Ili ja to nisam rekao na jasan način, ili vi niste dobro razumeli. "Telekom" je to već uradio. Ne očekujem da uradi. Bar su nam tako rekli. Ako su oni nas prevarili, prevario sam i ja vas, jer 1804 su škole i to je podatak star dve godine.
Kada je reč o ovom drugom pitanju, zadovoljan sam zato što je danas ponovljen ispit matematike protekao u savršenom redu i što se pokazala opravdanom, logičnom, tačnom, hrabrom, kako hoćete, odluka komisije koju vodi kolega Kostić i mene kao ministra da zbog ovih nepravilnosti koje postoje pomerimo matematiku, a da to ne utiče niti na ravnopravnost održavanja ispita, niti na ceo, da kažem, obim obaveza koje predstoje oko toga.
Dobili smo od predsednika vaše poslaničke grupe dokumenta, kako je on rekao, koja mogu ličiti na testove iz srpskog jezika. Mi ćemo ih dati ljudima iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta, da vide da li je o tim dokumentima reč. Ukoliko to stvarno budu dokumenta, odnosno ako to budu testovi, naravno, poslaćemo ih ujutru Upravi kriminalističke komisije, da onda oni u skladu sa zakonom preduzmu dalje mere, pa ćete nam onda vi verovatno pomoći dalje u istrazi da vidimo kako se do toga došlo i kako su ta dokumenta našla i da li su uopšte uticali i u kojoj meri na regularnost sprovođenja testa iz srpskog jezika. Hvala.

Kolega Veselinoviću, uopšte nije bilo sarkastično. Video sam kako je kolega Stefanović pažljivo birao reči, kao iskusan pravnik. Zapisao sam tačno šta je on rekao. Apsolutno to cenim, jer sam primetio da je on birao reči, onda sam ja nastojao da ponovim ono što je on rekao, a mi ćemo videti sutra od strane direktora Zavoda da li je reč o testovima i onda uputiti Upravi kriminalističke policije. Očekujem da će se poslanik odazvati pozivu da pruži informacije o poreklu tih dokumenata.

Hvala vam koleginice Banović na postavljenom pitanju.
Danas sam rekao predstavnicima medija, prepodne u 10,00 časova, čim sam kročio u ovaj uvaženi prostor šta se desilo i zašto je komisija koja se bavi tim pitanjem donela jutros odluku. Smatrao sam da treba da objasnimo javnosti zašto je komisija donela tu odluku i zašto je odloženo i pomereno polaganje matematike od danas za sutra.
Naime, komisija koja je zadužena za održavanje polaganja male mature iz oblasti srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike, juče je u popodnevnim časovima došla u posed dokumenta koji pokazuje da su testovi iz matematike falsifikovani, i to sva tri testa. Oni su juče popodne dobili različite informacije i od strane roditelja, od strane nekih učenika i predstavnika pojedinih medija, a negde u ranijim večernjim satima su dobili i taj dokument na raspolaganje i onda su oni procenili i doneli odluku. Jutros prepodne su imali u pola devet sastanak i doneli su odluku da se pomeri polaganje matematike.
Za srpski, odnosno maternji jezik nije do sada bilo nijednog valjanog dokaza koji bi ta komisija razmotrila i onda donela odgovarajuću ocenu.
Naravno da je ovo loše. Loše je za sve nas u obrazovnom sistemu, loše je za obrazovanje u Republici Srbiji. Ali, zar ne mislite da je odluka komisije logično reagovanje u odnosu na činjenično stanje? Zar ne bi bilo logično da se kaže – da, komisija je donela jedinu logičnu odluku da pomeri polaganje i da obezbedi pravednost polaganja ispita i da stvarno obezbedi da svi đaci pokažu tačno šta znaju i koliko znaju iz oblasti matematike i da je postupila na pravi način.
Danas smo u toku dana obezbedili da testovi budu odštampani. Oni već sada putuju ka školskim upravama, određenim destinacijama i sutra prepodne će biti dostavljeni školama. Testiranje će sutra biti obavljeno od 12,00 do 14,00 časova.
Moram vam reći da smo juče kada smo počeli dobijati te prve informacije vezane za mogućnost da su testovi falsifikovani, insistirali da svako ko ima neku informaciju da to dostavi MUP. Sami smo odmah zvali upravu kriminalističke policije i prijavili da postoji osnovana sumnja, naravno u toku večeri kada je već dobijen taj dokument, i to je urađeno. Sada pripadnici MUP sprovode istragu da bi se utvrdilo kako je do toga došlo.
Mi ne možemo, niti želimo, čini mi se da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rekao ono što je logično – mi moramo da sačekamo da vidimo ko je za to odgovoran, jer jedanput se tome mora stati na put, mora se videti ko zloupotrebljava polaganje male mature, ko falsifikuje tu dokumentaciju i, sem novca, da li postoji još neki drugi motiv. Logično da postoji motiv za jednu ovakvu stvar a niko od nas iz ministarstva, ni predstavnici komisije, ni ja kao resorni ministar, niti hoćemo, niti želimo da pobegnemo od pitanja odgovornosti. Samo da utvrdimo činjenice, da vidimo gde je u tom lancu pripreme testova za polaganje male mature, gde se desilo da testovi budu falsifikovani, ukradeni i kako su oni dospeli u javnost.
Što se tiče prošle godine, moram vas podsetiti da smo na dan polaganja matematike, znači drugog dana, dobili informaciju iz dve škole, od dva anonimna roditelja i predstavnice jedne novinske kuće i da je tada utvrđeno da je reč o delu dokumenta koji je falsifikovan, znači, očigledno negde u toku pripreme tog testa i da su rezultati, naravno direktori škola su proveri, taj dokument se nije pojavio unutar škole, na testu su nažalost bili lošiji od proseka. Znači, taj dokument nije iskorišćen na bilo koji način.
Naravno, nama nije prijatno da se ovo dešava, ali mislimo da smo postupili na jedan logičan način. Ako želimo da se pokaže ko koliko zna i koliko je učio, onda je logično da pomerimo polaganje matematike i da onda vidimo šta će sutrašnji testovi pokazati, a da istražnim organima Ministarstva unutrašnjih poslova, pre svega, pružimo priliku da oni utvrde ko je učinio krivično delo i ko je pomagao u vršenju krivičnog dela i da se taj procesuira ili ti, koliko god lica da bude umešano u to i da pravosudni organi kažu svoju reč. Mi u ministarstvu apsolutno stojimo na raspolaganju.
Želim da vam kažem da komisiju vodi moj kolega, pomoćnik ministra dr Zoran Kostić, i sigurno znam da i on i drugi ljudi, koji su u komisiji, su doneli tu odluku apsolutno na osnovu činjenica koje su im bile juče na raspolaganju, jer postoji mnogo, kako bih rekao, olako izgovorenih reči i zaključaka koji ne stoje.
Mi smo, na kraju krajeva, sve ono što možemo da uradimo uradili i svaki podatak koji dobijemo prosleđujemo MUP sa željom da se što pre utvrdi ko je falsifikovao dokumenta, ko je to ukrao, pa ćemo onda doći i do drugih stvari.
Kada je reč o zakonu, pošto je rasprava počela, nisam rekao poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije koliko je amandmana Vlada usvojila. Želim da vas obavestim da je od ukupno podnetih 366 amandmana, Vlada usvojila 51 amandman, i to iz različitih poslaničkih grupa, iz poslaničkih grupa koje čine deo stranaka opozicije i poslaničkih grupa koje čine deo vladajuće koalicije.
Juče smo na matičnom odboru predložili odboru, odbor prihvatio i usvojio sedam amandmana, kao amandmane odbora i oni će biti deo razmatranja. Prihvatili smo sva ona rešenja koja su po našem mišljenju unapredila sadržaj zakona. Prihvatili smo sugestije i predloge Odbora za prava deteta, u vezi inkluzija. Ako se sećate načelne rasprave, razgovarali smo o tome da bi izbegli neke neodumice ili eventualno izvođenje pogrešnih zaključaka o postojanju specijalnih odeljenja ili o zloupotrebi učenja prava na daljinu i oko individualnog obrazovnog programa. Prihvatili smo sve te amandmane koji su to pitanje tretirali na način koji je u duhu sa sadržajem zakona.
Predvideli moder centar, predvideli smo rešenje zato što su i pripadnici manjinskih zajednica pitali da li je zakon u saglasnosti sa odredbama zakona koji se tiče pitanja nadležnosti saveta manjinskih zajednica. Prihvaćen je amandman kojim i Savet nacionalnih manjina ima pravo na osnivanje ustanova obrazovanja. Predvideli smo, takođe, i prihvatili rešenje da više jedinica lokalne samouprave mogu osnovati zajednički savez za obrazovanje odraslih, da razredni ispit mogu u istom roku polagati učenici završnog razreda, da se ne bi gubilo vreme i da bi im dali mogućnost da što pre završe školu i da nastave dalje. Usvojili smo amandmane vezane za vrednovanje rada škola.
Moram reći da su neka rešenja prihvaćena u okviru Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa smo smatrali da ne treba da budu prihvaćena u Zakonu osnovnom obrazovanju i vaspitanju ili Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju, znači, u drugim zakonima. To je bila metodologija rada ministarstva.
Želeo bih da kažem još jednu činjenicu, u načelnoj raspravi, koju smo imali pre nekoliko dana, prošle nedelje, a koja je trajala jako dugo, rekao sam da je bila jako kvalitetna, sve poslaničke grupe, sa izuzetkom Nove Srbije, su iskoristile svoje pravo da govore u okviru vremena koje je Narodna skupština odobrila svojom odlukom. Mislim da je to dobro.
Meni je zamereno da se nisam javljao do kraja, a u toku rasprave mi je zamereno da sam mnogo govorio na početku. Jedno i drugo ne može biti saglasno.
U ime predlagača sam odgovorio na kraju. Bio sam u situaciji da vidim da pojedini poslanici deo svojim obaveza razumeju na način da postave pitanje, a da ne sačekaju kraj. Vi ste videli, zahvalio sam se svima onima koji su ostali do kraja, uvažavajući da je neko morao ranije da pođe, ali sam se trudio u ime predlagača da dam odgovor na sva pitanja.
U obrazloženju za ove amandmane koje smo odbili, naravno, oni koji se prihvataju, prihvata se i predlog predlagača, trudili smo se da damo obrazloženja. Mislim da su ona veoma jasna. Ukoliko bude bilo potrebe, tokom rasprave ću takođe izložiti stav ministarstva. Hvala.

Poštovana koleginice, dugo godina sam sedeo na mestu na kome sedite vi i naučio sam pravila ponašanja u ovom cenjenom domu. Šta god kaže predsednik Vlade, predstavnik opozicije će prikazati drugačije.
Čini mi se da sam baš iz vaše poslaničke grupe bio kritikovan da mi je izlaganje prilikom obrazloženja Predloga zakona bilo jako dugo i upotrebili ste još neke reči, vi ili koleginica Donka Banović. Nisam čitao stenogram, ali po sećanju jedna od vas dve. Smatram sasvim logičnim da ako razgovaram sa vama da moram poslušati i vaš savet, pa naći meru i za nešto što treba i reći i za nešto što je napisano u ovim dokumentima.
Vezano za amandman koji ste podneli, ako pogledate član 37. stav 9. videćete da će biti propisani bliži uslovi da ne bi došlo do zloupotrebe ili do načina korišćenja ovog prava, odnosno, prvo do načina korišćenja ovog prava, a onda, naravno, sprečiti zloupotrebu.
Kada je reč o školama, mi imamo 1.263 osnovne škole sa isturenim odeljenjima i imamo osam verifikovanih privatnih škola. Te privatne škole su osnovane još devedesetih godina prošlog veka. Nemojte sada da lijemo krokodilske suze što se neko opredelio da mu dete polazi u privatnu školu i što se opredelio da ispuni uslove privatne škole koju pohađa. To je valjda njegovo pravo i samostalna odluka.
Ako smatrate da ovom načinu učenja nije bilo mesto, onda ste trebali da predložite brisanje tog člana u celini, to nije sporno, ali samo da kažete, jer ne može se apriori izvoditi zaključak da će to pravo biti korišćeno na nezakonit način.

Hvala.
Danas na odboru sam rekao poštovanoj koleginici Kovač da smo mi zajedno sa Savetom mađarske manjinske zajednice, kao i pokrajinskim sekretarima, kao i ranije sa gospodinom Jegišom i sada sa gospodinom Derijem, rešili gotovo sva pitanja koja je savet pred nas postavljao vezano za obrazovanje pripadnika mađarske manjinske zajednice na svom jeziku i da do sada nismo imali bukvalno nikakvih problema, niti bilo kakve vrste tumačenja zakona koje bi bilo na štetu pripadnika mađarske manjinske zajednice. Naprotiv, mislim da smo nalazili rešenja koja su svakom pripadniku mađarske manjinske zajednice davala mogućnost učenja na svom maternjem jeziku i da smo izlazili u susret vezano i za broj đaka, odnosno odobravanje broja đaka vezano za odeljenja koja imaju manje od 15 đaka.
Znate da ovo pitanje reguliše Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju u delu u kom se govori da pripadnici manjina ostvaruju na maternjem jeziku pravo na obrazovno vaspitni rad i izuzetno može da se ostvaruje dvojezično ili na srpskom jeziku u skladu sa posebnim zakonom. Ovaj zakon jasno kaže – za pripadnike nacionalnih manjina obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično ako se prilikom upisa za to opredeli najmanje 15 učenika.
Mislim da smo u sistemu osnovnog obrazovanja i vaspitanja tu imamo osam manjinskih jezika, u sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja imamo pet manjinskih jezika. Pored ovog pitanja korišćenja jezika, mi imamo otvoreno čini mi se još jedno pitanje, a sad smo rešili pitanje prava na osnivanje ustanova obrazovanja i rešićemo pitanje pokrivanja troškova za niskotiražne udžbenike i onda ćemo u potpunosti zatvoriti taj krug naših obaveza. Čini mi se da ćemo se u budućnosti zajednički naći na razmatranju pitanja – šta je pojam osnivačkih prava i šta to podrazumeva. Da li samo pravo bez obaveza ili pravo uz određene obaveze ali dozvoljavam da ćemo o tom pitanju razgovarati. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju ovog dana da se pre svega zahvalim svima vama koji ste ostali do kraja ove sednice i želim da iznesem jednu svoju impresiju, mislim da je odluka Skupštine da se održi rasprava o tačkama dnevnog reda o duplo dužem trajanju u odnosu na neko predviđeno vreme dobra stvar zato što je svaka poslanička grupa iskoristila to pravo ili skoro svaka. Svako je imao priliku da kaže šta misli o našem obrazovnom sistemu, o onome što smatra dobrim, koje su to loše strane i naravno da iznese svoje predloge kako problem treba rešiti.
