Ja hoću da dam predlog da se pored imena poslanika na stalnom radu u Skupštini, doda ime Đušić Dušana.

Predlažem da u cilju efikasnijeg rada, glasanje za članove Vlade bude javno i to putem elektronskog sistema.

Predlažem da se o predlogu predsednika Vlade za izbor dva člana Vlade Republike Srbije glasa javno, i to upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

U cilju efikasnosti rada Skupštine predlažem da izbor ministra prosvete obavimo javnim glasanjem, i to elektronskim putem.

U cilju efikasnosti rada predlažem da danas glasanje bude javno, putem elektronskog sistema.

Prema Poslovniku rada Narodne skupštine, predlažem da izbog sekretara izvršimo javnim glasanjem.

U vezi sa Predlogom odluke dužan sam da ukažem ovde na jednu tehničku grešku. Naime, stoji ime Nebojše Lekovića, koji više nije narodni poslanik.

Uvaženi poslanici, ovo što se poslednjih meseci dešava u Srbiji predstavlja sigurno najgrublji presedan u međunarodnim odnosima u ovom veku. Neviđenim pritiscima i vojnim pretnjama, kojima su Srbija i Jugoslavija izložene samo zato što brane svoje nacionalno i državno jedinstvo, svoj državni integritet i suverenost, upravljaju svetski moćnici. I ovog puta deluju po već viđenom scenariju. Godinama su protiv nas smišljane medijske laži, proganjani smo, zatvorena su nam vrata međunarodne zajednice. Naš narod je trpeo i trpi posledice sankcija i svih drugih mera. Proglasili su nas krivim samo zato što se branimo od otvorenog i nemilosrdnog šiptarskog terorizma. Istovremeno pomažu, okupljaju, organizuju, obučavaju, naoružavaju i finansiraju teroriste, a njihov jedini cilj je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije.
Setimo se 1981. godine, kada su Šiptari otvoreno izašli na ulice, tražeći da naše Kosovo i Metohija bude njihovo Kosovo republika. Kada to nije uspelo, promenili su taktiku. Terorizam smatraju sada adekvatnijom metodom, sve uz pomoć velikih sila, koje su, u svojoj pohlepi da potčine druge narode, stavile pod noge osnovne principe međunarodnih odnosa i svoje sopstvene dokumente, pridružujući se hajci na Srbe i Srbiju.
Sve je to upakovano u oblandu demokratije, navodno brigu za ugrožena ljudska prava nacionalnih manjina. Kada god se na pomolu jave rešenja pali bi u vatru, da bi konačno ovih dana ponudili i svoju pomoć teroristima bombardovanjem Srbije.
Srbija se ne da pokolebati, ona neće odustati od svojih osnovnih principa, od zaštite svoje teritorije i suvereniteta, od obezbeđivanja jednakih prava za sve građane, bez obzira na versku ili rasnu pripadnost. Svetski moćnici dobro znaju ko je u pravu. Oni u svojoj zemlji ne tolerišu terorizam, već se sa njim žestoko obračunavaju. Kada teroristi ugroze njihove neposredne interese, ne biraju sredstva za obračun sa njima. Oni ih gone i van teritorije, a kada Srbija brani svoje, oni se otvoreno stavljaju na stranu terorista. To je ono što zovemo politika duplih standarda, a vratiće im se taj bumerang.
Iz Albanije se ubacuju teroristi, oružje, droga, mudžahedini. Svi znaju za turističke centre u Bajram Curiju, Tropoji, Hasu. Da li je Srbija i za to odgovorna? Ko je odgovoran za haos u Albaniji, ko koga tamo ugrožava i obespravljuje. Teroristi na Kosmetu danas ubijaju vojnike, policajce, kidnapuju decu, žene, starce, a za sve to moćnici proglašavaju nas krivima. Hoće li Amerika i Evropa, gde je i Srbija, izroniti glavu iz peska. Naši predstavnici, predsednik Milutinović i konkretni stručnjaci 18 puta su odlazili, ali Šiptari nisu došli i opet je pritisak na nas, umesto na njih, i to vojnom silom NATO snaga.
Da li to znači da svoj jubilej 50 godina NATO-a žele da uveličaju bombama protiv Srbije. Njegoš je rekao - kome zakon u topuzu leži, tragovi mu smrde nečovještvom. U ime istine i pravde, u ime svog nepravedno optuženog naroda, tražimo da vi svetski moćnici ovde u Srbiji sve stvari nazovete pravim imenima i da pokažete da ste za istinsku pravdu. Srbija je, gospodo, veliki ispit i za Ameriku i za Evropu.
Da li ćete od istorije dobiti prelaznu ocenu, zavisi upravo od vas. Hvala.

