Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, evo kao neko ko dolazi iz Užica gde postoji privremeni organ od 16. novembra prošle godine, imao bih da kažem nešto na ovu temu, ali zakon o Kjoto protokolu je nešto što kao hemičar smatram da je trenutno važnije za našu zemlju.
Ovaj tehnički zakon je izazvao i poziciju i opoziciju da iznese svoje stavove o njemu, ali smatram da Srbija od ovoga neće imati nikakvu štetu, već samo koristi.
Pozivam i predstavnike opozicije, koji su i kritikovali taj loš odnos Amerike prema ovom protokolu, da glasaju za Kjoto protokol.
Mislim da je ovaj zakon, tačnije Protokol, još 16. februara 2005. godine trebalo da bude donesen u parlamentu, ali nažalost imali smo intenzivnu zakonodavnu aktivnost i neke druge obaveze koje je trebalo da odradimo.
Ali, podsetiću sve uvažene kolege narodne poslanike da je Zakon o zaštiti životne sredine, sa još četiri zakona iz te oblasti, donet 2004. godine, praktično pokrivao deo Kjoto protokola, i u njemu se kaže da sve postojeće industrije u Srbiji mogu do 2014. godine da ostanu u takvom stanju, sa takvom emisijom, a da posle 2014. godine moraju da pređu na čiste tehnologije, i naravno da sve nove investicije koje dođu u ovu zemlju moraju u potpunosti da budu u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom, a ono naravno podrazumeva i Kjoto protokol, pošto je Evropska unija potpisnica Kjoto protokola i naravno sve zemlje članice.
Kjoto protokol ne definiše probleme ozonskog omotača, kako su neke kolege malopre komentarisale. Kjoto protokol je vezan samo za efekat staklene bašte i problem emisije gasova ugljendioksid, metan, azotsuboksid, znači fluorovodonična jedinjenja SF6 i perfluoride, koji izazivaju efekat staklene bašte.
Nepravedno je što je samo efekat staklene bašte optuživan za globalno zagrevanje koje je trenutno u toku.
Ako ste čitali radove Milutina Milankovića, a ovde među nama ima i kolega fizičara koji će to mnogo bolje od mene objasniti, on je ove stvari objašnjavao i nekim drugim pojavama, u odnosu i udaljenosti Sunca i putanje zemlje oko Sunca.
Pojavljivala su se ledena doba i mini ledena doba u prošlosti. Suše su takođe nešto što nam se sada dešava sigurno kao posledica i takvog odnosa, ne samo efekta staklene bašte, ali kao neko ko se bavi zaštitom životne sredine smatram da taj uticaj treba minimizirati.
Kjoto protokol podrazumeva obaveze za industrijske zemlje da finansijski pomažu one manje razvijene.
Srbija se nažalost nalazi u drugoj kategoriji i osim te obaveze od 10.000 evra godišnje, koje ćemo morati da plaćamo konferenciji, mi nećemo imati nekih drugih troškova, ali ćemo verovatno imati neke koristi.
Nešto što bi bilo interesantno za vas, a u javnosti nije dovoljno eksploatisano, pre dve godine Hrvatska je pokušala da deo naše emisije gasova, koja potiče iz Obrenovca, iz Termoelektrane Tent preuzme na svoju kvotu, ali zahvaljujući ažurnosti ljudi iz sadašnjeg Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Srbija je uspela da se odbrani i ta kvota će ostati naša.
To vam je još jedan dokaz da ako nemate Kjoto Protokol, ako niste potpisnici, onda mogu sa vama da rade šta hoće, a mi smatramo da je Srbija jedna odgovorna država.
Imamo ambiciju da uđemo u E, ovde važe red i zakon, i onda moramo braniti ne samo naše nacionalne interese, već i interese koji proizilaze iz resursa koje mi eksploatišemo.
Kjoto protokol u Srbiju će dovesti i nove investicije, ne samo zbog onih pomenutih razloga da smo mi ovde jeftina radna snaga, već i zbog toga što spadamo u grupu nerazvijenih zemalja i povoljniji smo za investiranje nego neke zemlje koje su razvijene.
Naravno, Kjoto protokol ova zemlja i ovaj parlament će morati da se podupru još nekim zakonskim i podzakonskim aktima i mi očekujemo da će nam ovo Ministarstvo zaštite životne sredine intenzivnije dostavljati te akte i da će biti mnogo veće interesovanje za tu oblast, ne samo od vas narodnih poslanika, već i od medija, jer samo izmene zakonodavstva koje Srbija treba da uradi je verovatno jedna trećina ukupnog posla koji treba da uradimo da bi ušli u EU. G17 plus će glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon će sigurno pomoći će da Srbija lakše uđe u EU.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, G17 plus, kao ravnopravan član ove vlade i sa mestima u ministarstvima za ekonomiju, ravnomerni regionalni razvoj, sport, nauku i zdravlje, glasao je na Vladi za ovaj zakon i naravno da će i Poslanička grupa G17 plus glasati za ovaj zakon.
Hteo bih, ovom prilikom, i vama i javnosti Srbije da skrenem pažnju na neke bitne činjenice vezane za ovaj budžet.
Sadašnji ministar finansija, uvaženi gospodin Cvetković, imao je srećniju okolnost nego prethodni ministar finansija, jer mu je ostalo milijardu evra od prethodnog ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je domaćinski gazdovao tim ministarstvom. Ono što je bitno i za nas, a i za građane Srbije, jeste da će takvo domaćinsko poslovanje sigurno imati prilike da vide i u Ministarstvu za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj.
Ono što je interesantno za građane, to je da G 17 plus ima nameru da održi sva predizborna obećanja, pa i ono da će se u narednih pet godina nezaposlenost smanjiti za 50%. To može da se uradi kroz Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja, i to kroz kreditiranje izvoza preko Agencije za osiguravanje i finansiranje izvoza. Do sada je to bilo 3 miliona evra godišnje, od ove godine biće 9,5 miliona evra. To naši izvoznici umeju da koriste i do sada su koristili. Nažalost, sredstva su bila mnogo manja.
