pušku, dobiće i po tom osnovu i tako kada sve saberete gospodo videćete gde se nalazite kada je u pitanju poljoprivreda.
Samo me zanima da li će Javno preduzeće za vode Srbije dobiti ovu naknadu od 150% na katastarski dohodak. Sa ovom naknadom od 150% porastao je i katastarski dohodak.
Zahvaćen je od visine katastarskog dohotka. Vi ste sve vreme ovde pričali da toga ovde nema, nema naknade, evo je, gospodo, to je ta naknada. Da li će biti korišćene za izgradnju kanala, za čišćenje kanalske mreže, da li će biti korišćena za tu oblast o kojoj smo ovde govorili i da li će biti pravilno raspoređena u Srbiji, prema zahvatanju koje će dolaziti iz Srbije. Ova naknada od 150% je za prvu kategoriju i moram da podsetim da postoje još dve kategorije za brdsko planinske i ostale krajeve.
Dalje, samostalne delatnosti. Samostalne delatnosti u Srbiji imaju paušal. Paušal je interesantan. On će biti ovakav. Jedan poreski obveznik se oporezuje na sledeći način, tako što se primeni osnovica, a to je bruto zarada zaposlenog radnika za decembar mesec u prethodnoj godini.
Za ovu godinu ona će biti 6.477 dinara, za opštine koje su imale nižu osnovicu 10% biće ta koja je iz te opštine. Znači, jedan prosečan stomatolog, uzećemo njega kao primer, koji ima koeficijent 1,25% i za sve paušalce se primenjuje koeficijent od 0,3 do 5, odnosno do 8, to je za trgovinu i ugostiteljstvo. To je osnovica kada primenite stope i on će samo od poreza imati 2.081,05 , ali doprinose će platiti uvećano za 61,50%.
Advokat, ne prosečan, već advokat koji ostvaruje prosečan prihod će imati da plati u ovoj godini 2.995,60 dinara poreza. Prošle godine je trebalo da plati 1.054 dinara. Prema tome kada je u pitanju autoprevoznik kod njega se obračun vrši od tone, ima kamion, prikolicu, pa tonaža i ne može biti manje zaduženje od 3.000 dinara, plus porez na usluge, plus socijalni doprinos. Gospodo poslanici, ovo vas ne zanima. Očigledno mislite da ovo nije tačno.
Nudim bilo kome iz Vlade da izađe i da me demantuje da ovo nisu tačni podaci, da nisu tačne činjenice i da ovako neće glasiti poreska rešenja za ovu godinu, a da ne govorim o delu dobiti, da ne govorim o svim zaduženjima. Ovo će poreski obveznici u Srbiji dobiti kao poreska rešenja. Neki će plaćati porez kvartalno, neki kroz takse jednokratno, a ostali cele godine.

Po Poslovniku. Član 98. - "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Pošto je naš poslanik Slobodan Pavlović jasno izgovorio činjenice i podatke, a gospodin Bogdanović održao jedan, ponovo, mitingaški i politički govor, koji nema mnogo veze sa onim što je gospodin Pavlović govorio. (Glas iz sale: Ne, nego ti imaš veze.)
Šta kažete vi, gospođo iz Užičke Požege? Hoćete li vi da dođete ovamo?
Gospodin Bogdanović je ovde govorio o zloupotrebama u nekim opštinama. Trebalo je da se izjasni ko je vršio zloupotrebe, kada, gde i u kojim opštinama. Drugo, podaci koji su ovde dati, vrlo su jasni i egzaktni i govore o tačnoj i definisanoj raspodeli tih sredstava, a ukazuje se na nedefinisan pristup po Zakonu o zaradama, o kojem treba da razgovaramo.
