Hvala lepo, gospodine predsedavajući, dobro veče dame i gospodo narodni poslanici, poštovanje gospodine ministre, nama iz poslaničke grupe G17 plus, za razliku od mojih prethodnika, nije teško da radimo i u noćne sate. Podsetiću vas da smo već imali sedam, osam ovakvih dana, da smo radili i subotom. Budžet smo izglasali u 3,30 ujutru, a sve zbog toga što je 460.000 naših građana u decembru 2003. godine glasalo za nas i mi ih nećemo izneveriti. Jedan od mojih omiljenih pevača Rambo Amadeus u jednoj pesmi kaže: "Ne filozofiraj Rambo, no napravi hit, narod je te tvoje filozofije sit". Ako on to može sebi da kaže, bio bi red da se za ovom govornicom priča o temi koja je na dnevnom redu, a to je zakon o javnim agencijama.
Javne agencije predstavljaju nove organizacione oblike, koji, pored ostalog, vrše i upravne poslove u nekim oblastima društvenog života. Osnivanje agencija već je bila praksa ove skupštine, kroz Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, Zakon o duvanu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Agenciji za privredne registre, Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.
Ovim zakonom jasno je definisan odnos između agencija, korisnika i državne vlasti i predviđa se da, pored Republike, osnivači mogu biti i autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Prethodno navedeni zakoni utvrđuju organizaciju, organe i rad agencija, ali nedovoljno dobro, i odnose, koji nisu uniformni od agencije do agencije. Potrebno je doneti sistemski zakon, zakon o javnim agencijama, koji bi odredio jedinstvene okvire delovanja javnih agencija i pravila delovanja prema korisnicima.
Donošenjem zakona o javnim agencijama bi se precizno definisala odgovornost javne agencije prema osnivaču i korisnicima i povećala bi se uspešnost i racionalnost trošenja javnih sredstava. Ono što je potrebno posebno naglasiti, donošenje ovog zakona ne iziskuje dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Ovim zakonom se predviđa prenošenje nekih poslova, koji se mogu brže, bolje i efikasnije odraditi, sa organa državne uprave na javne agencije. Takođe, ovo će poboljšati i nezavisnu regulaciju, tj. upravljanje nekim područjima koja su nezavisna od kratkoročnih političkih pretenzija vlasti. Prateći načelo srazmernosti, prenos ovlašćenja sa vlasti na javne agencije će imati upotrebu najmanjeg mogućeg obima sile. Korisnici usluga će imati veći nadzor nad kvalitetom i stručnošću rada javnog sektora. Uspostavljanje mehanizama uticaja korisnika usluga na rad javnih agencija trebalo bi da spreči pojavu oligarhije.
Javna agencija se definiše kao organizacija koja obavlja razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa. Svrha postojanja nije sticanje dobiti i zato podleže posebnom pravnom režimu.
Javna agencija može da se osnuje posebnim zakonom, kojim bi se uređivale posebnosti neke oblasti društvenog života i odredila svrha njenog osnivanja, poslovi, kao i poslovi državne uprave koji joj se poveravaju.
Postoje dva zakonska uslova za osnivanje javne agencije. Prvi uslov je da agencija deluje i ispunjava svrhu u autonomnoj društvenoj oblasti, tj. bez stalnog političkog nadzora preko ministarstava i Vlade. Drugi uslov je da javna agencija može bolje i uspešnije da obavlja poslove nego organ državne uprave, pogotovo ako se ti poslovi u celini ili pretežno finansiraju iz cene koju plaćaju korisnici usluga.
Naravno, mi u Srbiji ne moramo da izmišljamo toplu vodu, jer ovakva rešenja već postoje na zapadu.
Takva rešenja postoje u Americi, postoje u EU; Slovenija je 31. maja 2002. godine donela zakon o javnim agencijama.
U zakonodavstvu Evropske unije agencija je telo određeno evropskim javnim pravom, odvojena je od evropskih institucija: saveta, parlamenta, komisije itd., ima svoj sopstveni pravni identitet.