Pretvaranje inovacija u gotov proizvod će finansirati Fond za razvoj, u saradnji sa Ministarstvom za nauku. Do sada je postojala praksa da se nagrađuju najbolje naučne inovacije u Srbiji, ali će se iz Fonda za razvoj, sa 2,5 miliona dinara, finansirati preduzetnici koji budu želeli da te inovacije pretoče u proizvod.
«Start ap» krediti za početnike, takođe, preko Fonda za razvoj, veoma su interesantni, jer će, sa minimalnim kamatama, ljudi koji tek završe školu i krenu u privatni biznis moći da konkurišu za 13 miliona i 300 hiljada evra. Naravno, i podsticanje, preko SIEPA-e, direktnih stranih investicija, sa 6,25 miliona evra, nešto je što je bila jako dobra praksa u prethodnim godinama.
Pošto je zapošljavanje prioritet ove zemlje, imamo skoro 20% nezaposlenih, krediti za podsticanje zapošljavanja i oživljavanje proizvodnje u nerazvijenim opštinama, preko Fonda za razvoj, iznose 20 miliona dinara. Zatim, nešto što se u 43 opštine već radi, a i ti projekti će biti nastavljeni, razvoj industrijskih zona i parkova, sa 17 miliona i 800 hiljada evra, «inkubator» preduzeća, sa 2 miliona i 600 hiljada evra, i razvoj lokalne komunalne infrastrukture, vezano za NIP, sa 30,3 miliona evra.
Kada sam pomenuo NIP, treba napomenuti da ste vi, uvažene kolege poslanici, naravno, oni koji su bili u prethodnom sazivu, imali priliku da vidite da je Zakon o budžetu bio mnogo sadržajniji kod prethodnog ministra finansija, jer ste po stavkama mogli da vidite gde se šta nalazilo i, do dinara, gde će se investirati novac građana Srbije. Nažalost, ovog puta, vezano za NIP, ne možemo da vidimo u kom iznosu i gde će se finansirati određeni projekti, da li će sadašnji ministar zadužen za tu oblast nastaviti da finansira projekte koji su planirani prethodne godine.
Mislim da će to biti pitanje za nadležnog ministra za neku od sledećih sednica, kada će ovom skupštinskom domu morati da ispostavi račune i pokaže planove gde će se to raditi.
Dalje, što se tiče kredita za samozapošljavanje, za javne radove, za učestvovanje u projektima samozapošljavanja, i tu će biti oko milion evra, ukupno negde oko 140 miliona evra za projekte samozapošljavanja.
Potrebno je naglasiti da je ove godine izdvajanje za razvoj turizma, bez Nacionalnog investicionog plana, 50 miliona evra i da su tu uključeni i projekti vezani za razvoj turističkih centara, kao što su Tornik, Tara, Zlatibor, Zlatar, Golija.
Veoma je bitno što će Javno preduzeće «Skijališta Srbije» imati 102 milijarde dinara za razvoj zimskih sportova i da, u perspektivi, Srbija treba da razvija ove sportske centre da bismo mogli, sa nekom od okolnih zemalja, ubuduće da konkurišemo i za neku zimsku olimpijadu.
Bitno je, moram to da napomenem zbog mojih sugrađana u Užicu i građana zapadne Srbije, da ovaj budžet predviđa finansiranje, u iznosu od 11,9 miliona dinara, izgradnje atletske staze u Užicu, kao i 6,8 miliona za atletsku stazu na Zlatiboru.
Zatim, 68 miliona dinara za izgradnju olimpijskog bazena u Užicu, 85 miliona dinara za sportsku halu u Arilju, za sportsku halu u Bajinoj Bašti - 10,3 miliona dinara, za sportsku halu u Sjenici - 15,3 miliona dinara. Nisu zaboravljeni ni oni mali sportski tereni za omladinu - u Arilju, 5,5 miliona dinara, u Bajinoj Bašti - 6 miliona, u Kosjeriću - 3,6 miliona, u Novoj Varoši - 5,4 miliona, u Požegi - 6,9 miliona, u Priboju - 7,9 miliona, u Prijepolju 8 miliona dinara, u Sjenici - 6,6 miliona, u Užicu - 8,2 miliona dinara i u Čajetini - 3,5 miliona dinara.
Naravno da smo glasali za objedinjenu raspravu, pa će uvažene kolege poslanici, verovatno, primetiti da se ovde nalazi zakon o akcizama i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Hteo bih da još jednom potvrdim da je G 17 plus veoma zadovoljan što će se smanjiti porez i PDV, porez na prenos apsolutnih prava za kupovinu prvog stana, i svakog sledećeg, i da je to jedno od naših predizbornih obećanja, koje se u potpunosti uklapa sa politikom koju je G 17 plus predložio prethodnoj vladi.
Tada je izgledalo neverovatno da može da se napravi nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Ta korporacija i posle tri godine radi veoma uspešno, na radost svih mlađih u ovoj zemlji. Sada mogu da se kupuju stanovi na kredit, što do pre tri godine nije bilo moguće.
Toliko o pohvalama na račun budžeta i izmena Zakona o PDV-u, ali postoji jedna ozbiljna primedba na izmene Zakona o akcizama.
Ta primedba je vezana za tendenciju da se ovim zakonom ukidaju akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupe, praškove za osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, koncentrisane voćne sokove, voćni nektar, voćne sokove u prahu, znači, na sve što bi ova zemlja, koja je poljoprivredno orijentisana, trebalo da proizvodi i čime bi država trebalo da zaštiti proizvođače.
Ovim zakonom predlagač pokušava da uvede akcizu na tečni naftni gas. U kolokvijalnoj upotrebi, to je auto-gas, ili plin, čija se cena u poslednjih nekoliko dana povećala, jer su proizvođači čuli da resorni ministar najavljuje da će doći do povećanja cene, pa su hteli još malo da zarade na krajnjim korisnicima.
