Znači, definitivno je činjenica, dame i gospodo narodni poslanici, da nešto fali u ovom predlogu zakona; bez obzira što se pozivamo na neka evropska iskustva, moram da kažem da se u evropskim parlamentima, na koje se vi pozivate, prvo i prethodno, pre usvajanja svakog budžeta, raspravlja o ekonomskoj i makroekonomskoj politici vlade u toj državi za tekuću godinu za koju se usvaja budžet. Ovde se u naznakama pominje termin makroekonomska politika, ne zna se koja, ne zna se kakva i ne zna se za koga - da li za vlast ili za narod.
Ekonomska politika svake države mora da bude prezentirana parlamentu, građani će to da saslušaju, a iz toga će znati kako će da žive u sledećoj godini, koji su im uslovi i parametri određeni u poreskoj politici, u razvoju, ekonomiji, zapošljavanju, perspektivama za mlade generacije itd. Ovaj predlog ne sadrži nijedan od tih elemenata. To je jasna činjenica. Nemamo mi potrebe ovde da razmatramo priče kao predstavnici jedne ili druge stranke, ovo je potreba stanovništva, svih građana i ovog parlamenta, jer nemate prava ta iskustva na koja se vi pozivate da u ovom zakonu eliminišete.
Drugo, ovo je zakon koji ima apsolutno tehnički karakter. Ovo je moglo biti rešeno uputstvom ili određenim podzakonskim aktima. U ovakvom slučaju će morati Vlada Republike Srbije da donese niz podzakonskih akata, kojima će utvrditi pravila ponašanja za sve korisnike budžetskih sredstava. Pominje se ugovor. To jeste iskustvo sa zapada, ali mora se precizirati kod direktnih budžetskih korisnika, kod indirektnih budžetskih korisnika, kako i na koji način će biti regulisana međusobna prava i obaveze.
Dalje, ovim zakonom se definitivno konstituiše i na sva vrata uvodi deficit kao jedna kategorija od posebnog značaja. Moram da kažem da smo u ovih godinu dana utvrdili četiri parametra iz kojih će biti finansirani budžetski deficiti. Prvi i osnovni je privatizacija: unošenjem sredstava u budžet Republike Srbije. Ovde je rečeno da će to biti jedan od glavnih prihoda za finansiranje budžetskih deficita. Tu smo se koncepcijski razlikovali, jer smo tražili da bude upućen privredi, bankarstvu, lokalnim zajednicama iz kojih su i prodata preduzeća.
Drugo, pominjane su donacije. Ovih dana se priča da i od tog posla nema ništa, iz raznoraznih razloga.
Treći su namenski krediti međunarodnih organizacija, koji su ultimativnog karaktera, po posebnom kamatnom sistemu, na dugi period i dugi niz godina, isključivo za finansiranje budžetskih deficita.
Četvrti je zakon o ekstraprofitu. Pominjane su cifre da će po tom osnovu u ovoj državi biti naplaćeno negde oko 8 milijardi maraka, sa procenama i izjavama da će ta sredstva biti usmerena za socijalu i da će biti podeljena građanima Srbije. Očigledno, ako neko misli da su to elementi za ozbiljnu vladu, ako neko misli da su to argumenti sa kojima treba finansirati državu, onda se mi ovde totalno ne razumemo.
Osnovni argumenti ekonomske politike određene vlade su sledeći: zdrav ekonomski razvoj privrede; zdravo nacionalno bankarstvo koje će služiti privredi sa realnim kamatnim stopama; zdrava poreska politika zasnovana na realnim porezima. Znači, nije problem da li ovde neko plaća 200 dinara ili 2.000 dinara porez; problem je da li smo naplatili nekome 200 miliona poreza.
Na pravi način - borba protiv sive ekonomije. Taj termin je u poslednje vreme izbačen iz javnosti i priča se o borbi protiv korupcije i mita. Ne, gospodo, protiv sive ekonomije. Ona je jedan od generatora problema u ovoj državi i na tom planu mora da se vodi ozbiljna borba.
Još su stari komunistički fazoni bili - kad nešto nećete da završite, formirajte komisiju. Po tom osnovu u ovoj državi je formirano raznoraznih saveta i komisija, po mojoj nekoj proceni, jedno pet-šest, koje šalju poruke građanima. Tim poslom se bave stručni ljudi. Ranije smo imali i Kertesove nekakve ekipe za borbu, a danas imamo Đelićeve ekipe. Od tog posla nema ništa. To je sistemski rad, međusobno uvažavanje i jasno utemeljena kontrola u jednom organu, a ne u sedam i osam organa, kako to sada stoji. Tu nema realne borbe protiv sive ekonomije.
Dalje, nije nikakva novotarija trezor. Trezor je potreban i on je neophodan, ali ne možemo trezor predati isključivo ministru finansija, nazvati ga ključarem državne blagajne, već jasno definisati koji su parametri.
Ne možemo u taj deo unositi sredstva korisnika i davalaca usluga penzione, invalidske, zdravstvene, tržišta rada i drugih oblasti, gde je jasno definisano da su ugovarači u tom poslu davaoci usluga i korisnici. Ta prava moraju biti pod njihovom direktnom kontrolom. Nigde se ne spori temeljna kontrola države, od Vlade, od svih institucija koje treba da vrše kontrolu, pa čak i od ovog parlamenta. Njihovo raspolaganje mora biti osnovno, a u njihovom interesu iskazano.
Zašto se ovde ne govori o reformi te strukture? A preživela je i našu vlast, a prežiljava i vas kao jedna Hidrina glava kojoj ne može niko ništa, nemamo temeljne promene u toj oblasti, nemamo promene propisa u toj oblasti, nemamo realnog oporezivanja u toj oblasti.
Takođe, kod doprinosa imamo zahvatanje u nekim kategorijama stanovništva, kao što su osiguranici penzionog osiguranja, na poljoprivredu, na glavarinu, na bruto zaradu zaposlenog radnika u privredi koja ne pripada njima, njihovoj kategoriji ostvarivanja dohotka.
A da ne govorim o drugim kategorijama, koje takođe postoje. Znači, mi u dobrom delu zakona vršimo zamenu teze, vršimo jednu apsolutnu centralizaciju finansija. Prema tome, ne može biti nikakvog govora o decentralizaciji, o fleksibilnom posmatranju ekonomije Srbije. Nema ovde priče o ekonomskoj politici i nema priče o načinu kako da izađemo iz deficita. Valjda se svaka vlada bori da ima suficit u finansijama. On će nastajati naplatom poreza, naplatom carina i nastajaće stabilnim razvojem privrede. Iz toga će proizaći zadovoljni ljudi u prosveti, u zdravstvu, u pravosuđu i imaćemo zapošljavanje mladih generacija. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, član 4. je jedan od bitnijih članova ovog zakona i govori o budžetskom cilju, što su ciljevi svakog budžeta. Rekli smo makroekonomska stabilnost, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Mi taj prvi stav tretiramo na drugi način. Tražimo da glasi: "Vlada Republike Srbije, davanjem predloga budžeta za narednu fiskalnu godinu, utvrđuje ekonomsku politiku". Znači, mora da se utvrdi ko je nadležan za ekonomsku politiku, jer piše u Ustavu, piše u Zakonu o budžetu, piše na svakom mestu ko je odgovoran za ekonomsku politiku i privredni razvoj države. Ne možemo ići sa izvedenim kategorijama, već jasno definisanom kategorijom. Znači, "utvrđuje ekonomsku politiku države, odgovorna je da čuva ekonomsku stabilnost države, obezbeđuje razvoj, zapošljavanje i izbegava finansijske rizike." To bi trebalo otprilike tako da glasi.
Naravno da je to odbijeno. U motive zašto se ovo odbija ulazi sledeće: valjda se ne želi odgovornost za privredni i ekonomski razvoj, zapošljavanje i ekonomsku stabilnost, ne želi se odgovornost zapošljavanja mladih generacija i valjda se promoviše i dalje debalans budžeta, se deficiti u budžetu, promovišu se razlozi kojima će se praviti deficiti u budžetu.
Prosto je neverovatno da onaj ko je odgovoran za ove ključne razvojne stvari ne prihvata i ne želi da mu glasi osnovni zadatak tako, iako u svim ostalim dokumentima to stoji kao osnovni zadatak svake vlade. Ko će da preuzme odgovornost? Ne očekujete valjda da će narod u ovoj državi ili ova skupština, koja je samo zakonodavni organ; ne može se Skupštini poturati rog za sveće. Mora onaj ko je odgovoran, ko je izvršni organ države i nositi odgovornost za ekonomsku politiku.
Kada kažemo makroekonomska stabilnost, to dođe kao da smo na teorijskom času iz ekonomije. Mi nismo ni studenti, nismo ni đaci, mi smo ljudi kojima neko treba da odgovara, nas je birao narod i nama neko treba da odgovara za ekonomsku politiku ove države. Zašto se od toga beži, to najbolje znaju građani i verovatno u ovom momentu osećaju na svojim leđima. Zato molim ovaj skupštinski dom da usvoji ovako kako je u predlogu poslanika Socijalističke partije Radeta Bajića.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi zakon tehničkog karaktera sa detaljnim uputstvom  za izradu budžeta Republike Srbije, teritorijalnih jedinica, organa lokalne samouprave i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Kada bi se posmatrao samo sa ovog stanovišta kalendarskog tipa, ko šta radi, kada donosi, koja su čija ovlašćenja, tu zaista čovek ne može značajno da stavi primedbu, jer jedino može da raspravlja o tome da li je neki datum u ovom dokumentu valjan ili nije, što po mom mišljenju nije ni važna činjenica, nisu ni bitni detalji.

