Gospodo narodni poslanici, za nas je donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije suštinsko i koncepcijsko pitanje, znači, ekonomske politike države, monetarne politike, valutne stabilnosti, a na kraju, cenovne stabilnosti u državi, a ne personalno pitanje, kako se ovih dana to pitanje predstavlja u medijima i predstavlja kao sukob političkih stavova pojedinaca, a ne suštinski koncept kakvu mi to Narodnu banku Srbije želimo.
U vezi sa Predlogom zakona o Narodnoj banci mi smo predložili veći broj amandmana. Moram da kažem da su to suštinski amandmani koji značajno menjaju koncepciju predloženog zakona. Krenuo bih redom.
Na samom početku zakona, u članu 2. mislim da je napravljena suštinska greška. Ovde se brkaju dve stvari: šta je ekonomska politika države, odnosno Vlade i ovog parlamenta u nekoj godini, pa se ovde govori o cenovnoj stabilnosti, odnosno o stabilnosti cena, tu su pobrkani pojmovi, jer treba govoriti pre svega o valutnoj stabilnosti, stabilnosti valute i finansijskoj disciplini, a ne o stabilnosti cena. To predstavlja zadatak Vlade Republike Srbije, Ministarstva za trgovinu i turizam i nadležnih inspekcija i inspekcijskih organa.
Dalje, mislim da kada govorimo o važnim pitanjima o ovom zakonu moramo pomenuti nekoliko suštinskih stvari. Za nas je suštinska stvar organizacija i rad Narodne banke Srbije. Ovde su predložena tri organa u Narodnoj banci Srbije: monetarni odbor, guverner i savet Narodne banke Srbije.
Predložili smo da se monetarni odbor briše kao suštinski ovlašćeni organ, a reći ću o čemu se radi. Monetarni odbor sačinjavaju samo guverner i njegovi činovinci, odnosno zamenici, odnosno viceguverneri kako se ovde predlaže. Znači, to je kolegijum nadležnog državnog organa, koji će svakodnevno razgovarati i raspravljati o važnim pitanjima. Ovde postoji suštinska razlika. Koja su ovlašćenja monetarnog odbora? Pa suština funkcionisanja Narodne banke Srbije je sadržana u ovlašćenjima monetarnog odbora.
Mislim da se ovde brka nekoliko važnih stvari kada se pozivamo na iskustva republika koje su bila ranije u sastavu Jugoslavije, a govori se često o Hrvatskoj i Sloveniji. Nismo iskoristili ta iskustva koja kod njih postoje, pa se čas pozivamo na iskustva, a čas ih eliminišemo.
Ako govrimo o Narodnoj banci Slovenije, tamo je jasno da je Savet narodne banke organ koji ima mnogo šira ovlašćenja, suštinska ovlašćenja u sistemu funkcionisanja i vođenja kreditno-monetarne politike države. Znači, to je širi organ u kom je i brojniji sastav i mnogo ima stručnjaka. Moram da kažem, on polaže račune narodnoj skupštini. Monetarni odbor ne polaže račune nikome.
Dakle, bilo ko neka me ovde razuveri da nisam u pravu, jer očigledno da monetarni odbor sam zaključuje, sam donosi, a savet Narodne banke Srbije ima apsolutno izvedena, rekao bih, paralelna ovlašćenja, ima formu običnog upravnog odbora.
Znači, nije prešao funkciju bilo kojeg upravnog odbora u Republici Srbiji. To znači da na predlog guvernera može da usvoji završni račun, da odredi platu guverneru, zamenicima i ništa preko toga, da odredi prihod Narodne banke Srbije kada je u pitanju procenat koji se uzima prilikom prometa novca i tu je kraj. Sve je na monetarnom odboru.
Da li postoji paralelna funkcija dalje? Ne postoji, zato što će ova skupština biti samo informisana. Znači, ona i njena tela, tako lepo stoji u zakonu, biće informisana o tome šta je radio monetarni odbor. Da li će to pisati ili neće pisati, to je stvar monetarnog odbora. Znači, ne postoji suštinska kontrola svega ovoga, a da ne govorim da ne postoji kontrola Vlade Republike Srbije o tome šta jesu i šta se događalo.
