Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege i koleginice, Skupština Srbije danas razmatra izmene i dopune dva veoma važna zakona. To su Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zašto su oni važni?
Prvo, zato što se tiču svih građana Srbije. Čim usvojimo ove zakone, činjenica je da će se porez na zarade smanjiti na 12% i da će se uvesti neoporezovani deo zarade u iznosu od 5.000 dinara, a to će rasteretiti privredu u iznosu od 30 milijardi dinara. A opet, zašto je to važno? Privreda će taj novac moći da uloži u nove investicije, u otvaranje novih radnih mesta, a samim tim to znači i veće zapošljavanje.
Za koga je ovo još važno? Važno je i za zaposlene, jer će se na ovaj način suzbijati i rad na crno. Važno je i za poljoprivrednike, jer ćemo ih u naredne dve godine osloboditi poreza na prihod.
Za koga je još važno? Moram da pomenem da postoje mnogi građani koji već uplaćuju sredstva u dobrovoljne penzijske fondove. Znači, iznos do 3.000 dinara, koji im se skida sa plate dobrovoljno, neće biti oporezovan.
Ono što je po meni ključno u predlogu koje je dalo Ministarstvo finansija, to su mere koje će podstaći zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, kojih je najviše na tržištu rada, bar po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Što se tiče mladih, svaki poslodavac koji zaposli osobu mlađu od 30 godina biće oslobođen ne samo poreza, nego i doprinosa, što je vrlo bitna stavka, u naredne dve ili tri godine, u zavisnosti od toga da li se radi o pripravniku.
Koristim priliku da odgovorim i studentima, koji su neki dan bili u Skupštini i koje je upravo ovo jako zanimalo, jer oni su ti koji uskoro treba da se zaposle, znači, ova mera stupiće na snagu 1. septembra. Važno je da mi ovde izglasamo te zakone, a 1. septembra stupiće na snagu.
Što se tiče invalida, svaki poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom, na neodređeno vreme, biće oslobođen poreza i doprinosa u naredne tri godine i poslodavac koji zaposli starije od 45 godina biće oslobođen u naredne dve godine.
Ovakav predlog po meni je jako dobar i predstavlja pravi put ka vođenju aktivne politike zapošljavanja, jer, moram ponoviti, rasterećenje privrede, sa jedne strane, oslobađa novac za nove investicije i otvaranje novih radnih mesta, a podstiče zapošljavanje upravo onih kategorija koje se najteže zapošljavaju, to su mladi, osobe sa invaliditetom i stariji od 45 godina.
Osvrnula bi se na osobe sa invaliditetom. Ukoliko posmatramo njihov položaj u Srbiji danas, zaključićemo da većina njih bi vrlo rado želela da se zaposli sa preostalom radnom sposobnošću, jer oni bi radije da privređuju nego da budu izdržavana lica. Mislim da je ovo jako dobar put da im pomognemo da to ostvare. Na taj način će oni ostvariti svoja ustavna i građanska prava, neće biti izdržavana lica i moći će da rade onoliko koliko su u mogućnosti.
Moram da kažem da socijalna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života jeste ono za šta se G17 plus zalaže i upravo zbog toga ću lično sa zadovoljstvom, a pretpostavljam i svi ostali, podržati ovakve predloge zakona.
Još nešto o efektima ovog zakona, to je ono što mene lično veoma raduje, jer to stoji i u našem programu, a to je rasterećenje privrede u siromašnim opštinama.
Svesni smo situacije da u Srbiji danas postoji neravnomeran razvoj i na ovaj način će se podsticati ravnomeran razvoj i razvoj u ruralnim oblastima.
Kada pričamo o nerazvijenim opštinama, najčešće pominjemo jug Srbije, tamo jesu nerazvijene opštine, deo tih opština se nalazi u istočnoj Srbiji, ali često zaboravimo da je veliki deo Banata nerazvijen.
Ovakva mera upravo je ono što će obradovati građane Banata, zato i apelujem da glasamo za ovakve mere, jer sela u Banatu nisu mala, ona broje po nekoliko hiljada stanovnika i prosto ne mogu svi da se bave poljoprivredom, nisu se ni školovali svi da se bave poljoprivredom.
