Zahvaljujem. Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice se nalazi set zakona koji praktično predstavljaju nastavak onoga što je ova skupština uradila donošenjem, tj. izglasavanjem novog budžeta za 2005. godinu i G17 plus će podržati i glasati za ove zakone, i to iz dva razloga.

Prvi razlog zbog koga ćemo podržati ove zakonske predloge je u tome što je Vlada Srbije predložila progresivna i vrlo napredna zakonska rešenja koja prate ovu oblast, a drugi razlog je u tome što se u tim zakonskim predlozima nalaze neka rešenja koja su deo predizbornih obećanja G17 plus, koja imaju isključivu svrhu – napredak i razvoj Srbije.

Predlog izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o porezu na imovinu predstavljaju, zajedno sa još nekim zakonima, osnovu razvojnog koncepta budžeta i generalno ekonomske politike ove vlade.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na ova dva pomenuta zakonska predloga. Oni su, dajem sebi slobodu, možda najvažniji predlozi zakona koji će na intenzivan način uticati direktno na ekonomske tokove i na razvoj ekonomije, a iza toga i na podizanje standarda građana u Srbiji.

Dakle, radi se o naprednim predlozima i to će se videti iz onoga što ću sada reći, a videlo se već iz onoga što su moje kolege do sada iznele. Poslodavci su jedna od glavnih tema ovog zakona i oni će imati direktno oslobađanje obaveze plaćanja poreza na zarade u iznosu od 14 posto. Radi se o značajnom oslobađanju, koje u poslovanju jedne firme često predstavlja stopu koja, u stvari, definiše profit firme, tako da ne možemo smatrati da se radi o bilo kakvoj kozmetičkoj izmeni ili nečemu što je samo propaganda.

Ovo oslobađanje će imati poslodavci za sve zaposlene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, i to za onaj prirast radnika, dakle isključivo se stimuliše zapošljavanje novih radnika. Time će se suzbiti siva ekonomija. Poslodavci će imati i te kakvog interesa da uvode određenu disciplinu u ovu oblast i da zapošljavaju nove radnike, čime ćemo imati manji transfer iz budžeta prema tim organizacijama.

To znači da će budžet biti oslobođen za ona sredstva koja će moći da se usmeravaju ka socijali, ka zdravstvu, policiji i drugim institucijama, koje čine jednu od osnovnih struktura države i u kojima je zaposlen veliki broj građana Srbije.

Takođe imamo i smanjenje poreza, odnosno jednu realnu politiku oporezivanja, tj. poreza na zarade radnika koji se upućuju na rad u inostranstvo. Mislimo da je ovde bilo jedno zaista nepravedno zakonsko rešenje i sada imamo izjednačavanje koje, osim ispunjavanja određene vrste poreske, fiskalne pravde, takođe će biti i podsticaj obezbeđenja veće konkurentnosti naših preduzeća na stranom tržištu.

Poljoprivrednici, o kojima ova vlada i te kako brine i u onom prethodnom predlogu budžeta, a i u ovom za 2005. godinu, oslobađaju se ovim zakonskim rešenjem od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, znači na onaj deo koji je katastarski prihod, na period od dve godine, znači za 2004. i 2005. godinu, uz istovremeno poresko oslobađanje premija, subvencija, regresa iz budžeta, kao i pomenute PDV nadoknade, dakle radi se o jednom fer pristupu države koja pravi kumulativni podsticaj. Znači, osim subvencije, kao direktnog podsticaja, imamo ovako jedan indirektni podsticaj razvoja poljoprivrede.

Snižava se poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike. To je novo zakonsko rešenje koje do sada nije bilo prisutno u našoj poreskoj praksi i ide se sa 14 na 10%, pa čime država pokazuje da ima jednak odnos i prema preduzetnicima i prema pravnim licima. Firme će direktno, a znam iz kontakta sa ljudima koji su preduzetnici, imati podsticajnu meru i fer odnos, osećaj da država na jednak način brine o svima koji se bave ekonomijom, odnosno koji daju svoj doprinos u ovoj sferi.

Proširuje se i dosadašnje poresko oslobađanje prihoda ostvarenih u vidu kamate ili kapitalnih dobitaka na osnovu obveznice javnog zajma i stare devizne štednje. Opet se radi o ispunjenju jedne vrste pravde. Država ovim rešenjem se odnosi prema građanima koji su bili i koji jesu vlasnici ovakvih hartija od vrednosti, odnosno stare devizne štednje koji, praktično, iako su bili vlasnici određenih sredstava, na ovaj ili na onaj način, bili su otuđeni od ovih sredstava i prinadležnosti, a ipak su bili obavezni da državi izmiruju određene obaveze.

Naravno, dodatna stvar je i poreski podsticaj za razvoj hartija od vrednosti, a što je civilizacijska tekovina u kojoj mi, nažalost, poprilično zaostajemo. Iz osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana izuzimaju se dividende i udeli dobiti radi izbegavanja visokog oporezivanja ovih prihoda. Ovo je jedan problem na koji su naši građani i te kako ukazivali, iako je naše tržište hartija od vrednosti još uvek nerazvijeno, ali ide se vrlo intenzivno ka razvijanju ovog tržišta. Veoma je bitno da država obezbedi pravedan mehanizam kojim će regulisati ovakvo jedno poresko opterećenje.

Takođe, imamo napredan pristup, to je proširenje neoporezovanog dela, a to je stimulativna mera, povećanjem normativnih troškova, što se odnosi na preduzetnike, ali i na građane. Do sada preduzetnici su imali nižu osnovu tog neoporezivog dela, odnosno manji deo tih normiranih troškova. Država će im omogućiti da taj udeo bude mnogo veći i time će ostaviti jedan deo sredstava koji će moći da reinvestiraju u razvoj te svoje delatnosti. Kao i ono što je pomenuo gospodin ministar, kod ljudi koji su vlasnici nekretnina koje koriste radi iznajmljivanja u turističke svrhe imamo značajan pomak, za 50% se umanjuje osnovica za oporezivanje.

U delu zakona koji reguliše porez na imovinu postoji više naprednih rešenja, a jedno od tih je da je po principu socijalne pravde, oni koji imaju više i treba da daju više, pa evo imovina veća od 400.000 evra, nešto što se može smatrati bogatstvom određenog pojedinca ili pravnog lica, po većoj stopi će se oporezivati nego do sada. Oni koji imaju manje, plaćaće manje i mislim da se time postiže socijalna pravda, a koju će podržati G17 plus. Uvećanje za one koji imaju preko 400.000 evra biće za 50% nego što je u dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Pomenuo bih još jednu stvar, a to je ukidanje, u okviru ovog predloga zakona, poreza i prava svojine nad akcijama izdatim na ime i na udelima društva sa ograničenim odgovornostima, a pre svega kada se tiče akcija. Ovo je nešto što su građani poprilično kritikovali, zbog nerazvijenosti uopšte našeg tržišta i nemogućnosti poslovanja sa hartijama od vrednosti, a i načina kako su firme poslovale. Dakle, bili su vlasnici nečega što im nije donosilo nikakvu dobit, nikakvu dividendu, a morali su, jer zbog toga su vlasnici akcija, da plaćaju određeni porez države.