Osniva se aktom sekundarnog izvora prava, uredbom, uputstvom, odlukom, preporukom parlamenta, saveta ili komisije, u cilju da ostvari vrlo specifične tehničke, naučne ili upravljačke zadatke koji su navedeni u relevantnom aktu Evropske unije.
Pored relativno poznate Evropske agencije za rekonstrukciju, postoji još 15 specijalizovanih agencija, kao npr. Evropska agencija za unapređenje životnih i radnih uslova, Evropska agencija za životnu sredinu, Evropski posmatrački centar za rasizam i ksenofobiju, evo i jedne Kancelarije za harmonizaciju unutrašnjih tržišta (verovatno je nekima poslužila kao model da to urade u Srbiji i da uguraju stotinak svojih ljudi), Evropska agencija za lekove, Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na poslu.
Javne agencije su nezavisne u odnosu na vlast. Nezavisnost se izražava preko: organizacione nezavisnosti, jer javna agencija nije neposredno podređena Vladi ili nekom drugom organu državne uprave; funkcionalne nezavisnosti, jer su ovlašćenja i pravila po kojima posluje javna agencija određena zakonom, čime se sprečava stvaranje slobodnog prostora u kome bi osnivač javne agencije ili korisnici njenih usluga mogli da ostvare uticaj na odlučivanje u javnim agencijama; personalne nezavisnosti – zakon precizno definiše postupak i uslove za imenovanje odgovornih lica, nezavisno od vlasti; finansijske nezavisnosti, koja se ogleda u samostalnom finansiranju od usluga korisnicima.
Naravno, pored nezavisnosti koju će uživati javne agencije, osnivač zadržava dve nadležnosti.
Prva je imenovanje i razrešenje članova organa javne agencije, a druga se odnosi na davanje saglasnosti na najbitnije odluke javne agencije, i to: godišnji program rada, finansijski plan, tarifu i raspodelu viška prihoda nad rashodima.
Poslanička grupa G17 plus će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i pozivamo sve koji se dvoume da to urade u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, frakcija Borisa Tadića u DS još jednom je pokazala da ne ume da čita zakon. Ovaj amandman je potpuno nepotreban, ali kao i većina drugih propusta koje su napravili juče pokazujući da ne znaju hemiju, srpski jezik, izvornu autohtonost, integralnost, integraljenje, znači i matematiku. Oni nisu pročitali član 12. zakona, gde se definiše postojanje strateškog dokumenta - nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.
U članu 12. tačka 7) kaže se da se ovde određuju uslovi za postepenu supstituciju prirodnih resursa, o čemu govori amandman na član 21, a u pretposlednjom pasusu se definiše: "Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema, Vlada može, na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine ili drugog ministarstva, privremeno ograničiti obim korišćenja prirodnih vrednosti na određenom području".
Znači, član 12. Zakona o zaštiti životne sredine, koji će biti usvojen u ovoj skupštini, definiše ovu oblast i amandman na član 21. je potpuno nepotreban.

Uvaženi kolega Stanimiroviću, pored toga što sam poslanik G17 plus, ja sam i hemičar.
Pošto u ovom članu kažete da reč "opasne materije" treba da se zameni rečju hemikalije i pozivate se na neke direktive, ja ću vam reći da su te direktive odavno van upotrebe i da se mi iz razloga neprihvatanja ovog amandmana pozivamo na direktivu Evropske unije, znači, EZ 96/92 o industrijskim udesima, gde su ove definicije precizno izvedene.
Za vašu informaciju, hemikalija je i natrijumhlorid, poznatija kao kuhinjska so i kao kalcijumhlorid, i šećer, a poslanička grupa DS ima veliko iskustvo u radu sa šećerom. Dakle, hemikalija i voda, ali opasne hemikalije su nešto drugo. Voda može biti smrtonosna ako popijete 12 litara u roku od sat vremena, ali ovde se misli na neke mnogo opasnije hemikalije i mi ćemo ostati pri ovoj konstataciji - opasne materije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, uvaženi kolega Stanimiroviću, frakcija Boris Tadić u Demokratskoj stranci ponovo pravi grešku.
