Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, dobro je da se u ovakvom domu, najvišem zakonodavnom telu ove države, vodi briga (nadam se iskrena briga) o tome kakvu će korist od nekog zakona imati najširi sloj građana. Naravno, svaki zakon je na neki način specifičan, neki su malo više opredeljeni određenim strukama, delatnostima, neki malo šire. Naravno, da sada ne ponavljam, to svi znaju, a znaju i građani.
Kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju, zakon je, po mojoj proceni, a mislim da je i dobar broj ljudi upravo iz te struke i zainteresovanih za te probleme iskazao da je zakon vrlo dobro urađen, da otvara, uz određene kontrolne mehanizme koji naravno u ovoj stvari moraju da postoje, jedan priličan nivo slobode koji je potreban.
Mi moramo polako da oslobađamo, iako mora da postoji kontrola određene aktivnosti u ovoj delatnosti.
Naravno, to mora da bude prilagođeno i sistemu poslovanja, finansijskom nivou na kome se nalazi privreda u ovom momentu, sektor poslovanja bankarskog, kreditnog i uopšte deviznog poslovanja, pošto zakon pre svega to tretira.
Zakon je, po mojoj proceni i onome što sam imao prilike da čujem, dobro urađen, izmene su pravljene da doprinose razvoju uopšte ekonomije i onog dela koji se bavi izvozom. Opredeljujemo se kao država, kao ekonomija ka izvozu kao strateškom opredeljenju.
Dakle, delatnost uopšte, da bi podstakla razvoj ekonomije, u proizvodnji treba da bude opredeljena samom izvozu.
Ne vidim da je loše ako bi od zakona o deviznom poslovanju korist imali izvoznici. Naravno, pri tome to ne treba da budu samo izvoznici, tu se potpuno slažem.
I, sa treće strane, ako imaju korist izvoznici i neki drugi, uopšte država, u principu, ne sme da ima štetu i mislim da je to princip koji važi za sve zakone. Zakon ne sme da bude rađen tako da izaziva štetu. Ovaj zakon i sa te strane ispunjava taj uslov.
Po pitanju, bilo je govora o tome, trenutnog dešavanja na deviznom tržištu, kada su u pitanju banke, odnosno kada je u pitanju kurs, ako ćemo da se direktno bavimo tom matematikom tržišta deviza stvari stoje jasno. To se sada dešava.
Pošto mi imamo specifičan plivajući kurs, koji je u dobroj meri uslovljen kretanjima ponude i potražnje na tržištu deviza, ako imamo veću ponudu deviza automatski pada cena deviza. To je jednostavno princip, taj princip je ustanovljen.
Sada zaista, to je realno, dolazi više ljudi u Srbiju koji sa sobom nose devize. To da bude jasno. Oni će doneti neke devize svojoj rodbini, prijateljima itd, ali te devize neće potrošiti odmah, bar se nadam, u smislu da ih pretvore u dinare, ali će verovatno ponuditi, i to se i dešava, bankama da ih konvertuju u dinare. Taj mehanizam ne znam da li će neko ovde sada da ospori, a nije osporeno, jeste da veća ponuda deviza na tržištu izaziva pad cene deviza.
Apsolutno ono što je rekao, bez namere da bilo koga branim ili reklamiram, guverner Narodne banke – da će ipak, iako je on toga svestan, ponuda izazvati automatski, po zakonu tržišta koji važi i za devizno tržište, pad cene evra, da će oni određenim aktivnostima pre svega u delu rezerve uticati da taj pad cene evra ne bude velik, nego da ipak bude na nivou u kome neće da izazove neku vrstu devastiranja samog tog posla.
Poštovani predsedavajući, kada bi u Predlogu zakona o deviznom poslovanju, koji danas razmatramo u pojedinostima, stajalo da banka fizičkom licu, odnosno rezidentu odobrava kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji, apsolutno bih, mislim i G17 plus, bio za to da se amandman prihvati.
U Predlogu zakona u stavu 2, što mislim da je vrlo bitno i to je velika razlika u odnosu na tu potencijalnu mogućnost koju sam malopre rekao, piše da banka može (znači, ostavlja se samo kao mogućnost) da rezidentu - fizičkom licu odobri kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti. Ovo je samo alternativna varijanta bankama, koja je ovog puta data kao zakonska mogućnost u Predlogu, da ovakve poslove kreditiranja rade i direktno u devizama, ne samo obračunski u devizama, nego direktno dajući kredit fizičkom licu - rezidentu u devizama.
