Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, dobro je da se u ovakvom domu, najvišem zakonodavnom telu ove države, vodi briga (nadam se iskrena briga) o tome kakvu će korist od nekog zakona imati najširi sloj građana. Naravno, svaki zakon je na neki način specifičan, neki su malo više opredeljeni određenim strukama, delatnostima, neki malo šire. Naravno, da sada ne ponavljam, to svi znaju, a znaju i građani.

Kada je u pitanju zakon o deviznom poslovanju, zakon je, po mojoj proceni, a mislim da je i dobar broj ljudi upravo iz te struke i zainteresovanih za te probleme iskazao da je zakon vrlo dobro urađen, da otvara, uz određene kontrolne mehanizme koji naravno u ovoj stvari moraju da postoje, jedan priličan nivo slobode koji je potreban.

Mi moramo polako da oslobađamo, iako mora da postoji kontrola određene aktivnosti u ovoj delatnosti.

Naravno, to mora da bude prilagođeno i sistemu poslovanja, finansijskom nivou na kome se nalazi privreda u ovom momentu, sektor poslovanja bankarskog, kreditnog i uopšte deviznog poslovanja, pošto zakon pre svega to tretira.

Zakon je, po mojoj proceni i onome što sam imao prilike da čujem, dobro urađen, izmene su pravljene da doprinose razvoju uopšte ekonomije i onog dela koji se bavi izvozom. Opredeljujemo se kao država, kao ekonomija ka izvozu kao strateškom opredeljenju.

Dakle, delatnost uopšte, da bi podstakla razvoj ekonomije, u proizvodnji treba da bude opredeljena samom izvozu.

Ne vidim da je loše ako bi od zakona o deviznom poslovanju korist imali izvoznici. Naravno, pri tome to ne treba da budu samo izvoznici, tu se potpuno slažem.

I, sa treće strane, ako imaju korist izvoznici i neki drugi, uopšte država, u principu, ne sme da ima štetu i mislim da je to princip koji važi za sve zakone. Zakon ne sme da bude rađen tako da izaziva štetu. Ovaj zakon i sa te strane ispunjava taj uslov.

Po pitanju, bilo je govora o tome, trenutnog dešavanja na deviznom tržištu, kada su u pitanju banke, odnosno kada je u pitanju kurs, ako ćemo da se direktno bavimo tom matematikom tržišta deviza stvari stoje jasno. To se sada dešava.

Pošto mi imamo specifičan plivajući kurs, koji je u dobroj meri uslovljen kretanjima ponude i potražnje na tržištu deviza, ako imamo veću ponudu deviza automatski pada cena deviza. To je jednostavno princip, taj princip je ustanovljen.

Sada zaista, to je realno, dolazi više ljudi u Srbiju koji sa sobom nose devize. To da bude jasno. Oni će doneti neke devize svojoj rodbini, prijateljima itd, ali te devize neće potrošiti odmah, bar se nadam, u smislu da ih pretvore u dinare, ali će verovatno ponuditi, i to se i dešava, bankama da ih konvertuju u dinare. Taj mehanizam ne znam da li će neko ovde sada da ospori, a nije osporeno, jeste da veća ponuda deviza na tržištu izaziva pad cene deviza.

Apsolutno ono što je rekao, bez namere da bilo koga branim ili reklamiram, guverner Narodne banke – da će ipak, iako je on toga svestan, ponuda izazvati automatski, po zakonu tržišta koji važi i za devizno tržište, pad cene evra, da će oni određenim aktivnostima pre svega u delu rezerve uticati da taj pad cene evra ne bude velik, nego da ipak bude na nivou u kome neće da izazove neku vrstu devastiranja samog tog posla.

Poštovani predsedavajući, kada bi u Predlogu zakona o deviznom poslovanju, koji danas razmatramo u pojedinostima, stajalo da banka fizičkom licu, odnosno rezidentu odobrava kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji, apsolutno bih, mislim i G17 plus, bio za to da se amandman prihvati.

U Predlogu zakona u stavu 2, što mislim da je vrlo bitno i to je velika razlika u odnosu na tu potencijalnu mogućnost koju sam malopre rekao, piše da banka može (znači, ostavlja se samo kao mogućnost) da rezidentu - fizičkom licu odobri kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti. Ovo je samo alternativna varijanta bankama, koja je ovog puta data kao zakonska mogućnost u Predlogu, da ovakve poslove kreditiranja rade i direktno u devizama, ne samo obračunski u devizama, nego direktno dajući kredit fizičkom licu - rezidentu u devizama.

Dinar je u Srbiji blizu 200 godina zvanična moneta, sredstvo plaćanja. Moram da kažem da mi je veoma drago što je u prethodnih nekoliko godina zadržana monetarna politika da dinar, za razliku od nekih drugih zemalja u bliskom okruženju, ostane zvanična moneta države Srbije. Ne vidim da bismo na ovakav način izgubili tu vrstu autonomnosti dinara kao sredstva plaćanja.

Ponoviću još jednom, ovde je samo ostavljena mogućnost, ispostavilo se da se, to je bila intencija predlagača zakona, u nekim bankama u kontaktu sa građanima pojavilo interesovanje građana da krediti budu u devizama, iz raznih razloga. Znate i sami, da ne uzimam vaše vreme. Pre svega mislim na one dugoročne, one za nepokretnosti. S jedne strane, to ima svoje pogodnosti, a sa druge strane ima i potencijalne opasnosti.

Mislim da bi trebalo u jednom zakonu ovog tipa da ostavimo malo širu mogućnost da u slučaju kada banka smatra da je to za nju dobro i kada zajmotražilac smatra da je za njega dobro mogu da naprave međusobni ugovor o kreditiranju u devizama.

Inače, apsolutno sam za to da se bilo kakav bankarski ili neki drugi monopol spreči u ovoj državi, jer monopol nigde, po pravilu, nije doneo ništa dobro.

Po pravilu, monopol služi da neko ostvari isključivu korist za sebe lično i za svoju firmu. Svaka kontrola banaka, u smislu ograničavanja monopola, mislim da je dobrodošla. Naravno, moramo da budemo i vrlo pažljivi.

Kada bismo pitali danas građane Srbije da li su za to da banaka bude manje i da imaju manje mogućnosti, kao što sada imaju, da uzimaju određene zajmove i kredite, ili da banke ukinemo, mislim da bismo dobili odgovor da su građani ipak zainteresovani da banke ostanu ovde.

Mogućnosti da rad banaka bude kvalitetniji, da više banaka mogu da pruže kredite pod dobrim uslovima, naravno, te mogućnosti u nekom zakonu, pa i u ovom zakonu mislim da treba da stoje, dakle ponovo kažem samo kao mogućnosti.

Dinar je sredstvo plaćanja u ovoj državi i mislim da i dalje treba da ostane.

 

Hvala, predsedniče. Ovo je stvar viđenja, naravno sve zavisi sa jedne ili druge strane kada gledate kada je pogodnije i šta je zgodnije. Istovremeno može da bude prihvaćena i varijanta jedna i varijanta druga. Varijanta koja je u Predlogu zakona data, znači stav 3, da se srednji kurs utvrđuje za sledeću nedelju praktično poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi, jeste stvar koja će da bude, to možete da pitate ljude koji su uvoznici, za njih mnogo jednostavnija.
Za njih je često mnogo bitnije da imaju precizniji uvid u obaveze koje imaju prema državi, i to je stvar koja je opštepoznata, jer njima je vreme najčešće problem i vreme im je vrlo bitna stvar u poslovima koje rade; naravno, što su ozbiljniji to im je i bitnije to vreme. Kažem, više puta se ispostavilo da im je jako važno da precizno mogu, gotovo minutno, da dobiju obračun kolika je obaveza kad su u pitanju carine i druge uvozne dažbine.
Varijanta predložena u amandmanu naravno takođe može da bude jedna od varijanti, ali pitanje pravičnosti tu je možda malo diskutabilno. U kom smislu? U smislu da je nekada zgodnije kada uzmete samo petak kao poslednji dan ili neki drugi radni dan u toku nedelje, zavisno od varijacije kursa, a nekada je zgodnije da bude uzet prosek za prethodnu nedelju, tako da to je stvar viđenja. Mislim da je ovde stav bio dobro izabran, da je preciznije, jasnije i dosta zgodnije pre svega uvoznicima da tačno vide poslednjeg dana prethodne nedelje koliki je kurs sa kojim mogu da računaju kada su u pitanju obaveze prema državi koje imaju.