Pre svega, kod režima kursa dinara, kod menjačko-deviznih poslova, kod otkupa deviza, a da ne govorimo o kreditnoj politici u ovoj državi; pa onda, ako ovde svaki decembar mi sedimo i vodimo raspravu o tome šta je ekonomska politika jedne države i usvajamo budžet iza toga, čak se ide dalje da se ne dozvoljava nikakvo uputstvo Narodnoj banci Srbije ni od jednog organa, pa uvodni ekspoze premijera, koji govori o ekonomskoj politici jedne države, ne može da bude deo, važan detalj za Narodnu banku, odnosno za ovaj monetarni odbor, u kome sedi guverner i njemu podređeni ljudi, oni su apsolutno njemu podređeni, jer ih on predlaže i na njegov predlog budu birani.
Znači, ovde se ne radi o politici jedne vlade u ovom momentu, ovde se radi o suštini, ako hoćemo da usvojimo suštinski zakon, koji će trajati na političkoj sceni Srbije, a mi ga nemamo. Moram da kažem da za naše primedbe, kada smo o tome govorili, uvaženici uopšte nisu imali sluha, jer je ovo suštinska i koncepcijska stvar. Ne postoji nikakva kontrola monetarnog odbora. Oni su apsolutno ovlašćeni da rade po zakonu. Da li će napisati zapisnik sa sednice na kojoj su nešto radili, zaključivali, donosili, to je vrlo diskutabilno pitanje.
Znači, da li hoće ili neće, to je prazno pitanje.
Dalje, mi ćemo verovatno iza ovog usvajanja imati priliku da razgovaramo o drugoj temi, a to je imenovanje guvernera Narodne banke Srbije. Kada se radi o imenovanju guvernera Narodne banke Srbije, ovde je sve navedeno, samo nije navedeno neko iskustvo. Znači, može neki stručnjak, neki savetnik, ne znam čemu, ali bez radnog isksutva da bude imenovan za guvernera Narodne banke. Ovde smo se žučno raspravljali nekoliko godina o činjenicama da državni činovnici, recimo finansijski policajci ili neki rukovodioci, načelnici uprava prihoda, rukovodioci drugih državnih organa, moraju da imaju najmanje tri godine ili više radnog iskustva, čak i osam godina radnog iskustva.
Ne znam šta se podrazumeva kod predlagača, ali očigledno kada stoji stavka da je naučni savetnik nekog instituta, onda znači može bilo ko dati svoj predlog na bilo koji način, a ne da se komentariše i da se kaže - vodićemo računa i o tome.
A mi znamo kako je ušao bivši guverner. Argument mu je bilo oružje, ne znam šta će biti za narednog. Znači i ovaj koji bude biran, neki naredni će to opet moći da koristi kao argument.
Moramo propisati neki nivo stručnosti, a onda smo rekli o sukobu, govoreći o sukobu interesa, znači to se pitanje može tumačiti na drugi način. U redu je, ali nađite čoveka u Srbiji, pošto je u toku proces privatizacije, a da nema upisane akcije, koji se bavio nekim ozbiljnim poslom, da li je bio direktor, rukovodilac ili neki stručnjak u oblasti bankarstva, koji nema upisane akcije negde. Šta će on da uradi u tom momentu, kome da proda akcije? Prodaće ženi ili deci.
Mi smo zabranili jednom velikom broju stručnjaka u ovoj oblasti da konkurišu, odnosno da budu konkurenti na ovom mestu, radilo se o guverneru, zameniku ili članu bilo kog saveta.
Moram da kažem još nekoliko vrlo važnih stvari. Mislim da one mogu da pomognu ako se budemo razumeli oko koncepcije i primene ovog zakona. Koristiću i drugih deset minuta.