Dinar je u Srbiji blizu 200 godina zvanična moneta, sredstvo plaćanja. Moram da kažem da mi je veoma drago što je u prethodnih nekoliko godina zadržana monetarna politika da dinar, za razliku od nekih drugih zemalja u bliskom okruženju, ostane zvanična moneta države Srbije. Ne vidim da bismo na ovakav način izgubili tu vrstu autonomnosti dinara kao sredstva plaćanja.
Ponoviću još jednom, ovde je samo ostavljena mogućnost, ispostavilo se da se, to je bila intencija predlagača zakona, u nekim bankama u kontaktu sa građanima pojavilo interesovanje građana da krediti budu u devizama, iz raznih razloga. Znate i sami, da ne uzimam vaše vreme. Pre svega mislim na one dugoročne, one za nepokretnosti. S jedne strane, to ima svoje pogodnosti, a sa druge strane ima i potencijalne opasnosti.
Mislim da bi trebalo u jednom zakonu ovog tipa da ostavimo malo širu mogućnost da u slučaju kada banka smatra da je to za nju dobro i kada zajmotražilac smatra da je za njega dobro mogu da naprave međusobni ugovor o kreditiranju u devizama.
Inače, apsolutno sam za to da se bilo kakav bankarski ili neki drugi monopol spreči u ovoj državi, jer monopol nigde, po pravilu, nije doneo ništa dobro.
Po pravilu, monopol služi da neko ostvari isključivu korist za sebe lično i za svoju firmu. Svaka kontrola banaka, u smislu ograničavanja monopola, mislim da je dobrodošla. Naravno, moramo da budemo i vrlo pažljivi.
Kada bismo pitali danas građane Srbije da li su za to da banaka bude manje i da imaju manje mogućnosti, kao što sada imaju, da uzimaju određene zajmove i kredite, ili da banke ukinemo, mislim da bismo dobili odgovor da su građani ipak zainteresovani da banke ostanu ovde.
Mogućnosti da rad banaka bude kvalitetniji, da više banaka mogu da pruže kredite pod dobrim uslovima, naravno, te mogućnosti u nekom zakonu, pa i u ovom zakonu mislim da treba da stoje, dakle ponovo kažem samo kao mogućnosti.
Dinar je sredstvo plaćanja u ovoj državi i mislim da i dalje treba da ostane.
Hvala, predsedniče. Ovo je stvar viđenja, naravno sve zavisi sa jedne ili druge strane kada gledate kada je pogodnije i šta je zgodnije. Istovremeno može da bude prihvaćena i varijanta jedna i varijanta druga. Varijanta koja je u Predlogu zakona data, znači stav 3, da se srednji kurs utvrđuje za sledeću nedelju praktično poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi, jeste stvar koja će da bude, to možete da pitate ljude koji su uvoznici, za njih mnogo jednostavnija.
Za njih je često mnogo bitnije da imaju precizniji uvid u obaveze koje imaju prema državi, i to je stvar koja je opštepoznata, jer njima je vreme najčešće problem i vreme im je vrlo bitna stvar u poslovima koje rade; naravno, što su ozbiljniji to im je i bitnije to vreme. Kažem, više puta se ispostavilo da im je jako važno da precizno mogu, gotovo minutno, da dobiju obračun kolika je obaveza kad su u pitanju carine i druge uvozne dažbine.
Varijanta predložena u amandmanu naravno takođe može da bude jedna od varijanti, ali pitanje pravičnosti tu je možda malo diskutabilno. U kom smislu? U smislu da je nekada zgodnije kada uzmete samo petak kao poslednji dan ili neki drugi radni dan u toku nedelje, zavisno od varijacije kursa, a nekada je zgodnije da bude uzet prosek za prethodnu nedelju, tako da to je stvar viđenja. Mislim da je ovde stav bio dobro izabran, da je preciznije, jasnije i dosta zgodnije pre svega uvoznicima da tačno vide poslednjeg dana prethodne nedelje koliki je kurs sa kojim mogu da računaju kada su u pitanju obaveze prema državi koje imaju.