Zadnje, i ono što se možda ne zna, ali je istina, da su sindikati imali do sada jedno apsolutno učešće u radu fondova, i imali su dovoljan broj članova. Recimo, ako je bilo 7, uvek su imali tri ili četiri svoja člana i mogli su direktno da utiču i na raspodelu tih stanova. (Predsednik: Ovde govorimo o kršenju Poslovnika).
Na kraju da kažem, kad se radi o ovoj oblasti, mnogo toga kvalitetnog je urađeno. Prema tome, ne može se govoriti u ovom smislu ... Ovo je tema.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pošto je sada već kraj današnje burne rasprave, verovatno su građani Srbije imali prilike da čuju svašta, možda na kraju treba malo da se saslušamo, ipak ovo o čemu pričamo tiče se poreskih obveznika i njihovih prava. Znaćemo sigurno da li smo pravilno razmišljali, kada smo učestvovali u ovoj raspravi, i da li smo nešto kvalitetno rekli, pre svega da li smo pomogli našim poreskim obveznicima da plate realan porez.

Kada sam predlagao ovaj amandman koji ima istovetnu sadržinu sa amandmanom poslanika iz Srpske radikalne stranke, motivi su mi bili nešto drukčiji. Dugogodišnja praksa u poreskoj oblasti je počesto imala izlete do te mere da je dolazilo do zloupotreba i, da kažem, čvrstina jednog dela zakonodavstva u ovoj oblasti ima svoje opravdanje i kvalitetniji pristup. Počesto smo imali u ovoj oblasti izlete koji su dovodili do toga da jedan broj poreskih obveznika na ovaj način izbegne plaćanje dela poreza kod ukupnog prometa koji je ostvarivao u toku godine. Paušalno oporezivanje znači jedan fiksni iznos koji plaćate cele godine, bez obzira da li ste ostvarili veći ili manji promet. Molim vas da malo saslušate ovo o čemu pričam.

Kada se radi o ovoj tački 4, restriktivnost predloga možda nije dobra za neke oblasti, koje su do sada tradicionalno godinama bile paušalno oporezovane. Tu pre svega mislim na auto-prevozničku oblast, na druge određene oblasti, oblast građevinarstva, gde je ukupan promet preko računa znatno veći, jer su zavisni troškovi obavljanja te delatnosti, pogotovu kod auto-prevoznika, izuzetno visoki. Da podsetim samo, ulje, gorivo, mazivo, rezervni delovi, gume itd. i to značajno utiče na ukupan promet, ali dohodak i ostatak dohotka po tom osnovu je dosta mali.

Možda ovaj amandman nema onu svoju političku jezgrovitost, niti ima političku težinu, ali verujte mi, u praksi ima i te kako veliki značaj jer kategorija poreskih obveznika o kojoj ja večeras ovde pričam - a ne vidim da neko hoće to da sluša, slušaju ove kolege predlagači i ljudi koji su spremni da učestvuju u raspravi - upravo će pretrpeti značajnu štetu. Moram da podsetim da i ta kategorija obveznika, sama po sebi, nikada nije bila u prilici da vodi poslovne knjige do kraja.

Nemojte me upozoravati na vreme, vrlo sam pažljiv kada je u pitanju vreme. Prema tome, i kada smo razgovarali na Odboru za finansije, gde je Vlada rekla da je ovaj amandman pravno moguć i da ima puno smisla, takođe Zakonodavni odbor je to potvrdio i mislim da ono o čemu sam sada govorio prelazi upravo u onu sferu koja zanima naše građane. Ove kategorije obveznika koje sam pomenuo ovde večeras - to je više politička kategorija - to su poreske kategorije i da kažem još nešto, nekoliko puta sam sa ove govornice pominjao termin - porez je prinuda. Kada izdate poresko rešenje, na kraju piše - možete se žaliti, ali žalba ne zadržava izvršenje.