Moram da vas obavestim da je prethodna vlada, da je ministar Dinkić ukinuo ovu akcizu, ne samo zbog viška prihoda koje je imao tada, već zbog toga što u Srbiji, otprilike, postoji 150 hiljada korisnika tečnog naftnog gasa, što je energetska kriza nešto što će u narednim godinama pogoditi ne samo Evropu, već ceo svet, zbog toga što je tečni naftni gas trenutno najbolje raspoloživo gorivo u širokoj upotrebi, a produkti sagorevanja tečnog naftnog gasa su manje štetni po životnu sredinu nego oni od dizela i benzina, običnog i bezolovnog.
Prethodno ministarstvo za zaštitu životne sredine je uvelo i određene ekološke takse, koje svi mi plaćamo prilikom registrovanja vozila. Znate i sami da je najskuplja ekološka taksa na dizel, da je posle toga taksa na benzin, a da je najjeftinije registrovati auto na tečni naftni gas.
Zbog toga što je ovo udar ne samo na 150 hiljada, a možda i više, korisnika tečnog naftnog gasa...

Evo, završiću, hvala lepo.
Zbog toga što je ovo minimalan prihod za budžet Srbije, ja sam, ispred G 17 plus, predložio amandman da se ove akcize ukinu. Očekujem da će svi narodni poslanici koji vode računa o interesima građana koji su glasali za njih, u danu za glasanje, podržati moje amandmane i da ćemo i dalje biti bez akcize na tečni naftni gas.
Uz izvinjenje svima vama što sam prekoračio vreme, zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, evo i G17 plus se slaže da ovaj tehnički zakon treba usvojiti jer nam je potreban zbog evropskih integracija i zbog zahteva koje pred nas ispostavlja Europol i Interpol.
Ono što su uvažene kolege prethodnici već napomenuli da je sistem državu Srbiju koštao 98 miliona evra, nešto je što je G17 plus još pre tri godine iznosio u javnost i mi smo tada prozivali tadašnjeg ministra Mihailovića da tu postoje ozbiljni problemi oko nabavke te imovine, jer 13 evra po glavi stanovnika košta Srbiju taj sistem i sadašnjim dodatnim zahtevima oko registracija ove lične karte nadam se da građani neće biti dodatno opterećeni.
Ono što sada imamo je da, po podacima iz MUP, vađenje lične karte košta oko 200 dinara. Iskreno se nadam, a i ministar će nas uveriti da li će to tako biti, jeste da novi dokument, elektronska lična karta neće koštati više.
I očekujem da ono što svi imate u džepovima, vozačke dozvole na kojima piše SFRJ i pasoši teget boje na kojima piše SRJ, znači deda i pradeda ove naše sadašnje nezavisne države Srbije, uskoro budu promenjeni i mislim da će ministar morati vrlo brzo da spremi zakone o izmeni ova dva dokumenta.
Ono što se ovim zakonom predviđa, to je da i strani državljani mogu, uz tu šifru 88, da dobiju i matični broj i ovu ličnu kartu, i mislim da je to jako dobro. Potrebno je po nama iz G17 plus izvršiti tehničko-pravnu redakciju teksta Predloga zakona o ličnoj karti, da se izbace termini - državljanin Srbije i Crne Gore, ali to je ministar već napomenuo da će uraditi. I ono u čemu se nova lična karta razlikuje u odnosu na prethodnu je ta što će važiti pet, a ne deset godina, kao do sada.
Ono što bih mogao da primetim je da u završnim odredbama piše, tačnije u članu 30, novčanom kaznom od 5.000 dinara biće kažnjena sva lica koja u propisanom roku ne vrate ličnu kartu nadležnom organu ili koja ne nose ličnu kartu, koja bez odlaganja ne prijave nestanak ili pronalazak lične karte ili je ne objave u "Službenom glasniku". Mislim da je to za naše uslove prevelika kazna.
Naravno da podržavam da se lična karta nosi kao dokument. Mislim da treba u sledećem zakonu, koji će ići posle ovog zakona, o vozačkoj dozvoli, ostaviti mogućnost da građani koriste i vozačku dozvolu kao sredstvo identifikacije da ne bi morali da nosimo dva dokumenta.
Još jednom sve poslanike u ovom domu pozivam da glasaju za ovaj tehnički zakon. G17 plus će to uraditi u danu za glasanje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, G17 plus će kao lojalan partner u Vladi podržati ovaj zakon zbog toga što se 95% stanovništva Srbije po popisu iz 2002. godine izražava kao ljudi koji veruju. Naravno, to je respektabilan broj, mi to moramo poštovati i žalosno je što već 15 godina država Srbija nema zakon koji reguliše ovu problematiku, iako je imala zakon koji reguliše ovu problematiku čak i u vreme kada je postojala mnogo slabija zakonodavna aktivnost u 19. veku.
Ovaj zakon će obezbediti verske slobode u skladu sa ljudskim pravima koje su garantovane raznoraznim poveljama, a Srbija je potpisnica svih tih povelja. I kaže se u 3. članu da se verska sloboda "ne sme koristiti tako da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet i pravo na imovinu, niti tako da se izaziva i podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost."
Mi kasnimo za zemljama Evropske unije, iako mnoge od članica Evropske unije imaju državnu religiju, kao Grčka, Švedska i Danska, pa čak i na svojoj teritoriji, kao na primer Sveta Gora, ne dozvoljavaju baš upotrebu svih ovih prava jer je tamo ženama zabranjeno kretanje.
Ovaj zakon podstiče i razvoj verske kulture, na šta smo mi zaboravili, a vezano je za tradicije našeg naroda. Nešto što je mene obradovalo kada sam čitao ovaj zakon, to je da će verski obredi moći slobodno da se vrše u školama, zdravstvenim ustanovama i u vojsci. A sada ću vam reći i zbog čega. Godine 2002. bio sam na aerodromu u Nišu, sa 63. sam služio vojsku, od oktobra do decembra, tamo je prvi put bio vojni sveštenik. Situacija u to vreme na aerodromu, što se tiče morala, drugarstva, odgovornosti, bila je sasvim drugačija od drugih vojnih jedinica i mogu vam preporučiti da se ova odredba uvede i u izmenjenu verziju zakona o vojsci.