Međutim, postoji jedna stvar koja svakako zaslužuje pažnju i o kojoj smo mi u Socijalističkoj partiji, kada smo dobili ovaj predlog zakona, dugo razmišljali i razgovarali kako da ocenimo uopšte tu oblast. To je kod osnivanja trezora Republike i nije sporno, on je bitan i neophodan za funkcionisanje jedne države, međutim, postoji problem jedne apsolutne centralizacije finansijskih sredstava Republike Srbije, a kada se u to uključe i finansijska sredstva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za tržište rada, onda to predstavlja zaista jedan složen konglomerat različitih prava utvrđenih Ustavom.

Prava kod fondova i socijalnih osiguranja su prava korisnika i davaoca, znači ne prava države već korisnika i davaoca, a njihova su prava uređena odlukama na drugi način i imaju karakter javnog sektora, i korisnici i davaoci usluga u toj oblasti najviše imaju prava da odlučuju o svojim sredstvima.

Ovde se događa obrnuta situacija. Najveća prava da odlučuju o njihovim sredstvima ima Ministarstvo finansija. Doduše, tamo se kaže - mi ćemo odobravati finansijske planove, može sredstvima da se raspolaže po tim planovima, i otvaraće se podračuni u svim oblastima, tako da ne stoji da oni neće raspolagati sredstvima. Ali, ipak, kad saberete sva sredstva i stavite pod jednu kapu, u jedne ruke, utvrdite im dinamiku stroge primene, onda ne mislim da je to pravo korisnika i davaoca, već mislim da je to isključivo centralizacija države. Apsolutna centralizacija.

Po već ne znam koji put pokazuje se da Srbija polako u finansijskom smislu ulazi u diktaturu, definitivnu diktaturu, a ne mislim da je takva diktatura na Zapadu donela nešto dobro ili je u nekoj državi tranzicije bila primenjivana i pokazala neke značajne rezultate.

Pominjani su termini da se sredinom maja meseca govori o makroekonomskoj i fiskalnoj politici. Po ne znam koji put vam kažem da nam je fiskalna politika na niskim granama. Borba protiv sive ekonomije je zaista maliciozna priča od koje u ovom momentu nema ništa, a kada govorimo o makroekonomskoj politici valjda je neko mislio na privredu.

Privreda u Srbiji, u ovom momentu, se nalazi u značajnom padu. Čak mislim da i instituti koji se bave svim drugim osim onim od čega treba da živi ovo građanstvo, najviše se bave time - čiji je ugled najveći u javnosti. Da li jeste ili nije - to će verovatno reći birači na narednim izborima, ali nikako da kažu koliki nam je rast proizvodnje u Srbiji u ovom momentu, da li ga uopše ima, kakav je u nekim granama proizvodnje, ima li pada, koliko se zaposlilo ljudi u Srbiji u prošloj godini, koliko je ostalo bez posla, da li smo tu u plusu ili minusu.

To su neki elementi makroekonomske politike. Kakve su nam perspektive zapošljavanja mlade generacije, kada pričamo o odlasku i odlivu pameti iz Srbije. To stalno stavljamo u reper bivšem režimu. Moram da kažem da je prošla godina pokazala da je najveći broj ljudi u Srbiji u prošloj godini napustio Srbiju i otišao "trbuhom za kruhom" u druge države.