Da ne bih dužio, najviše se govorilo o zakonima iz oblasti obrazovanja pa ću ja samo reći nekoliko rečenica o tome. Zašto kažem nekoliko rečenica? Zato što ćemo u pojedinostima razgovarati o svim tim detaljima, ali da znate, na koju se populaciju odnose ovi zakoni. U obrazovnom sistemu Republike Srbije, jer su oni najvažniji, na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja imamo 876. 222 učenika koji su podeljeni u 42.666 odeljenja. Ima 106.113 zaposlenih, od toga 76.258 čine nastavnici, učitelji, a 27.346 je vannastavno osoblje. Na nivou osnovnog obrazovanja broj učitelja i nastavnika je 50.286, a nenastavnog osoblja 25.969, znači odnos je skoro 2:1, a na nivou srednjeg obrazovanja profesora ima 19.852 ili nenastavnog osoblja 7.494, to je otprilike odnos 1:2,8.
Zašto vam pominjem sve ove podatke? Ne želeći da uopšte kopam po prošlosti, ne mogu a da se ne složim sa većinom diskutanata koji su pomenuli da je karakteristika obrazovnog sistema da obrazovni sistem se ne može menjati preko noći i da bez obzira koliko neke ideje bile sjajne, da ih treba apsolutno sagledati a svake strane i doneti pravu odluku jer ta odluka tangira ogroman broj korisnika sistema obrazovanja.
Ako bi se vratili unatrag, lako bi se moglo za bilo koga iz naše političke prošlosti izvući neki zaključak vezan za odgovornost za stanje u obrazovnom sistemu, ali nije poenta samo u pitanju odgovornosti, nego u odgovoru na pitanje šta je učinjeno za vreme nekog perioda da bi obrazovni sistem unapredili.
Čini mi se da je malo govornika bilo negativno. Većina je govorila apsolutno pozitivno. Čak i oni koji su bili iz stranaka opozicije su imali da kažem, naravno na svoj način, ali pomenuli su mnoge pozitivne stvari koje su iznete u ovim zakonima.
Ne želim da govorim o svima njima, ali ne mogu da ne kažem da se ovim zakonima unapređuje sistem obrazovanja, povećava obuka, unapređuje kvalitet, promoviše pravednost, povećava efikasnost, povećava se dostupnost, rešavaju uočeni problemi, prate trendovi u obrazovanju, unapređuje inkluzija, uvode vežbaonice, pitanje velike mature, učenje na daljinu, vraćanje vaspitne uloge u škole, priprema za polaganje završnog ispita, školske vežbaonice se uvode, karijerno vođenje se afirmiše, aktivna uloga roditelja dobija na značaju, aktivna borba protiv nasilja, uređena verska nastava. Govorim o onim stvarima koje su govornici pomenuli danas u toku rasprave. Da ne pominjem značaj zakona o obrazovanju, koji se prvi put kod nas donosi.
Neko je danas pre podne pitao mene šta smo mi uradili ili šta sam ja. Neću da kažem da sam ja, ali naš tim je za ovih godinu dana pripremio ove zakon o koima Skupština danas raspravljala i mi možemo da kažemo sa jednim zadovoljstvom da smo doneli tri zakona, dva nova, ali koji su imali osnovu u zakonima koji su doneti davne 1992. godine i jedan potpuno nov zakon o obrazovanju odraslih. Tu su i izmene četvrtog.
Ako vidimo i zakone koji su usvojeni u prethodnom periodu, plus Strategiju obrazovanja, mi sa zadovoljstvom možemo reći da imamo normativni okvir za sistem obrazovanja u Republici Srbiji zato što i taj normativni okvir, koliko god je mogao biti kritikovan od bilo kog pojedinca, je bolji, nego ne uređeni sistem i haos u sistemu.
Mislim da mnogi problemi sa kojima se mi suočavamo u stvari su posledica toga da su mnoge stvari u našoj bliskoj prošlosti započete bez možda krajnje vizije šta će biti posledica tih inovacija. Uopšte neću da sumnjam u zadnje namere. Ne kažem da se mislilo na nešto loše, naprotiv. Hoću da verujem da je sve bilo iskreno i sa najboljom namerom, ali mi imamo posledicu da je uveden veliki broj izbornih predmeta. Veliki je broj izbornih predmeta od 2000. godine koji su prouzrokovali da skoro trećina nastavnog osoblja ima manji fond časova i kada imate takvu situaciju faktičku u obrazovnom sistemu, onda je logično da bilo koje pitanje koje tangira ljude se doživljava na jedan poseban način, jer su svi preplašeni da li će imati pun fond časova kada dođe početak nove školske godine, a demografija uzima svoj ceh, jer smanjenje stanovništva u obrazovnom sistemu ima svoju cenu.
Skoro 7.000 dece ovog 1. septembra će biti manje na nivou prvog razreda srednjeg škole, oko 1.500 na nivou prvog razreda osnovne škole. Sedam hiljada đaka ima za posledicu 228 odeljenja manje. Kada uzmete ove đake na nivou prvog razreda, onda i sami izvucite zaključak. Ako podelite sa brojem 25 ili sa brojem 30, svejedno, broj odeljenja je manji. Stavite te brojke u kontekst aktuelne situacije, pa sami izvucite određeni zaključak.
Mi se u Ministarstvu trudimo ne samo da sistem održimo, nego da ga učinimo kvalitetnijim. Apsolutno verujem da to činimo sa svim problemima sa kojima se suočavamo.
Neko me je danas pitao oko novca. Kada sam postao ministar, budžet je bio milijardu i 350 miliona evra, ako me pamćenje dobro služi. Otprilike se zadržao isti odnos u strukturi budžeta, ali je inflacijia uzela svoj danak i sada je budžet milijardu i 132 miliona evra. Sami izvucite zaključak šta to znači za obrazovni sistem i za zaposlene i za mogućnost investicija u škole.
Kamo sreće da smo posle 2000. godine, kao što je bio donet jedan zakon koji je utvrdio obavezu da se prilikom privatizacije 5% izdvaja za zaštitu životne sredine, doneli odluku da se 5% izdvaja za investicije u sistem obrazovanja. Onda ne bi bili suočeni sa onim brojkama koje smo danas čuli, da je 90% škola starije od deset godina. Drugačije bi govorili o uslovima u kojima se odvija nastava, jer bez uslova, zakoni, koliko god bili dobri, ako nemate odgovarajuće uslove, ako nemate opremu, a pogotovo ako nemate želju ili energiju ili niste zadovoljni, nema rezultata, jer samo đaci i nastavnici znaju šta se dešava u toj čarobnoj kutiji koja se zove učionica i kako se odvija sistem tu.
Da li đaci vole da idu u školu? Da. Sva istraživanja govore da voli oko 90%, ali nastao je problem kasnije. Pomenuo sam istraživanje. U prvom ciklusu deca su sjajna, na nivou su svojih vršnjaka iz Japana, ali u drugom ciklusu, kada se pređe na predmetnu nastavu, onda se dešavaju stvari koje treba da istražimo i da u odnosu na to preduzmemo odgovarajuće mere.
Da li su nastavnici motivisani? Verovatno da sa ovakvom platom i nisu, ali se postavlja i pitanje ličnog odnosa prema poslu i pitanje kako ko svoj posao radi, jer i tu imate svakojakih situacija u našem obrazovnom sistemu, a to se izbegava kao tema, jer onda se može utvrditi što šta kao konačan ishod.
Čuo sam dosta pitanja vezanih za stvari koje su deo našeg sistema. Moram vam reći da se mi zaista trudimo da mnogo toga inoviramo. Demografija i novac jesu za nas veliki problem. Govorim vam vrlo iskreno da jeste problem.
Inkluzija? Inkluzija nije problem. To smo primenili pre četiri godina. Ova rešenja koja smo sada predložili, ovo pitanje eventualnog ili kakva je formulacija u izuzetnim slučajevima mogućnosti da neko ne krene u prvi razred je posledica primene Zakona u protekle četiri godine i faktički situacije da ima dece koje i uprkos najboljoj želji i roditelja i po mišljenju interresorne komisije nisu uu mogućnosti da pohađaju prvi razred.
Što se tiče ostalih primedbi, jutros je predsednik Narodne skupštine vodio Odbor za prava deteta. Mogao je sam da čuje, a želim i ja da vam saopštim da smo većinu stvari koje smo danas čuli prihvatili i prihvatićemo kroz amandmane. Da ne pominjem da smo ogroman deo stvari koje su nam već ranije predočene, inkorporirali u sadržaj zakona. Znači, uradili smo puno toga i nemamo nameru tu da stavljamo tačku. Naprotiv, zarez i onda nastavljamo dalje.
Pripadnici manjina. Imamo Zakon o savetima nacionalnih manjina i sve ono što je sadržano u savetima manjina biće sadržano i u ovom zakonu. Nema razloga da bilo šta tu menjamo.
Studentski krediti. Dobro je obrazložio prof. Knežević, pa ne bih ponavljao. Želim samo da vam kažem da 14.021 student prima stipendiju u iznosu od 6.100, da 14.150 studenata prima studentski kredit.
Neko je postavio pitanje šta dobija za to. Dobija više novca nego što se plaća smeštaj i hrana u studentskom domu, a oni su na nivou hotela B kategorije visoke klase. Ko ne veruje, neka pođe u neki od studentskih centara, u studentsku menzu, u studentski dom, pa će videti koji je nivo usluga. Zavide nam studenti drugih zemalja kada vide kako izgledaju studentske institucije, domovi i centri ishrane, smeštaja i odmarališta studentska u Srbiji. Mi to sve činimo sa ovim skromnim budžetom.
Neko je pomenuo i pitanje obrazovanje dece u inostranstvu. I to je takođe rešeno. Tačno, javni konkurs itd.
Poštovane koleginice i kolege, mi smo pokušali sa ovim zakonima, i tu ću završiti, da unapredimo sistem i da otvorimo vrata za rešavanje problema pred kojim se nalazimo. Pomenuo sam podatke popisa stanovništva. Mi imamo u ovom trenutku 11% stanovništva koje ima nepotpuno osnovno obrazovanje, 20% stanovništva koje ima osnovno obrazovanje.
Morate da znate da je najveći broj tih kategorija da su ljudi u starosnom dobu preko 55 godina. U prvom slučaju to je oko 60%, a u drugom slučaju preko 70% ljudi. Onda ostaju kao kategorija, naravno da treba smanjiti i jedno i drugo i Zakon o obrazovanju odraslih apsolutno daje mogućnosti da ovi ljudi steknu to obrazovanje i da završe nivo i da steknu kroz neformalno obrazovanje, i naravno sistem učenja da steknu diplomu koja će im pomoći u poslu.
Mi ćemo kroz raspravu u pojedinostima govoriti o pojedinačnim rešenjima. Moje kolege i ja smo spremni da prihvatimo svaki dobar amandman koji će unaprediti kvalitet teksta i koji će pomoći da se reši, da kažem, bilo koji otvoreni problem u sistemu obrazovanja. Pošto je danas bilo pomenuto pitanje Briselski sporazuma i obrazovanja želim da zahvalim kolegama sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici odnosno u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici na razumevanju onoga što radimo. Naravno da je Vlada Republike Srbije i ovo godine odredila kvotu za upis u prvu godinu studija. To je najbolji odgovor na pitanje kakav je odnos države prema tom univerzitetu, jer kada se budu upisali studenti to je samo po sebi rešeno pitanje funkcionisanja tog univerziteta.
Što se tiče drugih stvari iz obrazovanja uopšte nisu ni predmet Briselskog sporazuma niti ovog okvirnog sporazuma, već kako se zove, za implementaciju. Rekao sam kada sam bio u poseti Kosovskoj Mitrovici da ako drugi ne postavljaju pitanje statusa tog univerziteta, onda ga ne treba ni mi da ga postavljamo. To se isto odnosi za osnovne i srednje obrazovanje.
Ukoliko ne budemo kao društvo postigli konsenzus u tome šta obrazovanje za nas znači neće biti pomaka. Kad kažem konsenzus ne mislim na to da li će neka vlada uspeti da uzme više ili manje novca, nego da svi afirmišemo obrazovanje i njegov značaj za budući razvoj društva, jer odnos Vlade prema nekom pitanju se ne meri samo količinom novca, nego i time na koji način se govori, radi i predlažu neka rešenja vezano za obrazovanje.
Mnoge bi od ovih stvari mi mogli rešiti da imamo, kažem nije sve u novcu ali je važan jer kad govorimo reformama o Strategiji stvari su tu nabrojane koje treba učiniti do 2020. godine. Ako su neke stvari nabrojane u Strategiji onda je logično da ih primenjujemo. Ne možemo sve u ovom trenutku. To se odnosi na pitanje broja đaka. Želim da znate svi, zato što u javnosti se ne žele izneti pravi podaci. Mi imamo sada 33% odeljenja gde ima više od 26 đaka. 33% odeljenja, 16% manje od 15 đaka, znači ima 50% odeljenja u Srbiji koja imaju od 16 do 25 đaka. Naravno zbog mehaničkog priliva stanovništva u velike gradske centre, zbog demografske situacije i malo prostora mi imamo situaciju da u većim gradskim centrima ima 33% odeljenja uglavnom sa preko 26 đaka. Kada se te brojke podele i izračunaju dođe se do jednog broja do otprilike preko 2008 odeljenja u idealnim proporcijama, a verovatno ih je i više.
Pitanje broja đaka u odeljenju više kolega je to postavilo kao pitanje, nije pitanje volje ministra nego pitanje nemogućnosti primene tog rešenja sada, zato što nemamo novac da bi mogli primiti nove ljude i nema prostora gde bi se odvijala nastava. A ako bi išli na varijantu da ima do 25, a nema prostora, ili bi se morao iznajmljivati novi prostor ili bi nekoj deci u ovom upisnom ciklusu uskratili mogućnost da budu upisani na željeni smer. Ne verujem da iko od vas to želi. Zato smo rekli u ovom trenutku do 30, a u perspektivi očekujem da će sa poboljšanjem ekonomske situacije biti i više novca, i naravno da napravimo i nove škole. I drugi zahtevi koji su pomenuti su zahtevi koje mi moramo rešavati. O tome drugom prilikom.
Samo sam želeo da vam kažem da smo razgovarali o osnovnom, srednjem obrazovanju. Malo smo vremena posvetili važnom Zakonu o obrazovanju odraslih. Razgovaraćemo u pojedinostima o njegovom značaju, zato što je to veliki resurs za budući razvoj Srbije, zato što je vrlo prosta stvar. Ako Srbija želi da bude ekonomski jača ona to može da postigne samo na dva načina. Da joj stanovništvo bude obrazovno jače, da ima bolji nivo obrazovne strukture i naravno veća produktivnost. Tu nema nikakve filozofije. I ne znam ko je od vas kolega večeras spomenuo, moramo konačno vratiti pitanje učenja na dnevni red. Sticanje znanja učenjem, a ne na drugi način. Naravno u implementaciju svih ovih tehnoloških inovacija, poštujući našu tradiciju i vrednosti koje ima obrazovni sistem, ali prateći i trendove koji postoje u obrazovnim tokovima i u Evropi i šire. Povećati obuhvat dece u predškolskom obrazovanju. Nije tu u pitanju samo 70.000 predškolaca, nego i nivo starosne dobi ispod pet i po godina, jer je strašno važan obuhvat te dece, i što veći bude obuhvat decu u godinama koje dolaze, to opet zavisi od lokalnih samouprava. Naravno da će onda rezultati u obrazovnom sistemu biti bolji. Ali, uostalom razgovaraćemo još kada bude zakon u pojedinostima.