Zahvaljujem se. Poštovane kolege poslanici, retka je prilika u Srbiji, da se u srpskom parlamentu, u Skupštini Narodne Republike Srbije i pozicija i opozicija, kako se obično dele poslaničke grupe, odnosno stranke u parlamentu slažu da je potreban jedan ovakav zakon i da, realno govoreći, nema nekih suštinskih primedbi opozicije na Predlog zakona koji je formalno dala Vlada, a koji je kreirala radna grupa, gde su učestvovali i poslanici iz Narodne skupštine, poslanici G17 plus.

Ne bi bilo možda zgoreg da se pomene da se važnost slobodnih zona videla još pre nekoliko godina, bez obzira ko je tada bio na vlasti i kako je to funkcionisalo, nemam nameru da politiziram, ali je zakon koji je tada bio na nivou Savezne Republike Jugoslavije, a koji je kasnije funkcionisao i koji je primenjivan na nivou Republike Srbije, pokazao mnoge manjkavosti. Sama organizacija i pristup rešavanju pitanja slobodnih zona, promocija slobodnih zona i razvoja slobodnih zona nije dala odgovarajuće rezultate, jer nije bilo odgovarajuće podrške ni u samom zakona, a i odgovarajućih institucija, pre svega onih koje potpadaju pod Vladu.

Slobodne zone su zaista mesto, i tu se slažem sa prethodnom koleginicom, gde treba napraviti takav program da zone budu iskorišćene, jer sam ja pobornik ideje da je tuđe iskustvo najbolje, da nema potrebe izmišljati toplu vodu i da treba ono što su drugi primenili i na osnovu toga za svoj narod, za svoju državu, to primenjivati i u ovoj državi i te principe koristiti.

Dakle, slobodne zone u Srbiji treba da budu mesto razvoja i to upravo u periodu dok nismo došli, nažalost, dakle, da budemo član EU i tu ova vlada vidi, ja moram da kažem, zaista vrlo progresivno, mogućnost da kroz slobodne zone u periodu kada nismo u toj EU, da se napravi promocija, odnosno mogućnosti promocije svih onih vrednosti i svih onih potencijala koje kao država i kao ekonomija u ovom trenutku imamo.

Slobodne zone u svetu predstavljaju zaista mesto izvoza, mesto proizvodnje, što je vrlo bitno i mesto odakle se 30% izvoza realizuje. Nije to slučajno i to je priča o tuđem iskustvu i o tuđoj pameti i mi to moramo da iskoristimo, a ako je to neko video i primenio, mislim da je mesto da i mi to primenimo.

Ovde je postojao zakon koji je prenesen sa nivoa savezne SRJ na državu Srbiju, ali taj zakon definitivno nije bio u potpunosti dobar i pokazalo se da ima odgovarajuće manjkavosti.

Ovim predlogom zakona koji imamo, sada su u pitanju i amandmani istog zakona, neke stvari su i u definisanju i radu zone, načina osnivanja svih zona, pravila rada svih onih zona koja moraju da budu stroga.

Dakle, neke stvari su liberalizovane, stvari koje su procenjene iz iskustva funkcionisanja u prethodnom periodu iz starog zakona, pravila koja su pričinjavala određene probleme i zbog toga je, samo zbog toga, u januaru, odnosno u februaru, određeni broj zona izgubio pravo da radi.

U Predlogu ovog zakona su te neke smetnje otklonjene, ali istovremeno, u nekim delovima zakona, članovima zakona, određene stvari su dignute na nivo veće odgovornosti, na nivo veće discipline i obaveznosti, kako onih koji osnivaju zone, koji vode zone, ali i onih koji će raditi sutra u slobodnim zonama. Tu je veoma bitno pomenuti priču o proizvodnji.

Zone jesu mesto gde treba da se organizuje proizvodnja i jeste tačno da je u nekom prethodnom periodu, o tome smo govorili kada smo predstavljali zakon, vrlo mali broj zona se bavi upravo proizvodnjom i vrlo mali broj zona je primenjivao upravo te pogodnosti koje zone treba da imaju.

Dakle, ponoviću još jednom, neke uzroke za takvo stanje pravio je stari zakon i to je zaista realno.

Sa druge strane, nije bilo dovoljno angažovanja države u promociji svih pogodnosti koje imaju slobodne zone. Proizvodnja postoji u nekim zonama.

Jedan od razloga zašto su neke zone izgubile pravo na rad je to što nisu imale odgovarajući nivo proizvodnje. Ostale su zone koje se bave proizvodnjom, nije u potpunosti precizan podatak da proizvodnje nema, jedna od najuspešnijih zona je slobodna zona Pirot, gde je jedan od najvećih izvoznika, odnosno on ima veći deo proizvodnje, a to je "Tigar" iz Pirota. A ima još nekoliko firmi, ali da ne pravim sada reklamu, jer nema potrebe za tim, ali ima tih stvari.

Ja ću samo da pomenem u kojoj je meri postojalo interesovanje u Vladi, ali sada smo u Parlamentu, pa da pomenem i Parlament kao najviše zakonodavno telo.

Pri donošenju Zakona o PDV, upravo je iz poslaničke grupe G17 plus, iz ovog saziva Narodne skupštine, potekao predlog, i to je stavljeno, da se PDV na delatnosti u zonama koje se odnose na izvoz ne plaćaju.

To je nešto što nismo mi izmislili, jer nema potrebe za kvalifikovanjem naše pameti i mudrosti. To je princip koji je u svim zonama u svetu, pogotovo u onim uspešnim, PDV je i kod nas, iako je najmanji i u Evropi i svetu sa 18%, stopa profita za mnoge ozbiljne firme i kada vi imate zakon koji oslobađa sve one koji se bave izvozom u slobodnim zonama za tih 18% je ogroman podsticaj.

Mislim da ćemo se svi tu složiti, jer to je jedan od razloga, da proizvodnja počne u slobodnim zonama.

To je bio zakon koji nije bio direktno vezan za slobodne zone, ali se vezuje za njihovo funkcionisanje i sa tim izmenama zakona, Zakonom o PDV smo omogućili i povećali interesovanje ulagača bilo domaćih, bilo stranih za ulaganje, organizovanje proizvodnje u slobodnim zonama, a ona je vrlo bitna za ovu državu, a to je proizvodnja opredeljena za izvoz. Naravno, to je samo jedan od modela.

Mi smo i u samom zakonu najavili da će biti date još neke olakšice. Ja verujem i očekujem podršku Vlade, ali i svih narodnih poslanika, da i u drugim obavezama imaju olakšanje potencijalni korisnici i firme koje rade u slobodnim zonama, da kroz poreske obaveze omogućimo podstrek funkcionisanju u slobodnim zonama i ulaganju u slobodne zone, što znači, potpuno jasno, tu su onda i nova radna mesta, nove plate i nova proizvodnja koja je potrebna ovde u ovoj našoj Srbiji.