Kada govorite o kontroli finansijskih planova organizacija socijalnih i penzionih fondova, možda bi bilo bolje da je u ovaj dom došao zakon o reformi socijalnog i penzionog osiguranja. Mislim da preko dva miliona ljudi u Srbiji očekuje promenu penzionog osiguranja, posebno u oblasti poljoprivrednog osiguranja, odnosno osiguranja za penzionere na selu.

Već godinama postoje napori i uporno pokušavaju poljoprivredni proizvođači da obezbede dobrovoljno penziono osiguranje. Mi smo o tome često govorili i upozoravali da je to važna karika, i da se vratimo realnom oporezivanju, posebno tog dela stanovništva, da se ne bavimo uravnilovkom, bruto zaradama u privredi, koje nemaju veze sa ostvarivanjem dohotka u poljoprivredi, dakle, nemaju veze sa stvarnim prihodima koje ostvaruju poljoprivredni proizvođači, sa stvarnim troškovima i rashodima koje imaju u toku svoga obavljanja, bavljenja svojim zanimanjem, a ovamo imaju situaciju da plaćaju porez na osnovu bruto zarade zaposlenog radnika u privredi.

Kada saberemo i vanprivredu, onda moramo reći da su tu ove silne organizacije, gde su značajno visoki lični dohoci, koji ne mogu nikako biti reper za poljoprivrednu proizvodnju, niti predstavljati bilo kakav element u ovoj oblasti. Govorim o makroekonomskoj politici.

Naravno da ima još jedna činjenica - sada nam ulazi u Srbiju na velika vrata budžetski deficit. Bojim se da stoji, lepo ste ga u članu obradili, budžetski deficit, i rekli ste da su elementi za finansiranje budžetskih deficita privatizacija i prodaja preduzeća, drugi element je donacija i treći kredit od MMF-a, koji je još uvek tajna, šta će biti sa njihovih oko 800 i nešto miliona dolara.

Prosto je neverovatno da niko ni sa jedne strane ne sagledava kako podići nivo proizvodnje u Srbiji, kako otvoriti nova radna mesta, kako ne sužavati obime u proizvodnji, kako se ne baviti samo projekcijama u jednoj oblasti i štititi samo pojedine oblasti proizvodnje?

Prosto je neverovatno kako uopšte nešto može onda normalno izgledati, kada stavimo pred sebe ovakav Predlog zakona. Ja tu u suštini ne vidim neki značajan problem, ali kada govorite o makroekonomskoj politici, o organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i načinu kako konstruišete trezor, već dolazimo u situaciju da nastaje jedna apsolutna centralizacija finansija u ovoj državi.

Da podsetim da Srbija nema svoju narodnu banku, da nema svoju politiku u toj oblasti, tako da zaista definitivno čovek mora da bude najmanje uzdržan, mada će i SPS, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, biti protiv. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je ponovo isti predlog, samo sa dva različita obrazloženja, u želji da se pomogne srpskom pravosuđu. Nema pomoći srpskom pravosuđu na ovakav način, nema nezavisnog srpskog pravosuđa na ovakav način i nema, sigurno, zaštite sudijske funkcije ovolikim višemesečnim napadima na sudijsku funkciju. Bez obzira što u ovom predlogu stoji da će 50% sredstava, ostvarenih po osnovu prihoda od taksi koje i odlaze u budžet Republike Srbije, biti vraćeno u pravosuđe, ne mislim da je to dovoljan prihod da omogući da plate sudijama u pravosuđu budu 1.000 maraka.

O pravim i realnim reformama u tim sektorima ne možete govoriti ako ne pomenete šta je sa platama lekara. Zar one treba da budu manje od 1.000 maraka? Šta je sa platama prosvetnih radnika? Zar i one ne treba da budu velike? Ne može bez korenite promene poreskog sistema. Napravili ste kvazi reformu, nemate sistemska rešenja u toj oblasti. Imate silne grupe za uzajamnu kontrolu, a ne za borbu koja zaista treba da se vodi, a to je borba protiv sive ekonomije. Izmislili ste priču na temu mito i korupcija, a u stvari treba da se vodi borba protiv sive ekonomije, jer tu su najveći izvori korupcije.

Gledam kako sa ove govornice zdušno advokati lamentiraju o sudijama. Zašto i ne bi? Uvek se bore za svoje stranke. Evo, kada predsednik Advokatske komore Jugoslavije ustane i sa ove govornice počne da priča o svojoj praksi, neka mi pokaže koliko je advokata, onih bolje plaćenih, podnelo poresku prijavu u kojoj je iskazalo svoju realno stečenu dobit i platilo porez na tu dobit. Kada umete tako da mlatite po sudijama u Srbiji, onda pokažite gde ste vi i koliko poštujete ovu državu i koliko vam je zaista stalo do nje.

Ne kažem da nije neophodno uvećati takse, svakako jeste. Treba te takse neko i da plati. Stalno menjate tezu. Zaboravili ste da postoji termin privreda, možda jedna od najvažnijih reči koje bi trebalo da budu u upotrebi u Srbiji. Zaboravili ste da banke treba da daju kredite privredi za proizvodnju, pa zaboravljate da se nalazimo pred poljoprivrednom setvom, jer nam počinje jedna godina u toj oblasti. Niko je sa ove govornice ne pominje. Zloupotrebljavate te ljude samo da biste manipulisali sa njihovom političkom podrškom, a ne da bi ostvarivali svoje prihode.

Hoćete li opomenuti da mi oni tamo više nepristojno ne dobacuju, teško je, ovaj sa naočarima, ne znam ni kako se zove. Nigde toliko nevaspitanih ljudi.

Kada bismo imali mogućnost da ljudi plate takse, da dođu u sud i zaštite svoja prava, jer najveći deo pravosuđa vezan je za parnično i vanparnično postupanje, manje za krivično, i to su uglavnom ugrožena prava, da li svojinska ili neka druga. U toj oblasti su svakako ponajviše porasle takse, a svi priznajemo, i mediji i ovde poslanici sa skupštinske govornice priznaju, da je materijalni položaj stanovništva značajno otežan, da je platežna moć svakako pala i da postoje velike socijalne grupe koje ne mogu da obezbede ni ličnu egzistenciju.