Kažem vam, ukoliko ne usvojimo ovaj amandman večeras, budite sigurni da će jedna vrlo važna kategorija obveznika koji ostvaruju prihod u toj oblasti biti oštećena, a godinama ostvaruju prihod i sve ove godine izdržala/i su razne probleme nabavke delova, starog voznog parka i sankcije. Mislim da ovaj amandman ima puno smisla i da ga treba usvojiti. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, kako reče ministar u Vladi Republike Srbije, Đelić, ministar za finansije i ekonomiju, građani nisu svesni šta država uzima od njih. Prema tome, na nama je da u ovom momentu, ako uopšte možemo i imamo priliku sa ove govornice da nešto kažemo na tu temu, da malo pojasnimo težinu ovog poreskog zakona.
Istina je da u ovom zakonu o porezu na dohodak građana nema ozbiljnije poreske reforme, osim zahvata u oblasti gde se govori o porezu na zarade. Ranije je to bio porez na lična primanja.
Kad se govori o porezu na zarade, moram da kažem da se ipak nije imala u vidu celina privrede, koja je obuhvaćena ovim porezom na zarade, odnosno, porezom na lična primanja. Težina vremena u kome se poslovalo ovih deset godina, težina onog momenta kad smo pretrpeli bombardovanje, jer u tom momentu nam je oko 300.000 radnika ostalo bez posla, zbog posledica NATO bombardovanja i šteta nastalih tim povodom.
Od tada pa do sada, pokušava se da se napravi jedan oporavak tog dela privrede. Međutim, imam utisak da se neće lako do toga doći, a da primenom ovog poreza na zarade, doći ćemo u situaciju da još jedan deo zaposlenih u onom lošijem delu privrede, zbog nemogućnosti isplaćivanja ovog obima, ostane bez posla. Ono što je interesantno u ovom delu pomenuti, to je da je oporezovano ono što nikada nije bilo oporezovano i imaćemo princip bruto plate. On bi imao smisla kada bi se podelio u nekoliko celina, kada ne bi imao obuhvat ovakav kakav jeste, jer u ovakvim uslovima poslovanja imati ovakav obuhvat je zaista neverovatno. Hoću da kažem da će neke oblasti, a tu pre svega mislim na tekstilnu industriju, na građevinarstvo, na metaloprerađivački kompleks i one oblasti koje se tiču proizvodnje nameštaja itd, doći do toga nivoa zarada, koji će biti dosta niži.
Kada sastavimo bruto platu, kada sastavimo neto zaradu i ovo sa druge strane (topli obrok, regres, terenski dodatak i prevoz), dođemo do cifre da ovo ne čini ni nekih 30-40% ukupnih primanja, a to je već predstavljalo samo jedan pokušaj da se preko tog vida davanja, a bez oporezivanja omogući i privrednim kolektivima, a pre svega zaposlenim radnicima, da dođu do daha. U ovoj oblasti se ne može govoriti na ovaj način, ako se ne pomenu i one druge delatnosti koje imaju enormne zarade za naše uslove, a to je elektroprivreda, to su telekomunikacije i još neke oblasti koje su visokointelektualne i tehnološki vezane za izvoz. U tim oblastima sigurno ne predstavlja dobar deo prihoda i neće predstavljati neki značaj, pa kada govorimo o smanjivanju, ukupnom smanjivanju opterećenja, sigurno će biti u ovoj oblasti tih 70%. U ovoj drugoj mora otići gore i predstavljaće 5 - 15% opterećenja na bruto zaradu zaposlenih radnika.
Ne možemo stalno ovde, sa ove govornice koristiti podatak i reći da li važi za sve, kao i ovaj deo kada govorimo o inflaciji. Ona jeste u nekim oblastima, a pominjali su ovde govornici kada je prodaja frižidera, viskija, cigareta, nema neke inflacije, ali tamo gde narod kupuje hleb, životne namirnice, gde ono što se svaki dan stavlja u torbu i kupuje, pa bogami tu već imamo ozbiljniji rast cena.