Mi imamo sada situaciju koja nije, kada govorimo o amandmanima, viđena u ovom sazivu, a mislim i u prethodnom, koliko sam pratio funkcionisanje Skupštine u ranijim godinama, u amandmanima, mi nemamo, a dobili smo od SRS, direktno primedbe na same članove i data rešenja, nego imamo kroz amandmane jednu vrstu promocije jednog predloga zakona, jedne poslaničke grupe.

Zanimljiv princip, moram da priznam, ali nije baš uobičajen i ne znam kako ćemo uopšte voditi raspravu kada su u pitanju amandmani. Nadam se da će rasprava biti, pre svega, objektivna, jer vrlo je uočljivo i svi vidimo potrebu za boljim funkcionisanjem slobodnih zona, za iskorišćavanje potencijala koji imamo u slobodnim zonama i da onih 4% izvoza koji je Srbija ostvarivala u 2002. godini kroz slobodne zone dignemo, barem, deset puta više. Da onda i mi, na kraju krajeva, kao država i kao vlada, a i kao Parlament, pomognemo finansiranje, ulaganje i rad naših građana u slobodne zone i dobijanje plate preko funkcionisanja firmi u sklopu slobodnih zona.

Zaista očekujem da će gospodin Dinkić, kao ministar finansija, doći, mada mislim da raspravu možemo da vodimo vrlo konstruktivno i ovako. Radna grupa je pravila ovaj zakon i ima ovde ljudi koji su učestvovali u kreiranju ovog zakona.

Mi se ovde u principu dobro razumemo. Ponekad možda nemamo baš dobro razumevanje, ali nije to bitno. Imaćemo priliku da ovde vodimo polemiku. Nisam baš od ljudi koji u parlamentu vode polemiku, za mene je parlament jedno mesto gde se vodi konstruktivna rasprava. Ima tu prilika, televizija, mitinga, gde možemo da vodimo političke polemike.

U samom Predlogu vašeg zakona koji ste dali kroz ove amandmane, u tom prvom članu postoji taj drugi stav, ali taj drugi stav je takođe u Predlogu zakona koji imamo sada pred nama, koji je u raspravi. Ovaj stav je dat u nekim drugim članovima i ta vaša zamerka da toga nema ne stoji.

Dakle, u Predlogu zakona koji imamo u raspravi, ali na drugim mestima utvrđeno je ono što je u predlogu vašeg amandmana. Čitali smo amandmane i u vašim predlozima ima mnogo stvari koje su u samom zakonu, ali su nešto drugačije raspoređene, to je činjenica. Ja sam vrlo male razlike primetio, rekao sam malopre i ponoviću još jedanput.

Vrlo malo razlika postoji posle organizovanja po članovima određenih stvari i to je, čini mi se, najveća razlika i u onome što su vaši amandmani, odnosno što u njima piše – u mnogim mestima vezivanje za stari zakon i za neka rešenja iz tog starog zakona, što smo u Predlogu ovog zakona hteli da promenimo i jesmo promenili.

Mislim da je to ipak jedan korak napred radne grupe. Mislim da je dobro što više ljudi uključivati i nemam ništa protiv. Znao sam da SRS ima neke svoje predloge i svoje sugestije, i da te predloge čujem i da se o tim predlozima raspravlja i pre ove rasprave o ovom zakonu.

Hvala predsedavajućem. Ovo što je poslednji govornik rekao, nadam se da je potpuno u pravu, da će novi predlog zakona onemogućiti bilo kakve privatne veze, ljudi koji vode zone, ljudi koji rade u zonama sa carinom, upravom carina i uopšte sa svim poslovima carina. Upravo je to jedan od razloga zašto se određene stvari postrožavaju ovim predlogom zakona, jer je bilo slučajeva, to je tačno, da se u zonama povremeno koriste odgovarajuće veze, koriste beneficije koje zakon predviđa kada su u pitanju zone, ne za razvoj proizvodnje, ne za razvoj svega onoga što treba da bude podstaknuto slobodnim zonama, već za određene kombinacije, kombinatorike itd.

Odlično znamo, drago mi je da ima još ljudi koji su se bavili time, informisali se o tome šta se radi i kako se radi u slobodnim zonama, jer se onda dobro razumemo o čemu govorimo.

Ponoviću, potpuno se slažem da novi zakon onemogućuje dalje mešetarenje kada su u pitanju, pre svega, carinski poslovi i moguće carinske olakšice i beneficije.

Ako bismo se malo našalili, nije možda dobro da u velikoj meri ili suviše oštro kritikujete Predlog ovog zakona koji je dat od strane Vlade, jer kao što smo se sad složili u toku načelne rasprave, a i ovih nekoliko amandmana, postoji ogromna sličnost između Predloga zakona koji je dala Vlada i onog što je vaša stranka dala kroz amandmane. Tako da nemojte mnogo da kritikujete ono što je gotovo isto u jednom i u drugom Predlogu.

Šalu na stranu, kada je u pitanju drugi amandman na član 2, mada on nema direktnu korespondenciju na ovaj zakon, gotovo sve što ste dali u ovom amandmanu obuhvaćeno je Predlogom zakona koji imamo danas na raspravi. Rešenje koje ste predložili u članu 2. i u vašem amandmanu je prisutno u članu 10. Predloga zakona, kao i u članu 13. Predloga zakona, gotovo sve je prisutno što ste vi rekli, ali u jednoj drugoj organizaciji.

Ja sam čovek koji je dugo godina radio u privredi, ovde je nešto precizniji koncept dat, podeljeno je u Predlogu zakona, određena delatnost, odnosno oblasti koje zakon razmatra i to je urađeno upravo sa namerom da bude stvar jasnija onima koji su korisnici zone i da ovo ne bude samo zakon, nego da bude neka vrsta vodiča, što mislim da je potrebno budućim finansijerima, da zakon bude jedna vrsta praktičnog uputstva, šta treba raditi i šta je ono što zakon dozvoljava, a šta je ono što zakon brani kada su u pitanju organizacija i rad slobodne zone.

Neke od tehničkih stvari koje su potrebne da budu uređene u organizaciji jedne zone će biti definisane kroz druge članove Predloga zakona, a biće i u određenim aktima, jer su tehničke stvari u pitanju, mora da donosi i mora to da prati buduća uprava za zone.

Kada je reč o mešanju države, mogu da se složim da se država malo mešala u slobodne zone, ali mislim da je to loše. Ako su slobodne zone potencijal ove države, a jeste potencijal, da ne ulazim u neku ekonomsko-finansijsku raspravu, ima vremena i za to, dakle, ako to jeste potencijal, a jeste, to se svi slažemo, onda država treba malo više da se meša. Ali, da se meša u regulisanje zakona koji će tu oblast da prati direktno i onih indirektnih zakona i da ima odgovarajuće podsticajne mere, odgovarajuću zainteresovanost države i njenih organa, koje plaćaju poreski obveznici, da država vrši odgovarajuću promociju i da stvori odgovarajuće pozitivne uslove za finansiranje i razvoj proizvodnje u zonama. Hvala.