Najavljuje se silno otpuštanje zaposlenih radnika. Pa, kako mislite da neko štiti svoja prava, tako što neće uopšte moći doći do suda, da plati zaštitu sopstvenog prava, posebno svojinskog prava. Onda dolazimo na teren ugrožavanja osnovnih ljudskih prava. Molim vas, ne možemo to tretirati samo kroz obaveze i priču, treba da pomognemo pravosuđu. Ovakvom pravosuđu se neće pomoći.

Pravosuđu, zdravstvu i prosveti, a posebno privredi, pomoći ćemo ako se rekonstruiše poreski sistem, ako se naplate porezi svakome, ali realni porezi. Mi se nalazimo u ovoj godini u periodu realnih poreza, a o njima niko ništa nije govorio, nisu ni važni. Imamo pred sobom nekakve kredite, imamo razgovore sa MMF-om gde se pominje 800 miliona dolara, dobijamo kredite za finansiranje budžetske potrošnje, za finansiranje budžetskih deficita. Gde su nam realni prihodi za ovu državu? O tome treba da mislite, gospodo. To vam je osnovni zadatak, valjda vas je za to narod birao.

Da ne bismo džabe zloupotrebljavali ljude u pravosuđu, molim vas da prestanete da pričate o sudijama. Posebno molim gospodu advokate koji sede za ovim klupama - najbolje bi bilo da pokaže građanima svaki od njih svoju poresku prijavu koliko plaća porez, koliko je posebno ugovorom ugovorio sa nekom posebnom strankom. Nije tačno da se plaća paušal, dobro se zna šta rade advokati, kako naplaćuju. Samo na redovnim parničnim zasedanjima, kao i kod pisanja tužbi, jasna je tarifa. U svakom drugom slučaju ugovaraju se posebne vrednosti i one su izražene u procentima od vrednosti spora.

Prema tome, neću da kažem da je i to jedan od izvora korupcije, ali, vodite računa, i neko drugi će vas sutra pitati šta ste radili u godinama iza vas. Prema tome, najbolja je stvar da se ovaj zakon ponovo pogleda, da se primeri platežnoj moći stanovništva; da se pogleda iz kojih oblasti ljudi najviše vode sporove, mislim da je to parnična i vanparnična oblast, da li ima taj svet mogućnosti da plati zaštitu ličnih prava, i da se uskladi sa tim. Ali, mislim da ima dosta amandmana na tu temu.

Molim poslaničku grupu većine DOS-a da povede računa o tome kada se bude razgovaralo o amandmanima na ovu temu, jer svakako će to biti značajno i mislim da nije bitno da li će to govoriti poslanici opozicije ili pozicije, ali važno je da jednom povedemo računa o interesima građana. Na kraju vas molim da, kada govorimo o bilo kojoj temi, vodimo računa šta pričamo, saslušamo jedni druge. Nema smisla šta se radi od ovog parlamenta. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da, kada neko iz opozicije postavi pitanje, a ono glasi - možemo li da znamo da li je u ovoj kreditni aranžman uključena i srpska privreda i da li će deo sredstava od ovog kredita biti opredeljen za srpsku privredu koja je naslonjena na elektroenergetski sistem, koja radi u toj oblasti i da li će i deo tih sredstava ostati u srpskoj privredi, da i drugi zaposleni imaju neke koristi od svega ovoga, imamo jednu salvu pogrdnih reči odavde - kako uopšte smemo to i da pitamo.
Svaki kredit koji treba da uđe u srpsku privredu je dobrodošao, ali kada se sa ove govornice šalju poruke građanima Srbije onda se prosto zaborave neke činjenice kao što je - kako je uništena Elektroprivreda Srbije. Imamo prosto činjenicu da je 1999. godine u NATO bombardovanju najjači i najveći deo kapaciteta u toj oblasti u više navrata bombardovan, da je bilo mnogo ljudskih žrtava i da su zaposleni radnici nadljudskom snagom, svojim naporima učinili sve da se u toku rata i agresije održi koliko-toliko rad elektroenergetskog sistema.
Posle toga smo imali činjenicu da su značajna sredstva uložena u obnavljanje kapaciteta za servisiranje opreme, za ono što je uništeno, da bi bilo podignuto i da bi elektroenergetski sistem mogao uopšte da radi. Naravno, niko ne govori o ratnoj šteti koja je nastala u tom periodu i kako elektroprivredni sistem uopšte može da bude legitiman cilj za bilo koju ratnu agresiju.
Ovde takođe stoji činjenica da smo došli u situaciju da prekinemo vanredno zasedanje Skupštine i da razgovaramo o temi koja je okasnila. Već dobar deo tog kredita je utrošen. Verovatno se očekuje tek druga tranša. Moram da kažem da su ovde pominjani i termini - stalo se oko budžeta, ili savezne države ili Republike Srbije, upotrebljavaju se neka sredstva, a u ovom slučaju se radi o kreditima.
Ovih dana imamo u Beogradu i razgovore o kreditu od 800 miliona dolara, sa jednom osnovnom namenom - za finansiranje budžetskih deficita. To bi bilo dobro kada bi taj budžetski deficit, tzv. budžetski deficit, bio upotrebljen za privredu Srbije i za razvoj kapaciteta za zapošljavanje mladih kadrova, za zapošljavanje radne snage i za zapošljavanje postojećih kapaciteta.
Očigledno je da su ovo krediti čiji davaoci određuju namenu i utvrđuju da samo na jedan način mogu biti korišćeni, a to je da se finansiraju budžetski deficiti. Oni će postojati u svakoj državi i u svakoj privredi, ako se o privredi ne bude vodilo računa. Mi nismo čuli, od usvajanja budžeta za ovu godinu do dana današnjeg, da li će uopšte neko od vlasti u ovoj Srbiji uložiti neki dinar ili bilo koju stranu valutu u razvoj ili za sređivanje kapaciteta u privredi Srbije, za poboljšanje uslova rada, za snižavanje procesa gubitaka u privredi i naravno za jačanje proizvodnje, što građani Srbije i očekuju.
Činjenica je da u ovoj oblasti uzimamo kredit koji je neophodan za remont. Interesantno bi bilo razrešiti drugo pitanje - kako doći do nivoa kapaciteta koji je neophodan za proizvodnju koja je dovoljna za Srbiju. Jer, činjenica je da Srbija proizvodi manje struje od količine potrošnje koja je neophodna na godišnjem nivou.
Da li neko uopšte razmišlja o tome kako stvoriti nivo kapaciteta koji će biti neophodan da Srbija ima dovoljno električne energije u toku godine. Čuli smo ovde i rečenice da je u toku prošle godine uvoz struje bio u iznosu od 10% od dnevne potrošnje. To znači da ako je potrošnja na dnevnom nivou negde oko 150 miliona kilovata, znači 15 miliona kilovata smo dnevno uvozili. Onda moramo da pitamo: ko su uvoznici; pod kojim kriterijumima su uvozili struju; da li su to društvena preduzeća; da li je EPS uopšte uvozio; ili Vlada Republike Srbije; ili su to opet neka privatna preduzeća. Priča se da zarađuju 300.000 dolara dnevno.
Kada se govori o ceni struje u ovom momentu u Srbiji, onda se gleda nekakav prosek. Samo, niko ne pita koja je cena struje u crvenoj tarifi, toj koja najviše muči građane Srbije. Ona je veća 13 do 17 puta od realne cene u Evropi. I, niko ne kaže kako da se vratimo na realne osnove, a realne osnove su one koje građani mogu da plate, već opet imamo najavu povećanja cene struje za 2,2 puta u narednih godinu dana. Nema rasta prihoda kod građana, nema rasta u privredi, nema ekonomske snage koja tu cenu može da plati.
Komentar iz EPS-a, koji smo dobili tim povodom, kaže - pozajmite od komšija, kao da komšija ima novca da plati cenu struje. I zato SPS, iz ovih razloga, zato što ne znamo i zato što nadležni odbori, kako su pomenuti ovde, neće imati uvida u sve ovo o čemu se govorilo, i mi poslanici u ovom parlamentu, nećemo podržati ovaj predlog. Možda to vama nije važno, ali siguran sam da je važno građanima Srbije.

