Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo neke svoje dileme da podelim sa vama, odnosno da zamolim ministra da obrati pažnju na neke sugestije, s obzirom da će svakako Vlada podneti amandmane na ovaj predlog zakona.
Mislim da je veoma bitno što donosimo ovaj zakon, iako je tu već ne znam koliko puta rečeno da se radi o zakonu tehničkog karaktera, međutim, smatram da je veoma važno da što pre imamo ovaj zakon. Bilo je rečeno da, pored nove vrste lične karte, treba da dobijemo i druga dokumenta, pošto će lična karta biti taj osnovni dokument.
Međutim, veoma je važno da imamo i pasoš slično zaštićen, kao što će biti lična karta, a takođe i vozačku dozvolu, i saobraćajnu dozvolu, jer recimo danas i malo dete može da falsifikuje vozačku dozvolu ili saobraćajnu dozvolu, pošto nema nikakve zaštite. Nadam se da će ti zakoni brzo doći na red.
Sada neke dileme i sugestije. Radi se o članu 8, gde je predviđeno da se pored obrasca koji je regulisan članom 7. podnose i neki drugi dokumenti, pa recimo građanin je prinuđen da pribavlja određena dokumenta koje imaju drugi državni organi. Danas u svetu, u mnogim zemljama, već se ne može naložiti građaninu da pribavlja ona dokumenta kojima inače raspolaže država, odnosno određeni organi države ili lokalne samouprave.
Pored toga, ima jedan podatak koji je po meni sumnjiv da se može uopšte tražiti od građana. Radi se o jedinstvenom matičnom broju roditelja. Mi ovim zakonom obavezujemo građanina da on pribavi, odnosno podnese jedan dokumenat trećeg lica. U najvećem broju porodica kod nas sigurno to neće biti nikakav problem da dobijem od oca i majke matični broj, ali nije tako u svim porodicama. Kako će se to pribaviti? Nisam siguran da je to ustavno. Znači, da mi možemo građanina naterati da je on dužan da taj dokumenat podnese.
Nekoliko reči o članu 9. Unapred bih molio da se obrati na ovo pažnja od strane Ministarstva, jer će mnogi građani koji nisu vični ovim stvarima misliti, radi se o ličnim kartama za nacionalne manjine, da će na osnovu ovog zakona on moći automatski da traži, recimo, jedan Mađar da mu se upiše ime i prezime na mađarskom jeziku mađarskim pravopisom. Recimo, nema u izvodu iz matične knjige rođenih upisano svoje ime i prezime na mađarskom jeziku.
Pošto ovde jednoznačno stoji da građanin može da traži samo upisivanje na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih, iz toga proizilazi ako njegovo ime nije tako upisano da neće moći tražiti. Zbog toga unapred upozoravam MUP da oko toga mogu nastati određeni problemi.
Prema tome, građanin bi morao pre nego što zatraži ličnu kartu da izvrši te promene, zna se kako se menja lično ime. To je drugi postupak. Dobro bi bilo da se o tome razmisli, da se izbegnu bilo kakvi nesporazumi.
Takođe, imam jednu sugestiju u članu 13. Trebalo bi dopuniti ovaj član na taj način da ovaj obrazac obuhvata i pitanje na kom jeziku će se izdati lična karta.
Znači, opet se radi o nacionalnim manjinama, jer tu u sadržini zahteva ne stoji da tamo treba građanin da se opredeli kakvu ličnu kartu želi, dakle, ličnu kartu na dva jezika, na mađarskom, slovačkom i ne znam na kom jeziku, i na srpskom jeziku. Trebalo bi da taj zahtev sadrži i potpis. U članu 13. ove dve stvari nisu obuhvaćene.
Nije pitanje ovog zakona, ali mislim da je nužno da se donese i novi zakon o zaštiti podataka. Sada imamo savezni zakon o zaštiti podataka. Taj zakon je već zastareo. O ovome je već bilo reči u ranijim diskusijama, na koji način da se zaštite podaci koji stoje u MUP-u Srbije, podaci o svim građanima. Da ne bi došlo do zloupotrebe, mislim da je neophodno da se donese novi zakon o zaštiti ličnih podataka, da bi se obezbedila ova zaštita o kojoj je ovde već bilo reči.
Samo još dve male sugestije, a radi se o prekršajima, član 29. Mislim da nije dobro ako se preti kaznom zatvora, recimo, za tačku 2), koja kaže "ko u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte". Mislim da je to prestroga kazna. Slažem se da treba da se sankcioniše to, ali ne kaznom zatvora, nego bi sigurno bilo dovoljno i novčanom kaznom. To se isto odnosi i na tačku 5) ovog stava, koja kaže "ko odbije da pokaže ličnu kartu". Mislim da zbog toga isto ne bi trebalo neko da ide u zatvor i da bi možda trebalo prebaciti ova dva prekršaja u član 30.