Ovim se uspostavlja ta određena pravda, jer građani na samo vlasništvo akcija u ovom slučaju neće plaćati nikakav porez, a čime će biti dat podsticaj da se tržište hartija od vrednosti i odnos građana prema poslovanju, i vlasništvo nad ovim oblikom hartija od vrednosti, sve više povećava. Zahvaljujem.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, naravno, u potpunosti delim mišljenje svojih kolega da je predlog budžeta jedan od najvažnijih akata kojima se reguliše kako život i funkcionisanje države, tako i pozicija svakog građanina u jednoj državi. Naravno, to se odnosi i na Srbiju.
G17 plus će glasati za predlog budžeta, ne samo iz razloga što se radi o jednom od najodgovornijih akata koje donosi Skupština svake godine, ne samo zato što je to predlog ove vlade, ne samo zato što je to predlog koji je u pisanom obliku došao od strane ministra finansija gospodina Mlađana Dinkića, već zato što se radi o jednom kompleksno dobrom predlogu, i to iz više aspekata.
Pred nama je jedan, pre svega, odgovoran predlog budžeta, i to zato što ministar finansija Mlađan Dinkić očigledno predvodi jednu vrednu ekipu, koja je, u saradnji sa svim ostalim ministarstvima ove vlade, prvi put u novembru mesecu ove godine napravila predlog budžeta za narednu godinu. Oni koji prate zakonodavne aktivnosti, aktivnosti Skupštine Srbije u prethodnom periodu, znaju da je ovo bila obaveza i prethodne Vlade, koju prethodna Vlada nikada nije ostvarila. Predlog budžeta imamo sada potpuno na vreme.
Predlog ovog budžeta, koji je mesec i po dana pred novu 2005. godinu, omogućiće svim budžetskim korisnicima, a pre svega lokalnim samoupravama, da na vreme naprave svoje lokalne budžete, pravovremeno, kvalitetno i prema svojim procenama i potrebama građana koji žive u tim opštinama. Dakle, imamo jedan odgovoran predlog i na vreme, od jedne vredne i stručne ekipe.
Takođe, smatramo da je odgovoran predlog, jer se ovim budžetom preuzima obaveza regulisanja javnog duga, i to u jednom značajnom iznosu u odnosu na sve prethodne godine, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Stoga nije zgore da se podsetimo da će penzioneri dobiti dvanaest i po penzija i to u redovnim isplatama. Osim redovnih isplata - dvanaest mesečnih rata, imaće i jednu polovinu isplaćene penzije iz tzv. velikog duga.
Ukoliko se realizuje sporazum sa MMF, javni dug će pasti ispod 50% bruto društvenog proizvoda. Oni koji se bave makroekonomskom politikom znaju koliko je ovaj podatak značajan za jednu državu, za njenu ekonomsku stabilnost, čime će se izbeći tzv. državni bankrot, koji je, da vas podsetim, pretio Srbiji 2000. godine.
Predlog budžeta je jedan odgovoran koncept, jer je koncept punjenja budžeta napravljen tako da je prihodna strana projektovana sa svega 14% uvećanja, odnosno projektovana inflacija plus rast bruto društvenog proizvoda od 4,5% za 2005. godinu. Uvođenjem PDV u naš poreski sistem, zbog proširenja poreske osnovice, realno je da se očekuje veći priliv u budžet u 2005. godini, što predlogom prihodne strane, sasvim odgovorno, nije stavljeno, jer je teško proceniti iznos i realnost ovakve vrste priliva, ali će ovaj veoma izvesni priliv omogućiti da predloženi budžet bude još stabilniji u 2005. godini.
G17 plus će glasati za ovaj predlog budžeta, jer je pred nama jedan hrabar koncept. Srbiji je potrebno, osim odgovorne vlasti, da u Vladi postoje i hrabri ljudi, sa hrabrim ministrima koji su spremni da vuku smele poteze, jer jedino tako možemo obezbediti održivi razvoj društva i države i ubrzati procese pridruživanja Evropskoj uniji.
Takođe, ovim budžetom je predviđeno smanjenje javne potrošnje, u principu, jedan nepopularan potez. Uvođenjem opšte discipline i štednje u ovom sektoru jedino možemo osigurati napredovanje društva.
Ovo je neminovno, jer jedino tako se mogu obezbediti sredstva za razvojne programe, a da se pri tom smanji opterećenje građana i privrede, odnosno da se neki porezi smanje ili ukinu.
Predviđeno je i smanjenje, u apsolutnom iznosu, subvencija društvenim preduzećima, što je ministar ovde jasno izneo, ali isključivo kao stimulativnu meru za podsticanje privatizacije. To će se na kraju odraziti tako što će preduzeća koja imaju realne probleme u privatizaciji, a ne zbog neodgovornog odnosa rukovodstva, odnosno poslovodstva, imati realno povećanje iz ovog dela koji se odnosi na subvencije, odnosno dobijaće više nego što su dobijali u prošloj godini.
G17 plus će glasati za ovaj predlog budžeta, jer imamo jedan realno kvalitetan i razvojni budžet. Poljoprivredi nisu smanjena sredstva u okviru budžeta, ukinuće se porez na katastarski prihod. Ono što smo obećali prošloj godini, to se i ostvaruje. Sva ona sredstva koja su došla na osnovu subvencija, regresa, kredita, neće ulaziti u poresku osnovicu za oporezivanje prihoda poljoprivrednih proizvođača. Znači, priča o tome da će se registracijom poljoprivrednih proizvođača naneti nekome šteta ili opterećenje, apsolutno ne stoji.
Subvencije, premije i regresi takođe su ostali, čak su negde i uvećani. Primetna inventivnost i osećaj Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva finansija da se uvedu neke nove subvencije, recimo za povrće, što će se pozitivno odraziti i interesantno je za poljoprivredne proizvođače na jugu i jugoistoku Srbije.
Naravno, ostao je u potpunosti i Fond za razvoj, ostali su svi oni programi za podsticaj zapošljavanja. Prvi put ćemo imati ono što je odavno pričano i predviđeno, da se ukida porez na zarade od 14% za sve novozaposlene sa biroa, koji se zapošljavaju u privredi. Jedan interesantan socijalno-zaštitni koncept - za sve starije od 50 godina, koji su na birou, a koji se ponovo zapošljavaju u privredi, poslodavci će biti u potpunosti oslobođeni i poreza na zarade, i obaveze davanja doprinosa. Uz kombinaciju uvođenja kredita za nezaposlene, imamo, osim razvojnog, jedan socijalni koncept u ovom predlogu budžeta.
Još samo jedan trenutak, da vas podsetim da će lokalne samouprave, iako je promenjen koncept finansiranja od strane države, imati povećanje za 30%, odnosno sa 30% na 40% učešća u porezu na prihod građana i plus transfer koji će dobijati od strane države.
G17 plus je u razgovoru sa ministrom finansija predložio da ministar finansija, iako ima odgovornost da na vreme donese predlog budžeta, napravi jedan sastanak sa predstavnicima lokalne samouprave i da se na tom sastanku u jednom dijalogu sa ministrom finansija donese pravi koncept novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
I na naše zadovoljstvo, ali i na zadovoljstvo, pre svega, lokalnih samouprava, ministar finansija je prihvatio, napraviće jedan sastanak u narednih 15 dana.
Imamo informaciju da će mnogi, da će i oni poslanici koji nisu u poziciji, nego u opoziciji, podržati lično ovaj budžet, jer smatraju da je zaista dobar, da je najbolji, u jednom prethodnom i to dužem prethodnom periodu. Možda neće glasati za ovaj budžet, ali ih pozivam da svi glasaju, jer oni koji ne glasaju, očigledno, ne razumeju ovaj koncept budžeta ili jednostavno iz striktno političkih razloga neće podržati ovo što je preduzeto.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući i predsedništvo, G17 plus će, kao što je rečeno od strane prethodnih govornika iz naše grupe, podržati Predlog zakona o rebalansu budžeta i za to imamo dobre argumente, koji proizilaze iz samog Predloga zakona i onoga što je ministar rekao u uvodnom izlaganju.
Realizacija budžeta u prethodnom periodu u zadnjih devet meseci je bila na dosta visokom nivou i Predlog rebalansa budžeta će se odnositi samo na zadnji kvartal, na zadnja tri meseca ove godine.
Rebalans praktično nije narušio razvojni koncept koji je imao u svom početku, tako je najavljen, tako je i formiran, ali takođe, onako kako je dat, ovaj rebalans budžeta štiti, odnosno zadržava sve one obaveze države prema onim kategorijama građana, odnosno društva, koje država ekonomski štiti i što država nužno mora da čini, a to su penzioneri, socijalno ugrožena lica i nezaposleni. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih će G17 plus podržati ovaj rebalans budžeta, a i sve ono što je dato u Predlogu je suština zbog koje ćemo glasati.