Gospodo narodni poslanici, čini mi se da član 98. predstavlja jedan od ključnih članova ovog zakona, jer se u njemu vidi procena da li će zaista u Srbiji doći do decentralizacije i prenošenja nadlženosti na organe lokalne samouprave ili ne.
Ovaj amandman i ovaj član zakona govore o prihodima lokalne samouprave. Kada se gleda član 98. u početku zaista može da se misli, zbog broja tački i podtački i zbog onoga što je predloženo, da će doći do većeg ostvarivanja prihoda jedinica lokalne samouprave i da će opštine imati dovoljno sredstava za izdržavanje lokalne samouprave, za javne službe i za razvoj.
Moram da kažem da ako se malo ovo stanje analizira ipak se to neće dogoditi. Prvo, kod poreza na dohodak građana od osam tačaka može se govoriti samo o jednoj gde je moguće ostvarenje više prihoda, a to je prihod od samostalne delatnosti, svi ostali imaju karakter malog prihoda i nisu nikada bili izdašni za organe lokalne samouprave.
Znači, ne postoji taj obim poslova, ne postoji tolika količina i garant na sreću, toliko zakupa i slično da ne nabrajam sve koje će pomoći u ostvarivanju tog prihoda. Ukidanjem naknade za korišćenje u opštoj upotrebi mi smo došli u situaciju da nam je infrastrukturna aktivnost u lokalnim jedinicama samouprave gotovo zamrla. Jako je mali obim radova u oblasti infrastrukture a tu pre svega mislim na struju, na radove u vodovodnoj, kanalizacionoj mreži, na izgradnji puteva, a da ne govorimo o solidarnoj stambenoj izgradnji, koje nema gotovo u celoj Srbiji.
I, na kraju, kada govorite o porezu na promet on će biti ostvarivan u onoj meri u kojoj će građani biti platežno sposobni da kupuju određene vrste roba. Ako imamo stanje recesije, pad proizvodnje uprivredi, nizak životni standard i male plate onda prosto ne možemo govoriti da će biti rast poreza na promet u lokalnoj jedinici, znači i tu možemo očekivati pad prihoda.
Ono što sam predvideo amandmanom i dao mogućnost da jedinice lokalne samouprave zaista ostvare određene prihode, to je da u saradnji sa repbličkim inspekcijskim organima, u borbi protiv sive ekonomije od bruto naplaćenog prometa na promet dobiju 30%. U obrazloženju da mi se ovaj amandman odbije rečeno je da će to biti predviđeno zakonom o procentu za opštine i gradove u Srbiji. Moram da kažem da to mora da bude predviđeno ovim zakonom..... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
I druga stvar, podtačka (10) - deo prihoda od privatizacije preduzeća u iznosu od 5% naplaćenog iznosa sredstava od privatizacije preduzeća sa teritorije jedinice lokalne samouprave.
Moram da vas podsetim da smo mi Zakonom o privatizaciji predvideli 5%. Znači, tamo gde je prodato neko preduzeće za 100 miliona dolara, 5 miliona dolara mora da ostane jedinici lokalne samouprave. To mora da bude upisano u ovaj zakon, kao izvor prihoda.
Prosto je neverovatno da Vlada i nadležni odbori ovo odbijaju, iako smo u prethodnim zakonima utvrdili ove činjenice i rekli da je ovo bitna stavka, koju moramo imati ovde. Mogu samo da sumnjam da Ministarstvo za privatizaciju zaista ima interes da jedinicama lokalne samouprave i prebaci ova sredstva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se suština primene ovog zakona može najpre odslikati u članu 42. koji govori o predsedniku opštine. Mislim da su ovi koji su hteli zakonom da prikažu nekakvu novotariju u stvari  doveli do jedne totalne zabune, i ako bude ovaj zakon primenjivan nastaće jedan apsolutni haos u lokalnoj samoupravi.

Ovde su korišćeni termini o jakim ljudima, jakim ličnostima, favoritima u politici, koji će imati svoju intuiciju i snagu da nose razvoj opštine itd. Ono što će se definitivno dešavati u praksi je sledeće: imaćemo, s jedne strane, predsednika skupštine, celu opštinsku administraciju, sekretara i zamenika; s druge strane, predsednika opštine sa svim ovlašćenjima i željom da na određeni način, sa svojim menadžerom i načelnikom za određena pitanja, vodi opštinu onako kako on misli. Imaćemo i odbornike koje je takođe birao narod, pa će jedni odbornici da vode svoje stranke kod predsednika skupštine, drugi kod predsednika opštine - svako će imati svog favorita. Onda se neće znati ni ko pije, ni ko radi, ni ko vlada u opštini. To su definitivne činjenice i to će tako biti.