Vrlo kratko, samo nekoliko činjenica, pre svega za javnost, a vezano je za sve ono o čemu govorimo. Dakle, rečeno je malopre, neko od kolega je pomenuo da ovaj zakon može da bude strateška stvar. Ja bih malo pojačao taj nivo i rekao bih da ovaj zakon treba i mora da bude strateška stvar, da mora da bude tako napravljen da zaista omogući na jedan pravi način, na pravom mestu i na zadovoljstvo i celokupne naše ekonomije koja tu treba da vidi svoje mesto, barem u onom periodu dok ne budemo članovi EU, a i tada da imamo mogućnost da ta područja koristimo na odgovarajući način. Ali o tom potom.
Ako se slažemo a mislim da se slažemo, ovaj zakon može i treba da bude pokretač i jednog specifičnog razvoja, za šta imamo i te kako uslove. I tu se svi sa jednim stavom pojavljujemo koliko vidim.
Kada je u pitanju oduzimanje saglasnosti o funkcionisanju slobodnih zona, što se desilo početkom ove godine, jedan veći broj zona, kao što je i ovde pomenut, izgubio je saglasnost i njihov rad je prestao. Ima više razloga za to. Ja bih jednu stvar hteo ovde da iznesem, mislim da to treba da znamo, pre svega poslanici.
Znajući tu činjenicu o kontroli rada slobodnih zona, koja ide jedanput godišnje, kada je ta činjenica prvi put bila prezentovana meni kao narodnom poslaniku, jer sam bio zainteresovan za sve to, kao narodni poslanik G17 plus zvanično sam tražio od Ministarstva finansija da se još jednom preispitaju uslovi, odnosno ti negativni uslovi koji su određivali odluku Ministarstva finansija o prestanku rada ovih zona. Moram da kažem da je bio zaista korektan ministar finansija i Ministarstvo finansija je bilo vrlo uviđavno i za još nekoliko meseci je odloženo zatvaranje, odnosno prestanak rada slobodnih zona i ponovo je izvršena revizija i kontrola rada.
Nažalost, pored dobre volje ministra finansija, nije moglo da se izbegne da ono što u starom Zakonu stoji kao uslov ovog puta bude primenjeno u smislu prestanka rada ovih zona.
Ono što bi trebalo da znamo jeste to da su slobodne zone svuda u svetu, pa i kod nas, u bilo kojoj verziji zakona, mesta na teritoriji jedne države, mesta u okviru ekonomije i finansija jedne države, gde postoje specijalne i posebne pogodnosti i povoljnosti za rad, vrlo specijalne, vrlo povoljne i zato se slobodne zone pojavljuju kao mesta gde su investitori zainteresovani da ulažu svoje pare i da krenu sa proizvodnjom.
Svi dobro znamo da gde god država daje specijalne povoljnosti i pogodnosti tu je potrebno, ako ćemo da budemo odgovorni i ozbiljni, da država ima jednu specijalnu i vrlo strogu kontrolu rada.
Inače ćemo imati situaciju da se zloupotrebljavaju pogodnosti koje daje država, ne u korist građana i naroda nego u neke lične koristi. Znamo svi to i slažemo se sa tim.
Dakle, rigoroznost kontrole rada u zonama mora da bude jednaka sa stepenom povoljnosti i pogodnosti koju obavezno moraju da imaju investitori, da bi im se isplatilo da investiraju i ulažu u ta područja.

Ja bih dodao da Novi Sad, odnosno složio bih se da Novi Sad obavezno treba da nastavi, kada govorimo o slobodnoj zoni, svoju aktivnost, jer sve ovo što je rečeno i mnoge druge stvari koje definišu dobre uslove i predispozicije za rad slobodne zone u Novom Sadu realno postoje.
Očekujem da će se u skorije vreme slobodna zona Novi Sad pojaviti i dobiti saglasnost za nastavak rada, koji će biti uokviren zakonom, za nastavak rada sa novim investitorima, za nastavak rada slobodne zone Novi Sad sa novim programima koji će biti, pre svega, okrenuti onome što su ciljevi ovog zakona i samoj ideji, a to je proizvodnja i ne vidim da se negde razlikujemo. Novi Sad ima sve te predispozicije i ja se nadam da bilo koja forma ova ili ona neće onemogućiti otvaranje zone.
Kada je reč o članu 5. tački 5) sam zakon je vrlo blagonaklon, omogućava zaista, a to je na kraju krajeva stvar koja je poznata, vrlo velike beneficije, povlastice, olakšice, sve sa namerom da se podstakne rad i to nije samo u ovom zakonu, to je u svim zakonima zemalja koje imaju slobodne zone. Samim tim se apsolutno očekuje veća ozbiljnost i veća odgovornost onih koji rade u slobodnim zonama, onih koji pre svega slobodne zone formiraju i tu je zakon sasvim opravdano jednim delom rigorozan i oštar, ali nije neočekivano, i mislim da je potpuno jasno zbog čega je sve to.
Apsolutno se daje jedna vrsta prioriteta i postavlja interes države da se lokalne samouprave zainteresuju da budu učesnici u osnivanju slobodnih zona, iz razloga da se same lokalne samouprave osete da je potrebna u njihovom kraju slobodna zona za razvoj proizvodnje, za razvoj uopšte ekonomije na teritorijama na kojima su te lokalne samouprave. To je bila intencija u formiranju ovog predloga zakona i predlog upravo G17 plus i poslanika koji su u ovome učestvovali, da uslov rigoroznosti, odnosno ograničenja vezano za tačku 5) ne važi za lokalne samouprave. Lokalne samouprave ostaju, bez obzira na to šta se desilo sa zonama u međuvremenu, da mogu ponovo da osnivaju, da budu osnivači starih, novih slobodnih zona.
Mislim da je tu urađeno nešto što je jako dobro. Još jednom, lokalne samouprave imaju prioritet, iz više razloga, kada su u pitanju slobodne zone.

Amandman koji je upravo sada razmotren od strane kolege u potpunosti sadrži sve ono što je i u samom Predlogu zakona. Ne poklapa se broj članova i ne poklapa se deo u jednoj i u drugoj varijanti.
Dakle, u Predlogu zakona je sve ovo dato u odeljku sadržine zahteva, sadržine zahteva koja se dostavlja određenom ministarstvu nadležnom za poslove finansija, koje je za to ingerentno.
Dakle, sve što je u vašem amandmanu se nalazi i ovde.
Mislim da je to i dobro što je sve tu, s tim što je u članu 6. Predloga zakona u odeljku sadržine zahteva nešto malo proširen zahtev onoga što treba podnosilac da priloži od dokumentacije i to sa pravom bez namere da se komplikuje, jer je apsolutno jasno da treba proceduru maksimalno uprostiti, a ne ugroziti zakonitost i samu ideju pravljenja slobodnih zona, tako da je ubačeno da takođe u sadržini zahteva u Predlogu zakona budu i podaci o osnivačkom kapitalu privrednog društva za upravljanje zonama.
Ovo pokazuje, pre svega, odgovornost i ozbiljnost predlagača ovog zakona o kojem govorimo, zakona o slobodnim zonama, jer više puta je svako ko je ovde izlazio za govornicom pomenuo da slobodne zone predstavljaju mesto očiglednih i vrlo jasnih olakšica i pogodnosti i naravno iz tog razloga da država ne bi na bilo koji način bila pre svega zloupotrebljena, da društvo, da građani ne bi bili na bilo koji način iskorišćeni i samo pravo koje se daje zakonom u zonama zloupotrebljavano za neke druge koristi.
Mislim da je dobro što u Predlogu zakona upravo stoji da u sadržini zahteva postoje podaci o osnivačkom kapitalu privrednog društva za upravljanje zonama. Ipak, tu treba dosta liberalno da bude dato kao mogućnost da ko može da zonom upravlja, da osniva, ali da ipak postoji stepen odgovornosti. Takođe su još dve stvari koje smatram značajnim u samom Predlogu zakona.
Kada su u pitanju zahtevi, odnosno sadržina zahteva, a to je dokaz da će se obezbediti prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i tehnički uslovi u pogledu zaštite sredine, kao i drugi uslovi, treba da, na neki način, uz opšteprihvaćenu liberalnost kada je ova stvar u pitanju, koju treba dati, ali naravno kontrolisanu, moramo da vidimo da je tu u pitanju određena ozbiljnost.
Znači, ne može samo zahtev da bude radi forme, da bude radi reda, nego da se vidi da zaista neko hoće da zonu pravi kao ozbiljno mesto za ozbiljne poslove, gde će se za dobrobit države i njenih građana praviti ozbiljan kapital i ozbiljan promet.
To je prihvatljivo, kao i mišljenje, da je ovo posebno značajno, da u sadržini zahteva, mora da postoji mišljenje organa lokalne samouprave o opravdanosti osnivanja zone. Ovde smo se svi složili da je ovo vrlo bitno iz razloga što zone treba teritorijalno da budu na onim mestima, u onim lokalnim samoupravama gde se proceni pre svega od strane tih lokalnih samouprava da je to potrebno; da tu postoje mogućnosti, da lokalna samouprava ipak lokalno bolje vidi, nego sama država, interes da tu treba da bude slobodna zona. Ona će definitivno podržati.
Mi sada imamo slučaj upravo slobodne zone Pirot, kao trenutno najuspešnije zone, da je još pre skoro tridesetak godina lokalna samouprava dale sve moguće prisutne olakšice kod korišćenja zemljišta i izgradnje objekata na tom zemljištu, kao i korišćenje infrastrukture na tom zemljištu.
Naravno, lokalna samouprava i svaka druga koja bude jedna od osnivača slobodne zone bi trebalo tim primerom da se vodi i da, naravno, pre toga određenim mišljenjem ministarstvu da upravo svoj predlog ili svoju saglasnost, da je mesto u toj, nekoj, slobodnoj zoni baš u njihovoj lokalnoj samoupravi, u njihovoj sredini, na korist njihovih građana.

