Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je amandman na član 8. stav 1. Da se vratimo na amandman. Član 8. sadrži automatsko učitavanje podataka i zaštitne elemente. Koncepcijska razlika očigledno postoji između Vlade, koja smatra da bi kvantum podataka trebalo da bude onaj koji zadovoljava potrebe bezbednosti, i naših kolega poslanika iz SRS koji smatraju da je to suviše podataka i da se time ulazi u privatnost.
Mi smatramo da postojeći sistem bezbednosti, takav kakav jeste, upravo zahteva da se kvantum podataka izrazi potrebama bezbednosne zaštite građana. Mi pokušavamo da objasnimo da zadiranje u tuđa prava ima jedno ograničenje koje se zove prava drugih i trećih lica. Dakle, kako štitimo prava drugih, ako nemamo podatke o nekome ko čini krivična dela.
Znači, mi govorimo sa stanovišta onoga ko čini nešto što je zabranjeno i pokušavamo da objasnimo da je bolje da nemamo podataka o njemu, a da pri tome izražavamo sa druge strane potrebu da se zaštite neki drugi ljudi koji ne čine krivična dela.
Ako hoćemo da štitimo nekoga od društveno zabranjenog ponašanja, onda treba da imamo sve podatke o svakom onom ko takvo ponašanje čini.
Upravo ova evidencija omogućuje da sve te podatke imamo i to u onom broju podataka koji prema savremenom stanju bezbednosti, a pri tome mislim na trgovinu ljudima, na trgovinu drogom, oružjem, na organizovani kriminal i terorizam, zahteva upravo da se podaci izraze u ovom obimu u kojem su izraženi. U tome je ta razlika u koncepciji.
Što se tiče konkretnog amandmana, on se odnosi na to da se iz tih podataka izostavi jedino jedinstveni matični broj njegovih roditelja, roditelja onoga na koga se odnosi karta. Znači, ne odnosi se na čip, ni na ništa drugo amandman, nego samo da se izostavi jedinstveni matični broj roditelja.
Priča o čipu, ovome, onome nema mesta u amandmanu. Čipa ovde nema. Onda bi bilo – briše se član i onda ne bismo imali čip. Čip imamo bez obzira na amandman SRS, ali nemamo da će u tom čipu, u tim podacima biti jedinstveni matični broj roditelja.
Kada pogledate svoju ličnu kartu i one lične karte koje su izdavane pre oko 30 godina, one plastične koje sam pokazao, te lične karte i sada sadrže i onda su sadržavale ime jednog od roditelja. Dakle, i onda i sada činjenica kako se zove roditelj, a to jeste jedinstveni matični broj roditelja, jeste nešto što obeležava fizičko lice. Znači, imate lica koja imaju isto ime i prezime i razlikuju se po tome kako im se zovu roditelji. Pošto nema imena roditelja u sadržini nove evidencije, ima jedinstveni matični broj građana. Napomenuću vam da je taj jedinstveni matični broj građana obavezan već više decenija u Srbiji i u ranijoj zemlji u kojoj je Srbija bila. Prema tome, ništa novo i ništa naročito što bi trebalo da traži intervenciju na ovaj način.
Dakle, amandmanom se traži samo da se briše jedinstveni matični broj roditelja. Za naše građane je jako bitno da imaju taj kvantum podataka. Čipovi se nalaze u svim karticama, bankovnim i onima kojima raspolažemo po parkiranju itd, i ne preti im nikakva veća opasnost nego što već postoji. Mi svi nosimo mobilne telefone, imamo kompjutere, laptopove, vozimo automobile u kojima se nalaze kompjuteri i to je sve registrovano, o tome postoji evidencija i ne vidim zašto bi baš lična karta bila problem.
Predlažem da zaista, ovde sede predstavnici MUP-a, što se tiče ovoga da odbijemo ovaj amandman u Skupštini, međutim ja im predlažem da olakšaju postupak dobijanja lične karte, da je to mnogo važno. U velikim gradovima se satima i danima čeka da se dobije lična karta i to je za građane bitno. Ovo što se predlaže amandmanom nije ni blizu od tog interesa, kao što je od interesa da ima što više podataka i da se lična karta dobija na što lakši način. Hvala.
