Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Nisam se javio kao advokat Vlade, samo radi istine i zbog građana, jer, kao što gospodin Krasić reče, mi smo dužni da kažemo nešto.
O nabavci opreme za evidentiranje građana, kao i nabavci ovog sistema, raspravljano je na jednoj od prvih sednica Odbora za bezbednost kojim predsedava gospodin Mirčić, inače predsednik Odbora za bezbednost, i tada je objašnjeno kako je ta oprema nabavljena, zašto ugovor nije raskinut, kakve bi to štete imalo po državu Srbiju, tako da potezanje tog pitanja dve i po godine nakon toga je bespotrebno, jedino ako nema nekih političkih razloga.
Druga stvar, meni je jasan strah, koji pokušavate da sejete među građane, od nove tehnologije i to je sasvim razumno, ali ja samo hoću radi istine da kažem da taj čip vi svi koristite i ja garantujem da 50% članova SRS ima to što se zove čip.
Evo, ja ću vam pokazati, to je taj čip za koji kažete preko toga će se građani Srbije prisluškivati, špijunirati; ovo što pokazujem je obična halo kartica i svi je koristite, da ne govorim o platnim karticama, da ne govorim o podacima koji se unose da biste dobili platnu karticu. Niko tu ne kaže da se radi o špijuniranju, nego jednostavno o tome.
Poštovane dame i gospodo, uvaženi ministre, drage kolege poslanici, poslanička grupa G17 plus naravno glasaće za usvajanje ovog zakona o ličnoj karti, zato što smatramo da je to jedan preko potreban zakon.
Većina prethodnih govornika je istakla činjenicu da se ovde radi o zakonu koji je u svom biću pretežno tehničkog karaktera. Ne bih se složio do kraja sa tim. Jeste da ovaj zakon pre svega izvodi i sprovodi neka prava koja proističu iz Zakona o državljanstvu.
Međutim, kada se malo pažljivije protumači tekst i posledice koje će izazvati donošenje ovog zakona, mogu reći da je ovaj zakon po značaju koji ima mnogo dalekosežniji.
Neću ponavljati ono što je već većina kolega rekla, o modernizaciji Vlade, neću ponavljati o tome na koji način će građani lakše ostvarivati neka svoja prava, recimo u preuzimanju kredita, a što je aktuelno ovih dana. Zadržao bih se samo na, po meni, na najbitnijem segmentu koji ovaj zakon omogućava.
Svesni smo činjenice da živimo u trenutku kada je svaka savremena država na ovom svetu suočena sa prevencijom i borbom protiv terorizma. Terorizam, nažalost, globalno je zlo i vi protiv njega ne možete da se borite ograničenim sredstvima, na ograničenom prostoru i u ograničenom vremenu. Vi to morate činiti u saradnji sa ostalim državama.
Dakle, ono što omogućava ova lična karta je, pre svega, lakši protok informacija, lakša razmena informacija i lakša identifikacija lica ili utvrđivanje identiteta pojedinih lica. Ne znam, neko je već pomenuo, mi koristimo ličnu kartu koja je doneta po Zakonu o ličnoj karti iz 1974. godine, dakle, pre više od tri decenije. Ne možete da se savremenim izazovima, kao što je terorizam, ponoviću još jedanput, borite sredstvima koja su propisana pre 30 godina.
Na stranu ovo što je gospodin Aligrudić pokazao, o raspadanju karte, o lakom falsifikovanju, da to možete uraditi, jednostavno drugačiji su bili i društveni i tehnički uslovi u to vreme. Nažalost, svi su ovde govorili o tome da u pojedinim državama savremenog sveta ne postoji identifikacioni dokument. Pominju se protesti u Grčkoj 1997. godine, pominje se Velika Britanija. Podsetiću vas da se taj stav posle napada na Njujork i te kako promenio.
Zakonopisac je, kao i većina zakonopisaca u savremenim državama, suočen sa jednom činjenicom. Recimo, bio je obučen sa dve strane. S jedne strane, kako maksimalno ispoštovati ljudska prava, a sa druge strane kako učiniti borbu protiv terorizma efikasnijom. Po mom ličnom mišljenju, zakonopisac, odnosno predlagač ovog zakona uspeo je da ispoštuje i jedan i drugi kriterijum.