Poštovani poslanici, zaista smo danas u prilici, bez obzira na našu političku pripadnost, da damo punu podršku ovakvom zakonskom projektu. Zašto? Pa, svima nam je u interesu da dalje usavršavamo putnu mrežu, da dalje jačamo komunalnu infrastrukturu. Upravo Vlada na ovakav način stvara prostor, dajući novu ulogu i mesto Direkciji za puteve. To je interes svih naših građana, to je interes ove države i za to tu moramo biti apsolutno jedinstveni.
Jedan broj poslanika danas je shvatio da se razgovara o izveštaju o radu i nastoji da minimizira rezultate, koji su postignuti poslednjih godina na ovom planu. Ako ovu vladu narodnog jedinstva treba za nešto pohvaliti, treba je pohvaliti za napore da se zaista promeni slika u našoj putnoj mreži. Niko ne tvrdi da imamo razvijenu putnu mrežu, ali je nesporno da je na tom planu urađeno više nego ikada, na čitavom prostoru Srbije od Horgoša do Dragaša radilo se na lokalnim, regionalnim, magistralnim putevima i auto-putu. Svuda tamo, gde je bilo inicijative i gde su građani bili na nogama i svuda tamo, gde su građani bili spremni da udružuju sredstva, njima se izlazilo u susret preko Direkcije za puteve, opštinske ili republičke i tako, naravno, treba da se ponašaju. Nigde nije bilo političkih kriterijuma što se tiče pripadnosti, svi smo bili u istoj poziciji.
Zato plediram na vas da danas damo punu podršku ovakvom projektu. Nesporno je da možemo razgovarati i da možemo danas otvarati prostor za neke nove inicijative, kako da dođemo do novih izvora sredstava, da bi se još više radilo.
Dakle, dajem punu podršku ovakvom zakonskom projektu, jer na ovaj način stvaramo uslove i ambijent da se nastave ovakve aktivnosti. Jer, kako Latini kažu: Via e vita, put je život. Hvala.