Naravno, zakon predviđa načine i oblike registracije i prihvata i potvrđuje pravni kontinuitet crkava i verskih zajednica. Neke imaju kontinuitet 20 vekova, neke mnogo kraće, ali mi ćemo ih izjednačiti.
Dragoceno je što ovaj zakon garantuje sveštenicima da ne mogu biti pozvani da svedoče o činjenicama i okolnostima koje je saznao sveštenik prilikom ispovesti i ovom prilikom moram da izrazim podršku diskusiji gospodina Tome Nikolića, koji je predložio da ovde bude tačka, jer je ostatak ove rečenice veoma problematičan.
Naravno, ovaj zakon potvrđuje i socijalna prava sveštenika, da mogu imati podršku za penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje i od države, ali ostavljena je mogućnost da mogu osnivati sopstvene penzione, socijalne i zdravstvene fondove, i da u okviru tih fondova, a i neke druge delatnosti koje budu obavljali, mogu imati poreske olakšice.
Naravno, kao i u celom svetu predviđene su poreske olakšice i za donatore crkava i verskih zajednica, i to je još jedna dobra stvar.
Ovim zakonom se nedvosmisleno potvrđuje nezavisnost države od crkava i verskih zajednica, jednakost pred zakonom. Ovim zakonom se potvrđuje još nešto. Pomenuli su poslanici da je Bogoslovski fakultet u Beogradu bio izopšten iz univerziteta zadnjih 50 godina, iako je Bogoslovski fakultet u Beogradu jedan od osnivača Beogradskog univerziteta.
Kao neko ko je bio student-prodekan svojevremeno na Hemijskom fakultetu u Beogradu znam da studenti i učenici bogoslovskih škola i fakulteta nisu imali prava kao i mi. Nisu mogli da idu u domove, nisu mogli da budu abonenti studentskih restorana i mislim da je to jedna nepravda koja će se ovim zakonom ispraviti.
Naravno, posle akreditacije od strane Ministarstva prosveta i ovim crkvenim i verskim školama će biti dozvoljeno, naravno ukoliko imaju odgovarajuće obrazovne programe, da izdaju diplome koje će biti priznate u celoj zemlji i hteo bih da se zahvalim ministru, koji je nažalost izašao, zbog obećanja koje je ispunio pre 15 dana.
Hteo bih da mu se zahvalim u ime svih mojih Užičana jer je manastiru Rujan, koji je spaljen u 16. veku, dao dva miliona dinara iz Fonda koji je Vlada Srbije obezbedila u visini od 200.000.000 dinara ove godine za obnovu crkava i verskih objekata. On je pomogao na taj način obnovu konaka u manastiru, gde je odštampana prva srpska knjiga na teritoriji Srbije 1537. godine, 40 godina posle Gutenberga.
Ovaj zakon, kako su neke kolege na početku diskusije zlonamerno htele da prikažu, neće garantovati političku lojalnost crkava i verskih zajednica prema državi, ali će zato ovaj zakon garantovati da crkve i verske zajednice budu garant obrazovanja, morala i kulture ove države.

Gospodine Anđelkoviću, vozom ne idem, ali nadam se da ću od 17. maja, kada bude proradio aerodrom Ponikve, kao i ostali poslanici iz Užica moći da ga koristim za dolazak i odlazak sa Skupštine.
Ono što bih hteo ovde da kažem pre nego što pozdravim sve uvažene kolege poslanike i gospodina ministra je da smo, pored toga što je Odbor za industriju imao šest puta problem da se sastane da raspravlja o ovom zakonu, doneli zajedničku odluku, uz podršku jedne poslaničke grupe koja ima običaj da ne glasa, da naš amandman, 50:50 za raspodele lokalnoj samoupravi i državi, prođe i na taj način smo hteli da popravimo stanje koje je sada prisutno u ovoj oblasti.
Kao neko ko je godinu dana bio rukovodilac proizvodnje kreča u Jelen Dolu posle privatizacije, znam da je situacija bila takva da je prethodno ministarstvo privatizacije uz firmu prodavalo i pravo na eksploataciju, što je nedopustivo i ovde neki pravni stručnjaci to mnogo bolje znaju od mene, ali nadam se da će naša pravna država reagovati i na takve situacije, pa će uz Kolesara i Janjuševića još neki "žuti" ljudi doći pred organe vlasti.
Ono što je do sada bio slučaj je da su lokalne samouprave imale 20% od tih taksi. Da li su takse na korišćenje ili eksploataciju, to će već u redigovanom tekstu zakona izaći jedinstveno. Međutim, ljudi koji sada vode lokalne samouprave imaju jednu jako lošu situaciju da ne dobijaju ni tih 20%, koliko im pripada.
Među nama se nalaze neki koji su predsednici opština. Mogu da pozdravim uvaženog kolegu Baneta Stevanovića iz Požege koji ima četiri kopa, ali ne može da od države naplati ništa od tih 20%. Ovim zakonskim rešenjem on će dobiti mnogo više sredstava i moći će taj novac da koristi za izgradnju puteva, za dobrobit naroda Požege i zlatiborskog kraja.
Mogu da vam kažem da mi uopšte nije žao što Bojan Pajtić neće dobiti svojih 60%, 32, 36 preko toga, kako neke uvažene kolege kažu, jer mi moramo da napravimo zakon koji će biti jedinstven u Srbiji, a da AP bude ono što je do sada bila – samo jedna simbolična tvorevina, i da Srbija napokon bude ono što jeste, znači, zajednica opština sa jedinstvenom republičkom vlašću, sa vlašću koja će uraditi nešto kvalitetno za ovu zemlju, a to se i po ovom zakonskom rešenju može videti.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, posle svih burnih rasprava koje smo imali poslednjih desetak dana rada, i vikendom i noću, napokon smo ovaj brod doterali do nekih mirnijih voda.
To su zakoni o inovacionoj delatnosti, o naučnoistraživačkoj delatnosti, i dva zakona oko kojih verovatno niko ne može da kaže da je protiv, a to su zakoni o rečniku SANU i zakon o enciklopediji.