Rebalans budžeta smanjuje budžetski deficit sa 45,3 milijarde dinara na 32,7 milijardi, što će praktično dati budžetski deficit koji je manji u odnosu na onaj koji je bio u 2003. godini.
Ono što je bitno, to je da se smanjenje deficita neće realizovati povećanjem poreza, odnosno neće se smanjiti budžetski deficit novim nametima na poreske obveznike, već će se ići na smanjenje javne potrošnje.
Ali i ako se smanjuje izdvajanje za vojsku kao jednog od najvećih korisnika, vojska će u narednom periodu imati povećanje plate od 8,5%. Ovim rebalansom je predviđeno povećavanje nekih stavki u budžetu za one kategorije stanovništva koje država ekonomski štiti, i to za 3,1 milijardu dinara za Fond PIO, što je veoma značajno za naše građane - 3,3 milijarde dinara povećanja Fonda za zemljoradničke penzije, koje i te kako kasne; kašnjenje se nije desilo u periodu kako je ova vlada u Srbiji, već u ranijim periodima; i dve milijarde dinara povećanja naknade za nezaposlene u Srbiji.
Takođe, osim toga što se smanjuje javna potrošnja ovim predlogom rebalansa budžeta, imaćemo povećanje onih prenesenih sredstava koje Vlada, odnosno država iz budžeta prebacuje lokalnim samoupravama, odnosno opštinama i gradovima, i to u iznosu od 375 miliona dinara.
Jedan od važnijih razlog zbog čega je došlo do ovog predloga rebalansa budžeta je i servisiranje spoljnog duga, za koji, kada je budžet usvajan, nije moglo da bude predviđeno da li će i u kom iznosu biti. Radi se o servisiranju duga koji je često spominjan u iznosu od 6,9 milijardi dolara, a za ovu godinu će rebalansom ovog budžeta biti određena sredstva u iznosu od 2,4 milijarde dinara. Ukoliko ne budemo prihvatili rebalans budžeta, ukoliko budemo odbili ovu stavku, praktično ćemo po onoj narodnoj - ako ne platite na mostu, platićete na ćupriji - izgubiti 1,7 milijardi dolara onoga što je predviđeno kao otpis po Londonskom sporazumu.
To je da napravimo komparaciju, odnosno onih 6,9 milijardi ukupnog spoljnog duga koji imamo, oko 25%. Naravno da i tim što bismo ovu stavku uveli, ušteda i korist koje će država imati usvajanjem ovog predloga zakona u Skupštini Srbije, i te kako je evidentna, ne samo na ovaj rok koji nas očekuje u naredna tri meseca, nego mnogo dugoročniji.
Bilo je govora o tome kako je i povećanje bruto društvenog proizvoda, koje nije tako malo u ovoj godini, oko 8%, kao industrijska proizvodnja koja se kreće u relacijama između 6 i 7%, rezultat angažovanja prethodne Vlade u periodu dok je sprovedena privatizacija u Srbiji.
Moram da napravim malu komparaciju, odnosno malu zamenu teza. Sigurno da je privatizacija uticala na povećanje bruto društvenog proizvoda i povećanje industrijske proizvodnje.
Ali, s obzirom na to koliko imamo prigovora samo na Odboru za privatizaciju, o tome koliko je loših privatizacija urađeno, privatizacija u kojima je bilo kriminalnih radnji ili u kojima nisu ispoštovane obaveze onih koji su se pojavili kao kupci, možemo da pretpostavimo da je drugačije ova privatizacija sprovedena.
Koliko bi onda bilo sredstava i koliko bi onda u tom slučaju bio rast društvenog dohotka i povećanje industrijske proizvodnje? Možemo stvar da gledamo iz jednog ili iz drugog ugla, sve zavisi od toga kakav nam je interes. Da je privatizacija bila bolja imali bismo mnogo bolje rezultate sada.
Što se tiče restrukturiranja preduzeća, naravno da i tu možemo da govorimo sa različitih aspekata onih koji su do sada učestvovali do kraja 2003. godine u ovom poslu. Naravno da će to proglasiti za jednu dobru aktivnost, za jedan dobar posao Vlade. Ali ako gledamo sada iz ovog aspekta, koliko tu ima problema i koliko je nerealizovanih poslova u restruktuiranju preduzeća, a koliko je urađeno, naravno da onda stvar izgleda malo drugačije.
Dolazim iz Pirota, iz grada i opštine u kojoj je nekada bio jak industrijski centar, u kome je bilo mnogo velikih ili najvećih preduzeća, proizvodnih firmi, u kome ništa od restruktuiranja nije urađeno, ništa od privatizacije nije urađeno do kraja 2003. godine.
Kratko o jednoj temi koja je spominjana, interpretirana na različite načine, do potenciranja da će sada ovim rebalansom biti smanjenja nekih subvencija, do toga da praktično neće više biti subvencija. Stvari stoje malo drugačije u delu poljoprivrede. Smanjiće se ovim rebalansom budžeta subvencije za jednu milijardu i 200 miliona dinara, ali će ostati 11 milijardi dinara. Od toga je do sada u ovoj stavci realizovano 7 milijardi dinara. Toliko je Vlada usmerila na subvencije u poljoprivredi.
Tih 11 milijardi dinara će biti mnogostruko veće nego što je Vlada u prethodnom mandatu do 2003. godine izdvojila za subvencije u poljoprivredi. Da dodamo samo još onih 2,9 milijardi dinara, koje je Vlada iz budžeta izdvojila za otkup pšenice ovogodišnjeg roda.
Posledice usvajanja u ovom domu ovakvog rebalansa budžeta su ne samo za period 2004. godine, već i nadalje. Očekujem da će poslanici shvatiti važnost usvajanja ovakvog jednog akta i da će glasati za, kao što će uraditi G17 plus. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, imamo pred nama definitivno napredan Predlog zakona, pozitivan zakon koji će direktno uticati na razvoj investicija i privrede, generalno i ekonomije. Dakle, pomalo je začuđujuće da čak i iz političkih razloga imamo nipodaštavanje ovog zakona i vrlo zlonamerno tumačenje njegovog stavljanja na dnevni red.
U filozofiji biznisa i kapitala jedan od najvažnijih faktora, kada se odlučuje gde će se investirati, jeste stopa poreza na dobit države. Dakle, određivanjem stope poreza na dobit država pokazuje koliko je spremna da stvori uslove za privlačenje novih investitora i novih investicija, ali i koliko je spremna da postojećim firmama koje već rade da mogućnosti za reinvestiranje i razvoj proizvodnje i poslovanja.
Predlogom ovog zakona kojim se snižavaju poreske stope sa 14% na 10% ova vlada pokazuje da ima pozitivan odnos po ovom pitanju.
Predložena stopa od 10% je definitivno najniža u odnosu na sve zemlje u regionu i na zemlje koje su članice EU. Na primer, tri puta je niža nego stopa u Češkoj, Poljskoj, BiH, dva puta je niža nego u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj.
Usvajanjem ovog zakona, za koji će poslanici G17 plus glasati, jer smo to obećali građanima Srbije u predizbornoj kampanji, stvaraju se definitivno preduslovi za privlačenje kapitala u jednom dugoročnom periodu, a time ćemo takođe podstaći veoma konkurentnost, pre svega, u odnosu na zemlje u okruženju, i to za one investitore koji će zbog mogućeg bržeg ulaska ovih zemalja u EU potražiti povoljnije uslove za poslovanje.
Dodatni efekat koji će se time dobiti jeste rast prihoda od indirektnih poreza i drugih javnih prihoda zbog povećanja prihoda poreskih obveznika, kao rezultat uvećanja domaćih i stranih ulaganja. Posebno bih istakao dve pozitivne posledice usvajanja ovog zakona.
Prvo je stimulisanje ulaganja u osnovna sredstva, dakle u proizvodnju, u delatnostima kao što su poljoprivreda, proizvodnja tekstila, kože i obuće. U ovim delatnostima radi veliki broj radnika u Srbiji i postoje evidentni potencijali, ali je potrebno obnoviti osnovna sredstva da bi se povećala produktivnost i kvalitet proizvodnje.
Ova dva preduslova su neophodno potrebna da bi ova vrsta proizvodnje postala konkurentna na stranom tržištu, na šta su ove tri proizvodne grane prirodno opredeljene.
Drugo, poreski podsticaj za novo zapošljavanje, stimulisanje pozitivne situacije radne snage je drugi propratni efekat donošenja ovakvog zakona, a to znači da će poslodavci biti stimulisani da zapošljavaju nove radnike, i to više novih radnika od onih koje će eventualno otpustiti, ali takođe da ih prijavljuju kao novu radnu snagu.