Drago mi je da se držimo onoga što je smisao našeg rada, a to je objašnjavanje zakonskih predloga, odnosno naših primedbi kada ih imamo. Jeste, postoji razlika, zakon je formiran na jedan način od strane Vlade i na jedan sasvim drugi način od vaše poslaničke grupe, odnosno stranke, ali postoje očigledne identičnosti, sličnosti i čak su se i vaši poslanici složili. Mislim da nije nikakav problem.
Govorimo o važnoj stvari i o tehničkim aspektima te jedne važne stvari. Dakle, razlika jeste tehnički u tome što se u Predlogu zakona kaže da su to uslovi za određivanje područja zone, da li ćete se sa time složiti ili nećete ne znam, ali mislim da smo se složili u nastupima za govornicom. Slobodna zona ima određenu vrstu eksteritorijalnosti. Da time ne bismo zbunili ljude, čak i same pravnike i ekonomiste, ali govorimo o tome i suštinski jeste neka vrsta eksteritorijalnosti, odnosi se pre svega u delu ekonomije, odnosno finansija, fiskalne politike pre svega.
Dakle, teritorija po ovom konceptu, što ste vi na kraju krajeva iznosili, je vrlo bitna, možda i najbitnija tehnička stavka u formiranju zone. Sama teritorija mora da bude locirana geografski, mikrogeografski, mora da bude na određeni način kontrolisana. Uglavnom, mislim da se slažemo sa tim da teritorija jeste najbitnija, upravo iz razloga specifične eksteritorijalnosti koja nije samo fiskalna i finansijski ekonomska, već ipak jeste definitivno fizička, jer na toj teritoriji se bukvalno nešto gradi i valjda će da se gradi još više nego što se sada gradi, i ona kao prva stavka mora da bude obuhvaćena u Predlogu zakona kao tehnički i prvi uslov.
Naravno, iz toga se vuku i neki drugi uslovi i to piše u samom Predlogu zakona i u vašem amandmanu, na kraju krajeva, to isto piše. Iz toga se dalje vuku neki drugi uslovi koji i te kako moraju da budu vezani za teritorijalnost, a odnose se na druge stvari koje su tehnička opremljenost, pravno, zakonska organizacija itd.

Naravno, u ovakvom zakonskom predlogu, kao i u nekim drugim zakonskim predlozima postoji više varijanti i više ideja. Ko bi trebalo da bude nadležan po pitanju kontrole i rada, odnosno pre svega, davanjem saglasnosti u funkcionisanju slobodnih zona. U ranijim predlozima, pošto do sada nije bilo, kada se govori o zonama, ingerencija je bila na ministru finansija.
Sada je zadržan koncept Ministarstva finansija, ali ne iz nekog razloga druge vrste, sa jedne strane zbog tehnike, ali i principijelnosti. Gotovo sve povlastice, beneficije i olakšice, kako definisane sadašnjim zakonima, tako i budućim zakonima su iz oblasti Ministarstva finansija.
To je jedan od razloga, tako da Ministarstvo finansija kontroliše sprovođenje rada i korišćenje tih beneficija, jer su iz njegovog delokruga. To je jedan od razloga. Sa druge strane, najveći broj ili gotovo svi uslovi koji se zahtevaju i traže pri ponošenju dokumentacije pre početka rada slobodne zone su gotovo svi iz oblasti, odnosno ingerencija Ministarstva finansija.

Jedna od vrlo značajnih intencija prilikom pravljenja ovog predloga zakona upravo se odnosila na ono što je i glavni razlog slobodnih zona, a to su određene poreske fiskalne olakšice, zbog kojih bi se neko i odlučio između jednih i drugih razloga zašto baš da investira u izgradnju pre svega proizvodnje, ali i druge delatnosti u okviru slobodne zone.

U članu 26. Predloga zakona, koji je dala Vlada, iskoristiću priliku da ga pročitam i biću vrlo kratak.

Dakle, član 26. Predloga zakona kaže: "Na unos dobara u zonu i pružanje usluga u zoni primenjuju se odredbe zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost".

Stav 2. "Korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana".

Pošto treba da budemo potpuno otvoreni prema građanima i nama samima, ovaj član zakona je nešto na čemu sam lično, kao član radne grupe, upravo insistirao. To nije neka velika pamet. Radi se o predlogu koji postoji i vrlo je značajan u svim ozbiljnim zakonima koji prate ovu delatnost u uspešnim državama, odnosno uspešnim slobodnim zonama.

Mi smo imali problem, to je evidentirano, da slobodne zone, funkcionišući po starom Zakonu o slobodnim zonama, nisu na pravi način iskoristile svoje mogućnosti i svoje potencijale. Zašto? Nisu na odgovarajući način, zakonski pružile mogućnost i podstakle interesovanje finansijera. Neće niko u svetu, ni ovde kod nas, naravno, da finansira nešto od čega nema određenu dobit. To je potpuno jasna logika.

Naravno, država sada u određenim slučajevima, kao što je ovaj slučaj, treba da podstakne određenu aktivnost i da onda građani iz toga imaju određenu korist kod zapošavalja, plata itd, da ne ponavljam one floskule koje su već svima dobro poznate.

Već izmenom Zakona o PDV-u koje se odnose na oslobađanje od plaćanja, odnosno nultu stopu PDV-a za izvozne delatnosti u zoni, na kojoj sam takođe insistirao, a koja je vrlo razumna i koju je Ministarstvo finansija usvojilo i stavilo u Predlog zakona o PDV-u pre godinu i po dana, uvedena je nulta stopa u okviru delatnosti u slobodnoj zoni, kada su u pitanju izvozne aktivnosti.

To je otvorilo mogućnost i već se videlo interesovanje u poslednjih godinu i nešto dana potencijalnih finansijera, jer ako imate ukidanje poreske stope na bruto obrt od 18%, to je veoma značajno za svakog ko želi da investira, jer je to negde u redu, nekad više, nekad manje, ali je u rangu profita koji on ostvaruje u toj delatnosti kojom se bavi.

Naravno, to ne bi trebalo da bude kraj. Nadam se da će tako i biti, a to je u drugom stavu člana 26. Predloga zakona dato, da korisnici zone, kao i društvo za upravljanje zonom, mogu imati poreske olakšice u skladu sa propisima. Naravno, to je vrlo bitno i vrlo precizno tu određeno.