Međutim, pošto nemaju šanse da pronađu posao, neki od njih se svojom voljom sele u grad, ali neki prisilno, jer prosto nemaju izbora i ne mogu da ostanu tamo gde bi možda želeli da ostanu. Ovo je sad jedan apel, kada krenu grinfild investicije i kada krenu podsticaji da se i tu vodi računa upravo o takvim opštinama i da ti podsticaji za te opštine budu veći.
Naravno, tu i opštine moraju da budu aktivne. Ne može opština čekati da samo Vlada donese neke mere. Opština sama mora preduzeti mere, u smislu koliko ima građevinskog zemljišta, da ga komunalno opremi, da spremi sve što će podstaći otvaranje novih radnih mesta, malih pogona, kakvih god privrednih objekata.
Na kraju, ukoliko bih želela da sumiram sve ove predloge, stavila bi ih u jednu formulu koja glasi - manji porezi, više radnih mesta. Pozivam, u ime poslaničke grupe G17 plus, sve vas da glasate za ove zakone, a u korist i za dobrobit građana Srbije.
Uvažene kolege, mi svi ovde prisutni i javnost koja prati ovo zasedanje znamo šta je danas na dnevnom redu. To je Predlog zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali bih nekako drugačije nazvala ovu današnju priču ipak. Rekla bih da je danas na dnevnom redu poštovanje ljudskih i građanskih prava, a pre svega humanost. Mislim da svako društvo svoju humanost pokazuje na način kako se brine o siromašnima, kako se brine o deci, a posebno kako se brine o invalidima.
Ovo nije prvi put da ova skupština pokazuje svoju humanost. Moram da vas podsetim na neke zakone koje smo već donosili ovde. Recimo, kada smo donosili izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, mi smo uvećali socijalnu pomoć, odnosno materijalno obezbeđenje porodice u mnogim opštinama. Zatečeno stanje je bilo takvo da su u nekim opštinama ta davanja bila za domaćinstva sa jednim članom 800 dinara, a negde je bilo 3.000 po članu. Mi smo to izjednačili, tako je sada u celoj Srbiji situacija ista.
Kada smo menjali Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, uveli smo jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, što do sada nije bio slučaj.
Što se tiče nemoćnih, i tu smo doneli izmene, one će stupiti na snagu tek jula ove godine, gde će se uvećati nadoknade za tuđu negu i pomoć.
Znači, to su ta neka novčana davanja gde smo već iskazali svoju humanost, a ovaj zakon ne govori o novčanim davanjima, nije to tema ovog zakona. Ovaj zakon upravo treba da ispravi određenu nepravdu i da pokaže humanost na delu.
Ovaj zakon, a nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakon, izražava naš odnos prema osobama sa invaliditetom i našu spremnost da se suprotstavimo diskriminaciji.
Srbija ovakav zakon dobija po prvi put i mislim da je neophodan, ne samo iz tih ljudskih razloga o kojima sam malopre govorila, neophodan je zbog toga što za to postoji osnov u našem Ustavu, zato što je državna zajednica usvojila Povelju o manjinskim i ljudskim pravima i građanskim slobodama, gde se u članu 3. zabranjuje diskriminacija po osnovu fizičkog invaliditeta.
U ovom momentu je već više od 40 država u svetu donelo zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, a malopre smo čuli od ministra i činjenica je da smo mi prvi u regionu koji ga donosimo, što upravo govori o humanosti građana Srbije, i o našoj spremnosti da mi baš budemo prvi koji ćemo ga doneti u našem okruženju.
Ono što je isto važno reći, a vezano je za ovaj zakon, da je u Srbiji otprilike oko 10% osoba sa invaliditetom i da je veći broj njih bio u situaciji da bude diskriminisan, posredno ili neposredno.
Recimo, šta se u praksi događalo? Događalo da dečak koji hoće da upiše srednju školu, a ispunjava sve uslove u smislu potrebnog obrazovnog nivoa i predznanja za upis u tu srednju školu, prosto naiđe na barijeru, gde se škola nećka da ga primi, jer kažu, mi ne možemo da obezbedimo uslove da dete sa kolicima može da uđe u ovu zgradu i da pohađa redovno nastavu.
