Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, mislim da diskusija koju je otvorila uvažena koleginica gospođa Radeta iziskuje da joj posvetimo pažnju, jer na pravi način oslikava nešto što bi možda mogao da postane problem, a tiče se amandmana koji je podneo gospodin Marković, kada je u pitanju izuzimanje privatizacije medija u glavnom gradu tj. Beogradu.
Samo da podsetim narodne poslanike – ovog puta pokušavam da utičem na njih da razmišljamo zajedno u istom pravcu, da vidimo šta je moguće rešenje i šta su moguće posledice jednog ili drugog rešenja – da Zakon o radiodifuziji iz 2002. godine podrazumeva da se svi mediji čiji je osnivač lokalna samouprava privatizuju. Menjali smo taj zakon ovde u Narodnoj skupštini zajedno, ustanovili rok, kraj 2007. godine. Tada smo govorili da je to dobro zbog toga što će lokalni mediji biti oslobođeni politike, uređivanja na jedan politički način, jer smo znali da predsednici opština i svi oni koji na neki način finansiraju lokalne medije postavljaju upravne odbore i direktore i na taj način politički utiču na profil tog lokalnog medija. Mislim da je to bilo dobro rešenje.
Pričali smo o tome da treba da oslobodimo lokalne medije politike, da ih stavimo na tržište, da tržište samo određuje, a da lokalna samouprava, ako želi, može da izdvoji sredstva iz budžeta i na taj način plati onome ko ponudi najbolje uslove među tim lokalnim medijima i informiše građane o onome što lokalna samouprava radi. Ta mogućnost je postojala.
Ako se ovo usvoji ovako, onda se, prvo, ulazi u suprotnost sa Zakonom o radiodifuziji, pod uslovom da je tačno ovo što je gospođa Radeta rekla da jedan od medija, ovog puta u gradu Beogradu, neće biti privatizovan.
Ako neće biti privatizovan, Zakon o radiodifuziji kaže da će mu se oduzeti dozvola za tri meseca, koliko je tehnički rok, ako je ušao u privatizaciju, za tri meseca, u martu mi očekujemo da toj televiziji bude oduzeta frekvencija i dozvola za rad koja je data. Očekujem da će se to dogoditi, jer je to Zakon o radiodifuziji predvideo. Ako se ne dogodi, onda nema priče o ravnomernosti razvoja, jer postavljamo glavni grad u neravnopravan položaj zbog toga što ga izdvajamo iz celog sistema. Zašto ne bi Niš, pa 33.000 građana je svojim potpisom jasno reklo da oni žele da imaju svoj gradski servis, zašto ne bi Kragujevac, zašto ne bi svih 20 gradova i opština mogli da formiraju svoje lokalne servise? Ne vidim nijedan razlog.
Postavljamo i drugo pitanje, naime, bili smo svedoci da su predstavnici manjina izražavali zabrinutost i ukazivali na mogućnost da lokalni servisi neće obaveštavati i informisati na jezicima tih manjina. Oni su tada rekli – ne brinite, sve će biti u redu, imaćete mogućnost da budete informisani na vašim jezicima, tu neće biti promena, ostaće programska šema onakva kakva je bila. Ostavljamo i tu mogućnost. Zašto i njih ne bismo izuzeli iz ove privatizacije?
Plašim se da ovo može da dovede ceo sistem privatizacije medija u opasnost da bude urušen zbog toga što ćemo izdvojiti glavni grad iz cele ove priče.
Ovo je pitanje za sve poslanike, za sve nas. Voleo bih da čujem obrazloženje, ako je moguće, zbog čega bi to bilo tako. Želeo sam da otvorim neke teme, a na narodnim poslanicima je da u danu za glasanje razmisle o ovome. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, u ovoj objedinjenoj raspravi danas imamo na dnevnom redu, dva vrlo bitna zakona, čini mi se, pre svega za građane Srbije, dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji i ovaj drugi zakon o kome ću nešto više govoriti, a to je Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju ostvaruju građani u procesu privatizacije.
Dakle, o privatizaciji ste mogli da čujete podrobnije. Na jedan, čini mi se, fleksibilniji i pravičniji način uređuje neke delove koji se tiču privatizacije u budućnosti, za ove firme koje su preostale da se privatizuju.
Onemogućavaju one sa sumnjivim kapitalom da učestvuju u privatizaciji, a negde je i fleksibilniji prema radnicima, koji prosto imaju svoja prava koje moraju biti zaštićena u onom radu koji se tiče da ako tri meseca, recimo, ne primaju platu i one minimalne zarade, može da se raskine taj proces privatizacije.