Ne možemo da prihvatimo amandman iz više razloga, a jedan od tih je što organizacije koje rade procenu od udesa izrađuju plan zaštite od udesa koji se ažurira ili revidira najmanje svake tri godine. U skladu sa promenama u radu, poslovanju, primeni tehnologije ili obavljanju aktivnosti dužne su da revidiraju izveštaj o stanju sigurnosti najmanje svakih pet godina.
Vidi se da opet niste čitali zakon. Niko ne može da dobije doživotnu procenu od uticaja i da posle menja način poslovanja i tehnologije. Mi to nećemo dozvoliti. Svake tri godine, a ako bude bilo potrebe promenićemo ovo da bude i češće da bi građani Srbije bili zaštićeni.
Još jednom da vas podsetim, niste slušali ono o čemu sam ja pričao. Prethodni amandman se odnosio na definiciju hemikalije i opasne materije. Tada nisam rekao da su so i šećer opasne materije. Možda su bile opasne za vas. Gospodin Labus nije u tome učestvovao, a nepristojno je ismevati se zdravstvenom stanju gospodina Štimca, jer je čovek bio u predinfarktnom stanju pre nekoliko dana. Podsetio bih vas da su u toj tzv. aferi učestvovali neki vaši ljudi, pa gospodine Stanimiroviću biće anketni odbor o svemu tome i utvrdićemo činjenično stanje.
Ono što mogu da kažem je da profesor Labus nije nikada učestvovao u prodaji firmi za tri evra, i to nekoliko šećerana koje ste vi prodali. Za vreme njegove vlasti i vlasti ove koalicije u Srbiji se ništa neće prodavati za tri evra, nego će doživeti svoju pravu cenu, da li na aukciji ili na tenderu, i trudićemo se da zaštitimo ono što je srpsko.

Gospodin Stanimirović se stalno poziva na neke stvari oko šećera i vode. Ja ću vas posle voditi na kafu kada završimo ovu raspravu, ali upoznao bih ovaj cenjeni dom sa još nekim stvarima. Kada sam rekao mi, mislio sam na Narodnu skupštinu Republike Srbije. Gospodine Stanimiroviću, ukoliko poznajete Ustav Srbije i Poslovnik o radu Skupštine znate da Vladu bira Narodna skupština i da ovaj dom stoji iznad Vlade po mnogim pitanjima. Zato kažem mi.
Ovaj dom je trebalo da donese zakon o Narodnoj skupštini i nadam se da će uskoro biti donet pa će onda i građani Srbije znati gde je pravo mesto Skupštine Srbije u političkom sistemu ove zemlje. Naravno, ukoliko poslanička grupa Demokratske stranke bude podržala taj zakon, u nekom obliku koji joj bude prihvatljiv, Srbija će napokon imati svoj sistem. To je ono što nama nedostaje.
Sada bih se malo osvrnuo na problematiku kojom se bavimo ovih dana. Gospodine Stanimiroviću, gospođa koja vam je pisala amandmane, ne gospođa Čomić pošto je ona sada u Parizu, ima preča posla od rada Skupštine, mislim na gospođu Anđelku Mihajlov. Tražila je da se ovim amandmanima vrati ministarstvu pravo na davanje dozvola za korišćenje prirodnih resursa. Mi to nećemo dozvoliti, mi Narodna skupština. Zašto? Zato što ne može jedan čovek da odlučuje o tome ko će dobiti prava na korišćenje mineralnih voda, kao što je rađeno u prošlom sazivu. Tako gospodine Stanimiroviću odlazeća ministarka 3. februara 2004. godine, pa 25. februara 2004. godine, pa 15. januara 2004. godine, pa onda i 12. januara 2003. godine, ima tu još nekih rešenja, daje rešenje gde se odobrava određenoj kompaniji iz Aranđelovca da eksploatiše 0,42 litra po sekundi mineralne vode itd. To je ovo rešenje.
Žao mi je što se kamere nalaze gore, a ne ovde sa strane pa da mogu da to prikažem, ali to je još jedan od načina da se rad Skupštine minimizira, jer stavljate kamare iznad. To je ostalo nasleđeno od prethodne Skupštine.