S druge strane, imamo drugačije primere. Škola koju sam pohađala, recimo, nije imala novca da izgradi betonsku rampu, kako bi dečak u kolicima mogao da uđe, ali su zbog velike želje koju su imali da urade nešto dobro napravili drvenu rampu, angažovali su školskog domara i napravljena je drvena rampa od dasaka, ali je to odlično funkcionisalo i taj dečak je u istoj zgradi završio i osnovnu školu i nakon toga gimnaziju.
Mislim da više ne sme da bude izuzetaka, mislim da više ne treba da prepuštamo slučaju kako će ko to da rešava i kako će se ko ponašati.
Ovakvi slučajevi treba da budu sankcionisani. Mi već u nekim zakonima imamo određene kaznene odredbe koje se tiču zabrane diskriminacije. Moram pomenuti Zakon o radu koji smo mi ovde usvojili i gde imamo jedno celo poglavlje koje se upravo bavi zabranom diskriminacije, pored ostalog i osoba sa invaliditetom.
Možda nedostaju još neke odredbe. Nadam se da ćemo mi svi zajedno u nekom narednom periodu sagledati, ukoliko nije dovoljno tih odredbi u drugim zakonima, da ih možda ponovo ovde donesemo. U svakom slučaju, mislim da svi moraju imati jednak pristup – i u svim državnim, institucijama lokalne samouprave, obrazovnim, zdravstvenim, sportskim – svim javnim površinama.
Mogu da zamislim kako se osećao neko ko je u kolicima, ne može da pređe ulicu, jer prosto je barijera takva da on to kolicima ne može da uradi. Ne mislim da smo mi loš narod i da se to kod nas događa. Mislim da su naši građani vrlo humani i vrlo dobri, a tu diskriminaciju rade pojedinci, kao i u drugim državama.
Upravo je cilj ovog teksta da ti pojedinci, koji su skloni diskriminaciji, budu sankcionisani, možda to rade iz neznanja. Ovaj zakon će ih podsetiti sada na sve to, dakle, šta je diskriminacija, možda prosto nisu znali šta je diskriminacija. Mislim da sam navela dosta razloga zašto će poslanička grupa G17+ glasati za ovaj zakon. Nadam se da će se pridružiti i svi ostali, pa vas pozivam da učinimo humano delo. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su danas četiri zakonska predloga o kojima ćemo raspravljati. Prva dva se odnose na vraćanje javnog duga penzionerima. Zatim, tu je zakon o izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Zašto zajedno pričamo o ova četiri zakona? Prvo ću pokušati da nađem nešto što je zajednički imenitelj za sva ova četiri zakona. Povezuje ih upravo to što su socijalno pravedni i što ispravljaju nepravdu koja je načinjena prema nekim kategorijama našeg stanovništva.
Prvo, moram da kažem da je meni lično veoma drago što je ministar finansija našao mogućnost da se dug koji je ova vlada nasledila prema penzionerima, umesto u obveznicama, kako je prvobitno predviđeno, vraća u gotovom novcu.
Lično mislim da je ovakvo rešenje za penzionere mnogo bolje, da je manje komplikovano, a pogotovo je dobro to što će se prva rata tog duga prema penzionerima PIO fonda početi isplaćivati čim izglasamo u Skupštini ove zakone, što znači pre Nove godine. Mislim da će im taj novac dobro doći za novogodišnje praznike.
Ovim zakonima ispravlja se još jedna nepravda, a ta nepravda je načinjena prema invalidima.
Ne znam koliko je svima poznato, ali osobe sa invaliditetom, naši građani kojima je utvrđen invaliditet sa 100% po jednom osnovu, imali su pravo na tuđu negu i pomoć.
Međutim, šta se događalo u praksi? Oni su to ostvarivali po tri osnova.
Onda se dešavalo da neki dobiju samo 4.600, da neki dobiju 7.000, da neki dobiju 8.000. Mislim da to nije pravedno. Zašto? Oni svi imaju poteškoće, svima im je potrebna tuđa nega i pomoć i, u svakom slučaju, potreban im je jednak novac da bi zadovoljili neke svoje osnovne potrebe.