Inače, G17 plus će podržati ovaj zakon. Nužno je da donesemo ovaj zakon i pozivam i ostale poslaničke grupe da podrže ovaj zakon.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih o strategiji, a ne o političkim prepucavanjima. Pored toga, osvrnuću se na neke rasprave u toku mog izlaganja.
Naime, ovde je bilo reči o raznim problemima oko izbora sudija i tužilaca, a pošto sam malo stariji i u trećem mandatu sam član Odbora za pravosuđe, znam i kako su birane sudije pre 2000. godine. Ovde je bilo mnogo govora o tome kako je birano od 2000. do 2004. godine, pa od 2004. naovamo.
Mislim da je veoma bitno da donesemo ovaj dokumenat. Strategija pravosuđa je pravac u kom treba država da teži u toj oblasti, mislim da je veoma važno, pod uslovom da ćemo ipak doneti uskoro novi ustav, koji će na drugačiji način regulisati položaj sudova i tužilaštava. Imaću malo drugačiji stav u pogledu nekih pitanja. U najboljoj nameri želim da kažem nešto o tome, što ja neke institute zamišljam malo drugačije nego što je to predviđeno ovom strategijom.
Ovde je bilo reči o nezavisnosti sudova, odnosno sudija. Ako sam dobro razumeo ministra, on smatra da su sudije nezavisne u primeni zakona, a što se tiče nezavisnosti sudskog sistema, samih sudova, da tu treba da postoji određena ingerencija kako Ministarstva pravde, tako i Narodne skupštine.
Bio sam sudija u jednopartijskom sistemu, bio sam dosta dugo i narodni poslanik, tako da znam kako su birane sudije i tužioci. Odgovorno vam tvrdim, to je žalosna činjenica, da je nezavisnost sudija i sudova bila veća u tom jednopartijskom sistemu nego posle toga. Ne znam ko je sve od vas radio i u onom periodu pre 1990. i posle toga. Dok sam bio sudija, nijednom nisam imao intervenciju da neki predmet rešim ovako ili onako. Znam da sada to nije tako. Istina, sad se više ne bavim ni advokaturom, ali uglavnom pratim i znam kako to izgleda.
Lično smatram da sudovi moraju biti nezavisni ne samo od izvršne vlasti, nego i od zakonodavne vlasti. To danas nije slučaj, nije ni po našem Ustavu tako, ne predviđa se ni po ovoj strategiji da to bude tako.
Jako mi je žao što u okviru ove strategije nisu date neke fusnote. Recimo, bilo je reči o tome kako je moguće da se sudije biraju van parlamenta. Pa, u najvećem broju evropskih zemalja parlament blage veze nema sa izborom sudija.
Šteta što ovde nije navedeno, imamo visoki savet sudstva, da je tu neko napisao – na ovaj način se biraju sudije u ovoj i ovoj evropskoj zemlji, a na drugi način u onoj zemlji. Onda ne bi bilo ovakvih diskusija da to nema nikakve veze sa demokratijom da se sudije biraju van parlamenta, da se sudije biraju na određeno vreme. Uobičajena je praksa da se sudije početnici biraju na određeno vreme, a tek kad se vidi da je on sposoban da bude sudija i da će biti dobar sudija, onda se bira na neodređeno vreme. To je uobičajena praksa. Ovde se neki diskutanti iščuđavaju kako je to moguće.
Što se tiče visokog saveta sudstva, pozdravljam da takvo telo postoji. Jedini je problem, iz mog ugla, sam sastav ovog saveta i način glasanja. Nisam siguran da se u najbitnijim slučajevima traži jedna kvalifikovana većina kod glasanja i to veći broj glasova nego što savet ima članova iz sudstva. Za mene je to problem i predlažem da se o tome razmisli, kada to bude na dnevnom redu za izmenu. Veoma je bitno da se uvede mogućnost žalbe na odluke visokog saveta sudstva.
Da je to postojalo onda ne bi bili članovi društva sudija isterani iz sudova u periodu od 1999, pa do 2000. Ne znam tačno 1999.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kamo sreće da se nisu vratili.)
Uglavnom su se svi vratili. To je veoma važno da budu sudije zaštićene, zbog toga što, ipak, postoji mogućnost da budu zloupotrebe i na ovaj način oni imaju mogućnost ustavne žalbe u Ustavnom sudu Srbije.