S obzirom da je usvajanje ovog zakona realizacija nekih političkih ideja G17 plus, koje smo u svojoj izbornoj kampanji dali i obećali građanima, G17 plus će sigurno podržati ovaj zakon, jer on definitivno doprinosi razvoju i formiranju nove pozitivne ekonomije u Srbiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani narodni poslanici, imamo još jedan od veoma važnih zakona na dnevnom redu ovog saziva Skupštine Srbije.
Ovo će biti, po svoj prilici, jedan od, nažalost, manjeg broja zakona koji imaju podršku svih poslanika i svih poslaničkih grupa, iako neke od tih poslaničkih grupa, koje ovo ocenjuju kao dobar zakon ili barem nacionalno pravu stvar za Srbiju, ipak neće glasati. Naravno, oni će za to imati neko svoje objašnjenje prema građanima Srbije.
G17 plus spada u one političke grupe, u one stranke koje imaju pozitivan stav prema ovom zakonu i koje će glasati za ovaj zakon. Imamo sasvim dovoljno razloga. Onaj najosnovniji razlog je što je ovo jedan novi, veoma napredan oblik oporezivanja koji je, nažalost, malo zakasneo što se tiče primene u našem poreskom sistemu, ali je već odavno zaživeo i veoma uspešno funkcioniše u većini evropskih i u značajnom broju zemalja u svetu.
Ono što je glavna stvar, to je jedan oblik poreskog opterećenja, odnosno oporezivanja, koji ima nameru da stimulativno deluje, pre svega, prema ekonomiji, ali vidi se u Predlogu zakona da je njegova stimulativnost i prema građanima Srbije.
Tri aspekta su veoma interesantna, koje sigurno treba pomenuti i koje će građani videti kod primene ovog zakona, ali koje treba najaviti pre njegovog usvajanja. To je pravednija i ravnomernija raspodela poreskog opterećenja, što je do sada bio veliki problem i glavna zamerka zagovornika poreza na promet.
Ravnomernija raspodela će imati i kao svoju posledicu, praktično, ukidanje sive ekonomije, jer neće biti nikome u interesu da posluje sa ljudima koji nisu prijavljeni, koji ne plaćaju PDV, ali će uopšte ceo sistem uticati na smanjenje sive ekonomije, i to veoma direktno. To su iskustva koja su nam pokazale zemlje koje su pre nas ušle u sistem PDV, koje su nekoliko puta povećale punjenje budžeta, gde je došlo do potpunog ukidanja sive ekonomije.
Drugi aspekt je efikasnije punjenje republičkog budžeta. O ovome ću nešto reći na kraju, pošto je bilo različitih tumačenja ove, po nama, veoma pozitivne posledice, ne samo pozitivne posledice zakona, nego pozitivne posledice prema građanima, kada bude primenjivan ovaj zakon.
Treće, nastavak podsticajne politike ove vlade prema i ekonomiji, ali i prema standardu svakog našeg građanina. U pogledu 18% opšte stope i 8% posebne stope kod većine zemalja Evrope je situacija sasvim drugačija. Na primer, u Danskoj je opšta stopa 25%, u Hrvatskoj 21%, u Australiji 20%. Veoma mali broj zemalja ima za procenat ili dva nižu opštu poresku stopu PDV.
To pokazuje koliko je Vlada ovim predlogom zakona, koji je, moram da kažem, korigovan u odnosu na raniji predlog zakona, koji je bio 20% plus 5%, a ovde imamo 18%. Dakle, mali broj zemalja ima progresivni oblik ovakvog oporezivanja. To je Velika Britanija i još neke zemlje, gde je za svega jedan ili dva posto niža osnovna poreska stopa.
Ono što je veoma interesantno, izdvojiću par stvari, jeste direktno podsticanje izvoza, jer Predlogom zakona su svi izvozni poslovi oslobođeni plaćanja PDV. To je poresko oslobađanje sa tzv. nultom stopom, jer uključuje i pravo na odbitak prethodno plaćenog poreza. Ovim je Vlada pokazala da direktno ima nameru da politikom podsticanja izvoza upravo radi po onim programima koje je većina stranaka ovde, a i G17 plus, u svojim predizborni programima proklamovala.
Zatim, oslobađanje poreza odnosno PDV na unos dobara u slobodne zone i pružanje usluga u njima.
Probaću još nešto da kažem o ovoj temi - ovo se prvi put pojavljuje u našoj ekonomiji. Do sada nismo imali ovakvo poresko rešenje. Slobodne zone nisu bile oslobođene poreza na promet, znači oni koji su pružali usluge u slobodnim zonama, ali i oni koji su radili u slobodnim zonama, nisu imali ovakve oblike poreskog oslobađanja, niti na uvoz dobara, niti na rad u slobodnim zonama.
Ovo će direktno uticati, a već se i pojavljuju neke intencije, odnosno namere novih investitora u slobodne zone da iskoriste ovakvu pogodnost novog zakona, koji će naravno biti u vezi sa novim zakonom o slobodnim zonama, a to će direktno rezultovati, nadam se, velikim brojem novih grinfild investicija, koje su ipak retkost kod nas, a u čemu je budućnost naše ekonomije. Slobodne zone su mesto koje će, sa ovakvim poreskim oslobađanjem, biti veoma pogodne za nove investicije, u kojima ćemo imati direktno ugradnju objekata i otvaranje firmi koje će se baviti proizvodnjom.
Takođe, oslobađanje od PDV-a u slobodnim zonama i generalno uvođenjem PDV sa ovakvim poreskim stopama, uticaće da zemlje našeg okruženja, koje će nažalost ući pre nas u Evropsku uniju, odnosno investitori koji sada rade u tim zemljama povući će se u Srbiju, uložiće svoja sredstva, a pre svega očekujemo u - slobodne zone, zbog pogodnosti koje one pružaju ovim zakonom, ali i uopšte u - Srbiju, i na takav način ćemo iskoristiti, nadam se veoma uspešno, mogućnost da to što ipak nismo u prilici da ranije uđemo u Evropsku uniju, sve pozitivne posledice toga iskoristimo tako što ćemo prikupiti nove investitore da ulože svoj kapital i da krenu sa aktivnostima, pre svega sa proizvodnjom u Srbiji.
Direktno se vidi i razumevanje predlagača zakona za mogućnost da se izvoz, kao velika aktivnost, pojavi u Srbiji, time što je na predlog izvoznika povraćaj poreza za velike izvoznike sveden na svega 15 dana.
Predlagač je zaista imao puno razumevanje i vidi se da je smisao zakona podsticajan, a ne da se vrši bilo kakvo povećanje poreskog opterećenja, ili da država pravi neke nove namete.
Na kraju, a vezano za građane, verujem da će to za njih biti veoma interesantno, promet zemljišta, i poljoprivrednog i gradsko-građevinskog zemljišta, oslobođen je PDV. Promet polovnih vozila i plovila prvi put će biti oslobođen plaćana PDV. Građani će verovatno biti zadovoljni, već znam neke reakcije, oni koji su imali priliku da čuju nešto o ovom zakonu pozitivno ocenjuju ovakvo zakonsko rešenje.
Ovo je bio veliki problem. Građani su stavljali dosta primedbi i na to što se prilikom svake transakcije polovnih vozila i plovila plaćao porez na promet. Ovim zakonom je to regulisano na pozitivan način. Ukinut je PDV.
A što se tiče punjenja budžeta, naravno da će se ono povećati, kao što sam rekao na početku, i od ovoga će građani imati direktne koristi. Budžet se ne iznosi van ove države. Budžet se ne rasipa nigde. Iz budžeta se finansiraju - zdravstvo, obrazovanje, policija, finansiraju se sve one službe koje građani, državljani ove zemlje Srbije, koriste za dobrobit svoje porodice i svoje dece. Punjenje budžeta nije protiv interesa građana. Naprotiv, budžet će upravo služiti građanima.
Zbog toga će G17 plus glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, mislim da je upravo prethodni govornik dao jednim delom i obrazloženje zašto amandman ne treba prihvatiti ili zašto treba prihvatiti izvorni Predlog zakona.
Sam pojam uzorka je relativan u proizvodnji, pre svega u industriji, jer se najviše ovde obraća pažnja industrijskoj proizvodnji, koja i daje određene uzroke na ispitivanja, analize, probnu upotrebu itd. Samim preciziranjem u zakonu mi bismo dobili, mislim, barem 500 novih strana, šta se to u određenim oblastima podrazumeva pod uzorkom.
Iza toga, ljudi koji su potencijalni kupci ili budući korisnici, koji žele određenu vrstu probnog korišćenja tog uzorka, na razne načine definišu potrebnu količinu, u zavisnosti od toga za šta im to treba. Evo jedan prost primer: u industriji auto-guma vi možete sa pet guma da zadovoljite potrebu i da kažete da je to uzorak, dok u industriji hemijskih proizvoda, odnosno boja i lakova, često vam je probni uzorak 10.000 litara. Da li je sada u zakonu potrebno definisati, na koliko to strana i na koliko načina i ko tu sve treba da bude uključen da definiše šta je to i da li zaista poslanici treba time da se bave?
Ova materija je uobičajena materija podzakonskih akata. Mislim da na takav način treba da bude definisana i u ovom zakonu.