Ovde su pominjani žigovi, čipovi. Podsetiću vas šta sadrži član 7. ovog zakona. On kaže da u obrazac o ličnoj karti unose se sledeći podaci: prezime, ime, pol, dan, mesec i godina rođenja, mesto, opština i država rođenja, jedinstveni matični broj i, ono što izaziva nedoumicu kod većine, slike biometrijskih podataka, odnosno fotografija, otisak prsta i potpis, i ništa više.
Znači, sve priče koje proističu iz Džordža Orvela, Velikog brata, jednostavno ne stoje ovde. Tačno je taksativno nabrojano šta obrazac lične karte sadrži.
Pominjane su ovde i neke scene iz filmova Džejms Bonda. Toga ovde nema. Te, da možete pratiti pomoću ovoga, a većina od vas ima kartice u nekoj od banaka i pristaje na te kartice i da ih dobije. Nikome ne smeta što te banke imaju isto bazu podataka i nikome ne smeta što su te baze podataka mnogo slabije zaštićene nego što će biti zaštićena ova baza podataka koja je po ovom zakonu dužna da se realizuje.
Dakle, ne bih više vama oduzimao vreme. Smatram da je zaista ovaj zakon korektno urađen. Posebno me raduje što su gospodin ministar i predlagač blagovremeno reagovali da primedbe koje smo imali na čl. 2, 4, 22. su otklonjeni. Smatramo da je ovaj zakonski predlog zaista korektan i ponavljam, G17 plus će glasati za ovaj zakon. Hvala.
Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, gospodine ministre, ako znamo da je kontrola i reforma bezbedonosnih službi jedan od prioriteta Srbije na njenom putu ka EU, ako znamo da takva reforma ne može biti ozbiljna ako se ne usvoji zakon o policiji, onda nema dileme kako će poslanici G17 plus glasati. Naravno, mi podržavamo ovaj predlog i glasaćemo za usvajanje ovog zakona.
Naime, o reformama službi bezbednosti dugo se i opširno govorilo. Bilo je tu raznih ministara, bilo je tu raznih transformacija, sistematizacija, resistematizacija, ali suštinski se ništa nije učinilo. Ništa se nije učinilo sve do dolaska ove vlade. Ova vlada i resorni ministar imali su dovoljno hrabrosti, znanja, volje da suštinski priđu ovom problemu. Oni su prišli reformi sistema bezbednosti na koje se najviše čekalo. Ove reforme su poslednje provedene, a na njih se najduže čekalo.
Jednostavno, predugo je policija bila politički instrument, političko sredstvo, sredstvo kojim je struktura na vlasti kontrolisala društveni interes. Nije ga podržavala nego ga je kontrolisala. Naravno, takvo ustrojstvo policije i sistema bezbednosti zahtevalo je određenu kadrovsku strukturu, u kojoj su poslušni i pouzdani nosili prevagu nad stručnim, pametnim. Međutim, sa dolaskom ove vlade to se počinje menjati.
Kada sam govorio o prethodnom periodu, da ne bude zabune, zatečenom periodu, govorim o periodu i posle 5. oktobra. Reforma sistema bezbednosti nije samo stvar opredeljenja i volje vlade i resornog ministra. Tu se radi jednostavno o nekim obavezama koje smo mi, kao zemlja, na putu ka evropskim integracijama preuzeli. Mi kao država, sa ozbiljnim opredeljenjem ka evropskim integracijama, te obaveze ćemo ispuniti. Ne bih želeo sada da ponavljam, gospodin ministar je u svom uvodnom obraćanju pomenuo koje smo sve dokumente, protokole i preporuke morali da ispoštujemo. Mislim da je to dobrim delom ovim zakonom učinjeno.
Uvažavajući činjenicu, pre svega, da reforme, pa i reforme policije, nisu stvar trenutka, već procesa, za poslanike G17 plus ovaj tekst predloga je sasvim prihvatljiv. Neko je lepo primetio da je ovaj predlog zakona nešto između zatečenog i poželjnog.
Mi uvažavamo tu činjenicu i baš zbog toga, da bismo se što više približili tom poželjnom, poslanici G17 plus podneli su više od 20 amandmana.
Ne zbog toga što smo smatrali da je ovaj predlog zakona loš, ne zbog toga da bismo dobili neke jeftine dnevno-političke poene, to prepuštamo nekim drugim, jednostavno, ponoviću još jednom, hteli smo da podržimo napore ove vlade da se konačno izvrši suštinska reforma sistema bezbednosti, u ovom slučaju policije, i da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja.