Zakon o inovacionoj delatnosti bi trebalo da uradi nešto o čemu su svi pričali zadnjih dvadesetak godina. Srbiji je potreban razvoj. Nema razvoja u jednoj zemlji bez razvoja inovacija. Ono što mi, kao jedna siromašna zemlja, a moramo da priznamo da smo siromašna, nismo do sada mogli da pratimo, a to je da ulažemo više novca u inovativni deo, gde bi se taj novac vratio kroz neke proizvode u našu zemlju.
Ovaj zakon predviđa izjednačavanje privatnog i javnog sektora.
Znači, ljudi koji se bave privatno ovom delatnošću neće biti diskvalifikovani i ovim zakonom postojeća infrastruktura se neće uništavati, kao što neki ovde imaju običaj da kažu, već će se postojeća infrastruktura održati i doći će do razvoja.
Šta je bitno što ovaj zakon donosi? Videli ste i sami da smo zadnjih petnaestak godina imali veliki odliv visokostručnog kadra. Praktično u 90% slučajeva to su bili ljudi koji su s početka 90-tih pa do današnjih dana odlazili iz ove zemlje. Zakon o inovacionoj delatnosti će omogućiti zapošljavanje visokostručnog kadra i ono što u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija, do sada nije baš bilo transparentno i nije bilo mogućno, ovaj zakon će omogućiti konkurenciju.
Kod nas je do sada bio veliki jaz između nauke i privrede. Ljudi na institutima i fakultetima su bili prilično inertni, nezainteresovani za proizvodne procese, bavili su se teoretskim oblastima, a to mogu slobodno da kažem jer sam hemičar. Radio sam u privredi, a radio sam i u jednoj naučnoistraživačkoj instituciji.
Znam da su na fakultetima ljudi bili prilično inertni, ali je ta inertnost bila još veća u privredi, jer su se ljudi plašili da krenu u neke nove projekte, pa tako u svakoj fabrici u Srbiji imate neki odsek za razvoj, gde su neki kadrovi "izlizani", upotrebljeni ili politički nepodobni mogli da se "spakuju".
Mi smo popularno takve kancelarije zvali Fordov ofis, jer je Ford imao običaj da svoje islužene inženjere spakuje u jednu kancelariju gde ne bi ništa radili, a dobijali bi platu kao da rade puno radno vreme i da imaju kompletne inovacije, ali ti ljudi bi kasnije zbog potpune nemotivisanosti, ne novčane nego zbog toga što takvim ljudima treba podstrek da stalno prave nešto novo, napuštali firmu i odlazili dalje.
Zakon predviđa formiranje registra inovacione delatnosti za korisnike sredstava sa preciznim kriterijumima i predviđa da se inovaciona delatnost finansira do 50%.
Naravno, za ovo je potrebno formirati jedan fond koji će se baviti ovom oblašću i u koji će u prvoj godini iz budžeta Srbije doći 987 miliona dinara. Naravno, ta sredstva će se povećavati u narednim godinama i očekujemo da će dati dobre rezultate.
Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti naravno da se nadovezuje na zakon iz 1993. godine. Ne možemo tu da pravimo neke bitne rezove, ali će poboljšati kontrolu nad tim naučnoistraživačkim institucijama. Formiraće se naučni savet i uvesti akreditacija tih institucija.
Instituti će se organizovati u Zajednicu instituta Srbije, a ovaj zakon je savremen, tranzicioni i daje mogućnost da se do 49% instituta privatizuje, naravno uz saglasnost Vlade.
Srpska enciklopedija i rečnik Srpske akademija nauka i umetnosti, svi ste svesni da su to kapitalna dela koja su dugo godina čekala. Čuli smo u izlaganjima mojih prethodnika da se svi ovde pozivaju na neke enciklopedije, ali ću vas podsetiti da je još Vuk Karadžić Srpski riječnik početkom 19. veka izdao uz mnogo problema u porodici, uz mnogo problema za nalaženje sredstava. Nije imao mnogo razumevanja kod tadašnje političke elite u Srbiji, ali i sami znate da su taj rečnik studirali i Gete, i mnogi evropski naučnici tog vremena. Praktično, taj rečnik je otvorio vrata Srbiji, tada vazalskoj zemlji, a kasnije nezavisnoj zemlji.
Ovi projekti će otvoriti vrata Srbiji, ne na onaj način na koji je to uradio Vukov rječnik, već na jedan sasvim novi način. Mnogi su zaboravili plemenitost ovog naroda, mnogo su zaboravili bogatstvo našeg jezika, bogatstvo naše književnosti, ali nadam se, kada se ovi projekti budu završili, da ćemo imati mogućnost da se svetu predstavimo u jednom novom ruhu.
Neko od prethodnih kolega je napomenuo da postoje problemi nepoštovanja ćirilice. Ja ga podržavam. U članu 12. zakona o srpskoj enciklopediji piše da će enciklopedija biti napisana srpskim jezikom i to ćirilicom. To je doprinos ljudi koji će raditi na ovom projektu za očuvanje srpskog jezika i ćirilice.
Kao što znate, ova enciklopedija će verovatno izaći 2015. godine. Jedva čekam da se to desi. Nju će pratiti rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti, koji nije samo od značaja za Srbe, srpsku državu, već i za šire područje Balkana gde se ovim jezikom govori, kako god ga neki nazivali.
Do sada je Srpska akademija nauka i umetnosti stigla do slova "O", a nadam se da će posle ovog zakona ovaj proces ići znatno brže. Naravno, u ovom poslu neće učestvovati neki kvazidoktori nauka i akademici nekih ruskih, ukrajinskih i ne znam kakvih akademija, tipa Mira Marković, Dragomir Karić, Bogoljub Karić, ali se nadam da će u srpskoj enciklopediji pod slovom K pisati - Karić Bogoljub, već 10 godina na robiji zbog falsifikovanja, pronevere, krađe i da će iza tog imena biti, vidi pod T, gde piše - Tadić, zajedno su radili, pokušali da sruše Vladu Srbije 2005. godine, ali nisu uspeli. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, drago mi je da i nedeljom imamo ovu radnu temperaturu i da možemo aktivno da radimo i na budžetu i svim ostalim zakonima.