Poštovani poslanici i predsedavajući, prilično je uobičajeno da je opozicija za govornicom protiv predloga Vlade ili vladajuće većine, vezanih za povećanje određenih poreza, taksi i takvih vrsta opterećenja.
Naravno, na takav način se obično stiču određeni politički poeni i određena politička pozicija i to nije ništa neobičajeno svuda u svetu, pa i ovde u našem parlamentu, ali ipak je malo neočekivano, pogotovu što se sve političke grupacije načelno zalažu za funkcionisanje pravne države i za postulate na kojima pravna država treba da počiva.
Dakle, neočekivano je da se politički poeni stiču zahtevima da kaznena politika bude blaža i da kazne budu niže. Kazne se primenjuju onda kada se krše zakoni, i to je osnovni princip, i njega smo svi svesni i prihvatamo ga.
Iznosi se teza o tome i prezentuje se građanima kako su kazne redovni namet i redovno opterećenje za sve poreske obveznike, što predstavlja u potpunosti krivljenje slike o tome. Naravno, govorimo o amandmanu na član 43.
Govorimo o amandmanu koji vi kritikujete, jer se traži povećanje kazne za neblagovremeno prijavljivanje poreza i podnošenje poreske prijave, a odlično znam o čemu se radi.
Vi tražite da se smanje opterećenja, odnosno da se smanje kazne, a ne poreska opterećenja. Tako što tražite da se smanje ili da se primenjuju manje kazne, želite da se pravi klima u kojoj će poreski obveznici koji krše zakon lakše moći da se odluče na kršenje zakona i ovo je jednostavno jedan prost i logičan zaključak koji se izvodi iz onoga što vi želite kroz kritiku ovog člana zakona.
Naravno, može da bude prihvatljivo da trenutno poreski sistem ne funkcioniše na najbolji mogući način i da se u pojedinim slučajevima ne postupa pravedno prema poreskim obveznicima, i to može da bude tema kritike, ali to je nešto na čemu će Vlada raditi upravo u narednom periodu i već se sada pripremaju reforme poreskog sistema i poreske administracije, koje će omogućiti da svi poreski obveznici na blagovremen način po pravičnosti mogu da ispunjavaju svoje obaveze.
To će se videti. Naravno, svaka kritika poreskog sistema na taj način može da bude opravdana, ali kritikovanje kazni u odnosu na visinu koja je propisana u Predlogu zakona, mislim da nije primereno i baca jedno potpuno drugo svetlo na obaveze i na funkcionisanje celog poreskog sistema, jer kao što sam rekao na početku, kazne se odnose samo na one koji krše zakon i osnovna njihova funkcija nije popunjavanje budžeta.
Imate priliku da pogledate budžet koji smo izglasali, imate ga sigurno u svojim rukama, dakle, kazne nisu nigde predviđene kao prihod budžeta.
Kazne imaju zadatak da preventivno otklone nameru prekršilaca i to je princip svuda u svetu, i kazna koja se primenjuje u poreskoj politici, a koja iznosi manje od iznosa predviđenog poreza, ne daje nikakav efekat i to je potpuno svima jasno.
Očekujem da će poreski obveznici, upravo na takav način shvatiti, izmenom zakona, uvođenjem poreske discipline, naravno, to je dobrodošlo u svakom sistemu i vi koji ste u opoziciji mislim da ćete istu takvu nameru podržati. Pravičnost, naravno, mora da bude prisutna, ali zajedno sa pravičnošću, sa poreskom politikom koja će oslobađati i biti stimulativna, moramo da nađemo meru i način da se održi poreska disciplina. Hvala vam.