Vama prisutnim želim da se zahvalim. Žao mi je što neki poslanici koji su postavili pitanje tokom današnjeg dana nisu imali, kako bih rekao, želje, mogućnost, već ne znam šta, koji je motiv bio da ostanu do kraja da eventualno čuju odgovore na postavljena pitanja. Zato što naravno, svako je to doživljavao na svoj način. Ali, ono što ja ne mogu a da ne kažem drago mi je što je politizacije bilo malo. Što je politizacije bilo malo, što su uglavnom svi govorili o značaju obrazovanja. Ako bi krenuli u politizaciju verujte mi da bi i ja mogao što šta ispričam o tome šta se zbivalo i u prošlosti i kakav je bio odnos prema obrazovnom sistemu i slično.
Bio je jedan čuveni aforizam Vlade Bulatovića Viba, čini mi se – pre rata nismo imali ništa, onda su došli Nemci i uzeli nam sve. Tako je otprilike bilo izlaganje većine poslanika. Od mene sve počinje kao dobro. Pre toga ne valja ništa, ili obrnuta. Ako sam u opoziciji doživljavam to na jedan način. Svako ko god bio u vlasti ili opoziciji, ako obrazovanje doživi kao resurs koji je važan za budućnost Srbije i počne da razmišlja na način da iskoristi ono što imamo i da poštujemo ono što ulažemo, e tu će biti rezultata, jer ova mala Srbija u ovom trenutku finansira 53% studenata. Prvi put smo u istoriji obrazovnog sistema uveli da finansiramo doktorske studije, da ne pominjem još neke stvari koje smo radili jer bi to dobilo jedan potpuno drugi, kako bih to rekao, može dobiti drugu konotaciju, a ne želim to da bude.
Poštovane koleginice i kolege hvala vam na strpljenju i vidimo se prilikom razmatranja zakona u pojedinostima. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažem nekoliko reči o temama o kojima Skupština danas raspravlja.
Pre svega, želeo bih da upoznam poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da sam juče, u dogovoru sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, ponudio svim poslaničkim grupama i poslanicima koji to žele da u četiri termina, 13, 15, 17 i 19 sati, da razgovaramo o zakonima koji su danas na dnevnom redu i želeo bih da se zahvalim svim onim poslanicima i poslaničkim grupama koji su juče učestvovali u tom razgovoru.
Takođe, juče sam predložio da se poveća vreme rasprave za ove tačke koje su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, zato što sam smatrao da ima potrebe da se, pogotovo o zakonima iz oblasti obrazovanja, razgovara u duplo većem vremenu, jer je obrazovanje za sve nas u Republici Srbiji jako važno.
Pre nego što pređem konkretno na predloge zakona o kojima je reč, želim da vam kažem da se četiri zakona odnose na oblast obrazovanja i vaspitanja, da se jedan zakon odnosi na studentski i đački standard, jedan je vezan za primanja zaposlenih u visoko-školskom obrazovanju i dva su zakona iz oblasti nauke.
Želim da podsetim Narodnu skupštinu Republike Srbije i prisutne poslanike da su zakoni o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, zakon o obrazovanju odraslih i zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja već bili u skupštinskoj proceduri od januara meseca 2012. godine, da smo o tim zakonima imali i javnu raspravu koju smo organizovali u određenim gradovima, da zbog izbora nije postojala mogućnost da ti zakoni budu predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da su povučeni, da je potom usvojena strategija obrazovanja Republike Srbije oktobra meseca prošle godine, da smo nakon toga sadržaj zakona inovirali u meri u kojoj je to zahtevao sadržaj strategije obrazovanja, da smo sve zakone usaglasili i sa drugim zakonima koji tretiraju ovu oblast.
Jednom rečju, mi sada, i to je suština ovih zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, sa raspravom i usvajanjem predloženih zakona upotpunjujemo pravni okvir za unapređenje sistema obrazovanja u Republici Srbiji.
Želim da podsetim Skupštinu i prisutne poslanike da smo u periodu od 2001. do 2008. godine imali svega dva zakona koja su usvojena – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, da smo od 2008. do 2012. godine usvojili tri zakona – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakon o učeničkom i studentskom standardu, i da sada ova vlada u prvoj godini svog mandata usvaja tri nova zakona – Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Zakon o obrazovanju odraslih, zakon koji do sada nismo imali kao takav.
Takođe, želim da vas podsetim i da su zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju doneti još davne 1992. godine, pre 21 godinu, kao i da smo mi u sadržaj ovog zakona inkorporirali sva ona dobra iskustva naše obrazovne prakse, da smo nastojali da sva ona dobra rešenja, koja su sad deo obrazovnog sistema i evropskog prostora obrazovanja, primenimo kod nas, da smo imali razgovore sa socijalnim partnerima, da smo pokušali da odgovorimo na sve one izazove koji kod nas predstavljaju postojeća ekonomska i demografska situacija, kao dva bitna ograničavajuća faktora unapređenja sistema obrazovanja i vaspitanja.
Mogu reći nakon svega da će Skupština raspravljati i nadam se usvojiti zakone kojima ćemo povećati obuhvat dece koja će biti predmet sistema obrazovanja i vaspitanja, da će se ovim zakonima unaprediti kvalitet, da će se povećati pravednost, da će se povećati efikasnost i dostupnost će biti veća. Vodilo se računa i o ravnopravnosti dece i socijalnoj jednakosti. Zakon promoviše vaspitnu ulogu škole i jača veze sa svim partnerima koji su deo sistema obrazovanja ili koji utiču na obrazovanje i vaspitanje.
Da bi se stvorila slika o onome šta obrazovanje za nas znači, pošto svi govore o obrazovanju kao o strateškom resursu za budući razvoj bilo koje zemlje, što je logično i za nas u Srbiji, želim da vas podsetim da u ovom trenutku na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja imamo 876.222 učenika, da su ti učenici smešteni u 1.804 škole sa isturenim odeljenjima, da ima ukupno 42.666 odeljenja u tim školama, da imamo oko 105.000 zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju i da deo sistema obrazovanja čini 70.000 predškolaca. Ne bih govorio o visokom obrazovanju, o broju studenata i o broju zaposlenih, jer ceo sistem obuhvata preko milion i 300 hiljada korisnika i oko 126 hiljada zaposlenih. Ovo govorim iz razloga što je važno pomenuti uslove, odnosno obuhvat i broj korisnika sistema obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, želim da vam kažem da smo vodili računa o onome šta je moguće učiniti kroz predloge pojedinih rešenja i o strategiji. Neka rešenja nismo mogli sada da primenimo, iz razloga što ne postoje ni prostorni ni materijalni uslovi. Neka rešenja jednostavno nije moguće inovirati u ovom trenutku. Zatekli smo jedan sistem koji je vrlo disperzivan, koji je u godinama unatrag proizveo veliki broj predmeta, koji je zaposlio veliki broj ljudi, gde nažalost imamo i značajan broj izbornih predmeta i gde imamo veliki broj zaposlenih, procena je oko 28.000, koji nemaju pun fond časova.
Ako vam kažem da samo đaci prvog razreda osnovne škole imaju, pored srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematiku, svet oko nas, likovno, muzičko, fizičko, strani jezik, građansko ili versko obrazovanje, kao i još neki izborni predmet, onda možete razumeti šta na ostalim nivoima obrazovanja đaci imaju kao sadržaj predmeta. Ovo govorim zato što se u javnosti ne mogu čuti ovi podaci i pokušava se pažnja javnosti skrenuti na nešto drugo. Uvek morate poći od onoga što imate, šta sistem čini i šta je moguće učiniti u sledećem periodu.
U svakom slučaju, sa ovim zakonima, odnosno njihovim usvajanjem, uz Strategiju obrazovanja, koju smo usvojili, mi smo praktično u ovom trenutku jedina zemlja u regionu koja ima i sistemske zakone i strategiju obrazovanja. Naše kolege iz Hrvatske pokušavaju da usvoje strategiju pre nego što formalno budu priznati za člana EU, ali i sami kažu da je to jako komplikovan posao. Ovo govorim iz razloga što obrazovanje kao strateški resurs Republike Srbije zaslužuje dužnu pažnju i poštovanje, naravno i ulaganje, ali i rešavanje svih konkretnih situacija koje postoje u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Neka rešenja smo morali da zadržimo. Nismo mogli u ovom trenutku da izađemo u susret zahtevima pojedinih sindikata, iako je to naše strateško opredeljenje da broj đaka u razredu bude 25, ali u ovom trenutku to jednostavno nije moguće. To bismo voleli, ali to jednostavno nije moguće jer nema prostornih i materijalnih mogućnosti, kao što i neka druga pitanja nismo mogli ili ne možemo sada rešiti. U svakom slučaju, to ostaje kao pitanje koje će se rešavati u budućnosti.
U razgovorima koje smo vodili juče bilo je više pitanja vezanih za broj đaka u odeljenju. Moram vam reći da smo i u osnovnim i u srednjim školama broj đaka u odeljenju limitirali do 30. Sa povećanjem taj broj se deli na dva odeljenja sa manjim brojem đaka. To pitanje broja odeljenja u Srbiji je dobilo na značaju sa zahtevima pojedinih sindikata da se broj đaka u razredu smanji na 25. Želim da obavestim Skupštinu da u ovom trenutku naš sistem nije u mogućnosti da to pitanje reši na predloženi način, iz prostog razloga što nemamo ni prostornih ni materijalnih mogućnosti.
Kada kažem prostornih i materijalnih mogućnosti, želim da obavestim prisutne narodne poslanike da u ovom trenutku imamo 14.415 odeljenja koja imaju više od 25 učenika, a to je 33,8% svih odeljenja u Srbiji. Ako ovoj cifri dodate 6.835 odeljenja, gde imamo manje od 15 đaka, to znači da ostaje skoro 50% odeljenja koja imaju od 16 do 25 đaka. Molim Narodnu skupštinu i prisutne poslanike da razmisle o ovoj situaciji. Znači, mi sada imamo oko 50% odeljenja od 16 do 25 đaka.
Kada sam rekao da nismo u mogućnosti da prihvatimo taj zahtev, prosta računica pokazuje da ako bi taj broj odeljenja, gde imamo više od 25 đaka na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja, pomnožili samo sa brojem pet, da računamo da ih ima do 30, to iznosi 72.075 učenika. Kada taj broj podelimo sa brojem đaka, dolazimo do novih 2.883 odeljenja, u idealnom iznosu da svako odeljenje ima 25 đaka. Prosvetni radnici, oni koji se više bave obrazovanjem znaju da taj idealan broj u praksi ne bi postojao, da bi u stvari bio i jedan broj odeljenja sa manjim brojem đaka. Kada pomnožite onda taj broj odeljenja sa brojem izvršilaca, što nastavnog, što vannastavnog osoblja, onda dolazimo do jedne cifre koja iznosi od 7.500 do 8.000 novih ljudi. Tačno je, jedan broj ljudi bi se mogao angažovati iz reda ljudi koji predstavljaju u ovom trenutku tehnološki višak, ali u svakom slučaju to rešenje bi zahtevalo angažovanje novih izvršilaca. To je jednostavno nešto što u ovom trenutku nije moguće.
Pošto je to bilo jedno pitanje koje je dobilo određeni značaj u javnosti, želeo sam ovo da vam saopštim i da kažem da smo sa sindikatima dogovorili formiranje jedne komisije koja će se baviti izradom koeficijenta, da bi se napravila ili ujednačila razlika, da bi se napravila određena razlika u primanjima između zaposlenih i da će ta komisija raditi narednih meseci. Takođe smo razgovarali o zakonu i specifičnim službama, ali smo razgovarali i o temi finansiranja po glavi učenika. Zahtev sindikata je bio da se to odloži do 2020. godine.
Želim da upoznam Narodnu skupštinu RS da po postojećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja finansiranje po glavi učenika je predviđeno u 2014. i 2015. godini, znači, ne u ovoj školskoj godini koja sada dolazi nego u sledećoj školskoj godini, a da smo mi u Ministarstvu planirali da izvršimo testiranje finansiranja po glavi učenika, tog projekta, s tim što je odabrano 16 opština, tri gradske u Beogradu, pet gradova u Srbiji i osam opština, ukupno 16, gde ćemo izvršiti testiranje te formule, pri čemu broj učenika neće biti jedini kriterijum koji će uticati na sadržaj te formule, već će se voditi računa i o demografskoj situaciji, o obrazovnoj strukturi, o infrastrukturi, o udaljenosti odeljenja od matične škole, o svim onim elementima koji su važni za sistem obrazovanja i vaspitanja.
Smatramo da nema ništa loše da se izvrši testiranje jedne formule, pa da vidimo kakav će biti učinak. Ukoliko bude problema, sešćemo i sa socijalnim partnerima ali i unutar vladajuće koalicije i sve to saopštiti javnosti, da bi videli šta nam je onda moguće činiti u vremenima koja dolaze.
Kada je reč o pitanju obaveznosti srednjeg obrazovanja, želim da znate da u ovom trenutku 98% osnovaca upisuje srednje škole i da pitanje obaveznosti ima i normativnu stranu, da li je moguće u zakonu propisati obavezu koja ne postoji u Ustavu, ali, u praksi našeg obrazovnog sistema se pokazalo da broj srednjoškolaca bez obzira na to pitanje obaveznosti je veći nego u nekim zemljama gde je ono obavezno.
U svakom slučaju, sve su ovo pitanja koja su ovih dana interesantna i koja zavređuju i vašu pažnju jer su juče neki poslanici postavili ova pitanja kao svoja pitanja, pa sam smatrao da je dobro na početku razgovora da dam odgovore, da ne bi bilo nedoumice šta to u praksi znači.
Želim da vas kratko upoznam sa sadržajem svih ovih zakona o kojima će Skupština danas raspravljati.
Kada je reč o Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, taj zakon uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Sadrži 15 poglavlja, 106 članova. Kratko ću pomenuti samo ključne elemente ovog zakona: zakon vrši tipologiju škola prema programu obrazovanja i vaspitanja na nacionalne i strane škole, a prema osnivaču – na javnu ili privatnu.
Ono što je važan element, to je postojanje škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Školuju se deca, bez obzira na vrstu smetnje, a radi unapređenja inkluzivnog obrazovanja, ova škola pruža dodatnu podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.