Onda imamo rešenje od 12. januara zavedeno ovde sve gde gospođa daje 13,5 litara u sekundi, pomnožite to sa 48.600 i videćete koliko je to u toku dana.
Određenoj firmi iz Debrca, to je potpisano, pa firmi iz Beograda se daje 0,9 litara u sekundi 15.01. za eksploataciju. Znači, Vlada nema nikakvog udela u tome, i to ona Živkovićeva vlada, pa se daje nekoj firmi iz Mionice 60 litara u sekundi puta 48.600, pa firmi iz Kladova se daje pet litara u sekundi pravo eksploatacije, pa firmi iz Bele Palanke 15 litara u sekundi. Bojim se gospodine Stanimiroviću da nisu iz Srbije otišli samo hektolitri, mogli smo da podavimo Srbiju sa ovom vodom, a koliko je država dobila novca od svega toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno me kolega Stanimirović ponovo nije slušao. Nikada nisam rekao ja Narodna skupština, nego sam govorio mi iz Narodne skupštine.
Naravno da mi iz Narodne skupštine, tj. vladajuća većina neće prihvatiti ovaj amandman, jer nema nikakve veze sa ovim zakonom.
Što se tiče insinuacija koje vi ovde iznosite, gospodin Miroljub Labus je i u protekloj vlasti kada je radio za Saveznu vladu, a i u sadašnjoj vlasti radio samo neke korisne stvari za Srbiju, gospodine Stanimiroviću. Otpis duga prema Pariskom klubu koji je Labus uradio i ono što je Mlađan Dinkić uradio ove godine prema Londonskom klubu je nešto o čemu vi i vaša ekipa možete samo da sanjate. Gospodin Miroljub Labus nije bio umešan u te afere, to sada odgovorno tvrdim pred svima, i nećemo se baviti tim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokojni profesor Pavle Savić, koji je inače radio sa čuvenom Irenom Žolio-Kiri, imao je jednu izreku koja glasi: "Odnos politike prema nauci je osveta loših studenata".
Ovim članom 60. ponovo imamo osvetu loših studenata koji nisu čitali zakon. Ovu problematiku detaljno obrađuje član 73. zakona i mislim da je svaki drugi komentar suvišan.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, prethodni govornici su napravili istu grešku, pretpostavljam da još uvek nisu dobili izveštaj Vlade Republike Srbije. Spominjali su član 67. gde je u prvobitnom delu predviđeno da Vlada jedanput u dve godine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju životne sredine u Republici. Po izveštaju koji smo dobili od Vlade Republike Srbije 2. decembra, usvojen je amandman, tako da će Vlada jednom godišnje podnositi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju životne sredine. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, hvala za ovo. Gospođa Gordana Čomić je podnela amandman na član 3. koji definiše značenje izraza – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja, pa postoji nekih 26 definicija. Tačka 21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike.
Pošto ove amandmane na zakon o zaštiti životne sredine nije pisala gospođa Čomić nego prethodna ministarka životne sredine Anđelka Mihajlov, ona je ovde neke stvari zaboravila. Vlada neće prihvatiti ove amandmane, a ni Skupština Srbije, jer izraz "opasne materije" upotrebljen je u kontekstu upravljanja opasnim materijama u slučaju udesa u skladu sa Direktivom Evropske zajednice 96/82 o industrijskim udesima.
Gospođa Anđelka Mihajlov je ponovo pokazala svoje neznanje, a to se dešavalo i pre dve godine, kada su nam Šiptari zagadili Ibar, pa smo imali jednu aferu u Kraljevu, gde su se prepucavale lokalne i republičke vlasti. Tada je veliki stručnjak, inače profesor univerziteta, gospođa Anđelka Mihajlov, davala izjave tipa – fenol je aromatični alkohol, što je za mene, kao hemičara i specijalistu hemije životne sredine neprihvatljivo, a mogu vam reći da učenici u osmom razredu osnovne škole, kada izjave tako nešto, dobiju jedinicu.