Ovaj drugi zakon, a čini mi se da je značajan, pre svega zanimljiv je za građane, za bar četiri miliona građana Srbije. To je Predlog zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu u procesu privatizacije. Moram da napomenem da ovaj zakon, zapravo, proističe iz obaveze Zakona o privatizaciji iz 2001. godine, koji propisuje da će i oni građani koji nisu učestvovali, to jest nisu dobili akcije u privatizaciji, dobiti akcije pa da se privatizacija završi, a da će dobiti te akcije koje su išle u privatizacioni fond.
Dakle, 15% od svakog preduzeća koje se privatizovalo bile su u privatizacionom fondu i sve te akcije za ovih 68 preduzeća vrede, po procenama, negde između 200 i 250 miliona evra. Kada bi se to podelilo na četiri miliona građana koji do sada nisu ostvarili ovo pravo od prodaje društvene imovine koju su i oni stvarali, to bi bila mala suma koju bi građani dobili, čini mi se da bi bilo ponižavajuće za građane Srbije da na taj način učestvuju u dobijanju akcija koje su svakako zaslužili.
Onda dolazimo do ovog predloga zakona koji podrazumeva privatizaciju šest javnih preduzeća. Čini mi se da je to jako dobra ideja i to podržavamo. Svakako G17 plus podržava tu ideju da se privatizuju i ovih šest javnih preduzeća koje svakako najviše vrede.
U kasnijem izlaganju objasniću zašto su tih šest javnih preduzeća dobar reper za sve ono što se dešava.
Ako uzmemo, recimo, da četiri hiljade dinara treba da podelimo na četiri osobe, ovaj zakon predviđa da svaka osoba dobije po 1.000 dinara i to je negde pravično. Da li je najpravednije ne znam, nisam siguran, ali ako podelimo ovih 1.000 dinara svakom od njih, u sumi, u jednoj porodici, to će značiti da su svi podjednako dobili.
Ovde smo čuli raznorazne ideje da li se može podeliti po godinama, da li po godinama radnog staža. Mislim da je ovo ipak najpravičnije, i oni mladi, i oni studenti, i oni koji su sada postali punoletni i koji postaju punoletni, imaće prava i mogućnosti da nauče šta je to berza i država će im u tome pomoći.
Čini mi se da je ovo jedan od retkih praktičnih zakona koji pomaže ljudima da se na jedan besplatan način školuju i gde država daje nešto građanima Srbije.
Hajde da krenem sa tim i da objasnim, a pre svega, građanima Srbije, poslanici svakako to dovoljno znaju, nije na odmet ponoviti ko sve ima pravo na ove besplatne akcije.
Dakle, ove besplatne akcije koje će se deliti imaju svi punoletni građani Srbije koji ispune pet sledećih uslova: da steknu punoletnost do kraja 31. decembra ove godine, drugi uslov je da imaju državljanstvo Republike Srbije zaključno sa 30. junom 2007. godine, treći uslov je da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije sa 30. 6. 2007. godine, četvrti uslov da do sada nisu učestvovali u procesu dobijanja akcija i peti uslov je da budu evidentirani.
Dakle, svi oni, a predviđa se, kao što sam rekao, da ih ima četiri miliona, koji ostvaruju ovo pravo i koji se evidentiraju uz sve ove prethodne uslove koje sam pobrojao, imaće pravo da dobiju akcije koje su zapravo podeljene u dva dela. Prvo će imati pravo na akcije, a kasnije, kada se ta preduzeća privatizuju i kada se utvrdi tržišna vrednost svih tih javnih preduzeća, imaće pravo da trguju tim akcijama.
Druga kategorija ljudi koji će imati pravo da dobiju akcije od prodaje javnih preduzeća to su zaposleni u tim javnim preduzećima. Dakle, samo da pomenem, šest javnih preduzeća će ući u ovaj proces privatizacije to su NIS, EPS, Telekom, JAT, Aerodrom "Nikola Tesla" i Galenika.
Šta i kako se deli? S jedne strane, deli se novac, to smo rekli, do kraja 2008. godine, Akcijski fond će prodavati sve one akcije koje su u privatizacionom fondu nagomilane tokom ovih godina, dakle, 68 preduzeća je privatizovano, ali sva ostala koja budu privatizovana do kraja 2008. godine ući će u tu sumu koja će se podeliti.
Pretpostavljam da ima puno zainteresovanih koji će ove akcije platiti ne niže nego što su ih kupovali na početku, ne niže nego što su firme koje su se privatizovale, oni koji su otkupili na početku ove firme plaćali te akcije, neće plaćati po nižoj ceni.
Siguran sam da će akcije skočiti i da će cene ovih akcija biti mnogo veće zbog toga što su te firme uspešne, a pojavljuju se novi ozbiljni igrači na ovom tržištu koji će biti zainteresovani da investiraju.