Predloženo je osnivanje škole posebne pedagoške orijentacije, kada obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Naravno, nastavni predmet je obavezni i izborni, a u privatnoj školi umesto izbornih može da realizuje nastavu drugih predmeta prema školskom programu. U školi se mogu izučavati fakultativni predmeti u skladu sa školskim programom. Škola sadrži razvojni plan i školski program, gde je razrađen sadržaj koji uključuje i mere za unapređenje kvaliteta.
Povećanje obuhvata programe školskog sporta, sportskih aktivnosti, zaštitu od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, profesionalne orijentacije, saradnje sa lokalnom samoupravom, program saradnje sa porodicom.
Nastava je osnov obrazovno-vaspitnog procesa u školi. Priprema za predmetnu nastavu za učenike četvrtog razreda je predviđena po dva puta u toku školske godine, odnosno jednom u toku polugodišta. Škola može da organizuje i celodnevnu nastavu i produženi boravak, škola može da organizuje nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, za učenike sa većim zdravstvenim problemima ili hroničnim bolestima.
Zakon predviđa i nastavu kod kuće i na daljinu uz propisane bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanje. Naravno, podrazumeva se postojanje individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima. Trajanje časa je po pravilu 45 minuta. Govorio sam već o broju đaka u odeljenjima, do trideset učenika u odeljenju. Predviđeno je i ko može biti, za učenike muzičke i baletske škole, oslobođen od nastave izbornog predmeta u školi na zahtev roditelja, odnosno staratelja.
Zakon je predvideo ishranu učenika, organizovanje u okviru školskog objekta. Rešili smo pitanje verske nastave, na istovetan način kao i u Zakonu o osnovnoj i srednjoj školi i program i sastav komisije. Predvideli smo obavezu škole da ima biblioteku koju škola takođe treba da obavlja i kulturne aktivnosti. Važno je da je propisano da se proslave organizuju u školi ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave u ustanovama kulture. Predviđeno je uvođenje letopisa, predstavljanje rada, internet strana, predstavljanje programa i organizacije rada i pisani podaci o aktivnostima u organizaciji obrazovno vaspitnog rada.
Zakon sadrži i odredbe o minimumu procesa rada i to pitanja koja regulišu štrajk zaposlenih. To je juče od strane nekih poslanika bilo pitanje – zašto su ove odredbe sastavni deo obrazovnih zakona. Želim da kažem da Narodna skupština zna ove odredbe. Ove odredbe su deo obrazovnih zakona zato što nije donet zakon o štrajku. Da je donet zakon o štrajku ove odredbe ne bi ovde trebale da postoje i ne bi im ovde bilo mesto, ali dok ne bude donet zakon o štrajku mora se regulisati i način funkcionisanja sistema obrazovanja kao javne delatnosti i koje su obaveze zaposlenih.
Takođe, utvrđeno je usklađivanje organizacija i opštih akata škole. U prelaznim i završnim odredbama predvideli smo šta treba učiniti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovih zakona i koji su to podzakonski akti, jedanaest njih koje treba doneti u roku od dve godine od dana početka primene. Inače, primena zakona će početi školske 2013/2014 godine.
Kada je reč o Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju, on ima 11 glava, 101 član. Govorio sam o razlozima, ali samo ću pomenuti da nije samo usklađivanje sa sistemskim zakonom iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, već i sa stvaranjem pravne pretpostavke za bolje funkcionisanje sistema srednjeg obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje kvaliteta nastave i učenja. Zakon detaljnije uređuje ispite kojima se završava određeni nivo vrste obrazovanja, mature, završni ispit, pitanje prijemnog ispita, obrazovanje učenika sa smetnjom u razvoju, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, pitanje evidencija.
Naravno, pojačana je vaspitna uloga škole. Školski program obuhvata sve domene nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Zakon predviđa razvoj programa karijernog vođenja i savetovanja učenika. Razvoj programa školskog sporta, partnerski odnos škole i roditelja zasnovan na principima međusobnog razumevanja i poštovanja i poverenja, prevenciju protiv nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, ulogu lokalne samouprave i celokupne društvene zajednice u raznim aspektima života i rada učenika.
Kada je reč o programima srednjeg obrazovanja i vaspitanja, postoji obaveza donošenja nastavnih planova i programa i oni se donose u skladu sa sistemskim zakonom i ovim zakonom razvojni plan škole je razrađen plan škole. Školski program promoviše pojačanu vaspitnu ulogu škole. Obuhvata sve vidove nastavnih i vannastavnih aktivnosti, uređuje partnerski odnos škole i roditelja, ulogu lokalne samouprave i vrste programa, promovisana je dodatna podrška obrazovanju i vaspitanju. Cilj ovog zakona je postizanje optimalnog uključivanja učenika i odraslih u redovni obrazovni i vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i pripremi za svet rada.
Zakon sadrži program zaštite od nasilja, zlostavljanja, zlonemarivanja, program prevencije, i drugih oblika rizičnog ponašanja. Zanimljivo je da zakon predviđa uključivanje učenika, zaposlenih roditelja, u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave. Uključuju se i ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja. Postoji lista lica obučenih za prevenciju i intervenciju u školama. Predviđena je mogućnost postavljanja model centara. To su škole koje unutar školskog programa ostvaruju i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanju obrazovno vaspitnog rada, povećanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja. Bliže uslove za rad model centra propisuje ministar.
Kada je reč o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja, predviđena je nastava na daljinu, kao i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Kada je reč o praktičnoj nastavi i profesionalnoj praksi, pominjem samo neke od elemenata, novina je da se praktična nastava i profesionalna praksa u školama može ostvarivati u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom i drugom organizacijom ili drugim pravnim licem.
Kada je reč o drugim oblicima neposrednog obrazovno - vaspitnog rada, novina je da se pripremna nastava za učenike koji su upućeni na polaganje popravnog ispita organizuje, to je najmanje 10% ukupnog godišnjeg broja, pripremna nastava za polaganje maturskih i završnih ispita.
Kada je reč o ostvarivanju vaspitanja i obrazovanja, kao i do sada su rešenja predviđena u pogledu broja časova, trajanju časova, oko broja učenika sam rekao. Zakon precizno utvrđuje pitanje upisa učenika i odraslih. Novina je da pravo stiče lice koje je završilo osnovno obrazovanje i vaspitanje, uključujući i završni ispit.
Zakon predviđa takođe i proceduru upisa. Novina je da je propisano koje podatke škola dostavlja ministarstvu u postupku upisa, naravno, način na koji se može izvršiti uvid u podatke za učenike pojedinih škola, procedura upisa, izbor stranog jezika.
Koje su novine vezano za svojstva učenika? To je pravo da učenik pređe iz škole u školu ili drugi obrazovni profil, bez obzira na trajanje obrazovanja, da redovan i vanredni učenik ima pravo da se upiše u odgovarajući razred najkasnije do 31. avgusta, osim ako je započet postupak po zahtevu za zaštitu prava učenika kada se vrši upis po okončanju. Prava i obaveze učenika su kao i do sada.
Kada je reč o ocenjivanju, novina je da najmanje tri puta u toku polugodišta, a izuzetno ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu, jer to je rešeno i u sistemskom zakonu. Opšti uspeh učenika na kraju prvog i drugog polugodišta se utvrđuje na osnovu aritmetičke sredine iz pozitivnih, zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocena iz vladanja.
Naravno, kada je reč o ispitima na osnovu kojih se završava određeni nivo, imamo opštu maturu, stručnu i umetničku maturu, završni ispit srednjeg i stručnog obrazovanja, vaspitanja i specijalistički majstorski ispit i ispiti iz drugih oblika stručnog obrazovanja. Zakon sadrži odredbe koje su vezane za opštu maturu, za stručnu i umetničku maturu, specijalistički i majstorski ispit, deo odredbi vezanih za evidencije i javne isprave i priznavanje strane školske diplome. Ovaj zakon, kao i Zakon o osnovnom obrazovanju sadrži odredbe koje se odnose na pitanje štrajka i naravno prelazne i završne odredbe.
Kada je reč o obrazovanju odraslih, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da vas obavestim da je reč o potpuno novom zakonu koji ima izuzetan značaj za sistem obrazovanja i budući razvoj Republike Srbije.
Pre nego što kažem nekoliko reči o ovom zakonu, želim da vam saopštim podatke Republičkog zavoda za statistiku o obrazovnom nivou građana Republike Srbije, na osnovu popisa iz 2011. godine, da bi se shvatilo šta ovaj zakon pored postojećih može značiti za postizanje onog krajnjeg cilja podizanja nivoa obrazovanosti.
Ako uzmemo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dva nesporna elementa, to je da je demografska situacija u Srbiji loša, da smo već sada među pet najstarijih naroda u Evropi, među 10 u svetu. Jedini uslov za budući ekonomski razvoj Srbije je povećanje obrazovnog nivoa stanovništva i naravno veća efikasnost.
Podaci popisa iz 2011. godine, kažu da u ovom trenutku bez školske spreme ima ukupno 2,68% ljudi u Srbiji ili 164.884, sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem 11% ili 677.499, sa osnovnim obrazovanjem 20,76% ili 1.279.116 ljudi, sa srednjim obrazovanjem 48,93%, znači najveći deo populacije Republike Srbije ima srednje obrazovanje ili 3.015.092, sa višim obrazovanjem ima 384.335 osoba ili 5,65% i sa visokim obrazovanjem 652.234 osobe ili 10,59% ljudi u Republici Srbiji.
Ovo vam govorim zato što ovaj zakon o obrazovanju odraslih treba da pomogne mnogim ljudima koji nemaju odgovarajući nivo obrazovanja da ga steknu, neku novu veštinu da unaprede, da dobiju mogućnost da posao koji imaju zadrže, da sa diplomom stečenim zvanjem mogu sebi otvoriti vrata novom poslu, boljem životnom standardu. Jednom rečju, ovaj zakon je izuzetno važan i to je jedan od zakona koji ranije nije postojao u našem obrazvonom sistemu i zajedno sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, srednjem obrazovanju i vaspitanju, ovo je jedan od stubova obrazovnog sistema u Republici Srbiji.
Mi prvi put donosimo zakon koji uređuje oblast obrazovanja odraslih u kontekstu celoživotnog učenja. Zakon pre svega reguliše neformalno obrazovanje odraslih, specifičnosti obrazovanja odraslih u formalnom sistemu obrazovanja. Zakon o obrazovanju odraslih obezbeđuje mogućnost učenja i sticanje kompetencije i kvalifikacija tokom čitavog života, uređivanje neformalnog obrazovanja, stvaranje uslova za priznavanje kompetencije i kvalifikacije stečenih kroz neformalno obrazovanje i iskustveno učenje, uspostavljanje sistema priznavanja prethodnog učenja, uspostavljanje sistema odobravanja akreditacije institucija, organizacija i programa neformalnog obrazovanja.
Ciljevi koji se žele postići donošenjem zakona o obrazovanju odraslih jeste poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture, pomenuo sam podatke popisa iz 2011. godine o obrazovnoj strukturi stanovništva Srbije, unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje stanovništva, povećanje profesionalne mobilnosti, smanjenje siromaštva, unapređivanje kvaliteta života, integraciju u evropski i društveni i ekonomski prostor.
Zakon o obrazovanju odraslih uređuje ciljeve i principe u obrazovanju odraslih, aktivnosti u obrazovanju odraslih i uslove za njihovo ostvarivanje, učesnike u obezbeđivanju kvaliteta obrazovanja odraslih, uslove za sticanje kompetencije i kvalifikacija, postupak za priznavanje prethodnog učenja, evidencije i javne isprave u obrazovanju odraslih, planove i programe obrazovanja odraslih, učesnike u ostvarivanju obrazovanja odraslih, donošenje i sprovođenje godišnjeg plana o obrazovanju odraslih, planiranje i finansiranje obrazovanja odraslih.
Poštovane koleginice i kolege, da bi se u potpunosti razumeo značaj ovog obrazovanja, molim samo obratite pažnju na članove 43. i 44. koji se odnose na planove i programe obrazovanja odraslih, da bi se video dijapazon svih mera i ciljeva koji se žele postići i da bi se videli koji su programi formalnog i neformalnog obrazovanja, jer sami po sebi, ta dva člana, čini mi se više nego ostali, govore o značaju ovog zakona i o ciljevima koji se žele postići.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predvideli smo u ovom zakonu nekoliko novina.
Potencirano je da sistem obrazovanja mora da stvori mogućnost da deca, učenici i odrasli sa smetnjom u razvoju, sa invaliditetom, bez obzora na materijalne i druge uslove, imaju pristup svim nivoima obrazovanja. Naglašena je potreba smanjenja stope osipanja sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osobe socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju.
Propisano je članom 8. stav 4. da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina koje je stečeno u visokoškolskoj ustanovi, u toku studija ili nakon diplomiranja sa najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova.
Dodali smo novi stav kojim je pojašnjena obaveza visokoškolskih ustanova da realizuju program za sticanje obrazovanja - u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao programa obrazovanja tokom čitavog života u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje.
Izmenili smo Zakon u delu nadležnosti saveta i zavoda. Istaknuta je potreba da nadležni savet i Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih sistematski prati i analizira osipanje dece i učenika iz obrazovnog sistema i da utvrde predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile obrazovni sistem.
Predvideli smo osnivanje agencije za obrazovanje i vaspitanje. Pored poslova koji su predviđeni u zakonu, osnivanje agencije predviđa i priznanje institucija koje će se baviti obrazovanjem odraslih. Formiranje ove agencije predviđeno je od 1. januara 2016. godine. Naravno, Vlada će o tome doneti odluku.
Znam da samo pominjanje agencije izaziva jednu vrstu negativnih emocija, s obzirom na iskustva koja smo imali u protekloj deceniji sa različitim vrstama agencija koje su osnivane.
Ono što želim da znate vezano za ovu agenciju jeste da neće zapošljavati nove ljude. Kada bude osnovana podrazumeva se da će deo poslova koji su sada unutar ova dva zavoda, za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i za vrednovanje kvaliteta, deo poslova biti poslovi ove agencije i, naravno, zaposlenih. O tome će, u svakom slučaju, Vlada doneti odluku.
S obzirom da je ovo potencirano nekoliko puta i u prethodnom periodu kao nešto što bi moralo da bude sastavni deo sistema obrazovanja, a to je sadržano i u strategiji obrazovanja, videćemo kada počnu pregovori i koje će biti obaveze vezane za obrazovanje u agendi koja se odnosi na obrazovanje.
Kada je reč o izmeni Zakona, predviđene su vežbaonice, tj. gradi se sistem za praktičnu obuku i pripremi studenata, budućih nastavnika. Stvaraju se uslovi za razvijanje veza između škole i odgovarajućih fakulteta za obrazovanje nastavnika, veza koja nedostaje u sistemu obrazovanja između školske prakse i fakulteta na kojima se obrazuju studenti za posao nastavnika.