Gospođa Anđelka Mihajlov je tada davala izjave i da je fenol teško rastvoran u vodi, a preporučujem vam da pitate bilo koga ko radi u laboratoriji da pročita šta piše na flašama sa fenolom i videće da se fenol odlično rastvara u vodi i u bilo kojim drugim neprotočnim rastvaračima.
Predlažem gospodinu Stanimiroviću da još jednom pročita sva obrazloženja koja mu je gospođa Anđelka Mihajlov dala, da ne bi dezavuisao Skupštinu i javnost Srbije, jer ovaj zakon neće obrađivati temu koju oni predlažu, ova skupština će prihvatiti zakon koji je predložila Vlada Srbije, ne iz razloga što je to reparirani predlog zakona koji je predložila prethodna ministarka, koja, uzgred budi rečeno, za tri godine vlasti nije uspela da progura nijedan zakonski akt u ovoj skupštini, a naplatila je dobar deo troškova promocije ovih zakona i promocija ovih zakona je ličila na leteći cirkus Montija Pajtona po Srbiji.
Imao sam i sam priliku da pre dve godine prisustvujem jednoj takvoj promociji, kada je ekipa iz Ministarstva životne sredine došla u Užice, podelila nam pedesetak primeraka iskopiranog zakona, smejali smo se 15 minuta, jer niko nije imao pojma o čemu se radi, a posle toga je ekipa zadovoljna došla u Beograd.
Naravno, problemi životne sredine i dalje su ostali isti. To ova skupština neće dozvoliti i Vlada Republike Srbije neće dozvoliti, već ćemo krenuti ka nekom sistemu koji će ovu Srbiju vratiti na pravi put. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, pravo na zdravu životu sredinu je Ustavom zagarantovano pravo svakog građanina Srbije, ali je verovatno jedno od najčešće kršenih prava i to skoro uvek bez sankcija.
Podsetiću vas da se program za zaštitu životne sredine nalazi u programima svih političkih partija, ali uvek redovno na poslednjim stranicama tih programa.
Prethodni Zakon o zaštiti životne sredine iz 1991. godine praćen je sa stotinak propisa koji uređuju posebne oblasti, ali ovako glomazan sistem nije mogao usklađeno da ostvari zaštitu životne sredine. Postojeći sistem zaštite životne sredine ima neusklađene planove i odluke i nema skoro nikakve koordinacije među nivoima odgovornosti.
Donošenjem Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koji su u potpunosti usaglašeni sa deklaracijom UN o životnoj sredini i razvoju i programom za 21. vek poznatijim kao Agenda 21, Srbija će biti jedan korak bliža članstvu EU. Različiti su načini organizovanja resornih ministarstava za životnu sredinu u većini zemalja, ali problemi rešavanja nasleđenog zagađenja i kontrola novih zagađenja su za sve isti.
Cilj je da se integrišu ekonomski i ekološki ciljevi i da se favorizuje preventivno delovanje. Zato je potrebno da Srbija dobije efikasan sistem zaštite životne sredine, jer nam je to neophodno za nove investicione projekte i ulazak stranog kapitala u našu zemlju.
Ovi zakoni ne smeju da stopiraju razvoj Srbije, već da ga stimulišu uz planirano korišćenje prirodnih resursa, dobara i energije.
Zakon o zaštiti životne sredine je baziran na 11 načela. To je načelo integralnosti, predviđa međusobno usaglašene planove i programe zaštite životne sredine na svim nivoima, načelo prevencije i predostrožnosti da planirane aktivnosti moraju biti takve da izazivaju najmanju moguću promenu u životnoj sredini.
Onda ide načelo očuvanja prirodnih vrednosti, načelo održivog razvoja koje predviđa usklađene interese zaštite životne sredine i interese ekonomskog razvoja, načelo odgovornosti zagađivača i njihovog pravnog sledbenika, a to će posebno biti interesantno kod privatizacija koje slede, jer prilikom promene vlasništva obavezna je procena stanja u životnoj sredini, da nam se ne bi desila situacija koja je bila u Češkoj da država zbog neregulisanih odnosa iz ove oblasti mora da izdvoji 4,5 milijardi dolara da bi rešila ove probleme što je jednogodišnji budžet Republike Srbije.