Mislimo da su to rešenja, koja ste vi prihvatili; jeste vladali i vladate u 74 opštine, a niste se mnogo ni bunili oko ovog modela i načina funkcije lokalne samouprave - da skupština ima predsednika opštine, da je predstavnički sistem, da imamo skupštinu u kojoj se donose odluke - koji je funkcionisao na dovoljno određen način sa postojanjem izvršnog odbora.

Brojni su rezultati rada u opštinskim upravama, kod ozbiljnih ljudi, tamo gde je postojala tolerancija u odnosima i gde su razumeli i suprotnu stranu postojanja opozicije, gde je postojala i određena saradnja u funkciji, gde su narodni poslanici mogli da učestvuju u radu SO. Sa ovim izvedenim neposrednim izborima, gde će građani birati predsednika opštine, neće niko moći da ga smeni, jer je definitivna činjenica da je na 100.000 birača dovoljno 15-tak hiljada glasova za izbor predsednika opštine, ali da bi ste ga smenili trebaće vam bar 30 do 40 hiljada glasova. To su evidentne činjenice, jer na izborima će se glasati između četiri do 10 kandidata, a na zahtevu za smenu moraćete da glasate za i protiv, a ako izađe 60% birača treba vam najmanje 30 do 32 hiljada birača da bi ste smenili takvog predsednika opštine....

 

Ne može nam biti cilj njegova nesmenljivost, već odgovornost pred skupštinom i u opštini za ono što radi. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mislim da je pred nama jedan možda od najvažnijih zakona koji definitivno utiče na nivo zadovoljenja interesa građana u lokalnim sredinama i u mesnim zajednicama. Danas se ovde vodi dijalog, sa nizom optužbi prema vršenju vlasti u prethodnom periodu. DEPOS je 1992. godine osvojio 50 opština u Srbiji, opozicija 1996. godine 74, a ne čujem ja da se vi posle deset godina vršenja vlasti u tim opštinama, odnosno šest godina u drugim delovima opština, nešto hvalite posebnim rezultatima i onim što ste vi postigli radeći u lokalnim organima, radeći u interesu građana, stvarajući uslove da ti građani bolje žive.
U ovom momentu imate, maltene, vlast u preko 100 opština u Srbiji. U gradu Beogradu vladate već deset godina i jedina činjenica kojom možete da se pohvalite je da ste sve investicije koje je Republika Srbija radila u gradu Beogradu zacementirali, zatvorili i ostavili za neka druga vremena. Valjda, kada neka druga vlast dođe.
Ono što je dobro u ovom zakonu, verovatno kada budu ti izbori, pošto je ovaj zakon za neka druga vremena, mi iz opozicionih partija uzećemo više od polovine tih opština. Kada neki tvrde ovde da nama ne odgovaraju neposredni izbori, apsolutno greše, i te kako volimo da se nadmećemo sa vama na neposrednim izborima; i te kako ćemo da dobijemo te izbore; i te kako građani Srbije znaju ko će za njih raditi, ko će raditi za njihov interese i ko ima kadrove koji mogu da rade za interese građana.
Vašu samodovoljnost i samozadovoljstvo, da vi nešto radite u interesu građana, pokazuje očigledno velika poplava bilborda po Srbiji, preko kojih pokušavate da prezentirate ponešto. A mi bi, umesto tih bilborda valjda uradili poneki most, rešili neku seosku školu, ne bismo samo gledali da o sebi pričamo na bilbordima.
Kada je u pitanju ovaj predlog zakona, definitivno se ide u varijantu da se u jednoj ličnosti, vi računate da ćete tako dobiti izbore, a tvrdim da nećete, da ćete preko tih predsednika opština najlakše moći da sprovodite apsolutnu vlast koju pokušavate da promovišete tamo. Činjenica je da će u jednoj prosečnoj opštini od 100.000 birača biti potrebno jedno 15.000 glasova za osvajanje takve suverene vlasti. Budite sigurni da ćemo mi to iz opozicije lako obezbeđivati, a da bi nas smenjivali trebaće vam po 30 ili 40 hiljada glasova, što nećete nikada da uradite.
Znači, da razjasnimo tu činjenicu, ono što nije dobro za građane, to su njihova biračka prava; ona su ovde svedena na puku formu. Građani će kroz proporcionalne liste birati svoje predstavnike za odbornike u SO, koji će birati sebi predsednika skupštine, a on će imati sekretara ili zamenika i biće sveden na običnog spikera u funkcionisanju lokalne vlasti, pri potvrđivanju odluka koje bude samo svojom inicijativom donosio predsednik opštine, koji ima apsolutnu i neprikosnovenu vlast.
Šta kod nas ovde izaziva sumnju? Neke vrlo proste činjenice koje predlažete. Recimo, u članu 56. predviđeno je korišćenje usluga opštinskog menadžera, korišćenje usluga, pa će sa tim koji bude menadžer biti potpisan poseban ugovor, a on će onda uraditi sledeće - predlagaće projekte koji podstiču razvoj, uz procenat, pa će podsticati preduzetničke inicijative, takođe uz procenat, pa će inicirati izmene i dopune propisa koje označavaju poslovne inicijative, naravno, sve uz određeni procenat.
Gde je suština priče o centralizaciji i o decentralizaciji, a tu ću vrlo kratko; ona je sigurno još više nauštrb građana. Kako? U nomenklaturi vrsta prihoda koje ste vi predvideli za opštine, kako je moj kolega Jovanović juče to plastično objasnio, ostavili ste veliki broj prihoda koji nemaju uopšte izdašnosti u sebi, znači nemaju onu funkcionalnu stvar, a to je da će biti mnogo novca od tih prihoda. One suštinske prihode ste totalno ograničili i to na jedan određeni nivo; ukinuli ste prošle godine jedan od najizdašnijih prihoda, znate da je to naknada za korišćenje dobara u opštoj upotrebi; takođe, ukinuli ste, a mogli ste dati drugi naziv, drugu formu, solidarnu stambenu gradnju.
Danas taj deo stoji, stanovi stoje, ne gradi se ništa, nećete to moći, gospodo, sutra opravdati. Pitamo vas - gde su te pare? Neću više, hvala lepo.

Gospodo narodni poslanici, kada pokušavate pred građanima Srbije da predstavite Predlog zakona i u zakonu da kažete kako ćete to da radite, onda očigledno totalno mašite temu, jer sve vreme pričate o tome šta je radio neko u prethodnom režimu.
Vi već duže vreme, u nekim opštinama po 10 godina, u nekim šest-sedam, vršite vlast, samo nikako da kažete građanima Srbije šta ste u tim opštinama, gde ste 10 godina na vlasti, uradili za građane. To niste rekli i nikako da kažete.
Naravno, kada se pominje Gornji Milanovac, uz sva uvažavanja onoga što sada radite, činjenica je da je privreda u Gornjem Milanovcu stala, da ste je zaustavili i da tamo ljudi ostaju bez posla. Da li je to delo Vlade Republike Srbije ili lokalne samouprave, ali sigurno nije delo Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke.