Kada posmatramo ovaj porez na zarade možemo ga posmatrati na dva načina. Očigledno je da će u jednom delu privrede, doći do značajnog opterećenja. A kada uzmemo još jedan momenat, a to je onaj deo poreskih zakona, odnosno zakona iz oblasti socijalnog i zdravstvenog osiguranja, gde su utvrđene najniže osnovice, moram da kažem da najveći deo te privrede ne može ispoštovati te osnovice. Mora doći do otpuštanja radne snage. Ako to bude vezano za 30. u mesecu, da se mora platiti obaveza državi, bez obzira kolika će biti neto zarada i ako to sada negde izlazi, ako smo dobro računali 1.800 i nešto dinara, to znači da veliki kolektivi u oblasti saobraćaja, trgovine, pružanja ugostiteljskih usluga, tamo gde su velike organizacije, tamo gde imamo privredne kolektive i u trgovinskim organizacijama, glomazne sa 1.000-2.000 radnika, a što se tiče tog dela privrede i dalje ostaje da nije napravljen značajni pomak.
Mi takve organizacije imamo i u oblasti saobraćaja. To su firme koje su već zadnjih 7,8 godina funkcionisale na minimumu opstanka, a s obzirom na zavisnost režijskih troškova, na onaj drugi deo. Ne može se uzeti ovaj zahvat poreza na zarade i predati u celini, ako se ovaj deo ne izvadi iz celine. Ono što mislim u tom delu koji sam pomenuo, a to je tekstilna industrija, građevinarstvo, saobraćaj, ugostiteljstvo itd, tamo gde postoje ti ozbiljni problemi u poslovanju i onaj deo privrede koji je nastradao u NATO bombardovanju, gde je veliki broj ljudi koji se polako vraća na posao, ali nema proizvodnje, nema profita, nema dobiti, nema stvaralaštva, pogotovo što je poznata činjenica da je pad izvoza u prva tri meseca u odnosu na prošlu godinu negde oko 10%.
Znači, nemamo ni to na ovom strateškom planu, nemamo ni ovo da bi mogli da govorimo o celini. Mislim da će se, kada je u pitanju porez na zaradu, desiti nešto što neće biti kvalitetno.
Vidim da kolege poslanici iz DOS-a dremaju, ne pada im na pamet da saslušaju ono što pričamo, valjda im nije ovo interesantno. Možda materijal nisu ni pročitali. Zašto biste čitali, kada čitate novine, a u novinama uglavnom o hapšenjima socijalista i koji će da potrči naredni tamo u zatvor. Znate, u vašim medijima o ovim propisima nema ničega, sindikati ne postoje, za ove ne pitate, nisu ni važni. Trebali su vam samo da sa vama izađu na ulicu, da promenite vlast, a onda sa ove govornice kažete, strpite se, ovo je duh mladog vremena. Znate, vreme jeste novo, ali nije dobro, nije dobro za ovaj narod. Prema tome, budite pažljivi i saslušajte o onome o čemu pričam.
Kada je u pitanju porez na ukupan prihod građana, on je karakterističan zato što postoji u zakonskoj regulativi, zato što je postojao, ali mnogo mali broj poreskih obveznika podnosi poresku prijavu. Ne nalazi se u ovom vidokrugu koji je bitan, jer ovaj zakon je važan. Može da bude i dohodovan i dobar, ali nisu predviđeni mehanizmi do kraja, kako pokupiti porez od kategorija poreskih obveznika koji izbegavaju da podnesu poresku prijavu. Doduše, mi nemamo izgrađen informativni sistem preko koga možemo kvalitetno da pratimo, jer postoje delovi privrede iz kojih se to može videti, ali postoji onaj drugi deo. Tu pre svega mislim u oblasti kulture, u oblasti informisanja i u tim delovima mislim da čak ne možemo ni da dođemo u situaciju da vidimo kolika su tu primanja, koliko je izbegavanje poreza u toj oblasti.