U ovoj diskusiji smo se u potpunosti udaljili od teme. Izgleda kao da nas veoma malo zanima i predloženi zakon i predloženi amandman, pa nije loše da se vratimo na samu temu.

Što se tiče predloženog amandmana, mislim da je dobro da se jedna činjenica ponovo prezentuje ovom skupu i građanima Srbije, a to je činjenica da je usvajanjem amandmana na član 7. predloženog zakona sklonjena jedna vrsta prepreke, odnosno poreski obveznici prema Predlogu zakona mogu, iako nisu izmirili poreske obaveze, da registruju pravna lica, odnosno preduzeća i radnje. Mislim da je upravo to jedan deo onoga što je u amandmanu SRS i traženo.

Ono što je u elaboraciji ovog amandmana rečeno interesantno je za diskusiju. Izneto je da je kaznena politika, odnosno nivo kazni koje su predviđene Predlogom ovog zakona za učinjene prekršaje u oblasti poreza nešto što utiče na privredni rast. Po mojoj proceni, ne vidim nikakvu vezu.

Mislim da i većina ovde prisutnih ne vidi postojanje veze između kaznene politike za nešto što je poreski prekršaj i privrednog rasta, osim što će uvođenje ovakve kaznene politike podići, očigledno, odgovornost poreskih obveznika, a povećana odgovornost poreskih obveznika će i te kako uticati na dinamiku punjenja budžeta, a budžet koji je trenutno aktuelan i koji je izglasan u ovoj skupštini ima, osim onih drugih aspekata, i onaj razvojni aspekt. Jedino tako može da se napravi veza između privrednog razvoja Srbije i visine predloženih kazni u Predlogu ovog zakona.