Nigde u ovom zakonu nema jedne rečenice, niti ima u ekspozeu Vlade Republike Srbije, nema ništa o tome šta rade strane banke. Znači, oni su po postojećoj zakonskoj regulativi podneli zahtev da hoće da imaju svoju banku ovde, dali su pet miliona dolara i dobili su odobrenje Narodne banke Srbije, odnosno Narodne banke Jugoslavije, nemamo još uvek narodnu banku Srbije, znači, dobili su odobrenje da mogu imati ovde svoju banku.
Ni to uopšte nije sporno, ali šta te banke rade ovde? Te banke ovde imaju kod sebe štedne uloge građana i imaju na raspolaganju, znači, privredne potencijale firme i imaju stalno na računima sredstva srpske privrede koja plasiraju, a javna je činjenica i tačan podatak da su plasmani ovde kod naše privrede gotovo nikakvi.
Znači, nemamo realne plasmane, imamo podatke da sredstva putuju po inostranstvu, pa se onda replasiraju ovde u Srbiji, recimo, u slučaju "Merkatora", a da domaća preduzeća koja se bave istim poslom mogu ovde dobiti ta sredstva samo po kamati od 11 do 13%, a ta sredstva se plasiraju preko Austrije ili Nemačke ovde za 6%.
Postoje dva aršina. Ako ta ista banka ovde kaže - ne mogu da dam jeftnije sredstva, zato što je ovde kriza, nije sigurno tržište, a onda ode spolja, pa ista ta sredstva da po 6%, o čemu se onda ovde radi? Ovde se radi o klasičnom finansiranju uvoznog lobija koji definitivno kontroliše srpsku privredu.
Sada bih se osvrnuo na nekoliko stvari, govorio bih o toj priči o deviznim rezervama. U strukturi deviznih rezervi stalno se pominje cifra, ranije je bilo 2.800, a zadnja cifra o kojoj se priča je tri milijarde i 300 miliona dolara ili evra, mislim da su u pitanju dolari, to je verovatno jedna od grešaka, da su bili evri, verovatno bi tu kapital bio veći za jedno 150 do 200 miliona evra, ali šta je tu je, to je politika postojećeg guvernera koji sam donosi odluke i ne polaže nikome račune. Ovde se predlaže da se ista politika nastavi.
Govorim o kvalitetu tih rezervi. Znači, mi imamo ovde nasleđe još od kralja, preko Tita iz ovog perioda takozvanih kriznih 10-12 godina, skupa sredstava, da li su u pitanju zlatne poluge ili neka druga sredstva, u iznosu od tri milijarde i 300 miliona.
Jedina zdrava devizna rezerva je izvozni dolar ili evro. Molim vas lepo, mi imamo ekonomske pokazatelje od 2000. godine pa naovamo. Nama izvoz stalno opada, debalans u spoljnotrgovinskoj razmeni je ogroman, on raste iz godine u godinu. Prethodne godine je bio dve milijarde i 860 miliona, prošle godine je bio četiri milijarde i 200, a naša ukupna spoljnotrgovinska razmena u prošloj godini je bila osam milijardi i 200 miliona, znači, imali smo gubitak u spoljnotrgovinskoj razmeni oko četiri milijarde.
Znači, ne mogu da govorim o kvalitetnim deviznim rezervama, već je to nasleđe tih takozvanih komunističkih, postkomunističkih i ne znam sve kojih godina, čak iz perioda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, vuku se neke devizne rezerve ili devizne podloge. Prema tome, jedino zdravo tkivo u svemu ovome je iznos.
Šta nam govori podatak, recimo, da je Slovenija prošle godine imala spoljno-trgovinsku razmenu u iznosu od 18,5 milijardi dolara i ostvarila suficit u razmeni od 150 miliona dolara? Iako je srpsko tržište pet puta veće od slovenačkog, iako srpsko tržište ima robnih marki, a Slovenija nema 10-15 poznatih robnih marki, a Srbija u ovom momentu na svetskoj pijaci može da ponudi preko 200 do 300 kvalitetnih robnih marki, ne govorim o njihovom procesu rada i proizvodnje. Tu je ta manjkavost.