Poštovani poslanici, uvaženi predsedniče, Predlog zakona o informisanju, o kome danas razgovaramo, doprinosi pre svega reafirmaciji odgovornog i objektivnog informisanja, na koje često zaboravljamo. Ovakav zakon precizno uređuje odnose u oblasti informisanja, a ne, kako to unapred konstatuju neki novinari a i neke političke stranke, da ograničava slobodu medija. U pitanju je očigledno različito shvatanje slobode medija. Sigurno nije sloboda medija neogranično pravo na neistinu, već obaveza na istinu i profesionalnu novinarsku etiku.
A kakav je naš medijski prostor danas u Srbiji, da li je stvarno ograničena sloboda štampe? Ovakve tvrdnje se demantuju činjenicama. Danas u Srbiji postoji oko 300 radio stanica, oko 100 TV stanica, o štampi da i ne govorim. Najveći broj ovih medija je u privatnom vlasništvu.
Gotovo svako veće naselje danas ima svoju lokalnu radio stanicu, radio i TV stanicu, koje se, bez obzira na skroman tehnički i kadrovski potencijal, utrkuju u proizvodnji informativno-političkih programa ili u prenosu programa stranih stanica poput "Glasa Amerike", "Slobodne Evrope" CNN, BBC i druge. Neko bi rekao, tako je svuda u svetu, ali nije. Navešću neke primere. Austrija nema privatnu televiziju. U ovoj zemlji je centralizovana medijska vlast, dakle i informisanje. Ali i u onim državama gde su mediji sa većinskim privatnim kapitalom, poštuje se država. Prema tome, sasvim je jasno, radi se o informisanju u interesu države. Takav je primer CNN u Americi, BBS u Engleskoj i drugi. Iz nekih medija se u javnost plasira teza o monopolu države u oblasti javnog informisanja. To, naravno, nije tačno. Naprotiv, država sama stvara konkurenciju svojim medijima izdavanjem dozvola mnogobrojnim privatnim vlasnicima za otvaranje radio i TV stanica. Mnoge od ovih novootvorenih stanica registruju se za kulturni i zabavni program, a onda počinju da se bave političkim i informativnim sadržajima. To se u Americi ne bi desilo, jer u ovoj zemlji, koja takozvanim nezavisnim medijima predstavlja uzor demokratije, moraju se posebno registrovati medijske kuće koje imaju pravo na informativno-političke programe.
Kakvi su naši mediji danas? Većina takozvanih nezavisnih medija uglavnom se i ne bavi informisanjem i obaveštavanjem, već prognozama, predviđanjima događaja, proricanjem, pa i učešćem u onim događajima, za koja iskažu interes mentori ovih medija. U pitanju je svojevrstan medijski rat, koji je dobio na snazi upravo ovih meseci i danas, kada se naša zemlja nalazi pod nezapamćenim pritiskom i pretnjama sa svih strana, posebno kada je u pitanju kosmetski problem.
U medijskoj hajci posebno se ističu mediji nekih zapadnih zemalja. Nažalost, preuzimaju ih neka domaća glasila, čiji se novinari prosto utrkuju u širenju neistina i prenošenju želja svetskih moćnika. Pojedina glasila u celini liče na crne rubrike, sve sa dva cilja. Prvi je, da se dodvore svojim sponzorima i predstave u što boljem svetlu, naravno, pod znakom navoda. A drugi, da prodaju novine ili program. Istina je nevažna, pa makar bio u pitanju i sopstveni narod. Važno je da naslov bude što veći, sklandalozan, senzacionalan i da donosi novac. Za strane medije mi je jasno, ali se pitam za čije interese rade neka domaća informativna sredstva. Dovoljno je samo prelistati "Dnevni telegraf", "Danas", "Našu Borbu" i još poneka i pročitati naslove. Na primer, "OVK u ofanzivi", "Peć pred padom", "NATO stiže sa prvim snegom".
Dajmo da pređemo na teren sporta. Sećam se pre odlaska naših košarkaša u Atinu na svetsko prvenstvo, njihova poruka je bila sa velikim naslovom "Daleko je zlato". Na svu sreću momci su se vratili sa zlatnim odličjem. Gde je ovde istina? O patriotizmu da i ne govorimo. Ili, radio programi: Studio B, Radio Soko Banja, Radio Kragujevac i još neki uporno prenose "Glas Amerike" i to emisiju koja se emituje isključivo na srpskom jeziku, na krajnje neobjektivan, jednostran način i u celini uperen protiv naše države i naroda. Zašto se preuzimaju emisije Radio Slobodna Evropa, čiji programi vrve od neistine o Srbiji i Kosmetu? Ako tome dodamo činjenicu da su glavni scenaristi ove radio stanice SOROŠ i Madlen Olbrajt, onda je slika potpuna.
Ovi mediji, kao i neki naši, prosto se utrkuju u udvaranju šiptarskim separatistima, navode isključivo njihove izvore. O terorističkoj organizaciji OVK govore kao o regularnoj vojsci. Izjednačavaju teroriste i legalne državne organe, a obračun državnih organa sa teroristima nazivaju ofanzivom srpskih snaga. Gde je ovde istina i gde je odbrana interesa sopstvene zemlje?
Iz svega navedenog mogu konstatovati sledeće: Mediji se, neki, na žalost, pretvaraju u propagandne agencije, umesto da budu informativne kuće. Očigledno je da novinarstvo više nije to, već otvoreni politički angažman za nečiste ciljeve njima poznatih tutora. Država mora da uredi odnose u ovoj oblasti i da afirmiše zakonskim predlozima izvorne principe novinarstva. To se predloženim tekstom i postiže. Hvala.

U ime narodnih poslanika ja se slažem da upravo danas, u cilju efikasnijeg rada, glasamo javno i to putem elektronskog sistema.

