Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, evo kao neko ko dolazi iz Užica gde postoji privremeni organ od 16. novembra prošle godine, imao bih da kažem nešto na ovu temu, ali zakon o Kjoto protokolu je nešto što kao hemičar smatram da je trenutno važnije za našu zemlju.
Ovaj tehnički zakon je izazvao i poziciju i opoziciju da iznese svoje stavove o njemu, ali smatram da Srbija od ovoga neće imati nikakvu štetu, već samo koristi.
Pozivam i predstavnike opozicije, koji su i kritikovali taj loš odnos Amerike prema ovom protokolu, da glasaju za Kjoto protokol.
Mislim da je ovaj zakon, tačnije Protokol, još 16. februara 2005. godine trebalo da bude donesen u parlamentu, ali nažalost imali smo intenzivnu zakonodavnu aktivnost i neke druge obaveze koje je trebalo da odradimo.
Ali, podsetiću sve uvažene kolege narodne poslanike da je Zakon o zaštiti životne sredine, sa još četiri zakona iz te oblasti, donet 2004. godine, praktično pokrivao deo Kjoto protokola, i u njemu se kaže da sve postojeće industrije u Srbiji mogu do 2014. godine da ostanu u takvom stanju, sa takvom emisijom, a da posle 2014. godine moraju da pređu na čiste tehnologije, i naravno da sve nove investicije koje dođu u ovu zemlju moraju u potpunosti da budu u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom, a ono naravno podrazumeva i Kjoto protokol, pošto je Evropska unija potpisnica Kjoto protokola i naravno sve zemlje članice.
Kjoto protokol ne definiše probleme ozonskog omotača, kako su neke kolege malopre komentarisale. Kjoto protokol je vezan samo za efekat staklene bašte i problem emisije gasova ugljendioksid, metan, azotsuboksid, znači fluorovodonična jedinjenja SF6 i perfluoride, koji izazivaju efekat staklene bašte.
Nepravedno je što je samo efekat staklene bašte optuživan za globalno zagrevanje koje je trenutno u toku.
Ako ste čitali radove Milutina Milankovića, a ovde među nama ima i kolega fizičara koji će to mnogo bolje od mene objasniti, on je ove stvari objašnjavao i nekim drugim pojavama, u odnosu i udaljenosti Sunca i putanje zemlje oko Sunca.
Pojavljivala su se ledena doba i mini ledena doba u prošlosti. Suše su takođe nešto što nam se sada dešava sigurno kao posledica i takvog odnosa, ne samo efekta staklene bašte, ali kao neko ko se bavi zaštitom životne sredine smatram da taj uticaj treba minimizirati.
Kjoto protokol podrazumeva obaveze za industrijske zemlje da finansijski pomažu one manje razvijene.
Srbija se nažalost nalazi u drugoj kategoriji i osim te obaveze od 10.000 evra godišnje, koje ćemo morati da plaćamo konferenciji, mi nećemo imati nekih drugih troškova, ali ćemo verovatno imati neke koristi.
Nešto što bi bilo interesantno za vas, a u javnosti nije dovoljno eksploatisano, pre dve godine Hrvatska je pokušala da deo naše emisije gasova, koja potiče iz Obrenovca, iz Termoelektrane Tent preuzme na svoju kvotu, ali zahvaljujući ažurnosti ljudi iz sadašnjeg Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Srbija je uspela da se odbrani i ta kvota će ostati naša.
To vam je još jedan dokaz da ako nemate Kjoto Protokol, ako niste potpisnici, onda mogu sa vama da rade šta hoće, a mi smatramo da je Srbija jedna odgovorna država.
Imamo ambiciju da uđemo u E, ovde važe red i zakon, i onda moramo braniti ne samo naše nacionalne interese, već i interese koji proizilaze iz resursa koje mi eksploatišemo.
Kjoto protokol u Srbiju će dovesti i nove investicije, ne samo zbog onih pomenutih razloga da smo mi ovde jeftina radna snaga, već i zbog toga što spadamo u grupu nerazvijenih zemalja i povoljniji smo za investiranje nego neke zemlje koje su razvijene.