Takođe je u elaboraciji nekih drugih govornika, a i samog predlagača amandmana, ponovo izneta teza da je ono što je kazna, nešto što je obaveza koja se odnosi prema svim poreskim obveznicima.

Moram ponovo da potenciram da kazna nije obaveza koja se odnosi na poreske obveznike, nego se samo primenjuje na poreske obveznike koji krše zakon. Tu se, mislim, svi potpuno slažemo.

Na kraju, po pitanju veze između budžeta Republike Srbije i kaznene politike predviđene ovim zakonom i svakim drugim zakonom, a vezanim za kaznene mere prema kaznenim prekršajima, lično ću biti veoma zadovoljan, a verujem i G17 plus kao stranka, da nijedan jedini dinar kazni za učinjeni poreski prekršaj ne uđe u budžet Srbije, jer to će značiti da se poreski obveznici ponašaju odgovorno.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, ovom prilikom bih govorio o delovima dva zakona koji su na dnevnom redu, znači, Zakon o akcizama i Zakon o poreskom postupku, ne o oba zakona u potpunosti, ali o nekim njihovim delovima.
Na početku, vezano za Zakon o akcizama ili valjda generalno vezano za ponašanje u Skupštini, upravo je rečeno da se podnošenjem ovakvog zakona, govorim o Zakonu o akcizama, vređa dostojanstvo Skupštine, a pre bih rekao da se u prethodnom periodu na raznorazne druge, mnogo gore načine vređalo dostojanstvo skupštine u ovom domu, ali o tome osim javnosti daće svoj sud i istražni organi.
Povodom izmena i dopuna Zakona o akcizama izrečena je konstatacija koja je, valjda, nastavak ovoga što je rečeno o vređanju Skupštine, da je vrlo neobično da se pojavljuje i da to na neki način omalovažava ovu skupštinu, to što se pojavljuje sada pred ovim domom izmena i dopuna jednog zakona.
Mi, a to dobro znaju i poslanici, ali i javnost ovde, u poslednje vreme se bavimo najviše izmenama i dopunama zakona, o tome govori i najava svakog dnevnog reda, u skoro svakoj raspravi imamo neku izmenu ili dopunu nekog zakona. Tako da izmena i dopuna Zakona o akcizama apsolutno nije nikakva nova pojava u radu Skupštine. Radi se o uobičajenom postupku kojim se bavi Skupština Srbije.
Kako bismo bili potpuno realni, i prema nama i prema građanima Srbije, da izdvojimo dve činjenice u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a to je da se ne povećavaju samo akcize ovim predlogom zakona, nego se određene akcize i smanjuju. Znači, ne može se reći da je ovaj zakon usmeren isključivo na povećanje određenog nameta i na ugrožavanje standarda, što je iznošeno protiv ovog zakona, već moramo da kažemo da ovaj zakon sadrži i članove kojima će se određene akcize smanjiti.
Povodom akciza za dizel gorivo već je dosta toga rečeno, disparitet koji se pojavio u odnosu cene benzina i dizel goriva je nešto što je vrlo neuobičajeno, takav disparitet, takva disproporcija nije bila prisutna na tržištu derivata i nije prisutna na tržištu derivata u zemljama u okruženju. Mislim da to treba ispraviti.
Ono što je direktna korist od povećanja akcize na dizel gorivo, takođe, o tome je već govoreno, jeste popunjavanje budžeta. Odmah da tu neke stvari isto razjasnimo, govori se, na određen način, a bilo direktno ili indirektno, da se popunjavanje budžeta uzimanjem akciza kroz promet naftnih derivata stavlja ruka u džep građana. Ovo je vrlo nepricipijelna i netačna konstatacija. Budžet nije nešto što se baca u vodu, budžet se ne iznosi iz ove države.
Budžet koji se na ovakav način popunjava upravo služi direktno ili indirektno građanima, popunjavanje budžeta, i u obezbeđivanju budžetskih sredstava obezbeđuje se plaćanje funkcionisanja jednog veoma velikog dela društva, veoma brojnih porodica zaposlenih u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci. To su sve građani ove države. Svi ti građani imaju svoje porodice, imaju decu.
Time što popunjava budžet, mi direktno ili indirektno utičemo na bolji život građana, na funkcionisanje državnih institucija, na bolju poziciju ove države u svetu, finansijske aranžmane, a sve to će direktno uticati na poboljšanje života i standarda građana.
Radi se o vrlo dobrom postupku, o nečemu na čemu se zasniva funkcionisanje države, a to je kolektivno prikupljanje sredstava i usmeravanje tih istih sredstava u bolje funkcionisanje države i bolji život građana.
Dakle, imamo situaciju da Vlada, i ono što je Skupština usvojila vezano za budžet, ima drugačiju koncepciju, ima koncepciju da budžet ima jednu razvojnu notu. Takva poreska politika uvek ima i traži određene kompromise. Država, s obzirom na njenu ekonomsku situaciju, mora da pravi takve kompromise, negde mora da uzme i da zakine da bi se na nekoj strani dalo.
Opšti stav i prihvaćena politika ove vlade je da se ovim budžetom pomogne razvoju privrede i ekonomije. Svi smo se načelno ili direktno zalagali ili prihvatali da je potrebno dati određene privredne i ekonomske podsticaje, a onda moramo da prihvatimo i da je za to potrebno budžet drugačije oblikovati, kako rashodnu, a isto tako, da budemo otvoreni i realni, i prihodnu stranu.
Akcize za uvoz na voćne sokove su jedna od mera koja će uticati, ovog puta indirektno, na razvoj poljoprivrede i privrede u delu prerade poljoprivrednih proizvoda, jer ćemo na takav način indirektno zaštiti i podstaći proizvodnju u voćarstvu, ali i proizvodnju u preradi.
Priča o tome da ćemo time tržište lišiti određene kvalitetne robe i da ćemo građane na takav način staviti u položaj da neće moći da kupuju ili da će morati više da plate i da budu lišeni kvalitetnijih sokova nije tačna. Pokazalo se da su naša poljoprivreda i naša prerađivačka industrija sada u stanju, a za razliku od nekih godina ranije, iskreno, da proizvode veoma kvalitetne proizvode iz ove palete kvalitetnih proizvoda i da građani time, što će nešto biti skuplji uvozni sokovi, sigurno neće biti lišeni kvalitetnih proizvoda.
Hvala bogu da je tako. Upravo želimo da na takav način podstaknemo da se takva vrsta delatnosti poljoprivrede i prerade i dalje razvije i da zadrži taj trend.
Dakle, oslabađanje takse je ovde prisutno, da ponovim ono što sam rekao u uvodnom delu, jer oslobađa se proizvodnja grožđa u delu poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje vina u delu prerade. Imamo situaciju da još na jedan način, a ovog puta najdirektnije, utičemo na povećanje poljoprivredne proizvodnje u oblasti proizvodnje grožđa i na proizvodnju vina.
Ne može niko da zažmuri nad ovom činjenicom. Ovo je fakat. Ovo niko ne može da ospori. Dakle, ovaj zakon ima i te kako pozitivna nastojanja i daće u svakom slučaju pozitivne rezultate.
Još kratka digresija; rečeno je da će poljoprivredni proizvođači povećanjem cene dizel goriva biti stavljeni u loš položaj. Još jedna činjenica, ova vlada je kroz povećanje poljoprivrednog budžeta obezbedila da se jedna značajna količina dizel goriva distribuira kao dizel gorivo po povlašćenim ili subvencionisanim cenama. To je realnost.
Ne možemo samo da se držimo onoga što nam se ne sviđa kada diskutujemo za ovom govornicom, hajde da budemo realni, pa da pomenemo i one činjenice koje su pozitivne i koje stoje.
Vezano za Zakon o poreskom postupku, par stvari vezanih za deo kaznene politike. Govoreno je da je kaznena politika bilo u samim nastupima za ovom govornicom, bilo prema predloženim amandmanima, nešto što je u ovom zakonu dato previsoko, da su ove kaznene mere veoma velike i da one ne odgovaraju ekonomskoj moći onih koji će počiniti određene poreske prekršaje.
Ovo je nešto što se pojavljuje čak i u diskusijama u lokalnim skupštinama, a gde sam imao priliku više puta i u više godina da budem odbornik, a vrši se klasična zamena teza. Kaznena politika nije isto što i poreska politika. Znači, kaznena politika ne obavezuje one na koje se odnosi, kao što to zahteva poreska politika ili politika taksi.
Naravno, treba voditi računa da poreska politika, politika obaveza, bude primerena ekonomskoj moći, situaciji onoga na koga se odnosi, a pre svega njegovoj platežnoj sposobnosti. Ona se odnosi na sve. Kaznena politika ima sasvim drugačiju namenu, da preventivno odvrati potencijalne prekršioce zakona, i u tom slučaju ne možemo govoriti da je određena visina kazne previsoka i da visina kazne ne odgovara platežnoj sposobnosti.
Samo bih vas podsetio na to koliko je niska kaznena politika, nešto što samo po sebi gubi smisao. Sigurno ste imali priliku da u svojim lokalnim sredinama vidite kako lokalni mangupi parkiraju svoja vozila nasred ulice i pri tome dođu i unapred plate kaznu policajcu za to što će time da se ugrozi saobraćaj i da se napravi prekršaj.
To nije mera kaznene politike. Kada je kazna za pogrešno parkiranje povećana, nemate sada situaciju da neko u napred plati za to što će učiniti određeni prekršaj. Upravo to pokazuje i ova situacija.
Ukoliko imamo u dosadašnjoj politici kazni u Zakonu o poreskom postupku, koji važi do izglasavanja novog zakona, situaciju da neko plati samo pet posto od nominalne vrednosti poreza, kojim nepoštovanjem zakona je izazvao izricanje kazne, to sigurno neće uticati na povećanje discipline, jer u poreskoj politici, ako kazna nije bar nekoliko puta veća od iznosa poreza koji je utajen, vi nećete imati nikakav efekat.
Upravo visoka mera treba da obezbedi određenu poresku disciplinu. Ova vlada je već do sada predložila, a ova skupština usvojila, nekoliko mera koje direktno utiču na snižavanje poreza. Snižavanje poreza će definitivno uticati na privredni rast i ova vlada, a očekujem da će i ova skupština takođe, usvojiti neke druge mere vezane za poreska oslobađanja, ali da bismo bili odgovorni prema državi, prema građanima, mi moramo da popunjavanje budžeta kroz odgovorno plaćanje poreza obezbedimo time što ćemo uvesti adekvatne, ovog puta, visoke kazne, koje će kao i u drugim zemljama u svetu praktično naterati poreske obveznike da veoma disciplinovano plaćaju i izvršavaju svoje obaveze.
Znači, moramo u potpunosti da uredimo ceo taj poreski sistem, da omogućimo stimulativne poreze, ali i da zahtevamo da ispunjavanje poreskih obaveza bude adekvatno i na vreme.
Mere povećanja, bilo poreza bilo kazni, naravno, nisu popularne za Vladu, međutim svaka vlada, pretpostavljam, pa i ova, nije tu da bi bila popularna. Vlada je tu da odgovorno vodi državu i da bude odgovoran eksponent, najviši eksponent izvršne vlasti. Mi ćemo se tako i ponašati, kao odgovorni ljudi, i tako ćemo voditi ovu izvršnu vlast. Još samo nešto, juče je ovde u raspravi pomenuta jedna stvar vezana za određene dogovore o porezima i o tome kako su ljudi iz G17 plus uticali ili nisu uticali na adekvatnu poresku politiku, pa je pomenuto nešto u šta nisam siguran, a to je da je gospodin Milo Đukanović možda mafijaš. Ne znam da li je to činjenica, ali je činjenica ono što je iza toga ovde izneto, u sklopu te iste konstatacije, a to je da G17 plus sigurno nije pregovarao i neće praviti dogovore sa mafijom. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, iz ranije iznetih stavova prethodnih govornika može da se zaključi da postoji dobar konsenzus oko potrebe uvođenja jednog ovakvog zakona. Ako smo gledali malo detaljnije i analizirali diskusije u pojedinostima, možda će se desiti da nećemo svi deliti isti stav da je ovakav zakon potreban, kao i da ga treba doneti na osnovu ovog predloga. Naravno, razrešenje ćemo videti na samom danu za glasanje. Politička praksa novije političke istorije i funkcionisanje javnog života u Srbiji poklazali su da je ovakav zakon neophodan.
Nažalost, i poslednje tri godine su nam nedvosmisleno pokazale da je ovakav zakon trebalo odavno da postane deo seta zakona koji će odrediti savremeni, parlamentarni i demokratski, kao i javni život Srbije. Zakon, sa svojom osnovnom funkcijom, predložen je i osmišljen mnogo ranije. Nažalost, demokratska vlast od 2000. ili 2001. godine dugo je prolongirala donošenje ovakvog zakona.
Ono što se desilo pre otprilike šest mesecu, u toku leta 2003. godine možda je, ne bih želeo da to bude zaista istina, ali pokazalo se da je izglasavanje ovakvog zakona nešto ranije smetalo nekome, jer ono što se nažalost desilo sa ljudima koji su bili u državnoj administraciji, ono što ih je okarakterisalo na kraju njihovog rada i funkcije, barem jedan deo njih, to je da nisu izdržali pritisak određenog iskušenja, ono što je, između ostalih, možda i najviše G17 plus pronašao u radu javnih funkcionera, državnih službenika, nije im definitivno služilo na čast.
Upravo je to još jedan pokazatelj da ne možemo da se oslanjamo samo na savest i moral ljudi, da moramo da imamo zakonsku regulativu, na kraju krajeva i druge zemlje, ne samo našeg okruženja nego razvijenog parlamentarizma, daju za pravo da je jedan ovakav zakon potreban. Iznet je bio stav, čini mi se za ovom govornicom, ako sam dobro pazio, a jesam, da ovakav zakon možda i nije potreban kada bismo imali ljude koji su visoko moralni, ljude koji drže do sebe, do principa, ljude koji će u vlasti biti samo radi koristi u odnosu na narod i državu.
Nažalost, živimo u realnom okruženju, živimo u realnoj i stvarnoj državi Srbiji, gde u javnom životu i na raznim nivoima posluje i funkcioniše jako veliki broj funkcionera. Veoma je teško oslanjati se samo na kriterijum moralnosti, uostalom svi smo mi živi ljudi, neki od nas mogu da pokleknu, da dođu u situaciju da svoju funkciju ne stave samo u službu koristi naroda i države i otud ovo treba regulisati zakonom. Moral, naravno, treba da bude jedna od osnovnih kategorija koja određuje da li će neko biti javni službenik, ali moramo da imamo i način zaštite državnog i javnog interesa od zloupotrebe.
Takođe, bilo je primedbi da ovaj zakon možda ne treba ni uvoditi ukoliko bi se veoma jasno i veoma savesno sprovodio Krivični zakon ili neki drugi zakoni, odnosno ukoliko bi tužilaštvo i sudstvo u ovoj državi funkcionisalo na način kako je to određeno zakonom i kako se očekuje da sudski organi i tužilaštva funkcionišu.
Ovo je samo delimično prihvatljivo. Ipak ovaj zakon prejudicira praktično preventivnu zaštitu od određenih nedela, što je osnovni smisao ovakvog zakona. On pokriva deo koji može da proizađe iz zloupotrebe službenog položaja, odnosno funkcije u kojoj se nalazi funkcioner. Nešto je predviđeno da se sankcioniše krivičnim ili nekim drugim zakonima, ali veći broj onih radnji koje su zabranjene ovim zakonom funkcionerima nisu sankcionisane i nema predviđene sankcije ni u okviru Krivičnog zakona. Kao što sam malopre rekao, sama suština je zaštita od činjenja državno štetne radnje od koje funkcioner može da ima određene privilegije, odnosno povezana lica koja su u njegovom okruženju.
Da smo imali ovakav zakon onda ne bismo imali sada situaciju, iako smo to konstatovali javno, da ljudi koji su iz prošlog mandata vlasti, iako su praktično dokazano zloupotrebili svoje funkcije, nemaju nikakvu sankciju za sada i jednostavno, ta sredstva koja su otuđena od države i građana ne mogu da budu vraćena. Upravo ovaj zakon treba to da uradi, znači da zaštiti da se imovina države otuđi na neki način i da ne možemo da sprečimo zloupotrebu.
Ima, naravno, mana u ovom zakonu. Svaki nov zakon ih ima i poboljšani zakoni sadrže nesavršenosti. Posebno treba obratiti pažnju na sprovođenje onog dela zakona koji se odnosi na uređivanje formiranja pokrajinskih i opštinskih odbora o rešavanju sukoba interesa.
Zato što imamo situaciju da isti onaj organ, odnosno skupština koja svojom većinom, najčešće, imenuje, odnosno bira određene funkcionere, sada to isto radi kada je u pitanju sastav odbora.
Naravno, tu moramo da se oslonimo na savest lokalnih organa, odnosno pokrajinskih organa, pokrajinskih i lokalnih skupština, da će u skladu sa svojim mandatom, sa svojim moralnim kodeksima prilikom izbora i formiranja pokrajinskih i opštinskih odbora imati na umu da to treba da budu ljudi koji će zaista biti savesna i odgovorna kontrola rada funkcionera shodno ovom zakonu koji ćemo, nadam se, usvojiti.
Naravno, ukoliko to ne bude praksa imaćemo priliku da vrlo brzo konstatujemo. Primićemo primedbe i biće prilike da ovaj ili neki drugi saziv izvrši izmene ovakvog zakona, upravo u smislu poboljšanja.
Samo još jedna sugestija, odnosno konstatacija; bilo je primedbi da vertikalna organizacija ministarstava, onako kako je sada uređena u ovom mandatu, može da bude određena motivacija ili određena šansa da se vrši zloupotreba funkcija i da dođe do toga da funkcioneri ostvare neke interese koji im nisu u opisu posla i koji im ne bi služili na čast. To nije neuobičajena praksa ministarstva u razvijenim parlamentarnim sistemima. U većini zemalja imaju upravo takav način uređenja.
Ministar ima praktično inokosno pravo da određuje svoje saradnike i to nije ništa novo. To ne mora da prejudicira da će doći do zloupotrebe funkcija kada je ministarstvo na takav način organizovano. Na kraju krajeva, eto još jednog dobrog razloga da upravo usvojimo jedan ovakav zakon.