Što se tiče nezavisnog budžetskog sistema, mislim da je to nužno i to što pre uvesti. Ja nisam baš shvatio iz ovog materijala zašto treba čekati do 2011. godine da se uvede nezavisni budžet za sudove. Mislim da je to moguće mnogo ranije. Naravno, budžet će i dalje usvajati Narodna skupština i ne znam kada ti ljudi koji sada sede u Ministarstvu pravde, pa predlažu budžet za pravosuđe, zašto isti ti ljudi ne bi mogli da sede u onoj kancelariji pri visokom savetu sudstva, pa da predlože takav budžet i da zaživi. Mora postojati i što pre treba doneti propise u vezi nezavisnog sudskog budžeta i nezavisnog budžeta ove Narodne skupštine. To se stalno odlaže i nema pravih razloga za takvo odlaganje.
U ovom materijalu kaže se da je preveliki uticaj politike na sudstvo. Ja se sa tim potpuno slažem, ali ukoliko i dalje ostane ovakav način izbora sudija, da se sudije biraju u Narodnoj skupštini, a posebno da se predsednici sudova biraju isključivo u Narodnoj skupštini, u tom slučaju moje iskustvo to govori i dalje će postojati visok stepen uticaja politike na pravosuđe.
Ne znam zašto se ne izmešta to odlučivanje iz Skupštine, jer to je jedini način. Ako neko zna drugi način da ne bude uticaja politike, ja se slažem, ali onda da to raspravimo. Ja ne znam drugi način da se politika isključi iz sudstva, nego jedino da se sudije biraju van parlamenta. Ja, kažem – ne vidim drugi način, a imam nekog iskustva u tome.
Što se tiče tog prvog izbora sudija, mislim da je to malo kratko vreme tri godine. Mislim da bi trebalo bar četiri ili pet godina
da traje takozvani privremeni izbor ili privremeni staž i u tom periodu bar dva puta bi trebalo da svaki sudija bude ocenjen pismeno, da o tome ostane traga. Znači, da sudije koje neposredno višem sudu odlučuju o predmetima sudije koji je na tom privremenom izboru, da se o njemu detaljan izveštaj napiše, da o tome ostane traga.
Kako mi biramo sada sudije? Vi ste dobili ovih dana materijal. Tamo piše kada je rođen, kada je završio fakultet, piše nekad i prosečna ocena, ali ne znamo kako on radi. Neki dugo vremena rade, biramo ih za sudije okružnog suda, pa se napravi neki izveštaj o poslednje tri godine i na osnovu toga biramo. Pojma nemamo kako on sudi. Prema tome, nužno je pre nego što sudija bude u stalnom odnosu, odnosno da bude izabran za stalno, da se više puta oceni i to pismeno od strane onih sudija koji rešavaju i ove predmete. Prema tome, imaju uvida u način rada.
Rekao sam za predsednike, nije dobro da se biraju u parlamentu. Ako hoćete primer, a to je više puta ovde navedeno. Kljajević vam je sjajan primer, kako na taj način što se postavljaju predsednici od strane politike, utiče na rad pravosuđa. Sasvim je svejedno ko ga je izabrao.
Takođe, kaže ovde delotvorno upravljanje predmetima. Kaže da sudije provedu veliki deo vremena baveći se administrativnim pitanjima. Izvinite, ja sam bio sudija, više od 15 minuta dnevno nisam administrirao. Ne znam o čemu se radi i ne shvatam, a možda je sada drugačije. Ja sam dosta davno bio sudija. Ako je dosadna naredba ili neko rešenje procesno kada sudija izdiktira, to je sve što sudija radi ili upiše svoju normu i ne znam šta bi još trebalo da administrira sudija. Ja vam tvrdim da ne treba više od 15 minuta, a to nije mnogo. Zbog toga sudije nemaju vremena da rešavaju predmete.
Mislim da je najveći problem i neznanje, ako se radi o nerešavanju predmeta, a ne to što sudije mnogo administriraju. Predlažem da se ova strategija prihvati. Svakako je važno da imamo neku viziju kakvo pravosuđe želimo u Srbiji i predlažem da se glasa za ovu strategiju. G17 plus će podržati ovaj predlog.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se iza člana 7. doda novi član 7a. Radi se o naknadi štete, odnosno povraćaju imovine za lica iz člana 1.
Međutim, pošto je Vlada prihvatila amandman koji je sličan mom, radi se o načinu povraćaja imovine, i s obzirom da je gospodin ministar obećao da će ove godine biti pripremljen zakon kojim će se ovo pitanje regulisati, povlačim svoj amandman. Hvala lepo.