Načelo – zagađivač plaća naknadu za zagađenje životne sredine – načelo korisnik plaća, gde svako ko koristi prirodna dobra, dužan je da plati realnu cenu za korišćenje prostora, načelo supsidijarne odgovornosti u slučaju nepoznatog zagađivača i prekograničnog zagađenja, posledice otklanjaju državni organi. Načelo primene podsticajnih mera gde vlast na svim nivoima koristi svoje kapacitete za popravljanje stanja same životne sredine, načelo informisanja i učešća javnosti, svako ima pravo da bude obavešten o stanju u životnoj sredini i načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu.
Naravno, poštovanje ovih načela, izrada ovih zakona nisu samo dobra volja i odraz stručnosti i savesnog odnosa prema životnoj sredini, već naša obaveza prema međunarodnoj zajednici, jer Srbija i po ovom pitanju može i mora da poštuje svoje obaveze.
Najveći broj zakona koje je potrebno usvojiti u narednom periodu da bi se ličilo na Evropu je upravo iz ove oblasti. Da bi Srbija ušla u EU potrebno je usvojiti oko 80.000 propisa, a od toga je 30% iz zaštite životne sredine. Važno je napomenuti da će ove zakone pratiti i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, a donose se na period od 10 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Bitna razlika od dosadašnjeg uređenja ove oblasti je da će odgovornost za zaštitu životne sredine ubuduće nositi Vlada Republike Srbije, a ne ministarstvo.
Zakonom o zaštiti životne sredine je predviđena zaštita prirodnih resursa, dakle, zemljišta, vode, ali i strogo kontrolisani uvoz i izvoz i zaštićena vrsta fauna kako se ne bi opet dešavale afere oko izvoza ptica. Nije zanemarena ni zaštita od buke, vibracija i jonizujućeg zračenja i otpada, ali svi ovi problemi će ubrzo biti predmet specijalnih zakona koji će detaljno obraditi sve obe oblasti.
Zakoni predviđaju rigoroznu kontrolu postojećih tehnologija, ali i visoke kriterijume za korišćenje novih tehnologija, da nam se ne bi dešavalo u budućnosti da Srbija postane industrijsko groblje Evrope.
Novina je i uvođenje ekološkog znaka koji će moći da nose proizvodi opšte potrošnje, osim hrane, pića i farmaceutskih proizvoda koji manje zagađuju životnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu i potrošnji ili su dobijeni reciklažom otpada.
Naravno da će oni koji budu zloupotrebili ovaj znak morati da plate kaznu do milion dinara ili da odleže u zatvoru 30 dana. Da bi implementacija ovih normi mogla da se prati, planiran je sistem monitoringa na teritoriji cele države koji će paralelno obavljati i država preko ovlašćene organizacije, ali i zagađivači će biti dužni da obezbede finansijska sredstva za ove planove.
Radi efikasnije obrade podataka, formiraće se informativni sistem koji će voditi Agencija za zaštitu životne sredine i integralni katastar zagađivača.
Vlada će biti u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, a zakon obezbeđuje dostavljanje informacija na zahtev, s tim što će podnosilac snositi troškove dostavljanja informacija.
Od ovoga su izuzete samo informacije od interesa za odbranu zemlje i bezbednost, što je slučaj i sa zemljama EU.
Usvajanjem ovih zakona neće u Srbiji poteći med i mleko. Neodgovornost pojedinaca i firmi, prema životnoj sredini i dalje će postojati, ali se nadamo da će kazne od tri miliona dinara za pravna lica, za privredne prestupe i do milion dinara za prekršaje, kao i kazne do 200.000 dinara ili 30 dana zatvora za preduzetnike i fizička lica, za počinioce zločina protiv prirode, opametiti mnoge.