Ono što je drugo što će se podeliti, to su akcije i to smo već rekli, 15% od šest javnih preduzeća. Do kraja 2010. godine se predviđa da će se javna preduzeća privatizovati. Po kom modelu ovaj zakon ne predviđa, niti prejudicira, ali smo mogli da čujemo i od potpredsednika Vlade da postoje različiti modeli i mislim da će Vlada izaći sa strategijom uskoro na koji način će se privatizovati javna preduzeća. Svakako da će morati da se vodi računa o tome da država u nekim od tih javnih preduzeća svakako mora da ostane većinski vlasnik.
Ono što je treći segment ovih podela, a to je ovih 200 evra, očigledno definitivno i ono najznačajnije što će zaposleni u ovim javnim preduzećima dobiti, pošto je uz saglasnost Vlade ovaj deo o onom bonusu otpao. Dakle, 200 evra po godini radnog staža dobiće svi zaposleni i čini mi se da je to takođe pravično da podele sa građanima Srbije, sa onima koji do sada nisu imali pravo da ostvare akcije, svu tu sumu koja će biti na raspolaganju.
Mislim da je bitno za sve one koji su ravnopravni članovi ovog društva i učestvovali su u izgradnji tih javnih preduzeća, da li od poreza koji su se odvajali tokom ovih godina, za sve one prosvetne radnike, zdravstvene radnike, za sve one koji rade u vojsci, policiji, ali i za poljoprivrednike, za nezaposlene, za studente, za te mlade ljude koji dolaze, bitno je da će i oni učestvovati u raspodeli ovih akcija i da će imati pravo da tim akcijama krenu u jednu novu priču, a to je trgovina na berzi.
Zašto su ove akcije potpuno besplatne, to je jako pozitivno i treba napomenuti. Potpuno su besplatne ne samo što ih država daje, nego zato što se oslobađa onog poreza koji biste plaćali na njih i pri tome će država, to jest Vlada izabrati brokere koje će ona platiti za prvu trgovinu tih akcija. To je jako bitno. Dakle, građani su potpuno oslobođeni svih troškova koje će imati kada krenu u trgovinu ovim akcijama.
Prenos tih akcija će se, kao što sam rekao, obavljati tako što će svi evidentirani imati pravo na njih. Dakle, ta evidencija će se obavljati u šest meseci, pretpostavljam, po usvajanju zakona. Neće biti kraći rok od šest meseci. Jako je bitno da građani znaju da je ta evidencija potpuno besplatna. Imali smo prilike da prethodnih meseci, možda malo ranije, vidimo neka udruženja građana koja su se pojavljivala i koja su čak naplaćivala neke iznose građanima da upisuju besplatne akcije.
Dakle, građani treba da znaju da su to najobičniji hohštapleri koji ne to nemaju pravo, koji to nisu mogli da rade.
Agencija za privatizaciju će potpuno besplatno, preko određenih svojih službi, obezbediti i omogućiti da građani potpuno besplatno upišu svoje akcije.
Na kraju krajeva, jako je bitno da prava ovih akcija nisu prenosiva. Dakle, bilo je reči, čini mi se da treba da se još jednom potencira, ne postoje oni mešetari koji će vam ponuditi neku nižu vrednost da bi ranije otkupili, zato što će predvideti da te akcije neće vredeti, naravno predvideti po njihovom, pretpostavljam, pogrešno. Ne postoji mogućnost da prenesete akcije na nekoga, osim nasleđivanjem u slučaju smrtnosti člana porodice koji je ostvario pravo na te akcije.
Dozvolite da kažem nešto o dobrobitima koje će ovaj zakon o besplatnoj prodaji akcija imati kako za same građane, tako i za preduzeća, ali i za državu u celini. Dakle, na neki način, jedna dobrobit koja nije valorizovana u materijalnom i dobrobit je za sve, tj. pravda za sve. Svi građani su na neki način ovim obuhvaćeni, i svi građani imaju neku solidarnost i treba da budu u delu podele onoga što je država rešila da proda.
Mislim da je to jedna od moralnih kategorija koje će građani osetiti, a svakako da je uvođenje akcionarstva i oživljavanje naše berze takođe bitno. Vi ćete dobiti jedan papir čija će vrednost će se utvrditi kada se to preduzeće proda, javno preduzeće, u roku od šest meseci i dobićete vrednost tog papira. Vi ćete moći da trgujete. Ili ćete ih prodati odmah, ili ćete kalkulisati i probati da zaradite, a što je takođe jedan od modela poboljšanja rada same berze.
Ono što mi se čini da je jako bitno, a ovde nije pominjano, doći ćemo do javnosti u radu javnih preduzeća. Kada postanemo akcionari ili kada ta javna preduzeća emituju neke akcije koje će građani moći da kupuju ili kada promene svoje vlasnike, neće moći da Narodna skupština i poslanici se bore sa tim da saznaju kolike su plate zaposlenih u javnim preduzećima. Neće moći da to budu neke tvrđave koje su zatvorene i znaćemo kako rade.