Moj amandman se odnosio na to kakvu kvalifikaciju treba da ima inspektor koji će se baviti kontrolom ovih proizvoda i naravno, poveden pravilima svoje struke, predložio sam da kvalifikacija za tog inspektora bude završen hemijski, tehnološki ili farmaceutski fakultet.

Naravno da samo osobe sa tim kvalifikacijama mogu kvalitetno da procene opasnosti od pojedinih supstanci koje se koriste kao prekursori za opojne droge i da sam čvrsto insistirao na tome da ovaj amandman ostane.

Posle konsultacija sa ljudima iz Ministarstva, sa gospodinom ministrom i gospođom državnim sekretarom za zdravstvo Nevenom Karanović, dobio sam čvrsta uveravanja da će princip mog amandmana biti inkorporiran u zakon o opojnim drogama i psihotropnim supstancama. Zbog toga što verujem da će oni to uraditi i da veruju u principe ne samo svoje struke nego svih ostalih struka, ovim putem usmeno povlačim amandman na član 34. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mogao bih u velikoj meri da se složim sa gospođom Natašom Jovanović. Tačno je da postoje veliki problemi i u pravosuđu. Tačno je da postoje i problemi u finansiranju Vojske SCG.
Slažem se sa vama gospođo i u kritici rada bivšeg ministra, sada predsednika Republike, gospodina Tadića. Mnogi problemi u vojsci su bili nasleđeni još iz vašeg vremena. Tadić nije bio spreman da se bori sa tim problemima i naravno ovoj vlasti ostavio da mi to radimo.
Čovek koga smo mi delegirali na to mesto, nažalost nije "zaljuljan u kolevci" G17 plus, kao što ste vi rekli. On je kroz G17 plus proleteo, prošle godine je došao i izleteo je brže nego što je ušao. Mogu vam reći da sam prvi od članova Izvršnog odbora glasao za njegovo isključivanje, jer sam znao kakav je to čovek i znao sam šta radi u Ministarstvu odbrane.
Naravno da taj čovek nije odradio posao za koji je poslat tamo i da su ljudi iz G17 plus, kao odgovorni ljudi, prvo uperili prstom u njega, izneli sve podatke o tim malverzacijama i da osim te osobe, niko više iz G17 plus ne može da se poveže sa bilo kakvim kriminalnim radnjama.
Slažem se, gospođo Jovanović, da je budžet Vojske SCG trenutno nedovoljan. Ali, treba da imamo na umu da Vojska SCG, makar u sledećoj godini, sigurno neće voditi rat, a nadam se da neće ni ubuduće.
Kao narodni poslanik i kao vojni obveznik iste te vojske i rezervni oficir te vojske, imamo i mišljenje Venecijanske komisije da će se sledeće godine u Crnoj Gori verovatno desiti taj referendum. Iskreno se nadam, a i mi iz G17 plus, da će referendum u Crnoj Gori uspeti i da će Vojska SCG doživeti jednu transformaciju i biće vojska Srbije.
Pošto Srbija trenutno izdvaja oko 700 miliona evra za državu koja uopšte ne postoji, ta virtuelna organizacija sledeće godine neće nam biti opterećenje. Oficiri i vojnici buduće vojske, vojske Srbije, imaće mnogo više sredstava, ne samo za hranu, što je osnovno, nego i za tehnička sredstva, da će ljudi koji se sada nalaze na jugu Srbije imati mnogo bolje plate i tehnička sredstva i da će moći kvalitetnije da zaštite naš narod dole. Kada se pregovori o Kosovu završe i po Rezoluciji 1244 naši vojnici i oficiri će se uključiti u mirovnu misiju koja se nalazi na Kosovu i moći će da izvrše svoju ustavnu i zakonsku dužnost. Hvala.

Član 103. i 104. Gospođo Jovanović, izvinjavam se gospođice, nešto bih prokomentarisao. Ubacili ste me u jednu ekipu sa Milom Đukanovićem, gde naravno nisam. Narodni sam poslanik G17 plus, narodni poslanik iz Užica i ono što mene interesuje je politika mog kraja, mog regiona i ove zemlje.
Mi iz G17 plus se nećemo nikada baviti politikom u Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni, da li je propao referendum za Ustav u Francuskoj, ono što vi radite, gde je Žirinovski, gde je Sadam, gde je neka druga ekipa. Ono što nas interesuje su interesi građana Srbije i to smo radili do sada i radićemo i u budućnosti.
Naravno, ove dve godine otkako smo mi na vlasti, problematične su zbog toga što mi moramo da krpimo mnoge rupe koje su nam ostale iz prethodnog perioda, ali otprilike da smo te najveće zakrpili, ostale su sitnije, promaja duva, ali mi znamo gde idemo. Mi idemo prema Evropskoj uniji i Evropska unija je jedina zemlja koja će omogućiti da svi Srbi žive u istoj zemlji.
Naravno, pošto se država raspala 1991. godine, a ni onda, nažalost, nismo imali sve Srbe u jednoj otadžbini, Evropska unija je jedino mesto gde mi možemo da rešimo taj nacionalni problem. Ako vi imate neke druge stavove, nema problema.
Mi poštujemo političke protivnike. Ovo je politika koju mi zastupamo. Mi od toga nećemo odstupiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, drago mi je da sam svojom diskusijom uspeo da isprovociram uvaženog kolegu Vučića, koji je vrstan poslanik, da siđe iz svoje kancelarije i ovako kao da ga furije ganjaju uleti u skupštinsku salu. Sličnost između mene i gospodina Vučića je jedino u tome što je on pre nekih 13 godina, 1992, ako se dobro sećam, kao najmlađi poslanik sedeo i predsedavao, bio u radnom predsedništvu konstitutivne Skupštine.