Znači, nemamo kreditnu politiku poslovnih banaka prema privredi. Nama privredna aktivnost pada, onda pada i zapošljavanje, onda padaju prihodi za budžet, pada realizacija budžeta. U ovom momentu je negde oko 31 do 35%, a već smo ušli u drugu polovinu godine.
Ovih dana je izašao podatak, to su zvanični podaci Vlade i Privredne komore Srbije, da nama u ovom momentu privredna aktivnost opada, da su nam gubici u spoljno-trgovinskoj razmeni još veći. Onda dolazimo u situaciju, kad usvajamo ovakav predlog zakona bez kontrole Vlade, Parlamenta, da će nama stanje u ekonomiji države biti sve teže i teže.
Ne može se ovde govoriti o personalnom pitanju ili sukobu dve koncepcije ili dve političke opcije. Ovde se govori o stanju nacije, stanju privrede, zapošljavanju mladih generacija, o mnogo krupnijim pitanjima, a ona se prelamaju kroz ovakav predlog zakona.
Prema tome, mislim da je ovo što smo mi predložili u amandmanima imalo pun smisao i pun značaj i gubi retoričku vrednost potreba da se pojedinci oko toga izjašnjavaju, već ima suštinski kapital i kapacitet za neka buduća vremena, bez obzira ko bio na vlasti i ko bio u situaciji da donosi odluke i vrši javne poslove u Narodnoj banci ili u Vladi Republike Srbije.
Mislim da se u dobrom delu zakona još uvek vidi jedna udvaračka pozicija parema Narodnoj banci Srbije, Narodnoj banci Jugoslavije. Moram da kažem, ovo što sebe sada naziva Narodnom bankom Srbije, to je klasičan falsifikat. Da bi neko mogao da izradi pečat i da stavi sebi pravo da raspolaže tim pečatom, mora da dobije rešenje. Ne znam kako je do toga došlo i ko je kome šta dao, a da ne govorim o novčanici koja u sebi sadrži naziv Narodna banka Srbije. To je vrlo diskutabilno. Da mi nismo opozicija, da su sad drugi opozicija, verovatno bi se oko toga svakodnevno licitiralo i pričalo na sva zvona.
Sada bih nešto hteo da kažem o menjačkim poslovima. Mi imamo sistem menjačkih poslova i infiltriranih 600-700 menjačnica od strane Narodne banke Srbije. U jednom delu to mogu pozitivno da ocenim, ali ne mogu do kraja, jer i ta prikupljena sredstva se nalaze negde zabeležena i kontrolisana. Znači, nisu u funkciji ove privrede.
Radi se o menjačkim poslovima koje rade strane banke na našem području. Da li je iznošenje tog novca kontrolisano ili nije? Ovde se ne radi ni o kakvim stranim bankama. Po meni su to u maksimalnoj meri ili filijale ili poslovne jedinice stranih banaka u Srbiji, jer ne postoji nikakva garancija strane banke, nijedne od stranih banaka, za poslovanje njihovih filijala, odnosno korisnika njihovog naziva na području Srbije.
Znači, mi ne možemo da kontrolišemo odlivanje strane efektive odavde, jer građani trguju domaćim novcem i efektivom. To tržište postoji i ono je efektno. Šta se događa sa ulogom tih sredstava ovde? Pa, poznata je činjenica da sve nacionalne banke, a u ovom zakonu od toga nema ništa, vode računa kada su u pitanju strane banke na njihovoj teritoriji da imaju obavezu replasmana domaće štednje u domaću privredu. Samo kod nas nema ničega.
Ajmo da koristimo modele iz zemalja Evropske unije, na koju se stalno pozivamo. Ako je u jednoj Nemačkoj to 18%, u Francuskoj 28, onda mora Sosijete Ženeral ovde da vrši replasman sredstava po istim kriterijumima kao i u državi iz koje i potiče ta banka.
Prema tome, naš stav oko ovog zakona isključivo će zavisiti od prihvatanja ovih naših suštinskih i koncepsijskih primedbi. U protivnom, mi nećemo podržati ovakav predlog zakona.