Poštovani poslanici, prenosim poruku vinogradara i vinara Župe, koja se ogleda u punoj podršci, potezu Slobodana Miloševića da pita narod o najvažnijim pitanjima, o pitanjima suverenosti i teritorijalnog integriteta zemlje.
Imao je srpski narod u svojoj istoriji sličnih referenduma. Još u vreme cara Lazara, kada je okupio sve srpske knezove i pitao ih o spremnosti da brane Srbiju i srpstvo, da se odupru turskoj imperiji. Ovo je sudbinski trenutak. Ovo nije referendum o mesnom samodoprinosu, ovo je referendum kojim se brani Srbija na legitiman i demokratski način. Putem listića brani se istina od laži i podmetanja, tim pre što znamo kakvim je mukama bio izložen naš narod pre pet godina uvođenjem sankcija. Pale su davno maske sa lica onih koji su razbili bivšu Jugoslaviju. Pale su maske sa lica onih koji su uveli najsurovije sankcije u istoriji čovečanstva, pale su maske sa lica onih koji su naređivali bombardovanje srpskih izbegličkih kolona sa nemoćnim starcima, ženama i decom. Ti krčmari bivše Jugoslavije nastoje da dalje prekrajaju Balkan. Ne prihvataju ovakvu Jugoslaviju, ne prihvataju ovu Srbiju, Srbiju od Horgoša do Dragaša. Hoće da svedu Srbiju na beogradski pašaluk. Zato danas pišu scenario i dodeljuju uloge u daljem krčmarenju srpskih prostora.
Da li iko danas u Srbiji može pristati da se na njenom vekovnom ognjištu stvori čista albanska država? Naravno, odgovor svi znamo. Ne prihvatamo ono što niko u svetu ne prihvata. Dakle, rukovodstvo naše zemlje, odbijanjem stranog mešanja, izražava političko raspoloženje građana Srbije. Imamo jedinstvo rukovodstva i naroda, jedinstvo u interesu odbrane nacionalnog interesa. Ne mogu proći podvale koje stižu sa strane: "Mi volimo narod, ali rukovodstvo nije dobro". Kako razumeti - vole narod - a tom istom narodu otimaju teritoriju. Optužuju rukovodstvo naše zemlje da nije za saradnju i dijalog. Pa, kako prihvatiti saradnju u rušenju svoje sopstvene zemlje. Da, za dijalog i saradnju, ali za dijalog i saradnju u interesu mira.
Srbija je za dijalog, za rešavanje svih pitanja političkim sredstvima, za poštovanje evropskih standarda i konvencija u pogledu prava nacionalnih manjina. Srbija štiti svoj ustavni poredak i integritet. Ako su sve to legitimni ciljevi, kao što jesu, ako je sve to u skladu sa odnosom i praksom drugih evropskih država, onda je pitanje - kome i čemu treba da služe strani posrednici? Srbiji i takvim njenim pozicijama i ciljevima posrednici nisu potrebni i nisu prihvatljivi. Neka gospoda koja se tako zdušno zalažu za posredovanje smognu bar malo ljudske hrabrosti i priznaju ono što je svakom detetu jasno, oni hoće posredovanje zato što time žele da ojačaju poziciju onih čiji je javni cilj otcepljenje.
Nemaju Albanci danas problema sa državnim rukovodstvom i Srbijom, kako se to danas predstavlja svetu. Albanci imaju problema sa svojim teroristima, Albanci imaju problema sa svojim separatistima, sa teroristima koji ubijaju policajce, građane, Albance koji poštuju državu. Kako je moguće da svet zatvara oči pred takvom istinom. Albanci preko terorista i secesije danas prizivaju rat i krvarenje. Srpskom narodu je dosta krvarenja. Njemu je potreban miran život.
Zato verujem da će predstojeći referendum, u interesu tog mirnog života, biti masovan i uverljiv i da će suziti prostor svim pobornicima sile i pritiska, jer će biti lišeni mogućnosti da govore o nekoj ličnoj ili stranačkoj politici kojoj se suprotstavljaju. (aplauz)

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da predloženi sastav Vlade narodnog jedinstva odražava skoro četiri petine biračkog tela, predlažem da pred licem javnosti se ovde u Parlamentu izjasnimo o Vladi narodnog jedinstva javnim glasanjem. Hvala.

Predlažem - elektronski, kao što smo i do sada činili.

Poštovani narodni poslanici, predlažem da uz zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona koje je podnela Vlada, a u cilju efikasnosti rada našeg parlamenta, ograničimo raspravu na pet minuta. Očekujem da će ovaj moj predlog naići na vašu punu podršku. Hvala.