Jedan od kolega poslanika je rekao ovde da je amandmane G17 plus pisala EU. Meni je drago ako je taj kolega prepoznao u našim amandmanima preporuke EU. Amandmane smo pisali mi, doduše imamo dovoljno stručnih i poštenih ljudi u našoj poslaničkoj grupi koji su mogli to da urade. O razlozima što smo to učinili, već sam govorio.
Neki od naših amandmana su prihvaćeni. O nekima se još razgovara, ali bez obzira na to smatramo da ima dovoljno dobrih stvari u ovom zakonu zbog kojih treba podržati ovaj zakon.
Ne bih želeo da se ponavljam, kolege su o tome govorile, posebno kolega Krstin, šta je dobro u ovom zakonu. Kratko bih hteo da podvučem, dobra stvar je kod zakona o policiji što se, pre svega, sprovodi demilitarizacija i depolitizacija. Siguran sam da resorno ministarstvo ima dovoljno snage da već započet proces dekriminalizacije policije, koja je odraz ranijeg perioda, sprovede do kraja. Tome smo svi svedoci. Mislim da ministar ima dovoljno snage da istraje na tom putu.
Ponoviću ono što je, po meni, najbitnije. Pre svega, ovim zakonom se uvodi novi koncept javne bezbednosti. To više nije samo zaštita prava i sloboda državljanina Srbije, građana, nego zaštita svih. Takav jedan novi koncept javne bezbednosti zahtevao je da se odrede, pre svega, veoma jasno policijski poslovi. U ovom zakonu to je regulisano u članovima od 10 do 19, u kojima mislim da je dosta amandmana iz poslaničke grupe G17 plus ministar ugradio, odnosno prihvaćeni su.
Jednostavno, da bismo zaštitili prava i slobode građana, moramo znati koja su ovlašćenja policajca, odnosno prava i ovlašćenja policajca i prava i ovlašćenje građana. To su jednostavno dve stvari, odnosno viđenje jedne te iste stvari. Ovaj zakon to precizno reguliše, mnogo bolje nego postojeći, koji je donet, podsetimo se, 1991. godine, u nekim potpuno drugačijim uslovima. Mislim da je tu zakonsko rešenje sasvim prihvatljivo.
Ono što je najbitnije kod ovog zakona, tiče se organizacionog dela, jeste da se uvodi direktor policije, odnosno direkcija policije. Takođe, mi tu nemamo nekih ozbiljnijih primedbi. Direktora policije, dakle, bira Vlada na predlog resornog ministra, bira se na pet godina. Sve to je regulisano u članu 21.
Možda bi bila mala primedba da se nadam da će ovi kriterijumi biti precizirani kroz neka od podzakonskih akata, jednostavno da bismo znali da se što manje radi o diskrecionom pravu ministra prilikom izbora direktora.
Ne bih se više zadržavao na detaljima osim da kažem, koliko god neki zakon bio dobar, može biti savršen, ukoliko se ne primenjuje ili se pogrešno primenjuje, on jednostavno nema nikakvu snagu, potpuno je bezvredan. Zbog toga, ovim zakonom su predviđena dva nivoa kontrole - spoljašnji i unutrašnji.
Poslanici G17 plus su imali malo drugačije viđenje u ovom delu, ali to je bilo naše viđenje. Postoje dva sistema, mogli smo izabrati jedan ili drugi.
Vlada i ministar su se odlučili za jedan. Bilo jedan ili drugi, odlučili smo da prihvatimo da je ono što je najbitnije - zaštititi prava i slobode građana i sprečiti samovolju policije.
Ono što me posebno raduje, naravno, ne sadrži se u ovom zakonu, ali sam spremajući se za ovaj zakon pronašao da će biti oko 100 inspektora unutrašnje kontrole raspoređeno na teritoriji Srbije.
Mislim da sam to našao u nekom intervjuu. To je strašno dobro. Znači, ipak se ozbiljno prilazi ovom problemu, neće se to sprovoditi paušalno, neće ostati mrtvo slovo na papiru.
Za sada bih toliko rekao, neću dublje da ulazim u analizu ovog zakona, za to postoji rasprava u pojedinostima, gde mislim da će ostale pojedinosti biti potpuno razjašnjene.
Na kraju, još jednom bih hteo da vas pozovem da, kao i poslanici G17 plus, podržite ovaj zakon i glasate za zakon o policiji. Hvala.