Poštovano predsedništvo, gospodo narodni poslanici, meni je jasno što mnogima smeta u ovom trenutku u ovom parlamentu prisustvo poslanika G17 plus kao nove snage u parlamentu; i smetamo im, naravno, kao kamičak u cipeli, pa žuljamo, jer smo novi, a građani su glasali za nove, jer im verovatno mnogi od ovih starih više nisu po volji i u te stare nemaju više poverenja. Naravno da su mnogi zabrinuti  iz ovog saziva, iz mnogih političkih stranaka, što je G17 plus dobio, sa 30.000 članova i sa samo godinu dana svog političkog staža na sceni, blizu pola miliona glasova; sledeći put će dobiti više.
Zbog toga se i u prethodnoj tački dnevnog reda, gospodo, stalno vrši zamena teza i obmanjivanje građana, a sve u svrhu nastavka vaše političke kampanje. To je jedna klasična zloupotreba ove govornice, ali to nije ništa novo, toga smo se već nagledali, a nadamo se da će to da se prekine sa ovim sazivom pa nadalje. Da ne spominjem iznošenje raznoraznih nebuloza o tome kako je jedan častan domaćin i pravoslavac proglašavan na prethodnoj sednici za člana ne znam kakve sekte ili ne znam kakvih sve drugih gluposti.
Po pitanju prethodne tačke dnevnog reda takođe smo imali zamenu teza i vrlo konfuzna izlaganja raznoraznih predstavnika političkih stranaka, koji jednostavno nisu ni sami znali šta žele. Tvrdili su da je guverner očigledno nelegalno izabran, a da ne postoji nikakav razlog da dođe do opoziva i ako je njegova nelegalna smena proizvela određeno pravno dejstvo i taj nelegalni izabrani guverner i savet sada nešto radi u ovoj državi u Narodnoj banci.
Pitanje je bilo i zašto se žurimo da upravo takav jedan nonsens dovedemo u red. Valjda je svakome jasno da želimo da uredimo sve institucije, a polazimo od one u kojoj je očigledno došlo do zloupotrebe i u kojoj očigledno rukovodstvo nema ni legitimitet ni legalitet.
Redosled vam je isto tako veoma bitan, zato što želite da napravite jednu političku priču, pa tražim da se ova tačka stavi van dnevnog reda, da napravimo jedan pravni vakuum i vakuum u rukovođenju Narodnom bankom kao jednom važnom institucijom, gde nećemo imati rukovodstvo sve dok se ne izaberu u ovom telu novi guverner i novi članovi Saveta, pa onda želite verovatno i to da iskoristite u svojoj političkoj propagandi, jer ćete onda reći da mi upravo stavljanjem van snage Odluke o guverneru i starom Savetu Narodne banke želimo da onemogućimo rad Narodne banke. Ili bi vam još bilo interesantnije, pošto bi tada u tom slučaju Mlađan Dinkić morao da preuzme mesto guvernera, barem za to kratko vreme, da kažete i prenesete javnosti poruku kako smo mi sve to uradili da bi gospodin Dinkić došao makar privremeno na mesto guvernera. To, naravno, nije razlog i naravno da ovakvim rasporedom tačaka dnevnog reda mi želimo da sve ovo što vi želite izbegnemo.
Govorite o tome da kandidat za guvernera nije stručan. Sa svojih 36 godina, videli ste u biografiji, a i čuli smo od nekih poslanika ovde koji nisu iz G17 plus, gospodin Radovan Jelašić je jedan od kandidata za guvernera kakvih je malo bilo, pogotovo u posleratnoj istoriji Srbije. Takođe se iznosi vrlo neobjašnjivo zamerka zašto je kandidat za novog guvernera Radovan Jelašić čovek koji je bankar i koji ima iskustva u takvoj vrsti posla. Ne znam da li bi trebalo kandidat za guvernera, uz sve poštovanje tih profesija, da bude agronom ili lekar. Valjda je potpuno jasno da treba da bude neko ko je upravo vezan za finansije i bankarstvo.
S druge strane, iznosi se i veoma ružna insinuacija po pitanju toga kakav je i ko je gospodin Radovan Jelašić. Uzgred budi rečeno, to je takav čovek koji ima tri sina, koji se zovu Marko, Đorđe i Ilija. Zamerka da je gospodin Radovan Jelašić bio upravo u timu gospodina Dinkića, naravno da mu služi samo na čast. Nećete zavarati građane Srbije, nećete ih naterati u zaborav, građani Srbije se odlično sećaju šta je ekipa gospodina Mlađana Dinkića uradila za ovo vreme i koliko je ona doprinela da se svaki građanin Srbije oseća sigurnije i bolje u Srbiji. Hvala.