Zakon o zaštiti životne sredine neće biti samo temelj, već ozidana kuća, a zakoni koji ga prate biće prozori, vrata i nameštaj koji nedostaje. Od građevinskog objekta do udobnog doma rastojanje je veliko, ali najduže putovanje počinje korakom.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus će podržati ovaj zakon, i ne samo ovaj zakon, nego i sve buduće koji budu dolazili iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer nam je stalo da Srbija što pre uđe u EU. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde stoji da narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Očigledno je, gospodine Markoviću, da sa desne strane našeg parlamenta ima poslanika koji rade kao profesionalci u Skupštini, pa molim da ubacuju kartice sve vreme rada Skupštine i da se vodi računa o ovom članu Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zovem se Ivan Živadinović, poslanik sam G17 plus iz Užica.
U svom prvom obraćanju Skupštini hteo bih da prokomentarišem nešto što je jedan poštovani kolega poslanik juče govorio o Snežani Plavšić, poslaniku G17 plus iz Leskovca.
Taj kolega je njoj držao moralne pridike o radu Opštinskog odbora G17 plus u Leskovcu, a taj kolega nema ni trunke morala, jer je u zadnjih dvadesetak dana govorio o nekoliko nemoralnih stvari. Dozvolio je sebi da komentariše penziju babe Mlađana Dinkića, nepokretne žene koja ima 90 godina. Dozvolio je sebi da drži moralne pridike jednoj visokomoralnoj osobi koja se zove Snežana Plavišić i da komentariše rad Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, bivšeg i budućeg. Uz to, kolega je lekar i ni jedan jedini dan nije radio u svojoj struci.
Kolegi predlažem da uzme slušalice, aparat za merenje pritiska i krene u kusturečki kraj, gde ima od 15 do 20% nepismenih ljudi, da njima odradi besplatne lekarske preglede, kao što su to radili i rade članovi G17 plus, i to ljudi iz tima za zdravstvo. Čak 35.000 članova G17 plus ušlo je u predizbornu kampanju sa ovim programom.
U novom programu za novu vladu našao se kompletan plan aktivnosti svih ministarstava. Građani Srbije su prepoznali ideju i shvatili naše iskrene namere. Zahvaljujući poverenju pola miliona građana Srbije, koji su glasali za nas, G17 plus je postala treća po snazi politička partija u parlamentu. G17 plus želi da Srbija postane jaka i demokratska država, koja je sposobna da bude lider na Balkanu, da prihvati sve evropske standarde, ali i da sačuva i zaštiti ono što je najbolje iz naše tradicije i kulture.
Teško je biti lider. To mogu samo ljudi koji prepoznaju problem i znaju rešenje, ali imaju i dovoljno hrabosti da bez obzira na izazove ostanu na pravom putu. Taj put za ovu vladu je put u Evropsku uniju, a najveći izazov će biti polje finansija. Građani Srbije veruju da će Ministarstvo finansija, pod kontrolom Mlađana Dinkića, voditi finansijsku politiku koja će im obezbediti sigurnost.
Naš cilj je bolji život, a za njegovo ostvarenje treba uraditi dosta stvari.
Neophodno je obaranje inflacije na 3% do 4% godišnje, ukidanje poreza na finansijske transakcije, ukidanje poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti, ukidanje poreza na upotrebu i držanje vozila i, naravno, nešto što će obradovati 60% građana Srbije, ukidanje poreza na mobilne telefone.
Smanjenje ukupnih poreza na plate stimulisaće prijavljivanje i zapošljavanje novih radnika, što je neophodno za zemlju sa skoro milion nezaposlenih građana. Program Ministarstva finansija posebno će obradovati građane bez stanova, jer će ovo ministarstvo predložiti osnivanje nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, što će omogućiti hipotekarno kreditiranje u Srbiji. Ovo će biti zamajac za građevinsku industriju i obradovaće 60.000 domaćinstava ili 250.000 građana Srbije koji sada žive kao podstanari.
Mi iz G17 plus smo sposobni da ispunimo predizborna obećanja. Svojim znanjem, ali i obrazom, garantovaćemo za kvalitet rada u našim ministarstvima. Ova vlada će imati mnogo iskušenja, ali neće odstupiti od reformi i ulaska u Evropsku uniju, jer samo kao članice Evropske unije Srbija može realizovati prethodni san da svi Srbi, svi Mađari, svi Albanci, svi Bošnjaci žive u jednoj zemlji.