Naravno, Kjoto protokol ova zemlja i ovaj parlament će morati da se podupru još nekim zakonskim i podzakonskim aktima i mi očekujemo da će nam ovo Ministarstvo zaštite životne sredine intenzivnije dostavljati te akte i da će biti mnogo veće interesovanje za tu oblast, ne samo od vas narodnih poslanika, već i od medija, jer samo izmene zakonodavstva koje Srbija treba da uradi je verovatno jedna trećina ukupnog posla koji treba da uradimo da bi ušli u EU. G17 plus će glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon će sigurno pomoći će da Srbija lakše uđe u EU.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, G17 plus, kao ravnopravan član ove vlade i sa mestima u ministarstvima za ekonomiju, ravnomerni regionalni razvoj, sport, nauku i zdravlje, glasao je na Vladi za ovaj zakon i naravno da će i Poslanička grupa G17 plus glasati za ovaj zakon.
Hteo bih, ovom prilikom, i vama i javnosti Srbije da skrenem pažnju na neke bitne činjenice vezane za ovaj budžet.
Sadašnji ministar finansija, uvaženi gospodin Cvetković, imao je srećniju okolnost nego prethodni ministar finansija, jer mu je ostalo milijardu evra od prethodnog ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je domaćinski gazdovao tim ministarstvom. Ono što je bitno i za nas, a i za građane Srbije, jeste da će takvo domaćinsko poslovanje sigurno imati prilike da vide i u Ministarstvu za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj.
Ono što je interesantno za građane, to je da G 17 plus ima nameru da održi sva predizborna obećanja, pa i ono da će se u narednih pet godina nezaposlenost smanjiti za 50%. To može da se uradi kroz Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja, i to kroz kreditiranje izvoza preko Agencije za osiguravanje i finansiranje izvoza. Do sada je to bilo 3 miliona evra godišnje, od ove godine biće 9,5 miliona evra. To naši izvoznici umeju da koriste i do sada su koristili. Nažalost, sredstva su bila mnogo manja.
Pretvaranje inovacija u gotov proizvod će finansirati Fond za razvoj, u saradnji sa Ministarstvom za nauku. Do sada je postojala praksa da se nagrađuju najbolje naučne inovacije u Srbiji, ali će se iz Fonda za razvoj, sa 2,5 miliona dinara, finansirati preduzetnici koji budu želeli da te inovacije pretoče u proizvod.
«Start ap» krediti za početnike, takođe, preko Fonda za razvoj, veoma su interesantni, jer će, sa minimalnim kamatama, ljudi koji tek završe školu i krenu u privatni biznis moći da konkurišu za 13 miliona i 300 hiljada evra. Naravno, i podsticanje, preko SIEPA-e, direktnih stranih investicija, sa 6,25 miliona evra, nešto je što je bila jako dobra praksa u prethodnim godinama.
Pošto je zapošljavanje prioritet ove zemlje, imamo skoro 20% nezaposlenih, krediti za podsticanje zapošljavanja i oživljavanje proizvodnje u nerazvijenim opštinama, preko Fonda za razvoj, iznose 20 miliona dinara. Zatim, nešto što se u 43 opštine već radi, a i ti projekti će biti nastavljeni, razvoj industrijskih zona i parkova, sa 17 miliona i 800 hiljada evra, «inkubator» preduzeća, sa 2 miliona i 600 hiljada evra, i razvoj lokalne komunalne infrastrukture, vezano za NIP, sa 30,3 miliona evra.
Kada sam pomenuo NIP, treba napomenuti da ste vi, uvažene kolege poslanici, naravno, oni koji su bili u prethodnom sazivu, imali priliku da vidite da je Zakon o budžetu bio mnogo sadržajniji kod prethodnog ministra finansija, jer ste po stavkama mogli da vidite gde se šta nalazilo i, do dinara, gde će se investirati novac građana Srbije. Nažalost, ovog puta, vezano za NIP, ne možemo da vidimo u kom iznosu i gde će se finansirati određeni projekti, da li će sadašnji ministar zadužen za tu oblast nastaviti da finansira projekte koji su planirani prethodne godine.
Mislim da će to biti pitanje za nadležnog ministra za neku od sledećih sednica, kada će ovom skupštinskom domu morati da ispostavi račune i pokaže planove gde će se to raditi.
Dalje, što se tiče kredita za samozapošljavanje, za javne radove, za učestvovanje u projektima samozapošljavanja, i tu će biti oko milion evra, ukupno negde oko 140 miliona evra za projekte samozapošljavanja.
Potrebno je naglasiti da je ove godine izdvajanje za razvoj turizma, bez Nacionalnog investicionog plana, 50 miliona evra i da su tu uključeni i projekti vezani za razvoj turističkih centara, kao što su Tornik, Tara, Zlatibor, Zlatar, Golija.