Kada se pominje tema privrede i kada se kaže šta je sa preduzećima sada, javna je tajna da su tamo krizni štabovi, koje ste vi doveli po Srbiji, a danas niko ne priznaje da je doveo krizne štabove. Ko ih je vodao, ko je ulazio tamo; mi imamo danas već četvrtu generaciju direktora za godinu dana, jer su prve tri generacije morale da se sklone; došla je četvrta generacija direktora u ta preduzeća i sva staju.
Sve što se radi u tim preduzećima je traženje strateškog pratnera, kao da Srbija nema privredu, kao da nikom ne treba i kao da je ministar za privatizaciju samo ministar za privatizaciju ili za privredu. Pokažite gde ste uložili sredstva u Srbiji u razvoj, gde ste uložili sredstva u nove kapacitete, gde ste zaposlili mladu radnu snagu. To me zanima. A, to zanima sve poslanike. To pokažite građanima Srbije.

Poštovana gospodo narodni poslanici, član 51. tretira jednu oblast koja je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja jedno od strateških obezbeđenja sigurnosti Republike Srbije. On govori o robnim rezervama. Postojećim propisima robne rezerve u Srbiji formira Republika i opštine. Njihov strateški značaj je razvijan iz više razloga.
Prvi i osnovni je sigurno - ukupna stabilnost, očuvanje stabilnosti resursa. Koji su to resursi? To je pre svega hrana. Ona je sadržana najviše u ovoj oblasti materijalnih rezervi. Poveravanjem ove nadležnosti Vojvodini, Republika Srbija možda najviše ovde odstupa od koncepta ekonomske politike i čuvanja strateških rezervi, koje su od najbitnijeg značaja za stanovništvo.
Da podsetim, to su pre svega žitarice, pšenica i kukuruz, uljarice, šećer, meso i mesne prerađevine, a naravno i druge vrste proizvoda pre svega, u vezanih za poljorivrednu proizvodnju.
Prenošenjem ove oblasti na autonomnu pokrajinu, sigurno se narušava i bezbednosna sigurnost Republike Srbije. Moram da kažem da ćemo na isteku ove kalendarske godine imati priliku, kao uža Srbija, da kupujemo od Vojvodine pšenicu, kukuruz, meso i mesne prerađevine, ulje i šećer.
Naravno, pored ovih strateških sirovina, tu postoje i druge, kao što su energenti, kao što su određene vrste materija u oblasti hemijskih proizvoda itd. Mislim da se ovde najdalje odstupilo od koncepta državnosti i stvorili su se uslovi za nešto što ponajviše Vojvodini daje atribute republike.
Postojećim zakonskim propisima ti elementi su nedostupni autonomijama i sa njima može samo da raspolaže Republika.
Na kraju svake fiskalne i ekonomske godine, Republika sabira svoje resurse, svoje viškove u proizvodnji, i pravi bilanse, a iz te oblasti izvozi te strateške sirovine i nabavlja one druge energente, kao što su sirovine za preradu lekova, kao što je nafta i naftni derivati, kao što su ostale vrste potrebnih sirovina za Republiku Srbiju i za rad privrede u Srbiji.
Donošenjem ovakvog člana zakona u ovom omnibusu mnogo toga je ugroženo. Mislim da i predlagač, a i onaj ko je dao saglasnost za ovakav član zakona, nikako ne vodi računa o interesima Republike Srbije.
Mi smo imali ovde izlaganje i premijera Đinđića o ekonomskoj politici Republike Srbije za 2002. godinu. Ona je dijametralno različita u odnosu na ovaj član zakona, jer je ovim direktno ugrožena ekonomska stabilnost Republike Srbije, dato je u ruke rukovanje važnim državnim resursima nekim drugim organima, u koje ja, da budem iskren, nemam poverenja i ne verujem da će ostvarivanje ove funkcije biti u interesu svih građana Srbije.
Prema tome, očekujem da prihvatite ovaj amandman i da odbijete ovo što ste predložili, jer imam utisak da niste ni razmišljali, a verovatno dobar deo poslanika i ne zna šta znače robne rezerve, pa predlažem da ovaj amandman prihvatite i da odbijete ovo što je predloženo u zakonu. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pošto nam je u ovoj demokratiji pravo određeno minutima, samo ću na dve stvari skrenuti pažnju.
Prva i osnovna stvar - šta se hoće ovim zakonom? Ovim zakonom se hoće apsolutna koncentracija moći kroz ekonomiju i kroz resurse. Postavljam pitanje - kada je neko hteo sveobuhvatno da ostvari funkciju, zašto nije povukao i elektroprivredu, koja je jedna od vrlo važnih grana? Tamo elektroprivrede nema. Zašto nije povukao ugljare, Kolubaru? To ćemo, znači, odavde da ponesemo tamo, a iznećemo samo one resurse sa kojima mi raspolažemo. Ne damo vam da priđete njima uopšte.
I druga stvar, možda i najvažnija - ovde se već duže vreme postavlja teza da Srbi od Srba traže autonomiju i Srbi od Srba bivaju ugroženi. Samo, nigde Srbi ne drže mitinge po Novom Sadu tražeći autonomiju od Srba i Srbije. Očigledno da je ovo tendencija ka recesiji, separatizmu i ko zna kakvim tendencijama.
Iz tih razloga je ovaj zakon izuzetno opasan. Zato predlažemo, a i pozivamo sve vas poslanike ovde, da ne glasate za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, primedba poslanika Socijalističke partije u načelnoj raspravi kada je u pitanju opredeljenje sredstava za poljoprivredu se sastojala u tome da mi smatramo da je trebalo više uložiti u ovu oblast, jer ste u ekspozeu govorili o tome da je jedini rast proizvodnje ostvaren u privredi Srbije za ovu godinu bio u oblasti poljoprivrede i da je iznosio 28%.
Taj rast proizvodnje mislim, kao i poslanička grupa Socijalističke partije, da je trebalo ozbiljnije tretirati, posebno u oblasti prerađivača poljoprivrednih proizvoda, u oblasti industrije u poljoprivredi, u preradi, u kapacitetima i to je jedna od mogućnosti gde postoje uslovi za masovnije zapošljavanje radne snage u Srbiji.