Prošle godine, na Savindan, imao sam tu čast da budem u radnom predsedništvu konstitutivne skupštine. Sa rezultatom sam došao, niko me nije doveo.
Drago mi je što su se ovde čuli neki komentari i što Radikalna stranka mnogo bolje promoviše ideju G17 plus nego što mi to radimo; neki od komentara je da nisam dobar poslanik Narodne skupštine, da ne predstavljam dobro građane Užica, moj komentar u govoru je bio da predstavljam građane Užica, Zlatiborskog okruga i Srbije.
Ovde se meni prebacuje da ne zastupam interese građana Crne Gore, Republike Srpske i drugih mesta. Naravno da ne zastupam. To su države koje funkcionišu van naše države, ali pošto me je i gospodin Vučić opomenuo na Višegrad, da se nalazi u neposrednoj blizini mog grada, mogu da vam kažem, to do sada nisam pričao, moj otac je četiri meseca proveo na ratištu 1991. godine, moj brat od strica je zarobljen u Varaždinu 1991. godine, moj ujak je poginuo 1999. godine u ratu kao oficir Vojske Jugoslavije, koji ste vi izazvali. Naneli ste mnogo patnje mojoj porodici, naneli ste, a o tome nisam pričao.
Posle tih ratova sam opet otišao u Vojsku Srbije i Crne Gore i to u školu za rezerve oficire, ne da bih bežao od regrutnih obaveza i od nekih budućih ratova, već da bih branio otadžbinu, ne onako kako ste vi branili, nego onako kako je to u duhu srpske tradicije i mojih predaka, koji su ostavljali kosti na Ceru, Kajmakčalanu i na mnogim drugim mestima.
Ono što je ovde rečeno, jeste da se G17 plus bavi samo nekim tenderima, nabavkama i ostalim stvarima. G17 plus se time ne bavi. Ono što mi radimo je da smo najredovniji poslanici u Skupštini Srbije. Ako izvadite listing videćete da od prva tri poslanika po redovnosti dva su iz G17 plus, a u prvih 20 imate sigurno još 12 ili 13 ljudi iz G17 plus.
Naši ministri u Ministarstvu finansija, poljoprivrede, zdravlja i potpredsednik Vlade, koji je ovde komentarisan, ovde su jedni od najredovnijih u Vladi Srbije. Zamera im se što ne dolaze često u ovaj parlament. Verujem da je to više zbog obaveza nego zbog lošeg odnosa prema parlamentu i nadam se da će biti bolji.
Jedini problem koji smo mi imali je sa ministrom odbrane, ministrom Davinićem. Naravno, kao odgovorni ljudi, mi smo prvi pokazali prstom na taj problem i mi smo ga rešili. Sada ostaje na tužilaštvu da dalje taj proces dovede do kraja, a ja ću vam i dalje biti na raspolaganju za replike. Drago mi je što na replike izlazi zamenik predsednika najveće poslanike grupe u Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po Poslovniku, članovi 103. i 104. Nažalost, nije bilo zaštite dostojanstva Narodne skupštine i ugleda narodnih poslanika. U nemogućnosti da me u nekim argumentima diskredituje, prethodni govornik je krenuo da vređa moje lično dostojanstvo, iznoseći ovde neke neistine i vređajući moje pretke. Vređajući mene lično i iznoseći ovde neke činjenice da se moj deda, navodno, prevrće u grobu zbog mog morala i da imam nemoralni obraz.
Očekujem, gospodine predsedniče, da po Poslovniku, na ovakve insinuacije ubuduće izričete opomene, jer je ovo po meni najveća uvreda koju mogu da dobijem. Naravno da nikada do sada, a ni ubuduće, neću vređati kolege poslanike, jer smo mi ovde na istom zadatku, isti nas je narod birao, samo je pitanje kako ko zastupa interese tog naroda koji ga je birao.
G17 plus je do sada kvalitetno zastupao interese ovog naroda. I kod ove rasprave o budžetu, ako pogledate videćete da u sali ima najviše naših poslanika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama se nalazi jedan pristojan zakon o turizmu, koji je pripremljen još pre nekoliko meseci, ali nažalost, zbog obimnog rada Skupštine bili smo prinuđeni nekoliko puta da ga povučemo iz procedure. Na sreću građana Srbije, ovaj zakon će već krajem ovog meseca početi da važi i doneće nekoliko pogodnosti ne samo za turiste koji dolaze iz naše zemlje, već i za turiste iz inostranstva.
Napokon će ovim zakonom biti ispravljena nepravda da turisti koji dolaze iz inostranstva plaćaju znatno više cene usluga, mislim na hotelijerske usluge, nego što je to slučaj sa domaćim turistima, čime pravimo diskriminaciju među turistima i dovodimo do znatnog smanjenja dolaska stranih turista. U nekim zemljama koje imaju problema sa malim brojem turista postoji čak i praksa da strani turisti plaćaju znatno niže cene od domaćih turista.
Ono što ovaj zakon još predviđa je postojanje turističke regije. Do sada je turistička delatnost bila organizovana na lokalnom nivou, na nivou Republike Srbije, AP Vojvodine, a sada će po nekom geografskom principu moći da se formiraju turističke regije na područjima gde ima više od 500.000 noćenja godišnje.
Kao poslanik G17 plus iz Užica veoma se radujem ovoj ideji, jer već vidim da će se prva turistička regija formirati u zapadnoj Srbiji, turistička regija koja će obuhvatati Užice, Zlatibor, Taru i naše novo turističko čedo – područje Mokre Gore, koje mnogo obećava.
Ovaj zakon predviđa novu organizaciju turističkih agencija. Većina vas je poslednjih godina verovatno imala priliku da putuje ili po Srbiji ili preko domaćih agencija i da vidi kakav haos postoji u turističkim organizacijama. Ako pogledate turističku ponudu, ako pogledate konkretno aranžmane za Egipat, Češku, Španiju, Francusku, bilo gde, videćete da turističke agencije imaju različite cene za te aranžmane, ali i da različite turističke agencije jednu aerodromsku taksu, beogradsku, rimsku ili češku, naplaćuju različito, iako su to neke standardne cene. Videćete da turističke agencije dodatno naplaćuju neke usluge koje ne bi trebalo da naplaćuju; ko putuje po Bliskom istoku, Africi često se susreće sa problemom plaćanja nekih bakšiša, a to je oko 10, 20, 30 ili 40 evra, i ljudi budu jako neprijatno iznenađeni kada im dođu lokalni vodiči iz tih zemalja, a naši turistički vodiči se prave blesavi.