Visokoškolskim ustanovama se obezbeđuje prostor škola, u kojoj će studenti i budući nastavnici obavljati praksu i tako ostvariti šest bodova u skladu sa evropskim sistemom, a vezano za prethodno rešenje.
Kada je reč mreži škola, postojeće zakonsko rešenje nije dovoljno da bi se donela optimalna mreža svih školskih ustanova koja podrazumeva smanjenje broja srednjih stručnih škola i povećanje broja gimnazija.
Predloženo je brisanje postojećih kriterijuma i donošenje novih od strane Vlade koji bi bili usaglašeni sa strategijom, jer strategija predviđa da se uradi analiza mreže srednjih škola, transformacije pojedinih stručnih škola, što je strašno važno u gimnazije, kao i da se uradi nova mreža koja će biti usklađena sa potrebama privrede i sa demografskim kretanjima u regionu i lokalnoj sredini.
Definisan je andragoški asistent kao lice koje pruža podršku odraslima u uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć u otklanjanju teškoća u toku obrazovanja.
Predložena je izmena zakona koje reguliše pravo na individualni obrazovni program. Propisana je uloga ministarstva u praćenju, primeni i vrednovanju prakse ovog instrumenta podrške dece i učenicima.
Predviđena je mogućnost odlaganja upisa dece koja su po uzrastu stasala da mogu biti upisana, ali samo u izuzetnim slučajevima, jer iskustva iz prakse pokazuju da postoji potreba da se u izuzetnim slučajevima, kada interes deteta to zahteva, omogući odlaganje polaska deteta u prvi razred osnovne škole. Ovim se ne ugrožava inkluzivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, već se taj sistem još više prilagođava specifičnim potrebama deteta.
Naravno, svakom dete će biti obuhvaćeno osnovno školskim obrazovanjem i vaspitanjem, a propisivanje mehanizma za pružanje podrške detetu na relaciji porodica, resorna komisija, predškolske ustanove i škola u periodu od godinu dana, za koliko je moguće odlaganje, obezbeđuje bolji stav za dete i porodicu i pruža mogućnost školi da se na odgovarajući način pripremi za pružanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja.
Pojačano je pravo prognanih i raseljenih lica, kao i lica koja su po Sporazumu o readmisiji vraćena u zemlju, na učenje jezika na kome se izvodi nastavi i za pripremnu i dopunsku nastavu. To je usklađivanje našeg zakona sa direktivom Saveta evropskih zajednica.
Već smo govorili o ocenjivanja prilikom razmatranja drugih zakona. pojačane su teže povrede obaveze učenika.
Želim da znate da smo ove odredbe usaglasili sa socijalnim partnerima, sa sindikatima. Učenik odgovara za ponašanje kojim ugrožava vlastitu bezbednost i bezbednost drugih učenika, nastavnika i drugih zaposlenik koje dovodi do fizičkog i psihičkog povređivanja. Teža povreda učenika je učestalo činjenje lakših povreda pod uslovom da je preduzet pojačan vaspitni rad sa učenikom i da je poštovana postupnost u izricanju mera.
Izvršene su izmene vezane za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike i druge zaposlene. Uslov za prijem u radni odnos za sve zaposlene je znanje jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad i znanje srpskog jezika, ne samo jezika nacionalne manjine, ukoliko se nastava ostvaruje na tom jezika.
Uređeno je po prvi put priznavanje obrazovanja stečenih u republikama bivše SFRJ, obrazovanje stečeno u sistemu vojno školstvo, obrazovanje stečeno u inostranstvu, kada po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove ministar utvrdi da li je njena vrsta odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika vaspitača.
Pojačani su razlozi za oduzimanje licence. Definisan je rad preko pune norme časova. To smo, takođe, dogovorili sa sindikatima.
Zakon sadrži odredbu o preuzimanju zaposlenog kao način zasnivanja radnog odnosa. Dodat je stav kojim se rešenje propisano posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, u domovima učenika, prenosi u zakon da se ne može raspisati konkurs za prijem u radni odnos dok se ne ispita mogućnost preuzimanja zaposlenog koji je ostao neraspoređen ili koji radi sa nepunom normom časova.
Brisano je rešenje po kome za donošenje odluke o izboru nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika neophodno mišljenje organa upravljanja.
Izvršene su izmene vezane za prestanak radnog odnosa na zahtev reprezentativnih sindikata. Vraćeno je rešenje iz 2009. godine, da nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navršava 40 godina staža, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Izmenili smo rokove vezane za veliku maturu. Razlog je činjenica da još nisu doneti standardi postignuća učenika na osnovu kojih će se donositi novi nastavni planovi i programi.
Po donošenju standarda, postepeno će se ulaziti u reformu srednjeg obrazovanja. Planira se da prva reformisana godina u srednjem obrazovanju bude školska 2014/15 godina, a 2017/18 godina prva godina na čijem bi se kraju polagala i matura.
Poštovane koleginice i kolege, ovo su odredbe zakona vezane za obrazovanje. Želim sad da vam kažem još nešto. Mi u javnosti često imamo jednu situaciju da se naše obrazovanje potcenjuje, da se kvalifikuje negativno, da, govoreći o obrazovanju, koristimo epitete koje obrazovanje naše ne zaslužuje. Ovo govorim zato što, nezavisno od pozicije u političkom životu, obrazovanje je nešto što se postavlja kao budući uslov razvoja Srbije.
Nije dobro kada o našem obrazovanju stranci govore bolje nego što mi govorimo. Usuđujem se reći da je naše obrazovanje dobro, da je kvalitetno. To ne znači da smo rešili probleme, naprotiv, da smo tek počeli da uređujemo sistem i da rešavamo brojna pitanja i probleme koje smo nasledili iz prošlosti, jer jednostavno u decenijama iza nas obrazovanje je u sistemu vrednosti skliznulo negde na kraj sistema vrednosti. Uz nemogućnost ili ne postojanje želje da se izvrši odgovarajuće ulaganje, došli smo u situaciju da moramo sa objektivno skromnim materijalnim sredstvima da rešavamo mnogo problema.
Ovo želim da vam kažem i u kontekstu činjenice da budžet Ministarstva prosvete je takve strukture da oko 93% – 94% sredstava odlazi na plate zaposlenih. preostalih 6% je za sve nivoe obrazovanja, od predškolskog, pripremno predškolskog programa, osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja, đački učenički standard, visoke škole strukovnih studija i fakulteti, da ne pominjem infrastrukturu i opremu.
Ako vam kažem da imamo 700 miliona dinara za investicije na svim nivoima obrazovanja, to neće mnogo značiti, brojka sama po sebi. Ako vam kažem da je to 6,7 miliona evra, a po standardima EU jedna škola srednjeg kapaciteta sa školskom salom košta 2,5 miliona evra, onda ćete shvatiti da je to dve i po škole koje se mogu napraviti. Imamo ih 1804, plus odeljenja tih matičnih škola. Ovo pominjem zato što se objektivno novac postavlja kao omogućavajući faktor za podizanje kvaliteta našeg obrazovanja.
Da sve nije tako crno pokazuju i rezultati učenika. Imamo i pojedinačne rezultate, moram vam reći da su naši đaci srednjih škola u zadnjih nekoliko godina postigli sjajne, fantastične rezultate na različitim takmičenjima iz matematike, fizike, astronomije, informatike i jezika, da su naši đaci jezički najkompetentniji u regionu, da smo osvojili preko 400 medalja, tj. oni su osvojili u ime Srbije preko 400 medalja na olimpijadama, svetskim i evropskim takmičenjima, što samo po sebi govori unutar sistema imamo sjajne škole, ali suština je da podignemo kvalitet celog obrazovnog sistema.
Tu su već napravljeni prvi koraci. Želim da vam kažem, pošto se u javnosti to često predstavlja na jedan krajnje nekorektan način, da smo u 2009. godini radili međunarodno istraživanje, učestvovali u "Piza" testovima kao testovima kojima se ocenjuje kvalitet obrazovnog sistema određene zemlje, da su učenici Srbije tada postigli 442 poena na skali čitalačke pismenosti, 442 poena na skali matematičke i 443 na skali naučne pismenosti. To je za oko 60 poena niže u odnosu na OECD zemlje, što je jednako efektu sa nešto više od jedne godine školovanja u zemljama OECD. Ono što je važno i to je loše, što nismo napredovali na listi zato što je razlika između nas i narednih država jako visoka.
Ono što je dobro jeste što su učenici iz Srbije u oblasti čitalačke pismenosti postigli u odnosu na 2006. godinu, jer smo radili 2003,2006 i 2009. godine, videćemo kakvi će rezultati biti sada decembra meseca ove godine u odnosu na prethodnu, ali u odnosu na 2006. godinu, rezultati su značajno bolji. Napredak iznosi 40 poena i spada među najveća poboljšanja koja je neka zemlja zabeležila između dva testiranja do sada.
Takođe, smanjen je i procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti sa 52%, koliko je bilo 2006. godine, na 33% koliko je bilo 2009. godine. Ovo snižavanje procenata funkcionalno nepismenih je sa skoro 20% jedno od najviših koja je neka od zemlji ostvarila u "Piza" istraživanjima. Ovo nisam rekao ja, ovo je rečeno u zvaničnom izveštaju OECD koje se bavi "Piza" istraživanjem. Naravno, tu je izvršeno i rangiranje gde se nalazimo u odnosu na ove pojedine oblasti.
Drugi dobar pokazatelj da se sistem menja na bolje odnosno da podižemo kvalitet, jeste istraživanje "Tims". Istraživanja su bila 2003, 2007 i 2011. godine. Istraživanje u 2011. godini je realizovano u četvrtom razredu, prethodne dve godine je bilo u osmom razredu osnovne škole na veoma reprezentativnom uzorku. Ukupno je testirano 4379 učenika iz 150 osnovnih škola, 219 odeljenja. Učenici Srbije su na testu postignuća iz matematike i testu postignuća iz prirodnih nauka postigli po 516 poena, što u oba slučaja predstavlja postignuće koje je statistički značajno više od proseka "Tims" skale. Ovo moram da kažem, jer to pokazuje da u prvom ciklusu obrazovanja od prvog do četvrtog razreda su istraživanja iz 2011. godine pokazala izuzetno znanje naše zemlje. Prosečan skor iz matematike od 516 poena svrstava Srbiju među zemlje čiji je skor statistički značajno iznad proseka "Tims" skale. Rezultati iz prirodnih nauka takođe. Ukupni rezultati naših učenika predstavljaju ohrabrenje za sve nas da obrazovni sistem u prvom ciklusu obrazovanja postiže dobre rezultate.
Smatrao sam potrebnim da vam ovo kažem iz razloga što imamo mnogo posla. Bez obzira ko činio Vladu i ko vodio ministarstvo, zato što nam je obrazovanje važno. Sredstava nema mnogo, a demografska situacija je jako loša, pa je i dobro da sve dobre predloge inkorporiramo u sadržaj zakona koji se odnosi na obrazovanje, odnosno, da sve ono što nije dobro u sistemu obrazovanja eliminišemo, a one dobre stvari promovišemo da bi unapredili sistem obrazovanja zbog dece koja taj sistem pohađaju i zbog naše budućnosti.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, veoma kratko ću reći da ovaj zakon se suštinski odnosi na studentske stipendije, podizanje prosečne ocene za dobijanje studentske stipendije na 9,00. Suština je što smo praćenjem realizacija konkursa za dodelu studentskih stipendija u periodu 2002-2013. godine uočili kontinuitet u povećanju broja studenata koji ispunjavaju propisane uslove u pogledu postignutog uspeha za ostvarivanje prava na stipendiju, odnosno koji su položili ispit i postigli uspeh sa prosečnom ocenom 8,50 kako je bilo do sada. U 2002. godini je odobreno 1174 stipendije, a u 2013. godini 14021 stipendija.
Sada povećavamo na 9,00, ali oni koji imaju niži prosek neće biti oštećeni. Umesto stipendije će dobiti kredit i ako završe u roku sa prosečnom ocenom neće vraćati kredit. Morali smo zbog limitiranih sredstava da to pitanje rešimo.
Konstatovali smo izmenama i dopunama ovog zakona da se gasi Fond za talente zato što on nije postojao kao takav. Sve poslove koje je trebalo taj fond da radi, u stvari radilo je ministarstvo, Republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Ranijih godina to je bila obaveza prosvete i kulture, u zadnjoj deceniji to je radila samo prosveta. Suštinski to je radilo ministarstvo, tako da tim činom se ništa neće suštinski promeniti, vezano za stipendiranje učenika i studenata.
Kada je reč o Zakonu o plata, samo je reč o usaglašavanju sa Zakonom o budžetskom sistemu i stvara se mogućnost da visokoškolske ustanove raspolažu sredstvima koja dobijaju, mogu samostalno da upravljaju i raspolažu sredstvima koja ostvare obavljanjem svoje redovne delatnosti. Reč je o usaglašavanju zakona.
Na kraju da kažem samo nekoliko reči o Zakonu o inovacionim delatnostima, tj izmenama i dopunama tog zakona i o Zakonu o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti, taj zakon je usvojen 2005. godine. Menjan je dopunjivan 2010. godine, kada su otklonjeni nedostaci koji su uočeni u dotadašnjoj primeni zakona i pod zakonskih akata, koji i dalje čine jedine sistemske propise u toj oblasti u celom regionu.
Izmene i dopune koje Vlada sada predlaže nisu obimne, ali će njihovo usvajanje poboljšati, unaprediti transparentnim i efikasnim čitav sistem inovacione delatnosti i stvoriti pretpostavke za uspostavljanje bolje nacionalne prakse u ovoj oblasti. Povod za pripremu predloga zakona je bila potreba da se izvrše dopune zakona, u odnosu na finansiranje inovacione delatnosti sredstvima budžetima Republike Srbije u skladu sa propisima koje uređuje oblast državne pomoći i to primenom propisa o državnom pomoći "de minimis", u svakom od tri načina finansiranja inovacione delatnosti budžetskim sredstvima. Reč je o finansiranju evidentiranih tehnoloških privrednih društava po posebnom programu, finansiranju neregistrovanih pravnih, fizičkih lica po programu inovacionih delatnosti koje utvrđuje Vlada, kao i finansiranje koje budžetskim sredstvima vrše fondovi sa većinskim državnim vlasništvom.