Dame i gospodo, mislim da kolega Krasić nije mene razumeo. Samo sam rekao da se radi o koncepcijskoj razlici i da mi ovde pričamo o tome da je kvantum podataka dobar, a gospodin Krasić priča da je to previše i pri tome sam skrenuo pažnju da amandman na koji se gospodin Krasić poziva uopšte ne govori o kvantumu podataka, on ne izostavlja ni čipove ni podatke, nego samo jedan podatak, JMBG roditelja.
Ja sam tako rekao i pri tome sam napravio poređenje: pošto sadašnja evidencija sadrži ime roditelja, i ona pre njega je sadržavala, ova to ne sadrži i umesto toga upotrebljava brojeve. Znači, imate roditelja, ali umesto imena i prezima imate broj, JMBG. Pri tome sam rekao da taj JMBG u pravnom sistemu Srbije i ranije Jugoslavije postoji najmanje tri decenije, da je on obavezan i da se on zna i da to nije nikakva tajna i da nikakva tajna neće biti povređena zato što ga neće biti u ličnoj karti.
Prema tome, nije nikakva zaštita to što se neće znati JMBG roditelja. Štaviše, to je neophodno, jer ako izostavimo ime roditelja onda nemamo oznaku i ako dva fizička lica imaju isto ime i prezime, ime roditelja ili JMBG jedino razlikuje ta dva lica. Ako ne bismo imali JMBG ili ime roditelja oni se ne bi razlikovali. Ako pri tome izostavimo i čip o kome vi pričate, mada ga amandmanski ne izostavljate, onda tek ne bismo mogli da znamo o kome se radi. Tako da vi mene potpuno niste dobro razumeli.
Dame i gospodo, zaista uživam kad moj kolega Nikolić govori i mislim da ima u onome što on kaže i istine, međutim i u onome što ja kažem ima istine.
Dakle, istina je obično negde između. Da li nama smeta JMBG roditelja zbog toga što će samo na osnovu toga neko biti više praćen nego što će biti praćen ako tog podatka nema? Gospodin Nikolić je ovde naređao sve ove podatke koji će biti inače poznati; samo ovaj jedan ako izostavimo biće već bolje onim građanima i neće moći biti praćeni.
Znači, ta priča ne drži mnogo vodu, jer tu ima desetak podataka. Da li može biti ime, prezime, adresa ista? Pa možda i može, možda može greška da se napravi u JMBG, ali ako ima...
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite da narodni poslanik kaže svoje i ne ometajte ga.)
Dakle, ako ima bilo koji razlog da ovo izostavimo, to što je gospodin Nikolić rekao ako se radi o izbeglim ili prognanim licima koji nemaju JMBG – pa, izbegla i prognana lica se inkorporiraju u naše društvo, državu Srbiju, ili kako god hoćete, ili se vraćaju tamo odakle su ih prognali i odakle su izbegli. Bilo da su ovde, bilo da su tamo, oni ulaze u pravni sistem koji zahteva da se oni registruju i da dobiju sve brojeve. Prema tome, ako se opredele da ostaju ovde dobiće ovde broj, ako se ne opredele da ostanu ovde dobiće tamo broj. Negde će imati broj. To nije nikakav problem.
Mi smo prihvatili da svim izbeglim i prognanim licima sva dokumenta damo, izjednačili smo ih u svim pravima i ne vidim da bi ovo bio neki osoben slučaj. Mislim da izbegla lica imaju pravo da dobiju naša dokumenta. I strana fizička lica mogu da dobiju našu ličnu kartu pod određenim uslovima, a kamoli naši građani koji su izbegli odnekud. Prema tome, to nije razlog zbog čega se ovde postavlja pitanje. Ukoliko oni to žele, kao što dobiju državljanstvo tako će dobiti i ovaj broj.