Očigledno da je ovaj budžet u toj oblasti restriktivan, a vidimo da bogato nagrađuje neke druge pozicije. Kada sastavite troškove poslovnih putovanja, opšte usluge po ugovoru, usluge obrazovanja kadra i specijalizovane usluge, poljoprivredu sa druge strane, to dođe negde da jedni i drugi dobijaju po 7.400.000.000. Očigledno da tretman poljoprivrede, koja je jedina u ovoj godini iskazala dobit, nije adekvatno prikazan, nije ova vlada u tu oblast uložila ništa specijalno, osim što priča da jeste.
Kada običan domaćin, građanin napravi kalkulaciju na početku svoje poslovne godine, a pravi verujte mi, imaće ponovo visoko poresko zaduženje i u toj oblasti ostaju poreski propisi o kojima smo govorili prošle godine. Cene struje, grejanja, nafte, naftnih derivata, cene đubriva, semena su izuzetno visoke i biće još više, jer će doći do rasta, novog rasta cena u toj oblasti i očekivanog rasta, a sami ste najavili da će biti rast u toj oblasti. Prema tome, kalkulacije poljoprivrednih proizvođača, (evo Stanko Kovačević mi stalno nešto dobacuje, valjda se i on razume, a mislio sam da se Stanko razume u turizam).
Smatramo da nije razmatrano prosečno porodično domaćinstvo, domaćinstvo koje ima 10 do 15 hektara, domaćinstvo koje se isključivo u ovoj državi bavi proizvodnjom, domaćinstvo koje stvara i domaćinstvo od koga svi živomo.
Prema tome, naša procena je da su ovde ulaganja trebalo bi veća, posebno radi podsticaja, ali ne samo na troškovnoj strani. Znači podsticaja, pre svega da proizvođači poljoprivredne mehanizacije mogu da proizvedu više u toj oblasti, da prerađivači u toj oblasti budu bolje zaštićeni, da oni što su izvozno orijentisani u toj oblasti dobiju veće podsticaje, a toga u ovom budžetu nema.
On je i u ovoj oblasti takođe restriktivan, pa nemojte se onda hvaliti da ste značajno uložili u ovu oblast. Ova oblast je opet prepuštena Bogu, kiši, suncu i umešnosti našeg domaćina da se snađe i naredne godine. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, ovih 919 miliona koji su predviđeni za opštine i gradove u Republici Srbiji, u ovom momentu teško je dokučiti da li su dovoljna sredstva za poverene poslove koje opštine i gradovi u Srbiji treba da ostvare za državu Srbiju. Ovo govorim, recimo, u odnosu na rast sredstava za ovu famoznu komisiju, kako se zove, kojoj predsedava Nebojša Čović, tamo je utvrđen nivo sredstava, za ukupno 29+3 opštine, 964 miliona. To je uvećanje sredstava za jedan put. Ako postavimo pitanje izvora, da li su  u ova sredstva za taj deo, znači za te 32 opštine, uračunata i ona sredstava koja se Uredbom Vlade Republike Srbije ostvaruju prometom roba sa Kosovom i Metohijom, postavlja se ozbiljno pitanje, koji je to nivo sredstava koji će tamo biti ubran za te namene.
Ovamo smo limitirali sredstva za 160 opština u Srbiji koje treba da ostvare poverene poslove. Ko ostvaruje poverene poslove u opštinama, to su šefovi mesnih kancelarija, matične službe i sve one službe koje u opštinama rade, recimo u jednoj opštini od 150 zaposlenih, to radi bar polovina na poverenim poslovima. Mislim da u priči o decentralizaciji u zalaganju za kvalitetniji život u opštinama, za bolju uslugu građana, ova sredstva govore suprotno.
Osim političke priče, da mi kao želimo da sredimo stanje u opštinama, da nam te opštine bolju funkcionišu i to 160 opština u Srbiji, ova sredstva od 919 miliona to apsolutno demantuju. Očekujemo, pošto ovog puta nemam ispred sebe što je neuobičajeno, zakon o finansiranju opština i gradova u Srbiji, a on dođi kasnije kako smo čuli uz zakon o lokalnoj samoupravi, koji treba da bude razmatran od 15. januara pa na dalje. Sve opštine u Srbiji su prinuđene ovih dana da donesu odluke o privremenom finansiranju.
Čuli smo, ali nismo videli, žale se ljudi, kažu da je značajno smanjeno učešće kod poreza na promet, recimo za jednu prosečnu opštinu Šabac, iz koje dolazim, gde je učešće u porezu na promet bilo 15,3%, a ove godine je svedeno na svega 7%. Prosto je neverovatno kada imamo okruženje i privredu koji donosi taj porez na promet, koja odlazi saveznoj državi, Republici i opštini u kojoj treba da se ostvari funkcija. Jasno je da ta sredstva služe za finansiranje, pre svega, usluga tog javnog sektora, a recimo za finansiranje rada predškolskih ustanova i drugih javnih funkcija koje su poverene od strane države.
Moram da primetim da je očigledno još restriktivnija politika ove vlade prema lokalnoj samoupravi. Mi smo u neko vreme optuživani da smo apsolutni centralisti, da smo sve uzeli, u jednu ruku i da se tako vladalo. Ovo upravo govori suprotno, da je u ono vreme bila veća decentralizacija lokalne vlasti, kada znamo da su u 90% opština investicije koja je radila lokalna samouprava gotovo u najvećoj meri zaustavljene. Investicija u oblasti solidarne i stambene gradnje gotovo da ne postoji. Završavaju se oni objekti koji su započeti u prethodnom periodu.
Moram da kažem da ovde ima puno predsednika opština, da su njih birali građani. Možda je, gospodo, bez obzira što ste u DOS-u, trebalo malo drugačije da reagujete. Kada se vratite u vaše opštine, pitaće vas građani da li možete da ostvarite ono što treba da radite sa ovim nivoom restriktivnog finansiranja i onako kako je predloženo u ovom momentu. Naravno, kada uporedimo ovaj bilans od 919 sa 964 miliona, moram da kažem da je skromno povećanje i učešće...
(Predsednik - vreme)
.... u finansiranju opština i gradova. A kada je u pitanju povećanje ovog dela gde već nemamo rat, kaže se da je sve mirno u ove tri opštine na jugu Srbije, uvećanje je za jedanput. Hvala lepo.