Kada je u pitanju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana, stavljeno je da može. Bilo bi suprotno duhu i principu pisanja zakona da smo direktno odredili da će korisnik ili privredno društvo koje upravlja zonom imati, dok ne vidimo te osnovne zakone, kada budu njihove izmene došle na red, koliko će to biti, da li će to biti, ali je sigurno intencija, to se vidi u Predlogu ovog zakona, da je ideja poreskih olakšica evidentna. Osim PDV-a, ostavlja se mogućnost i očekuje oslobađanje drugih fiskalnih obaveza, što i te kako treba da motiviše. Sigurno će tako biti, već se to i vidi na osnovu interesovanja u poslednjih nekoliko meseci potencijalnih investitora, motivacija, motor za neka dalja investiranja i pokretanja, pre svega proizvodnje, ali i drugih delatnosti i zona.

 

Poštovane kolege, očigledno je i meni je lično zbog toga veoma drago da je nedvosmisleno od strane narodnih poslanika ovog parlamenta izneto i primećena je važnost značaja ovog zakona, mogućnost Srbije da u skladu sa ovim zakonom formira i indukuje aktivnost slobodnih zona, omogući investiranje u slobodne zone, sve isključivo, bez neke demagogije, u korist građana, razvoju privrede i razvoju ove države.
Bez obzira na određene razlike koje postoje ,koje su se pojavljivale pre svega u raspravi o amandmanima, gotovo mi se javlja utisak da, više nego za neki drugi zakon do sada koji smo imali u ovom sazivu, bilo bi sasvim logično i normalno da svi poslanici glasaju (bilo koje grupacije) za ovaj zakon, koji će ove stvari o kojima sam malopre govorio a koje je većina poslanika ovde ponavljala, da će da budu stavljene u život i omoguće boljitak pre svega ekonomije, a to znači i svim građanima ove države.
Na kraju, jedino mi je žao što amandmani opozicije nisu bili u klasičnoj amandmanskoj formi. Znači, po Poslovniku vezano za baš članove zakona koji su dati u Predlogu zakona i što je moglo u tom slučaju da se neki od amandmana zaista uključi u zakon, da je to tako bilo urađeno. Tehnički je možda ispalo ovako kako je sada trenutno stanje, ali zaista mislim da sa ovim novim zakonom koji bitno nije nov, ali ipak suštinski definiše mnogo bolje i preciznije određene stvari da ćemo imati slobodne zone kao mesto u kome će privreda Srbije moći da se dalje bolje razvija. Hvala.