Ovih dana smo mogli da pročitamo i jedan od izveštaja transparentnosti koji je govorio kako građani participiraju rad nekih javnih preduzeća. Dakle, tamo gde su građani procenili da moraju da plaćaju, na neki način da podmićuju zaposlene u nekima od javnih preduzeća, kao što je, recimo, da bi dobili priključak za telefon moraju da daju 420 evra. To se više neće moći događati. Javnost u radu tih javnih preduzeća će ovim biti zaista transparentna i biće omogućeno svima da, pretpostavljam, nadam se da će se to dogoditi, da imaju uvid u to kako ta javna preduzeća rade.
Za preduzeće je jako bitno da ova sredstva koja će dobiti od te privatizacije ulože u restrukturiranje, i to će omogućiti da ta preduzeća bolje rade i da imaju bolje uslove.
Za državu, na kraju krajeva, država kada proda deo kapitala imaće sredstva da ulaže u izgradnju mostova, u ravnomerni regionalni razvoj, da radi na izgradnji infrastrukture ove Srbije i čini mi se da je to takođe nešto što je jako bitno da prosto ujednačimo različite delove ove države na pravi način i da pomognemo i izgradimo tamo gde je jako bitno.
Dakle, svakako će grupa G17 plus podržati ova dva zakona i svakako ćemo glasati. Mislim da na kraju, ako dozvolite da kažem, ovo ne doživljavam kao politički marketing i ne doživljavam kao predizborni trik, jer mislim da su građani ovo zaslužili zakonom koji je još 2001. godine usvojen, ali je ovo proces koji će do 2010. godine, do kada se ne restrukturiraju sva privatna preduzeća, biti za sve građane, pa bez obzira koja vlada bude tada na vlasti ili koja opcija bude vladala ovom Srbijom, i građani su ti o kojima moramo da vodimo računa.
Zahvaljujem.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano ministarstvo, ne ulazeći ovog puta u polemiku koja je vođena, vezano za član 87. gde se, od strane nekih kolega poslanika, traži da se ukine mogućnost političkim strankama da se ne oglašavaju van predizborne kampanje, raduje me što to predlaže politička stranka koja je i donela takav predlog zakona o radio-difuziji, ili ga je bar usvojila u prethodnom periodu.
Moram da podsetim da je Zakon o radio-difuziji, koji propisuje ovo, usvojen 2002. godine. Da podsetim kolege koji su tada bili na vlasti da su glasali za tu odluku, a sada traže drugu odluku. Očigledno se drugačije gleda kada ste u opoziciji i poziciji i na to imate pravo.
Ono što sam želeo ovim amandmanom je, činilo mi se na početku da postoji neko nerazumevanje od strane ministra i ministarstva kada je ova oblast u pitanju, da to popravimo.
Dakle, čuli smo objašnjenje ministra kada je govorio o tome da li treba ili ne da ostane član 87. Pošto sam primetio, ako ostane zabrana, ako ostane član 87, a to je zabrana funkcionisanja, oglašavanja političkih stranaka van predizborne kampanje, onda je nelogično da se ne usvoji amandman koji predlažem, kojim se definiše ono što se zove prekršaj, ako se politička stranka reklamira van predizborne kampanje.
Dakle, ne možete biti nelogični, ili ćete dozvoliti da se političke stranke reklamiraju van predizborne kampanje, što nije predmet mog razgovora, ili ćete to, ako se bude uradilo, sankcionisati. Ovo je, uslovno rečeno, tehnička popravka ovog zakona.
Ne možete dozvoliti da ostane član 87. koji zabranjuje reklamiranje političkih stranaka, a ne dozvoliti da postoji sankcija za one koji prekrše taj zakon.
Gospodin ministar se pozvao na član 113, stav 16. Zakona o radio-difuziji; on definiše kažnjavanje tj. prekršaj ako se politička stranka reklamira.
Moram da napomenem da prelazne i završne odredbe Zakona o radio-difuziji prestaju da važe kada ovaj zakon stupi na snagu. Dakle, ostavljamo jednu nemogućnost, prazninu.
Ne vidim da je logično, ili ćete pristati na to da prihvatite amandman na član 87. kojim se političkim strankama dozvoljava da se reklamiraju, ili ako ostanete pri tome da ne mogu da se reklamiraju van predizborne kampanje, onda će biti logično da postoji prekršaj za onoga ko učini takvo delo.
Samo želim tehnički da ispravimo zakon, u suprotnom čini mi se da će ostati nedorečen i neće biti prekršaja za one koji krše zakon. Hvala.