Izmene zakona se predlažu u pravcu uređenja obaveze nosioca inovacione delatnosti u Srbiji, da godišnji izveštaj realizacije inovacione aktivnosti u protekloj godini dostave u propisanom roku. Važeći zakon ne propisuje taj rok, pa ni mehanizme za sankcionisanje njegovog nedostavljanja. Predloženim izmenama se stvara osnova za preciziranje roka za dostavljanje izveštaja, a njegovo nepoštovanje se sankcioniše na odgovarajući način, bilo brisanjem pravnog ili fizičkog lica iz registra inovacionih delatnosti, po službenoj dužnosti, odnosno izveštavanje Vlade o nepostupanju pokrajine, jedinice lokalne samouprave u skladu za zakonskom obavezom izvršavanja.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna ovaj dom će doprineti poboljšanju važećih zakona u dva pravca. Prvu grupu čine odredbe predloženog zakona kojim se obezbeđuje da se finansiranje inovacionim zdravstvenim budžetskim sredstvima vrši uz primenu propisa o državnoj pomoći, bez obzira da li se finansira neposredno sa razdela budžeta ili iz dela budžetskih sredstva kao potencijalnog izvora prihoda fondova sa većinskim državnim vlasništvom i drugom grupom odredbi predloženog zakona u kojima su neka nefunkcionalna rešenja važećeg zakona, kao što se brisanjem člana 28. stav 2. otklanja mogućnost uspostavljanja paradržavnih mehanizama u procesu praćenja rezultata projekata finansiranih iz sredstava budžeta.
Brisanjem člana 33. uklanja se odredba koja je otvarala prostor za nejasno i neselektivno izdvajanje budžetskih sredstava za namene zaštite prometa prava iz oblasti intelektualne svojine pojedinim pravnim i fizičkim licima. Dopunom člana 45. obezbeđuje se sastav Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost, koji obezbeđuje pouzdane operativne kapacitete tog posebnog pravnog lica osnovanog važećim zakonom. Predlaže se sastav Upravnog odbora usklađen sa potrebama funkcionisanja u specifičnim uslovima u kojima ovo posebno pravno lice obavlja delatnost i to kako u odnosu na broj zaposlenih u Fondu, tako i u odnosu na specifičnu vrstu koju Fond obavlja.
Usvajanjem predložene izmene Upravni odbor Fonda za inovacionu delatnost bi i dalje činili tri predstavnika osnivača, a od dva predstavnika Fonda jedan bi bio iz reda zaposlenih, dok bi drugi predstavnik bio imenovan iz reda nezavisnih eksperata stručnjaka iz inovacione delatnosti.
Još zadnjih nekoliko rečenica o Zakonu o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda. Naša želja je da donošenjem ovog zakona poboljšamo zakonodavni okvir u oblasti zaštite ovog prava iz oblasti intelektualne i to industrijske svojine. Ta oblast je sada uređena Zakonom o zaštiti topografije integrisanih kola, koji je stupio na snagu decembra meseca 2009. godine i propisuje zaštitu topografije integrisanih kola, dok predloženi zakon uređuje zaštitu topografije poluprovodničkih proizvoda.
Navedena promena ne znači samo terminološko usklađivanje sa međunarodnim propisima, već ovaj zakon predviđa širu zaštitu topografija, a stvaraocima topografija se omogućava zaštita za sva električna kola, uključujući i ona koja su napravljena od parcijalnih komponenata. Propisivanje ovog sveobuhvatnog predmeta zaštite u skladu je sa direktivama EU o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, ali i doprinos harmonizaciji sa standardima koji su u ovoj oblasti propisani od strane EU i Svetske trgovinske organizacije.
Po sredstvima ovih propisa, naše zakonodavstvo se usklađuje sa Konvencijom o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, koja je doneta pod okriljem Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, čime potvrđujemo i spremnost da se pruži puna zaštita i ovoj vrsti tehničkih inovacija.
Rešenja predložena ovim zakonom uklanjaju uočene nedostatke važećeg zakona. Pre svega, uvodi se pravo na žalbu, uređuje dvostepeni postupak protiv upravnih akata Zavoda za intelektualnu svojinu, čime će se ostvariti efikasnija upravna kontrola nad zakonitošću odluka Zavoda. Propisuju se i kaznene odredbe za privredni prestup, prekršaj. Dopunjuju se odredbe kojima se uređuju postupci ostvarivanja građansko-pravne zaštite.
Donošenje ovog propisa usmereno je ka postizanju dva osnovna cilja, u prvom redu da podstakne razvoj tehnologije, proizvodnje domaćih topografija, poluprovodničkih proizvoda, tako što njihovim stvaraocima obezbeđuje isključiva prava i stavlja na raspolaganje odgovarajuća pravna sredstva za zaštitu tih prava od neovlašćenog korišćenja. Drugi cilj je da se domaćim topografijama poluprovodničkih proizvoda obezbedi zaštita koja je usklađena sa međunarodnim normama, što je istovremeno preduslov za transfer tehnologija i primenu stranih poluprovodničkih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Oba projektovana cilja ovog zakonskog teksta su u funkciji podsticanja tehnološkog i ekonomskog napretka zemlje. Tehnologija poluprovodnika je od velikog značaja za razvoj, industrijski razvoj zemlje, ali i stvaranje razvoja topografija poluprovodničkih proizvoda zahteva ulaganje znatnih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa. Iz toga, sticanjem isključivih prava koja obezbeđuju i uređuju ovaj zakon, nosilac prava ima mogućnost da komercijalnom upotrebom topografije povrati uložena sredstva u razvijanje topografije poluprovodničkih proizvoda. Pravo na topografiju stiče se danom podnošenja prijave, a period od 10 godina je propisani rok trajanja zaštite.
Poštovane koleginice i kolege, hvala vam na pažnji. Pokušao sam da vas upoznam sa setom zakona koji su predmet ove objedinjene rasprave. Više vremena sam utrošio na zakone koji se odnose na oblast obrazovanja, ali ni ostali zakoni nisu zakoni koji ne treba da zavrede vašu pažnju. Očekujem predloge, sugestije i mišljenja i amandmane. Svaki kvalitetan amandman, koji će unaprediti tekst bilo kog zakonskog predloga koji je danas predmet skupštinske procedure i vašeg razmatranja, mi smo spremni da prihvatimo. Hvala.

Hvala. Dozvolite mi da kažem nekoliko reči sa stanovišta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na postavljeno pitanje gospodina Dragana Markovića.
Naime, prema pozitivnim zakonskim propisima, isplata jubilarne nagrade je obaveza lokalne samouprave. Mi smo imali neku situaciju godinama unatrag da nije bilo eksplicitno određeno u zakonskim propisima kako se uređuje ovo pitanje i zadnjih nekoliko godina to je uređeno na način da lokalne samouprave isplaćuju jubilarne nagrade.
Hipotetički se mogu očekivati tri situacije. Ili da Ministarstvo finansija, koje vodi računa o finansijskom stanju Republike Srbije i ima svoju ulogu u transferu novčanih sredstava lokalnim samoupravama, nije hipotetički predvidelo mogućnost, da nije predvidelo iznos sredstava za isplatu lokalnim samoupravama. Govorim o mogućim situacijama, da bi bili svi upoznati, pa i vi, gospodine Markoviću.
Druga situacija sa kojom smo se suočili jeste da lokalne samouprave, pojedine lokalne samouprave, ne sme čovek da generalizuje ovo pitanje u celini, da pojedine lokalne samouprave u svom budžetu nisu predvidele sredstva za isplatu jubilarnih nagrada iz različitih razloga.
Treća situacija sa kojom smo se suočavali godinama unatrag jeste da su pojedine lokalne samouprave sredstva koja su dobijala od Vlade Republike Srbije preko resornog ministarstva, kad kažem resornog mislim u finansijskom smislu reči, Ministarstvo finansija, da su trošili za druge svrhe. To je pogotovo bilo neprihvatljivo u kontekstu činjenice da je ipak reč o lokalnoj sredini, da je reč o transferu sredstava koji je izvršen, da je reč o njihovim nastavnicima, stanovnicima opština, gradova koji žive na tom području i koji uče decu, koji su takođe njihovi sugrađani.
Mi svaki pojedinačni slučaj možemo tek da utvrdimo zajedno sa Ministarstvom finansija. Ukoliko nisu obezbeđena sredstva u strukturi troškova, da onda zajedno sa Ministarstvom finansija tražimo rešenje. Ukoliko je pak reč o drugoj nekoj situaciji, onda mora postojati odgovornost lokalne samouprave za način trošenja sredstava. To je, nažalost, praksa koju smo mi uočili u nekim godinama unazad i zato smo baš insistirali i čini mi se da smo tokom prošlogodišnjih razgovora sa predstavnicima reprezentativnih sindikata mi u Ministarstvu prosvete i nauke i naše kolege iz Ministarstva finansija su insistirale da nam lokalne samouprave jave da li su planirale sredstva ili nisu. Ukoliko nisu, da preko Ministarstva finansija obezbedimo ta sredstva. Moram vam reći da se veliki broj lokalnih samouprava nije javio i nije iskazao potrebu za tim sredstvima, iz čega se može zaključiti ili da su imali sredstva ili da možda nisu zainteresovani u meri u kojoj to treba.
Mi smo zainteresovani da sve jubilarne nagrade budu isplaćene na vreme onim ljudima koji su stekli zakonom pravo na to, ali praktično rešenje, jedino moguće, jeste da, ako se desi u nekim lokalnim samoupravama, vidimo zajedno, ta lokalna samouprava, Ministarstvo finansija i mi, da li su u transferu sredstava koji se obezbeđuje mimo onih sopstvenih prihoda koje lokalna samouprava ostvaruje, da li su ta sredstva planirana na pravi način. Ako nisu, onda da učinimo konkretan potez, jer se ne može unapred reći – odgovorno je ministarstvo ili nije odgovorno ministarstvo. Ukoliko predlažete da u budućnosti to pređe na nivo lokalne samouprave, to je onda jedna druga tema, to otvara onda priču i o decentralizaciji i o lokalnoj samoupravi i o školama i o mnogim drugim pitanjima koja su deo izgradnje jednog sistema. U finansijskom smislu sada imamo praktično stanje koje je tako. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Želim da vam kažem da kao vid direktne pomoći Vlade Republike Srbije Sektoru informacionih tehnologija, Vlada je pre nekoliko dana usvojila odluke, odnosno Odluku o ukupnom broju budžetskih studenata na svim nivoima visokog obrazovanja u školskoj 2013/2014. godini. Naime, Vlada će ove godine finansirati 36.983 studenta u prvoj godini osnovnih studija, strukovnih studija i master studija. I taj broj je za 965 studenata veći nego prošle godine i obuhvaćeni su studenti na onim fakultetima koji imaju programe iz oblasti informacionih tehnologija. Znači, bukvalno svi univerziteti u Srbiji od Novog Sada do Kosovske Mitrovice su predložili odgovarajući broj studenata. Vlada je prihvatila njihove predloge i oni će biti predmet finansiranja, i kratkoročno kada je reč o master studijama i dugoročno kada je reč o osnovnim i strukovnim studijama.
Na kraju, ne samo ovo što je predsednik pomenuo, u proteklih nekoliko dana koleginica Mihajlović i ja smo imali promociju projekta, koji radimo zajedno sa sredstvima EU. Dobili smo dozvolu za otvaranje naučno-tehnološkog parka na Zvezdari. On će biti direktna podrška Sektoru informacionih tehnologija zato što će taj sektor naseliti prostor od 14,5 m2. Taj prostor na Zvezdari će biti dostupan za istraživanje u ovom sektoru svim onim kompanijama koje budu ulagale u istraživanje i budući razvoj. Očekujemo da će to biti značajno za Republiku Srbiju.
Prošle godine sam čuo od kolege, ministra nauke Narodne Republike Kine Van Ganga, da naučno-tehnološki parkovi učestvuju sa 12,50% u stvaranju društvenog bruto proizvoda u Narodnoj Republici Kini. To samo govori koliko je to veliki potencijal za razvoj, za inovacije, za patente i za razvoj Republike Srbije.

Hvala, kolega Milićeviću.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, proteklih sat vremena sam bio odsutan iz ove sale Narodne skupštine Republike Srbije zato što sam bio u jednom drugom prostoru, gde se održava sednica matičnog odbora, Odbora za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, odnosno informatičko društvo. Na dnevnom redu tog odbora je izveštaj o radu Ministarstva u periodu januar-mart 2013. godine. Bez želje da se ponavljam, pošto sam tamo vrlo detaljno govorio, ali opet sa potrebom da odgovorim na ovo pitanje kolege Milićevića, moram vam reći da smo u proteklih nekoliko meseci imali veoma ozbiljne aktivnosti unutar Ministarstva prosvete i nauke i da među najvažnijim poslovima, koje smo uradili, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, za nas su u prosveti i nauci najvažnije stvari, pored normativne aktivnosti, a inače kada je reč o normativnoj aktivnosti želim da kažem da će Vlada Republike Srbije naredne nedelje usvojiti predloge nekoliko zakona o osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, obrazovanju odraslih, izmene i dopune Zakona o učeničkom i studentskom standardu i još neke zakone koji su iz oblasti nauke, odnosno izmene i dopune.
O tome ćemo raspravljati u junu mesecu ove godine. Tako da ćemo daleko više govoriti o obrazovanju, ali među onim stvarima koje su imale tu vrstu konkretnosti, kao sadržaj našeg, imali smo malu maturu, imali smo dogovor sa školskim upravama oko broja odeljenja koji je veliki problem zbog demografske situacije u Srbiji. Ove godine imamo u prvom razredu srednje škole oko sedam hiljada đaka manje u odnosu na prošlu školsku godinu. Imamo oko 1.500 đaka manje u prvom razredu osnovne škole. Naravno, usvojili smo ove kvote o kojima je bilo reši i izašli smo u susret maksimalno zahtevima univerziteta i fakulteta. Mislim da su to najvažnije stvari koje smo uradili.
Ovo pominjem zato što mi imamo ograničavajući faktor. To je ekonomska situacija. Ograničavajući faktor jeste i demografska situacija. Ograničavajući faktor je što moramo, u odnosu na zatečeno stanje, da rešavamo brojne probleme i da unapređujemo kvalitet obrazovanja, da povećamo efikasnost, a naravno da dostupnost bude što veća. Mislim da smo tu postigli rezultate, ali o tome će sigurno biti reči kada budemo razgovarali o ovim zakonima za nekoliko nedelja.
Kada je reč o zahtevima sindikata, lično mislim da primaran zahtev sindikata, reprezentativnih sindikata prosvete, nije ono što je formalno dostavljeno ministarstvu, nego želja da se unapredi materijalni položaj, da se poveća izdvajanje za obrazovanje i to je nešto što je logično i što svi mi u Vladi podržavamo, jer svako od nas misli da bi plate trebalo da budu veće i da izdvajanja za obrazovanje i nauku treba da budu veća, ali moramo objektivno voditi računa o ekonomskim mogućnostima Republike Srbije i šta je moguće sa novcem koji postoji u kasi rešiti.
Zašto sam ovo pomenuo? Tri su zahteva. Jedan je ograničenje broja učenika za najviše 25 u odeljenju, odlaganje primene sistema finansiranja po učeniku do 2020. godine i uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja. Ako znamo da je uvođenje srednjeg obrazovanja vezano za ustavne promene, a mi smo to predložili i u Strategiji koja je usvojena i koja je bila dva puta čitana u ovom domu, onda znate da je to kucanje na otvorena vrata, jer mi ćemo to usvojiti kada bude promena Ustava.