Upravo zato će ova izmena ići u pravcu da će se nekim kategorijama taj iznos povećati za 60%, a nekima čak za 160%, što bi praktično značilo da bi od sredine sledeće godine išli na to da za sve njih taj iznos za tuđu negu i pomoć bude u visini 70% prosečne plate, što smatram da je jako dobro. Nadam se da ćemo u budućnosti moći da damo i veći iznos, ali u ovom momentu mislim da ispravljamo i tu nepravdu.
Još jedna izmena u ovom zakonu odnosi se i na hraniteljstvo. Svi znamo da deca bez roditeljskog staranja, osim što su smeštena u domu, smeštena su i u hraniteljske porodice. To jeste bolji vid zaštite i jeste humanije, jer tako ipak žive u nekoj porodici.
Do sada je bilo ograničeno da jedna porodica ne može da primi neograničeno mnogo dece. Sada to menjamo i ne ograničavamo to pravo. Možda se neko neće složiti, ali budući da sam radila u Centru za socijalni rad i videla u praksi kako to izgleda, porodici koja je kvalitetna nema razloga da ograničimo broj dece, a razlog više – u praksi se događalo da, recimo, bude četvoro dece iz jedne porodice koji su ostali bez roditelja.
Onda se dešavalo da zbog tog ograničenja brat i sestra odu u jednu porodicu i još dva brata odu u drugu porodicu. Mislim da to uopšte nije humano i da je ova izmena jako dobra.
Što se tiče zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prva i ključna izmena je to što sada uvodimo i dodatak za prvorođeno dete. Toga do sada nije bilo u zakonu. Bilo je predviđeno samo za drugo, treće i četvrto dete.
Ovo je jako dobro, jer mislim da ovakav Vladin predlog govori da se Vlada zaista i na delu bori protiv bele kuge, a ne samo na rečima. Dodatak za drugo, treće i četvrto dete će se od sada isplaćivati u dve godine, znači, u 24 meseca, a ne jednokratno, kao do sada.
Čuli smo različite diskusije u toku jučerašnjeg dana, gde se neki nisu slagali sa ovim rešenjem. Mislim da je ovo rešenje dobro, zato što će, recimo, porodica koja ima četvoro dece u naredne dve godine svakog meseca dobijati preko 7.000 dinara. Mislim da se tako ostvaruje mnogo veća sigurnost za to dete, kad svi znamo da u naredne dve godine, dok je dete još malo, dok ne ojača, porodica mesečno dobije 7.000 dinara.
Osim toga, porodica koja materijalno lošije stoji može da ostvari i pravo na dečiji dodatak. Znači, ako ima četvoro dece, to je opet još negde oko 7.500 dinara, a izuzetno siromašne porodice mogu da ostvare pravo i za materijalno obezbeđenje porodice.
Ukoliko je petočlana porodica, to je opet preko 7.000 dinara, tako da ćemo doći do sume od skoro 22.000 dinara, koju će porodica sa decom mesečno dobijati. Mislim da je to cifra koja može najosnovnije potrebe porodice sa decom da zadovolji.
Još jedna izmena koja je, po meni, jako dobra, a to je način ostvarivanja dečijeg dodatka. Do sada se događalo da, recimo, kada se podnese zahtev za dečiji dodatak, u prosek domaćinstva se računao i hraniteljski dodatak, i naknada za materijalno obezbeđenje porodice, i naknada za tuđu negu i pomoć.
Pošto su to socijalna davanja, mislim da ispravljamo nepravdu i da će sada porodice mnogo lakše moći da ostvare taj dečiji dodatak. Znači, neće im sad ta primanja koja imaju, a primaju ih zato što su već siromašni, ulaziti u prosek, pa će tako mnogo lakše i ostvarivati.
Ne bih dugo pričala, budući da je bitno da što pre usvojimo ove zakone, upravo da bismo taj dug, prvu ratu isplatili pre nove godine. Mislim da su ovi argumenti dovoljni da ubede većinu poslanika da glasaju za ove zakone, a poslanička grupa G17 plus će sigurno glasati za njih, u potpunosti ih podržava, a to je zato što su socijalno pravedni i što ispravljaju nepravdu prema našim penzionerima, prema porodicama sa decom i prema našim invalidima.