Ovaj zakon o turizmu će favorizovati još neke turističke usluge. Po informacijama koje je dao ministar pre par meseci, u Srbiji postoji oko 800 mesta u seoskom turizmu. Nažalost, nemamo more, ali, kao što ste već čuli od strane mnogih naših kolega poslanika i iz opozicije i iz vlasti, kod nas se favorizuje banjski turizam, planinski turizam, izražava se problem koji postoji oko neorganizovanja turizma na Dunavu.
Srbija je zemlja koja ima 51% seoskog stanovništva i tranzicija će verovatno najviše pogoditi ljude koji žive na selu. Postoje jako interesantna turistička mesta u seoskim oblastima koje treba iskoristiti. Spomenuo bih nekoliko jako interesantnih turističkih destinacija u zlatiborskom kraju, tj. u užičkom kraju, kao što su: Mokra Gora, selo Potpeć sa Potpećkom pećinom, Ribaševina i Lužnička dolina, veliki broj mesta na Zlatiboru, poput Sirogojna, Stopića pećine, vodopada itd.
Ali, mi imamo problem u Srbiji da kada neko dođe u Beograd avionom i krene po Srbiji naiđe na veoma loše puteve i na problem u putnoj signalizaciji. Ovaj zakon će predvideti i novu turističku signalizaciju. Mislim da bi tu trebalo malo da se ugledamo na naše komšije Makedonce i Bugare, koji isto pišu ćirilicom.
Takođe, na Grke, koji imaju specifičan alfabet, koji na svakoj tabli imaju na svom jeziku putokaze, ali i putokaze na engleskom jeziku. Kada krenete npr. iz Beograda za Užice nigde nećete naći putokaze na engleskom jeziku, a u Čačku ćete npr. naći putokaz gde piše – Titovo Užice, iako se taj grad tako ne zove već nekih 15 godina. Znači, 15 godina niko nije pogledao tu tablu.
Potrebno je uraditi nove turističke vodiče, već sam video da u našim knjižarama postoje neki vodiči na engleskom jeziku koji su jako opsežni, i potrebno je dodatno organizovati ljude u turističkim udruženjima. Mislim da postoji prostor za sve nas kao poslanike i predstavnike naroda da krenemo po selima i ljudima objasnimo zbog čega je potrebna dodatna organizovanost u selima putem turističkih udruženja, gde će ljudi kroz neku obuku moći da dođu do novih saznanja, ali i do kontakata sa odgovarajućim finansijerima koji bi ulagali u seoski turizam i, naravno, da im pomognemo da svoje kapacitete iskoriste što više.
Poslanička grupa G17 plus će glasati za zakon o turizmu. Pozivamo i vas da glasate za zakon o turizmu i da što pre dođemo do sledeće tačke dnevnog reda gde će se glasati o koncesijama za autoputeve, jer ukoliko Srbija ne napravi autoputeve turizam nam neće vredeti. Ukoliko se u Srbiji ne napravi put od Beograda do Užica izgubićemo celu zapadnu Srbiju, a to nam, naravno, nije cilj.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću još jednom da mi poslanici iz G17 plus podržavamo ovaj tehnički zakon koji je došao iz Ministarstva finansija i da nećemo podržati amandman gospodina Krasića iz više razloga. Mi već nekoliko sati ne pričamo o amandmanu i o zakonu, već se bavimo problemima Mlađana Dinkića i od strane jedne poslaničke grupe sve vreme trpimo napade usmerene ka poslaničkoj grupi G17 plus i Mlađanu Dinkiću.
Ono što treba reći, a mi smo to ponovili više puta, iako nekim ljudima ne vredi pričati, Mlađan Dinkić se u oružje ama baš ne razume. Mlađan Dinkić se razume u hemijsku olovku, u kompjuter, u gitaru, u ekonomiju, u mnoge druge lepe stvari. Oružjem se nikada nije bavio, čak ni u vojsci nije video ni automate, ni puške, već je radio na nekom minobacaču.
Treba reći u ovom domu da je do dolaska Mlađana Dinkića u NBS Srbija ispisivala samo crne stranice istorije, koje mi nećemo poništavati, jer treba da služe kao opomena našoj budućnosti, stranice istorije koje nam nisu služile na čast.
Od dolaska Mlađana Dinkića i naših ljudi krenule su da se ispisuju neke svetlije stranice istorije. Nadamo se da će ih biti još više. Do dolaska Mlađana Dinkića u NBJ, a posle u NBS, ovo je bilo (novčanica od 100,00 dinara) samo obično parče papira. Sa njegovim potpisom ovo je postala novčanica, i to novčanica koja prvi put posle 60 godina vredi i u ovoj zemlji i u svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da se ubuduće sa dužnim poštovanjem odnosite i prema predsedniku i potpredsednicima G17 plus, ali i prema narodnim poslanicima G17 plus, jer mi to zaslužujemo, kao vredni i odgovorni poslanici i ljudi koji rade svoj posao.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na onaj član 100. na koji se svi vi pozivate. Uz dužno poštovanje, gospodi Nikoliću i Krasiću, kao velikim majstorima poslaničkog zanata, dugujem odgovor na pitanje, pošto je gospodin Nikolić prvo postavio pitanje, a onda je konstatovao u pet-šest minuta još neke stvari.
Da li se Mlađan Dinkić razume u diskove? Razume se. Snimio je 2000. godine disk, sa jednom grupom muzičara, kao propagandni materijal u kampanji DOS-a; i posle je snimao još neke stvari sa svojim prijateljima muzičarima, a nadam se da će tako i ostati. Hvala.