Poštovani poslanici, danas na ovom vanrednom zasedanju Skupštine Srbije imamo još jedan od dva, odnosno ukupno tri zakona za koje smatram, i najveći deo naše javnosti, pogotovo one zainteresovane javnosti koja se bavi privredom i ekonomijom, opravdano da su najznačajniji, gotovo revolucionarni predlozi zakona koji treba da i te kako utiču na dugoročni mnogo jači i brži razvoj ekonomije u ovoj državi.
Imali smo dva zakona do sada, a to su zakon o izmeni zakona o dohotku građana i zakon o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ova dva zakona prvi put gotovo u savremenoj istoriji Srbiji treba da u toj meri umanje doprinose na plate, odnosno opterećenje zaposlenih na svoje plate, koje do sada nikada nije pojavilo u modernoj istoriji Srbije, uz jedno sasvim novo rešenje kako se stope tih doprinosa, odnosno poreza na dohodak i socijalno osiguranje primenjuju. O tome je bilo reči kada je bila rasprava o ova dva zakona.
Ova sredstva treba da utiču direktno na razvoj ekonomije samih firmi, odnosno poslodavaca, odnosno ideja poslodavaca, poslovnih njihovih politika, kao i na moguće povećanje plata zaposlenih koje može da dostigne čak do 20%.
Ovo je treći zakon u tom setu, i mislim da tu imamo isto mišljenje svi, vrlo važnih zakona direktno odgovornih za razvoj ekonomije, a to je zakon o slobodnim zonama.
Vrlo malo je bilo govora o ovom zakonu. Nažalost, iako je postojala zakonska osnova da se ovaj vid delatnosti, privredna delatnost u oblasti slobodnih zona, sprovodi na prigodan, odnosno moguć način u smislu razvoja i zapošljavanja i ekonomije uopšte, zakon koji je do sada važio je verovatno imao određene manjkavosti.
Zakon je dobro, kao što je rekao ministar, donesen tada kada je donesen, jer je otvorio mogućnost za ovakve privredne delatnosti, ali mislim da je vreme pokazalo, i pokazale su i činjenice na kraju, da zakon treba na odgovarajući način promeniti i da ga treba prilagoditi. Ono što je vrlo bitno, svaka pogodnost, pogotovo vrlo široka pogodnost koju pružaju slobodne zone, ostavlja mogućnost da bude zloupotrebljena. To je opšta činjenica ne samo u ovoj državi, u svim delatnostima je tako.
Novi predlog zakona o zonama ima za cilj da upravo te zloupotrebe spreči i da samo ostavi otvorene mogućnosti za razvoj privrede u ovim zonama.
Da pođem od te činjenice, mi smo imali jedan zakon, a to je bio zakon na saveznom nivou, zakon o slobodnim zonama; kada je prestala da funkcioniše SRJ, to je, gotovo kao lex specialis, prebačeno na nivo Srbije, taj zakon je automatski samo spušten ili prebačen na nivo Republike. Zato postoji potreba da se u zakonodavstvu formira u državi Srbiji novi zakon o slobodnim zonama.
Rekao sam malopre da su primećene pojave zloupotreba onoga što zakon dozvoljava kao pogodnosti, što je bio drugi razlog za izradu ovog zakona i postoji čitav jedan set raznoraznih razloga u smislu pogodnosti koje ovaj novi zakon i neki dalji zakoni koji će biti vezani za ovu oblast definišu ili treba da definišu.
Takođe, istini za volju, u izradi ovog zakona napravljen je jedan odgovarajući trijumvirat predlagača, odnosno ljudi koji su zakon radili. U izradi zakona je učestvovalo Ministarstvo finansija sa odgovarajućim svojim službama, odnosno resorima; zatim su u tome učestvovali predstavnici udruženja slobodnih zona u okviru Privredne komore, kao i poslanici ovog doma, poslanici poslaničke grupe G17 plus.
Dakle, nedovoljno je, moram da kažem još jedanput, uzeta u obzir mogućnost koju pruža poslovanje u okviru slobodnih zona. O tome je govorio u uvodnom delu i sam ministar. Samu mogućnost, daću vam par činjenica, koja postoji u zonama koriste drugi mnogo pre nas i jednostavno ne treba izmisliti toplu vodu, nego koristiti upravo tuđa iskustva kada je u pitanju ekonomija. Ta tuđa iskustva su najjeftinija i treba da ih koristimo.
U svetu postoje slobodne zone u velikom broju država i veliki broj država, dozvolio bih taj izraz, pametno koristi mogućnost rada u slobodnim zonama. Slobodne zone imamo u SAD, preko 150 direktno formiranih slobodnih zona radi u okviru SAD, sa ogromnim obrtom kapitala. Radi se o zonama gde se proizvodi, što je osnovni cilj, a to je rekao i gospodin ministar Dinkić. Cilj zona je proizvodnja, tu smo se svi složili, čak i deo pozicije i opozicije u ovoj skupštini, kada govorimo o ovom zakonu, cilj je upravo proizvodnja.
Osim SAD, imamo slobodne zone u velikom broju u državama srednje Amerike, koje vrlo dobro funkcionišu, zatim imamo u Evropi nekoliko država u kojima postoji veliki broj slobodnih zona, gde je to zakonski jako dobro regulisano. Slobodne zone su postojale, i danas na određeni način funkcionišu u okviru Mađarske, sto slobodnih zona je u Mađarskoj funkcionisalo. Slobodne zone postoje u Turskoj, u velikom broju, i to vrlo uspešno funkcionišu i ovo je jedan čitav, da kažem, deo biznisa, odnosno ekonomije u okviru Srednjeg i Dalekog istoka.
U Kini se funkcionisanje slobodnih zona i ekonomija u okviru slobodnih zona podigla na jedan nivo posebne biznis filozofije. U Kini se slobodne zone koriste maksimalno i u slobodnim zonama u Kini funkcioniše jako veliki broj firmi i veliki broj ljudi radi u slobodnim zonama i stiče prihod.
To su, znači, podaci koji nam govore da i te kako imamo razloga da ovim novim zakonom navedemo ljude da investiraju u slobodne zone, da stvorimo pre tog njihovog investiranja okruženje, dakle, zakonski dakle da država da odgovarajuće podsticaje, koje je već dala i očekujemo da će i dalje dati, jer zakonom to praktično dozvoljavamo. Naravno, ovim predlogom zakona podižemo nivo odgovornosti koji treba da imaju osnivači, društva za upravljanje zonom, ali i oni koji rade u zoni, a ta odgovornost će biti praktično kontrolisana od strane Ministarstva za finansije i od novoformirane uprave za slobodne zone.
Kada govorimo o svetskim trendovima, imam podatak koji verovatno mali broj ljudi zna, a mislim da će zaista intrigrirati i investitore i privrednike, vrlo zanimljiv podatak: od celokupnog izvoza koji je ostvaren u svetu u 2002. godini skoro 30% izvoza u svetu je urađeno preko slobodnih zona. Kada to pretvorite u milijarde dolara, to su zaista frapantni podaci.
Svet, u to sam siguran i to sam uvek tvrdio, nije, barem nije mnogo, pametniji od nas. Ako je u svetu trend da se skoro 30% celokupnog izvoza u svetu obavlja preko zona, zašto mi to ne bismo uradili, zašto ne bismo napravili odgovarajući zakonski okvir da to stimulišemo, da to istovremeno i kontrolišemo, ali da tako nešto postižemo.
U Srbiji, nažalost, u 2002. godini izvoz u zonama je bio svega 4%. Znači, stari zakon očigledno nije pružio mogućnost da se zone dovoljno razviju i da se zone iskoriste. Treba govoriti jasnim jezikom, treba iskoristiti, zašto da ne, te mogućnosti da povećamo i produktivnost i proizvodnju i zapošljavanje u ovoj državi.
Istovremeno, opet da budemo iskreni, možda nam se to ne dopadne, ali očigledno da formiranje zona i promocija rada u slobodnim zonama i iskorišćenje slobodnih zona, u smislu novih investicija, izvoza, u ranijim vladama nije na pravi način razmotreno. Moram tako da kažem, da ne budem pogrešno shvaćen, ali srećom po ovu državu i ovu ekonomiju, ova vlada je shvatila mogućnost da slobodne zone budu iskorišćene na ovaj način.
To je sigurno i jedan od razloga što se ide na formiranje uprave za slobodne zone, koja treba i da kontroliše rad u slobodnim zonama, ali da pre svega motiviše razvoj slobodnih zona, da pomaže otvaranju slobodnih zona i da zajedno sa drugim institucijama ove države ovu delatnost koja otvara velike mogućnosti dalje razvija.
Često smo kritikovani, onaj deo koji podržava vlast u ovom parlamentu, koji vlada, da je deo zakonodavstva upravljen previše prema zahtevima Evropske unije i da ceo naš životni tok, pre svega se misli tu na finansije, okrećemo prema EU i ulasku u EU.
Evo imam priliku da kažem da to možda i nije tako. Slobodne zone i rad slobodnih zona je posebno interesantan za zemlje Evrope dok još nisu u okviru EU.
To je mogućnost, dakle kroz razvoj slobodnih zona i ovaj novi zakon, da slobodne zone iskoristimo na najbolji mogući način, da pogodnosti koje imaju oni koji proizvode u slobodnim zonama iskoriste upravo u tom periodu dok ne budemo ušli u EU.
Naravno, postoji mogućnost da se i kasnije zone koriste, da tu ne bude zabune, ali upravo je ovde jedna vrlo napredna, moderna i vrlo praktična ideja Ministarstva finansija – da se podsticaj rada slobodnih zona upravo usmeri na ovaj period pre ulaska Srbije u EU.
Da ne bih previše ponavljao ono što je izneo u obrazloženju zakona predlagač gospodin Dinkić, ponoviću to još jedanput, mislim da je bitno iz svih ovih razloga koje sam rekao, ali bih i par stvari dodao – zakon, ovakav kakav je sada pred poslanicima, mnogo preciznije definiše neke stvari i to je falilo definitivno u tom starom lex specialis zakonu. On je dobrodošao bio u to vreme, ali nije na pravi način neke stvari, tehničke stvari, na kraju krajeva, rešavao.
Ovde u novom zakonu imamo vrlo precizne odredbe vezane za uslove za podnošenje zahteva, takođe kako treba ti zahtevi da izgledaju, prosto jedan portfolio kad neko hoće da otvori zonu, odnosno da formira zonu, da se stvori društvo za upravljanje zonom, kako to treba da uradi da bi on radio kako treba i na kraju krajeva država od toga ne bi imala štete.
Naravno, sve ono od čega država ima štete ne može biti predmet razmatranja nijednog ozbiljnog zakona i to ne može podržavati nijedna ozbiljna vlada, a to ne podržava ni ova vlada, ni ovo Ministarstvo finansija.
U kojoj meri je bitno doneti ovakav zakon i u kojoj meri Vlada vidi, a i ovaj parlament, zaista se nadam, važnost ovog zakona, evo ja ću pročitati i član 7. u kome se definiše šta je sve to potrebno i šta Vlada vidi kao potrebu i uslov za formiranje slobodne zone – određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se može oceniti da će se postići pozitivan efekat u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pružanja usluga, zapošljavanja, transfera savremenih tehnologija, privrednog restrukturiranja i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike u ovoj državi.
Znači, ovim zakonom vrlo egzaktno Vlada pokazuje da vidi zone kao mesto na kome će se razvijati pre svega područja koja, kao što je rekao i ministar finansija, prosto iziskuju potrebu za povećanim ekonomskim razvojem, a slobodne zone to omogućavaju.
Malopre sam rekao, formira se i uprava za slobodne zone. To nije agencija, da budemo potpuno jasni, pošto je ipak velika razlika. Postojanje, odnosno formiranje uprave za slobodne zone je jednostavno praktična nužnost. Malopre sam rekao zašto – treba izvršiti promociju, treba pomagati ljudima ako je u pitanju važna stvar, a jeste u pitanju važna stvar, formiranje slobodnih zona, za razvoj ekonomije Srbije. To treba podsticati, kontrolisati i, da ponovim dakle još jednom, pomagati.
Do sada je bilo govora o tome, i neka vrsta kritike, zašto je desetak zona zatvoreno. Stari zakon im je malo pomogao, uslovno rečeno, da budu zatvorene, nije bio dovoljno precizan i ostavio je rupe, da kažem tako prosto, za određene zloupotrebe. Možda bi bilo, i to možda ću staviti pod znak navoda jer sam siguran da bi bilo dobro da je do sada starim zakonom bila predviđena uprava za slobodne zone, koja je mogla upravo tim dosadašnjim zonama koje su funkcionisale, ali koje su nažalost prestale sa radom odlukom Vlade, da pomaže, da ih prati, kontroliše i da na vreme interveniše određenim mehanizmima da se ne dešavaju propusti koji se dešavaju zbog čega su te zone nažalost prestale sa radom.
To je jedan od bitnih razloga što se formira nova uprava koja treba da taj posao radi i vrši podeljene kontrole. Privredno društvo za upravljanje zonom je dužno u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine da dostavi upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju zona. Sada tačno znamo ovim predlogom zakona ko je taj ko je dužan da prati kako funkcioniše ova oblast, firme, slobodne zone. Ministarstvo će podnositi Vladi jednom godišnje izveštaj o poslovanju u svim zonama u Srbiji sa odgovarajućim predlogom mera.
Smatramo, i Vlada je tu koncepciju napravila, da treba podsticati to što se radi u slobodnim zonama, ali i davati određene sugestije, preporuke, koje će možda biti rigoroznije, ali sam ubeđen da će te preporuke biti podsticajne. Korisnici zona su dužni da na zahtev uprave za slobodne zone dostavljaju podatke o svom poslovanju. Postojanjem uprave nećemo imati mogućnost neke vrste zloupotrebe, odnosno neispunjavanja onih kriterijuma i onih uslova zbog čega ljudi treba da rade u slobodnim zonama i zbog čega treba formirati slobodne zone.
Neke stvari sam rekao ja, a neke i ministar finansija, mislim da su nas čuli oni koji treba da nas čuju. Kad bude zakon izglasan imaće priliku da pročitaju taj zakon i da se prema njemu prilagode i da im on bude motivacija za formiranje zona i poslovanje u okviru zona.
Poslovanje u zonama, ono što je najbitnije za celu priču, izvoz robe i usluga iz zona i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni, ne podležu nikakvim kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne politike; jasno se pokazuje šta i koliko Vlada želi otvoreno da uđe u ovu priču sa zonama, da korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije, radi stavljanja u postupak aktivnog i pasivnog oplemenjivanja. Ovo je bitno da se zna. Uprava za zone će takve stvari podsticati i o tome govoriti.
Ne moraju samo da budu vezane za svoju teritoriju, šire uticaj i na druge privredne subjekte u ovoj državi i moguća je saradnja između zona, sa drugim firmama koje su van zone, i to na odgovarajući način, da svi imaju korist, a to je ideja – da što više firmi, što više ljudi, što više zaposlenih ima koristi od postojanja zone.
Ono što je u ovom momentu izmenom Zakona o PDV-u, trenutno važećem, to je samo prvi od niza narednih mehanizama oslobađanja kada su u pitanju poreska oslobođenja, jeste oslobođenje plaćanja PDV-a na robu koja se uvozi, odnosno izvozi iz zona. U ovom trenutku to je 18%. Imamo jednu od nižih stopa u Evropi, ali ipak, to znaju biznismeni i ljudi koji se bave proizvodnjom, kada vas država oslobodi plaćanja PDV-a 18%, praktično je dala mogućnost duple stope profita. U normalnim firmama firma zarađuje, ima stopu profita od reda 20% ako je dobra.
Sa ovim oslobađanjem duplo povećamo mogućnost, i te kako se otvara prostor da ljudi budu zainteresovani, da rade i da zarađuju, samim tim da upošljavaju ljude i da u Srbiji što više ljudi radi. Zašto bi to bilo samo u državama srednje Amerike, u SAD, u dalekoj srednjoj Aziji i Dalekom istoku; hajde da mi to iskoristimo i da ovo vreme u kome ćemo ovaj zakon primenjivati bude iskorišćeno na najbolji mogući način.
Intencija ovog zakona, i time bih završio, data je u članu 26, tu ćemo imati mogućnost za određene pozitivne aktivnosti vezane za poreska oslobađanja. Kaže se da korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana. Postoji mogućnost da se osnovni zakoni iz seta tih fiskalnih zakona izmene u nekom narednom periodu i da korisnici zona, kao i u drugim državama, imaju i ovaj vid oslobađanja.
Vrlo liberalan, ali vrlo podsticajan odnos Ministarstva finansija i ove vlade je primetan u izradi ovog zakona i Vlada i Ministarstvo finansija su prihvatili mogućnost da slobodne zone budu još jedan od direktnih motora razvoja ekonomije u ovoj državi. Evo prilike da kroz zakonsko rešenje to realizujemo i da idemo dalje u razvoju ekonomije u nekom narednom periodu. Hvala.