Ako je reč o ograničenju broja učenika na najviše 25, opet kucanje na otvorena vrata, jer to je strateški cilj do 2020. godine. Sada, bukvalno sada, poštovane koleginice i kolege, imamo prosek, verovali ili ne, od 20,2 učenika u odeljenju na nivou osnovnih i srednjih škola, s tim što je na nivou srednjih škola 24,4, a na nivou osnovnih 19,8.
Problem je što u nekim većim gradskim centrima zbog mehaničkog priliva stanovništva postoji objektivno veći broj đaka u odnosu na brojke koje se pominju i izlazak u susret ovom zahtevu nije moguć, iz prostog razloga što nemamo ni dovoljno prostora. To bi otvorilo pitanje zapošljavanja novih profila i objektivno bi otvorilo niz novih pitanja.
Kada je reč o odlaganju primene sistema finansiranja, moram vam reći da je Narodna skupština 2009. godine usvojila zakon koji govori da će od 2014/2015. godine, naglašavam 2014/2015 godine, ne sada ove školske godine, nego od sledeće školske godine da će biti primenjen sistem finansiranja po glavi učenika, a da ćemo ove školske godine u 16 opština, zajedno sa Ministarstvom finansija, sprovesti testiranje modela finansiranja. Imamo četiri formule, odabrali smo 16 opština i to ćemo uraditi. Nema bojazni da će neko biti uskraćen. Pošto su vrlo različiti kriterijumi, mi želimo kroz te četiri formule da dođemo do jedne opšte.
Moram da kažem, pošto sam to govorio i ranije, ali se to nekako slabo čuje, da smo kolega Dinkić i ja razgovarali sa sindikatima i ja sam kao ministar prosvete rekao da taj plan finansiranja…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine ministre.)
Molim vas, samo još jednu rečenicu.
…da taj plan finansiranja po glavi učenika neće biti primenjen ukoliko ne obezbedimo novac za jedan ekonomsko-socijalni program, ali svako licitiranje u ovom trenutku je preuranjeno, zato što tek treba da se primeni formula, pa ćemo da vidimo da li će i koliko biti eventualnog viška zaposlenih u odnosu na demografsku situaciju. Kažem, četiri formule su korektivne. Uzeli smo mnoštvo faktora da bi napravili onu formulu koja će tačno da da odgovor koliko je potrebno novca za finansiranje obrazovanja, pa ćemo onda da vidimo šta plaća Republika, a šta plaćaju lokalne samouprave, sve u želji da sistem napravimo održivim i da kroz taj održivi sistem on bude što efikasniji i što kvalitetniji. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred vama je test zakona kojim Vlada predlaže izmene i dopune Zakona o žigovima, koji je usvojen 2009. godine, sa namerom da značajno poboljšamo ovaj propis, a time i unapredimo dobru praksu zaštite prava u oblasti žigova.
Tokom primene važećeg Zakona o žigovima, u praksi su se pokazali određeni problemi i nejasnoće koji će se u potpunosti otkloniti usvajanjem predloženih izmena i dopuna kojima se ostvaruju poboljšanja važećih zakona u četiri osnovna pravca.
Prva grupa izmena i dopuna koje sadrži ovaj predlog ima za cilj da otkloni izvesne uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omogući preciznije tumačenje i efikasniju primenu Zakona o žigovima.
Druga gruma izmena i dopuna se odnosi na dela kojim se uređuju građansko-pravna zaštita, a ima za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žiga u slučaju njegove povrede.
Posebna grupa izmena i dopuna obezbeđuje da se pojedine odredbe, direktiva EU koje regulišu oblast žigovnog prava dosledno donesu u domaći zakon. To su izmene i dopune kojima se vrši i dodatno usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Savetom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine i direktivom o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova.
Četvrta grupa intervencija u tekstu važećeg zakona su one izmene i dopune kojima se vrši usklađivanje sa obavezujućim principima sadržanim u tzv. trips sporazumu koji se odnosi na trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Potrebna su usklađivanja sa propisima koji se primenjuju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uočene u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Ukazujem na neke od najznačajnijih novina koje će unaprediti važeći Zakon o žigovima. Dodatno se precizira definicija žiga, tako što se izričito navode dva uslova koja moraju biti kumulativno ispunjena - da se znak može grafički predstaviti i da je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluge u prometu. Pravna zaštita se može odobriti samo onom znaku koji je podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu, a taksativno su navedene sve karakteristike znaka koje ga čine nepodobnim za razlikovanje. Na opšti način se propisuje zabrana zaštite znakova koji su opisnog karaktera i dodatno se precizira definicija opisnih znakova. Na primer, naznačenje "mleko" je znak koji sadrži iskaz o vrsti proizvoda, odnosno usluga, bez bilo kakvih drugih distinktivnih obeležja, pa se ne mogu zaštititi žigom jer se na ovim elementima znaka ne može steći monopol u korist bilo kog lica, već moraju ostati slobodni u prometu.
Izmene zakona u delu koji se odnosi na zastupanje stranih fizičkih i pravnih lica predviđa obavezu imenovanja zastupnika samo za ona strana lica koja nemaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Na taj način, stranim licima koja imaju prebivalište ili sedište na teritoriji Republike Srbije se omogućava da vrše radnju u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, bez obaveze imenovanja zastupnika, čime se dovode u ravnopravan položaj sa domaćim licima, što je u skladu i sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Umesto principa međunarodnog iscrpljenja prava ustanovljenog važećim zakonom, izmenama se uvodi sistem nacionalnog iscrpljenja prava koji otklanja mogućnost tzv. paralelnog uvoza. Iscrpljenje prava se ograničava samo na situaciju kada vlasnik žiga prvi put stavi robu obeleženu žigom u promet na teritoriji Republike Srbije, a ne i van njenih granica. To obezbeđuje veći stepen pravne sigurnosti za nosioce žigova i kontrolu nad prodajom robe obeležene žigom. Sprečavanjem paralelnog uvoza, sprečava se nelojalna konkurencija u uslovima paralelnog uvoza. Sistem nacionalnog iscrpljenja prava je kompatibilan sa sistemom komunitarnog iscrpljenja prava koji postoji na nivou EU.
Izmenama i dopunama u domenu građansko-pravne zaštite, stvaraju se preduslovi za efikasniju i delotvorniju građansko-pravnu zaštitu žiga, odnosno prava iz prijave. Izmene ovih odredaba doprineće efikasnijem postupanju sudova, u čijoj nadležnosti je vođenje postupaka za građansko-pravnu zaštitu žiga i delotvornijoj pravnoj zaštiti nosilaca prava.
Izvršeno je dodatno usklađivanje sa standardima koji su u ovoj oblasti ustanovljeni Direktivom o sprovođenju pravno-intelektualne svojine. Takođe, procesne odredbe su usklađene i sa izmenama opštih procesnih zakona do kojih je došlo nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o žigovima iz 2009. godine. Uz jasnije i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, Predlog zakona predviđa i proširenje sudske zaštite uvođenjem mogućnosti ulaganja revizije kao pravnog leka.
Takođe, imajući u vidu da povreda žiga po pravilu povlači sa sobom i narušavanje reputacije i renomea, kako samog proizvoda obeleženog žigom, tako i vlasnika žiga. Predložene su izmene kojima se predviđa mogućnost naknade ne samo imovinske već i nematerijalne, moralne štete u slučaju povrede žiga.
Izmena u delu koji se odnosi na izricanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza imaju za cilj da se obezbedi efikasnija zaštita nosioca prava kako u toku samog postupka po tužbi, tako i pre podnošenja tužbe. Imajući u vidu da se izricanje privremene mere i obezbeđenje dokaza može tražiti i pre podnošenja tužbe zbog povrede prava, predloženim izmenama zakona propisuju se i sankcije za slučaj ne podnošenja službe zbog povrede prava u određenom roku što je u skladu sa zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao i direktivom EU o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani narodni poslanici, u očekivanjima da će usvajanje predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žigovima da će se uspostaviti efikasniji sistem zaštite žiga, u ime Vlade izražava i spremnost da prihvatimo vaše sugestije i predloge. Hvala.

Hvala.
Želeo bih da se zahvalim svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji su učestvovali u današnjoj raspravi, s obzirom da su baš svi istakli značaj donošenja ovog zakona, odnosno izmene i dopune ovog zakona i govorili svako na svoj način o značaju zakona. Bilo je tu različitih podsećanja i podataka i istorijskog karaktera i edukativnog karaktera. Moram reći da je dobro da postoji saglasnost oko potrebe donošenja ovog zakona.
Ono što se takođe moglo čuti kao zajedničko mišljenje većine govornika, danas je potreba da se prilikom utvrđivanja mreže sudova predvidi mogućnost posebnog specijalizovanog suda koji bi se bavio pitanjima iz ove oblasti.
Želim da vam kažem da ćemo mi u ministarstvu, kao što smo radili i ranije, ove savete i predloge vezano za pravosuđe preneti kolegi Selakoviću, ovaj predlog koji se odnosi na obučenost policije ministru unutrašnjih poslova.
Moram vam reći da smo sada prilikom pripreme izmena i dopuna Zakona o posebnim ovlašćenjima o zaštiti intelektualne svojine uključili predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova.
S obzirom da je nekoliko govornika pomenulo određene sudske sporove da bi ilustrovalo značaj ovog zakona, bez uvrede, ali ta pitanja ćemo ostaviti sudovima. Neka oni to reše, jer su samostalni u donošenju odluka.
Amandmane koje smo dobili ćemo detaljno proučiti i usvojiti sve one koji su mogući, bilo da je reč o terminima, bilo da je reč o amandmanima koji se tiču sadržaja ovog zakona.
Što se tiče pitanja kolege Veselinovića vezano za genetski materijal, to nije nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali u svakom slučaju ću preneti to kolegi Kneževiću i ostalim kolegama koji se bave ovom tematikom.
Želim još jedanput da se zahvalim na ovoj raspravi i promovisanju značaja ovog zakona za zakonski i privredni ambijent Republike Srbije. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.
Gospođo Filipovski, pokušaću kratko da odgovorim na vaša suštinska pitanja. Jer, nije samo pitanje nostrifikacije diploma ili izdavanje diploma naših univerziteta i fakulteta, nego i pitanje cene izdavanja tih diploma.
Ako dozvolite, počeću od trećeg pitanja, pitanja cene. Naime, jedna od primedbi koju smo dobili prilikom ocenjivanja kvaliteta našeg visokog obrazovanja, na prošloj ministarskoj konferenciji od strane zemalja koje učestvuju u evropskom prostoru visokog obrazovanja, bilo je da izdajemo diplome i da to naplaćujemo, što se u drugim zemljama to čini uz minimalne troškove ili da troškova uopšte nema, odnosno da se izdavanje diploma ne naplaćuje. To je tema o kojoj ćemo sigurno razgovarati na sledećoj sednici.
Okolnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, zato što nema razloga da već kada studenti plaćaju ceo proces, odnosno gde država finansira 54% studenata na svim državnim visokoškolskim institucijama u Srbiji, da se izdavanje diplome posebno plaća. Želimo da vidimo zašto pojedini univerziteti naplaćuju i zašto su cene izdavanja tih diploma visoke.
U istom kontekstu, razmatraćemo i ovo pitanje koje ste vi postavili, pitanje izdavanja diploma na engleskom jeziku. Tačno, radimo pravilnik, ali smo želeli zajedno sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i predstavnicima "Konusa" da usaglasimo stav, iako mogu da upotrebim jedan tradicionalni rečnik, i da donesemo najbolje rešenje.
Sledeće pitanje koje ste postavili je pitanje koje, na žalost, postoji dugi niz godina unazad. Postoji jedan paradoks, da insistiramo na priznavanju u zemljama evropskog prostora visokog obrazovanja ili na nekim drugim univerzitetima širom sveta ili u zemljama gde naši mladi ljudi odlaze i traže da se ta diploma nostrifikuje. S druge strane, taj proces nostrifikacije stranih diploma u našoj zemlji je jako usporen zbog veoma komplikovane procedure priznavanja tih diploma unutar univerziteta, s obzirom da se to upućuje matičnom fakultetu, pa onda oni procenjuju sadržaj diplome, odnosno studijskog programa i to traje jako dugo.
Prošle godine smo na Beogradskom univerzitetu imali pripremljen jedan nacrt zakona koji bi bio usvojen na Vladi, a potom dostavljen Skupštini gde bi pokušali kroz donošenje tog zakona da rešimo pitanje nostrifikacije tih diploma.
Pokušaćemo to da uradimo, s obzirom da smo pri kraju 2012. godine, u toku 2013. godine da rešimo to pitanje i samim tim pomognemo svim onim ljudima koji su završili negde u drugim zemljama fakultet, da ta diploma bude ovde priznata i da može da se koristi.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, zloupotrebiću početak izlaganja povodom ove tačke dnevnog reda da bih odgovorio na pitanje kolegi Veselinoviću, vezano za prethodni zakon, odnosno zakon o kojem je Skupština do sada raspravljala, kao i za ovaj zakon.
Jednoglasno je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije od strane svih članova Vlade Republike Srbije. To dovoljno govori o tome da li ima različitih mišljenja ili ne u odnosu na sadržaj zakona. Naravno, isto se odnosi i na ovaj zakon. Ovo govorim zato što to ipak treba reći, pošto se od strane nekih poslanika i to dovodi u pitanje.
Predlog zakona o kojem Skupština danas raspravlja, zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima je rezultat nastojanja da se ova oblast u većoj meri uskladi sa ekonomskim mogućnostima korisnika, da se pojednostavi naplata naknade, da se uredi postupak pregovaranja kod utvrđivanja tarifa i da se dodatno urede odnosi između tih kolektivnih organizacija i sve to uz nastajanje da se očuva stečeni stepen zaštite autorskih i srodnih prava i sačuva karakter naknade kao pravične, što nalažu nacionalni i evropski standardi.
Predlog uvažava iskustvo u uređenju ove materije u zemljama u okruženju, ali ima u vidu i ekonomski kriterijum koji je relevantan za našu ekonomsku situaciju.
Pregovarači, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava i korisnici koji su obaveznici plaćanja naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, po dubokom uverenju predlagača zakona poseduju dovoljno konkretna i jasna merila kojima se rukovode u pregovorima o visini naknade. U slučaju da ne postignu sporazum, organ koji će posredovati, po predlogu zakona, je Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji utvrđuje tu naknadu, uzimajući u obzir predloge obe strane iznete u postupku neuspelih pregovora.
Napominjem, proteklih dana smo inače imali razgovore i sa predstavnicima Evropske komisije. Očekujem da će do početka rasprave u pojedinostima, odnosno do sutrašnjeg dana, stići i od njih konačan stav vezano za određene izmene i dopune, s obzirom da smo razgovarali i o više različitih pitanja iz sadržaja ovog zakona.