Veoma je bitno što će Javno preduzeće «Skijališta Srbije» imati 102 milijarde dinara za razvoj zimskih sportova i da, u perspektivi, Srbija treba da razvija ove sportske centre da bismo mogli, sa nekom od okolnih zemalja, ubuduće da konkurišemo i za neku zimsku olimpijadu.
Bitno je, moram to da napomenem zbog mojih sugrađana u Užicu i građana zapadne Srbije, da ovaj budžet predviđa finansiranje, u iznosu od 11,9 miliona dinara, izgradnje atletske staze u Užicu, kao i 6,8 miliona za atletsku stazu na Zlatiboru.
Zatim, 68 miliona dinara za izgradnju olimpijskog bazena u Užicu, 85 miliona dinara za sportsku halu u Arilju, za sportsku halu u Bajinoj Bašti - 10,3 miliona dinara, za sportsku halu u Sjenici - 15,3 miliona dinara. Nisu zaboravljeni ni oni mali sportski tereni za omladinu - u Arilju, 5,5 miliona dinara, u Bajinoj Bašti - 6 miliona, u Kosjeriću - 3,6 miliona, u Novoj Varoši - 5,4 miliona, u Požegi - 6,9 miliona, u Priboju - 7,9 miliona, u Prijepolju 8 miliona dinara, u Sjenici - 6,6 miliona, u Užicu - 8,2 miliona dinara i u Čajetini - 3,5 miliona dinara.
Naravno da smo glasali za objedinjenu raspravu, pa će uvažene kolege poslanici, verovatno, primetiti da se ovde nalazi zakon o akcizama i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Hteo bih da još jednom potvrdim da je G 17 plus veoma zadovoljan što će se smanjiti porez i PDV, porez na prenos apsolutnih prava za kupovinu prvog stana, i svakog sledećeg, i da je to jedno od naših predizbornih obećanja, koje se u potpunosti uklapa sa politikom koju je G 17 plus predložio prethodnoj vladi.
Tada je izgledalo neverovatno da može da se napravi nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Ta korporacija i posle tri godine radi veoma uspešno, na radost svih mlađih u ovoj zemlji. Sada mogu da se kupuju stanovi na kredit, što do pre tri godine nije bilo moguće.
Toliko o pohvalama na račun budžeta i izmena Zakona o PDV-u, ali postoji jedna ozbiljna primedba na izmene Zakona o akcizama.
Ta primedba je vezana za tendenciju da se ovim zakonom ukidaju akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe, praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar, voćne sokove u prahu, znači, na sve što bi ova zemlja, koja je poljoprivredno orijentisana, trebalo da proizvodi i čime bi država trebalo da zaštiti proizvođače.
Ovim zakonom predlagač pokušava da uvede akcizu na tečni naftni gas. U kolokvijalnoj upotrebi, to je auto-gas, ili plin, čija se cena u poslednjih nekoliko dana povećala, jer su proizvođači čuli da resorni ministar najavljuje da će doći do povećanja cene, pa su hteli još malo da zarade na krajnjim korisnicima.
Moram da vas obavestim da je prethodna vlada, da je ministar Dinkić ukinuo ovu akcizu, ne samo zbog viška prihoda koje je imao tada, već zbog toga što u Srbiji, otprilike, postoji 150 hiljada korisnika tečnog naftnog gasa, što je energetska kriza nešto što će u narednim godinama pogoditi ne samo Evropu, već ceo svet, zbog toga što je tečni naftni gas trenutno najbolje raspoloživo gorivo u širokoj upotrebi, a produkti sagorevanja tečnog naftnog gasa su manje štetni po životnu sredinu nego oni od dizela i benzina, običnog i bezolovnog.
Prethodno ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo i određene ekološke takse, koje svi mi plaćamo prilikom registrovanja vozila. Znate i sami da je najskuplja ekološka taksa na dizel, da je posle toga taksa na benzin, a da je najjeftinije registrovati auto na tečni naftni gas.
Zbog toga što je ovo udar ne samo na 150 hiljada, a možda i više, korisnika tečnog naftnog gasa...
Evo, završiću, hvala lepo.
Zbog toga što je ovo minimalan prihod za budžet Srbije, ja sam, ispred G 17 plus, predložio amandman da se ove akcize ukinu. Očekujem da će svi narodni poslanici koji vode računa o interesima građana koji su glasali za njih, u danu za glasanje, podržati moje amandmane i da ćemo i dalje biti bez akcize na tečni naftni gas.
Uz izvinjenje svima vama što sam prekoračio vreme, zahvaljujem.