Pomenuta je stranka, ali pravi je razlog ono što nismo možda u dobroj meri razumeli, sam princip funkcionisanja, dakle izbegavanje bilo kakvih monopola, i o tome je bilo reči. Mislim da se upravo i vidi sve to iz Predloga zakona, malo smo dobili kritike na kraju u jednom delu ove rasprave, pa i pre rasprave, kada su u pitanju neke delatnosti, zašto je Ministarstvo bilo strogo prema nekim zonama i zašto je sada tu velika rigoroznost prema onim zonama koje nisu ispunjavale njihovu misiju,  a to je proizvodnja i izvoz.
Znači, da bi bili potpuno konzistentni u svom nekom stavu, upravo ovaj zakon ima nameru da se pooštre kriterijumi, ali u smislu povećanja odgovornosti i pravljenja ovog zakonskog okvira, obaveznosti i discipline, kada je u pitanju formiranje zona, upravljanje zonama, ali i rad u zonama, ta tri segmenta; jer, zone će biti pravljene, odnosno biće kontrolisane upravo na taj način i kroz ovaj zakon i kroz formiranje uprave i jednostavno, kroz način rada Ministarstva finansija kada je u pitanju ova oblast.
Inače, o tome da se želi zaista jedan zahvat kada je u pitanju kontrola rada i davanje saglasnosti na funkcionisanje zone, imamo u članu 14. gde se kaže – ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog (on samo formalno daje saglasnost) komisije koja je obrazovana od predstavnika nadležnih organa.
U tu komisiju će ući (sticajem okolnosti, učestvovao sam u izradi ovog zakona) upravo stručnjaci iz oblasti finansija, ekonomije, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, ali i lokalnih samouprava, jer je vrlo bitno, a to je malopre pomenuto u jednom neodgovarajućem kontekstu, u kojoj meri će lokalne samouprave shvatiti potrebu formiranja slobodnih zona i u kojoj meri slobodne zone upravo u nerazvijenim područjima mogu da doprinesu povećanom razvoju privrede.
Naravno, očekujemo sa druge strane, jer tako je i zakonom predviđeno, da lokalne samouprave koje žele da na svojim teritorijama formiraju slobodne zone da bi razvile privredu i ekonomiju u njima daju odgovarajuće beneficije i povlastice i osnivačima zona i da na pravi način reaguju davanjem povlastica; razumevanjem u kojoj meri je potrebno određeno formiranje zone lokalne samouprave se na neki način legitimišu kao zainteresovane. Onda nemam zaista ništa protiv, i to nema nikakve veze sa tim, verujte mi, nema veze ko je u kojoj opštini, nego koja opština shvata da treba da oslobodi zonu određenih prinadležnosti.
Sticajem okolnosti, ponavljam još jednom, i gospodin Dinkić je to malopre rekao, pirotska opština je shvatila to još pre više godina i dala je ogromne povlastice zoni i svima onima koji rade i formiraju preduzeća, od oslobađanja odgovarajućih taksi prilikom rada, gradnje u zoni, do davanja, odnosno ustupanja zemljišta na korišćenje. Ne bih imao ništa protiv kada bi bile takve opštine, bilo ko da je na vlasti u njima, kada bi podsticale razvoj formiranja slobodnih zona i davale privilegiju tim oblastima za formiranje zona.