U ime predlagača izražavam spremnost, ukoliko tih sugestija bude s njihove strane, da određene sugestije i usvojimo kroz amandmane resornog odbora.
Inače, osnovne karakteristike Predloga zakona koji je danas pred vama su sledeće.
Pod jedan, da se izmene, odnosno dopune one odredbe važećeg zakona koje ne obezbeđuju pouzdane kriterijume za utvrđivanje visine naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.
Ugostiteljski objekti će plaćati muzički dinar, odnosno naknadu u zavisnosti od površine objekta i geografskog položaja. Složićete se, ne može biti ista muzička tarifa za gradove koji imaju potpuno različite parametre vezano za ekonomsko stanje, broj stanovnika, prosečna primanja i druge relevantne podatke. Naime, ne može se na isti način vrednovati i tretirati ugostiteljski objekat u Lebanu ili ovde u Beogradu. Vodi se računa o razvijenosti regiona ili grada unutar tog regiona.
Pod dva, da se prilikom određivanja tarife u većoj meri obezbedi uvažavanje interesa korisnika, odnosno da se njihova kategorizacija izvrši, imajući u vidu kriterijume koji su od neposrednog uticaja na ekonomski potencijal, kao i one koji ukazuju na veći uticaj koji javno saopštavanje ima na njihovu pretežnu delatnost. Na toj liniji je i predloženo izuzimanje zanatlija iz kruga obveznika plaćanja naknade. Inače, da to nije usamljen slučaj pokazuje i primer Španije, zemlje EU, pri čemu smo od strane Evropske komisije dobili sugestiju da bi možda ovo rešenje trebalo ograničiti na četiri do pet godina.
Pod tri, da se postignu pregovori i sporazumi zainteresovanih strana kao prioritetan način utvrđivanja tarife koji sadrži pravičnu naknadu. Ako se takav sporazum ne postigne, predložili smo da ulogu komisije za autorska i srodna prava preuzme Zavod za intelektualnu svojinu, čija odluka ne može biti neobrazložena, pa stoga ne može biti ni drastično nepovoljna za obveznike plaćanja muzičkog dinara.
Za razliku od akata koje je donosila Komisija za autorska i srodna prava, Zavod će morati da donese odluke u zakonom predviđenom roku. One moraju biti obrazložene. Naravno, moći će biti pobijane, osporavane i u upravnom postupku povodom tužbi.
Izričito se utvrđuje da na postupak za davanje saglasnosti na tarifu se primenjuju odredbe zakona o opštem upravnom postupku.
Zavod za intelektualnu svojinu je kao posebna organizacija, pored nadzora nad radom organizacija u dosadašnjim zalaganjima za postizanje sporazuma podržao je nepristrasan status i favorizovao je stručne kriterijume.
Preuzimanjem nove uloge Zavoda, osigurava se i dodatni mehanizam u kome će obe strane, i oni koji plaćaju i oni koji ne plaćaju tzv. muzički dinar, imati prostor da postignu i realizuju sporazum, utvrđene tarife, kojim će obezbediti odgovarajuću zaštitu autorskih i srodnih prava, tako da utvrđene naknade budu i pravične i u srazmeri sa objektivnim ekološkim mogućnostima korisnika.
Naglašavam da su sve tri organizacije kao reprezentativno udruženje korisnika izrazili saglasnost sa rešenjem kojem bi poslove Komisije preuzeo Zavod za intelektualnu svojinu.
Predloženi zakon propisuje da će Vlada donositi akt kojim se utvrđuje lista uređaja na koje se plaća posebna naknada, a merilo za utvrđivanje visine posebne naknade koje uplaćuju IT kompanije, uvoznici opreme, jeste da iznos posebne naknade koja se naplaćuje po svakom prodatom ili uvezenom uređaju sa liste Vlade, ne može biti viša od 1% njegove vrednosti.
Pod pet, osnovna mera za određivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije, fonogrami jeste da se njena visina vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji, a da se pri određivanju kvadrature u komercijalnim prostorijama računa isključivo prostor koji se koristi za prijem gostiju, potrošača naručilaca usluge. Dakle ne računaju se dodatne tzv. pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika skladišta i sanitarnog prostora.
Moram reći da smo u odnosu na odredbu ovog člana 170. ovog predloga zakona imali dve primedbe. To su bili prigovori i predlozi da se kriterijum za određivanje pravične naknade bude prosečna a ne minimalna zarada u Republici Srbiji. Procenjeno je da je u Predlogu zakona inkorpirano merilo koje je statistički pouzdanije, ekonomski primerenije, imajući u vidu regionalno odstupanje u odnosu na visinu zarade. To je kriterijum koji je prema Zakonu o radu, koji se određuje u odnosu troškove života, kretanje prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti u Republici Srbiji.
Ocenjujemo da je ovo primereno u odnosu na nosioce autorskog i srodnih prava, tako i za privredne subjekte koji plaćaju naknadu. Takođe prilikom razmatranja mogućnosti da proširena zarada bude kriterijum po kome se vrši naplata, pojavljuje se problem uzimanja prosečne zarade u decembru mesecu ka relevant. Naime, nije nepoznato da smo u prethodnim godinama, od 2000. do 2011. godine imali prosečnu zaradu oko 30% veću od prosečne zarade na godišnjem nivou. To je zbog isplate bonusa i drugih stimulacija u toku decembra. Imajući u vidu takve oscilacije, smatramo da je prosečna zarada kao kriterijum neprihvatljiva.
Druga primedba se odnosila na ukazivanje da su kriterijumi za određivanje tarifa za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, iz ovog člana formulisani na način da favorizuju korisnike, čije su komercijalne poslovne prostorije veće od 300 metara kvadratnih, pri čemu su pomenute diskoteke i od nekoliko hiljada kvadrata. Mi smo saglasni da ukoliko takav predlog stigne od strane Evropske komisije ili nekog od poslanika, da izmenimo ovaj stav i da kroz amandman odbora usvojimo novo rešenje, gde bi se na svakih dodatnih 100 metara kvadratnih preko 300 metara naknada uvećavala za jednu desetinu, umesto jednu dvadesetinu predviđene minimalne zarade u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa.
Pod šest, predlog zakona predviđa da naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma naplaćuje samo jedna organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela nakon saopštavanja muzičkih dela, a prikupljena sredstva se raspoređuju saglasno sporazumu koji postoji u organizaciji koji ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje i organizaciju koje ostvaruje pravo interpretarota i prava proizvođača fonograma na naknadu za javno saopštavanje interpretacije i fonograma.
Korisnici će putem jedne uplatnice izmiriti svoje obaveze u odnosu na sve tri kolektivne organizacije koje na teritoriji Srbije zastupaju ceo domaći i strani muzički repertoar. Sa druge strane kolektivna organizacija će imati manje troškova prilikom prikupljanja naknade pa će i time fond za prikupljanje naknade biti veći. Radi kontrole raspodele naknade predložene su i odredbe po kojima kolektivne organizacije formiraju zajednički savez za kontrolu naplate, koji će se starati da se naplata prikuplja na predviđen način, sporazum koji su organizacije međusobno postigle.
Predlagač smatra da će se formiranjem saveta od strane druge dve organizacije postići kontrola rada organizacije koja prikuplja naknadu i da će se na taj način obezbediti da naknada bude prikupljena u interesu nosilaca prava koja zastupaju sve tri organizacije.
Moram reći da smo u odnosu na odredbe koje su predviđene, uvođenje ujedinjene naplate umesto dosadašnje dve da bude jedna uplatnica, da smo dobili dve vrste primedbi. Jedna je naglašavala da autorsko pravo sa jedne strane prava imaju posebno suštinsku drugačiju pravnu prirodu, te da međunarodni propisi ne dozvoljavaju da se jedinstvena naknada može ustanoviti u odnosu na autorsku naknadu.
Ukazali smo da je u pitanju mehanizam naplate kojim se pojednostavljuje naplata sa aspekta korisnika, te da se ni na jedan način ne dovodi u pitanje priroda autorskog i srodnih prava.
Druga primedba se odnosila na okolnost da je zakon uredio učešće u prikupljanju naknade u srazmeri 50% za najstariju a po 25% za druge dve organizacije. To je trebalo ostaviti samim organizacijama. Sa naše strane je u razgovorima ukazano da takva srazmera već postoji u praksi i da su sve tri organizacije saglasne da je u pitanju odnos u kome raspodelu naknade treba izvršiti.
Primedba izneta od strane kolektivnih organizacija ukazuje da bi najstarija organizacija mogla zloupotrebiti položaj naplatioca, kako u postupku o sporazumevanju o tarifama, tako i kroz sporazum o načinu naplate. Predlagač je saglasan da eventualnim amandmanom resornog odbora bi mogli uvesti dodatne mehanizme obezbeđenja, kojim bi bila do postizanja sporazuma onemogućena raspodela tzv. ubrane naknade i to propisivanjem da u slučaju nepostizanja sporazuma najstarija organizacija ne može da vrši raspodelu ubrane naknade svojim članovima.
Dalje, predviđa se uspostavljanje vođenja elektronske baze podataka emitovanja programa. Emiteri radio-televizijskih programa su dužni da vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja muzičkih dela, dok nadzor nad vođenjem te elektronske evidencije vodi Republička radio-difuzna agencija, a Vlada će posebnim aktom propisati način njenog vođenja. Obaveze emitera su da kolektivnim organizacijama dostavljaju podatke o nadzoru predmeta zaštite, učestalosti i obimno iskorišćavanje autorskog dela, propisane važećim zakonom.
Radi se o obavezi emitera da dostavljaju podatke koji su organizacijama neophodne za vršenje pravilne raspodele prikupljene naknade. Bez ovih podataka tzv. košuljica nema pravične raspodele. Međutim, u praksi svi emiteri ne dostavljaju tražene podatke ili tzv. košuljice kako se to popularno zove i mnogi dostavljaju nepotpune podatke ili neuredne košuljice, a samo mali broj emitera dostavlja sve to u elektronskoj formi.
Propisivanjem obavezne dostave neophodnih podataka emitovanim i reemitovanim delima, u elektronskoj formi, koji propisivanjem načina vođenja evidencije doprineće se pravičnoj raspodeli ubrane naknade i u velikoj meri se povećati transparentnost rada kolektivnih organizacija. Lako će moći da se proveri da li je raspodela izvršena prema utvrđenim pravilima. Svaki autor će imati pravo i mogućnost uvida u elektronsku evidenciju koliko puta je njegovo delo emitovano i u kojim medijima. Potrebu obezbeđivanja transparentnosti rada kolektivnih organizacija je i Evropska komisija istakla kao jedan od najznačajnijih uslova koje kolektivna organizacija treba da zadovolji.
Poštovane kolege narodni poslanici, kao što vam je poznato Predlog izmene i dopune ovog zakona je bio u proceduri početkom godine. Iako je povučen, postignute je efekat da su u međuvremenu organizacije i korisnici unapredili mehanizme sporazumevanja, da je vršeno oslobađanje od plaćanja naknada čak i do 75% manje od važeće tarife. Postignut je viši nivo svesti o tome da je potrebno utvrditi ovakve pravične naknade koje će biti u saglasnosti sa ekonomskom moći korisnika.
Predlog zakona koji je pred vama u velikom delu samo konstatuje te već postignute rezultate i bez sumnje će značajno preći u oblast. Da bi se novi mehanizmi utvrđivanja naknada uspostavili, u što skorijem roku obezbeđeno je utvrđivanje svih učesnika zainteresovanih za utvrđivanje i jedinstvenu naplatu naknade po tarifama, čije će visine biti u skladu sa ekonomskim mogućnostima korisnika a uz puno uvažavanje interesa nosioca autorskih i srodnih prava. Neophodno je da se zakon donese po hitnom postupku. Vlada smatra da ne doneti zakon po hitnom postupku bi moglo da proizvede štetne posledice po rad svih organa i organizacija na koje se ovaj zakon odnosi.
Poštovane kolege narodni poslanici ukoliko bude bilo potrebe za postavljanje pitanja, detaljno ću vas obavestiti i o sadržaju razgovara koji smo imali sa Evropskom komisijom i o drugim pitanjima vezanim za sadržaj ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, kolegi Jugoviću. Kolega Jugoviću, vama se obraćam, zahvaljujem na onome što ste rekli. Želim da vam kažem, radi vašeg znanja i radi javnosti, da je ovo predlog izmena i dopuna Zakona koji je Vlada Republike Srbije jednoglasno usvojila, da je tačno da su kolege iz URS, u toku izborne kampanje, govorile o ovom pitanju kao i za njih i za građane važno. Tačno je. Takođe je tačno da ovo pitanje ne samo formalno, nego i suštinski pripada Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da smo zajedno, predstavnici Ministarstva nauke i predstavnici Ministarstva finansija, s obzirom da značajan deo ovih predloga izmena i dopuna Zakona imaju finansijsku komponentu, pa je bilo važno izračunati šta to finansijski znači za građane, odnosno one koji će biti obuhvaćeni izmenama i dopunama ovog zakona, da smo zajedno na tome radili, da su bili predstavnici organizacija, da su bili predstavnici i Zavoda za intelektualnu svojinu i da su bili predstavnici Evropske komisije. Tačno je.
Međutim, tu imamo jednu vrstu problema, da tako kažem. Neka pitanja koje ste vi pomenuli se ne odnose na sadržaj ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona i onda, iz formalno-pravnih razloga, ne mogu biti ni predmet izmena.
Rekao sam vam, ukoliko podnesete zahtev za vanrednom sednicom Vlade, u Vladi ćemo to apsolutno razmotriti, na kraju krajeva, razgovaraćemo i da pokušamo da nađemo rešenje i za to pitanje.
Nisam pred vama krio ni činjenicu da smo sa Evropskom komisijom razgovarali o sadržaju ovog zakona i da je sa njihove strane stavljeno nekoliko sugestija za izmene Zakona. Već sam pomenuo šta smo dogovorili. Oni su sebi uzeli za pravo da razmotre sadržaj ovog zakona i da nam dostave njihov konačan stav koji očekujemo u toku današnjeg dana, najkasnije do sutra.
Rekao sam vam da je izuzimanje zanatlija u prvom trenutku izgledalo čudno, ali onda smo videli da takvo rešenje postoji u Španiji i da nije izuzetak, vezano za pravno rešenje u zemljama EU. U svakom slučaju, Vlada ne želi da usvoji zakon koji bi bio protivan, da kažem, rešenjima koji postoje u EU, a kamo li koji ne bi bili u saglasnosti sa našim pravnim sistemom.
Prema tome, to pitanje saglasnosti, ili, eventualno, osporavanje pred Ustavnim sudom, ostavićemo onome ko je za to najkompetentniji, a to je Ustavni sud Republike Srbije. O vašem predlogu ćemo vrlo rado razgovarati i pokušati da nađemo rešenje. Hvala.