Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave i stranka G17 plus, čiji sam poslanik, glasaće za ovaj zakon iz više razloga.
Usvajanjem ovog zakona činimo krupan korak u približavanju modelu finansiranja lokalne samouprave u Evropskoj uniji i to nam je cilj – da prilagodimo naše jedinice lokalne samouprave evropskim propisima.
Drugi cilj nam je da donošenjem ovog zakona pravimo krupan korak ka decentralizaciji vlasti, prenošenju ingerencija na lokalnu vlast i samim tim prenošenju određenih sredstava sa nivoa Republike na lokalnu vlast.
Dolazim iz male opštine Aleksandrovac i mogu da kažem da sam duboko svestan problema koje male opštine imaju. Svakodnevno sam u kontaktu sa našim ljudima u lokalu i žao mi je što G17 plus nije u lokalnoj samoupravi, jer imam utisak da bi naši kvalitetni kadrovi doprineli da mnogo bolje funkcionišemo na nivou lokalne samouprave.
Međutim, ne želim da budem strog kritičar ni aktuelne koalicije koja je na vlasti u opštini Aleksandrovac, iz razloga što postoje mnoge objektivne okolnosti koje ne dozvoljavaju da bolje funkcionišu.
Međutim, da ne ulazim u neke detalje, reći ću konkretno, kao član Odbora za lokalnu samoupravu mislim da je ovaj zakon o finansiranju lokalne samouprave jedan veliki korak napred. Poseban kvalitet ovog zakona je, to je jedan kolega pomenuo malopre, to što je nacrt ovog zakona napravljen u Stalnoj konferenciji gradova i opština.
Stalna konferencija gradova i opština je asocijacija kojoj pripadaju svi nosioci lokalne vlasti u Srbiji, tako da je Odbor za lokalnu samoupravu podržao ovaj zakon, podržao nacrt zakona, a uobličilo ga je Ministarstvo finansija. Zato ne razumem pojedine kolege koje su preoštro diskutovale o ovom zakonu.
Ima istine u tome da nam treba novi ustav, da nam treba precizno ustavno određenje lokalnih jedinica, ima istine u tome da nam treba novi zakon o lokalnoj samoupravi, pa novi zakon o imovini lokalne samouprave, eventualno i o izborima u lokalnoj samoupravi, međutim, ova vlada tj. Ministarstvo finansija želelo je da napravi jedan koristan korak u ovom momentu, dok navodno očekujemo da uspešno završimo poslove na donošenju novog ustava, da napravimo jedan korak i jedan napor da se jedinice lokalne samouprave bolje i kvalitetnije finansiraju iz svojih izvornih prihoda, iz ustupljenih prihoda, iz tzv. transfera koje planira Ministarstvo finansija da ravnomerno raspodeli u Srbiji i da jednostavno opštine koje su manje razvijene, koje imaju manji priliv sredstava u lokalnoj sredini mogu da računaju na veća sredstva iz republičke kase, za razliku od onih koji bolje privređuju, da na neki način bude solidarnosti i pravične preraspodele.
Poslanička grupa G17 plus glasaće za ovaj zakon.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ceneći zalaganje kolege Vučića, mog prethodnika, za borbu protiv korupcije, izazvan sam da moram da izađem, u pitanju je dostojanstvo narodnih poslanika.
Mi smo usvojili Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju. Gospodin Vučić, kao i neke kolege iz SRS u načelnoj i u raspravi u pojedinostima, dozvolili su sebi da pričaju o stvarima koje ne znaju.
Duboko cenim mog uvaženog kolegu gospodina Paju Momčilova i duboko cenim njegovo zalaganje i primedbe koje je podneo na ceo paket zdravstvenih zakona, međutim ovo što je gospodin Vučić rekao nije tačno. Nije tačno da smo mi novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti doneli da bi generisali korupciju u zdravstvu i uopšte u Srbiji.
Upravo novim rešenjima mi smo doneli neke antikorupcijske mere. Konkretno bila je najveća polemika o članu 199. koji govori o dopunskom radu u zdravstvu. Ovde u načelnoj raspravi i u raspravi po pojedinostima, a i ministar Milosavljević, iscrpno smo objašnjavali šta je to što donosimo članom 199. Poslanička grupa G17 plus je podnela amandman na rešenje u zakonu, da bi tačno i precizno odredili šta je to što želimo dopunskim radom da uredimo.
Gospodo, u interesu građana Srbije, odgovorno tvrdim da više u zdravstvu neće biti rada na crno, neće biti bilo kakvog rada koji se ne beleži i za koji se tačno ne zna cena i tačno se ne zna šta je ko dobio za takav rad. Mi imamo tri norme po kojima se određuje dopunski rad. Postoji norma, ovo što je gospodin Vučić pomenuo, rad u svojoj ustanovi, gospodo vi morate da čitate zakon, morate da se dobro informišete kada obaveštavate javnost, jer istina je samo jedna.
Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti nije predvideo da čovek pre podne radi, a da popodne bira poslove koje će da radi u svojoj zdravstvenoj ustanovi. Upravo smo svi mi obavezni da pre podne radimo posao za koji smo plaćeni. Popodne možemo dopunski da radimo vanstandardne usluge, možemo da radimo ono što nam odobri zdravstveni savet i direktor zdravstvene organizacije.
Molim vas, još jednom želim da vam kažem, bilo je zabune, kolege koje su zagovarale koncept da se briše taj deo, da ne može u svojoj zdravstvenoj ustanovi da radi, nego da može da radi samo u privatnoj praksi. Kažem vam i odgovorno tvrdim da će ova mera totalno da spreči korupciju u zdravstvu.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu na član 3. Pre nego što kažem šta mislim o amandmanu na član 3. ...

Upravo sam hteo da kažem, pošto ste me vi blago upozorili prošli put u jednom od mojih javljanja da je načelna rasprava završena, ne želim da pričam o nekim detaljima, ali moram da se osvrnem na komentar mog kolege Paje Momčilova iz razloga što želi da ovde javnosti prikaže da se samo poslanici i kolege iz SRS zalažu za neku raspravu zakona o zdravstvenoj zaštiti i da mi ovde statično sve to posmatramo i ne želimo da se uključimo.
To nije tačno. Mi smo vrlo ozbiljno i odgovorno razmatrali sve ovo i mogu da kažem, isto u interesu javnosti, da smo na Odboru za zdravlje i porodicu sve ove amandmane detaljno preradili, a da mi principijelno ne izlazimo i ne odgovaramo za amandmane za koje mislimo da nisu racionalni, da ništa u zakonu ne popravljaju.
To je razlog što mnogi amandmani prolaze bez našeg komentara.
Upravo želim da kažem da je i ovaj amandman na član 2. jedan od takvih sličnih amandmana.
Predviđa brisanje termina "suzbijanje". To su neka objašnjenja – ako rano ne otkrijemo bolest, ne možemo da suzbijemo, i tu nikakve veze nema.

Gospodine predsedavajući, nažalost, gubimo se od teme. Cilj nam je da radimo efikasno, da građanima Srbije prezentujemo precizno šta sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti dobijaju građani u zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, kolega Cvetanović očigledno bespotrebno ovde proziva stranku G17 plus, bespotrebno vređa jednu majku, bespotrebno priča o onome što je malopre i gospodin predsednik Skupštine rekao, ne ulazim u to da li neko priča o amandmanu ili ne priča, ali ne mora bar da priča o stvarima koje nikakve veze sa ovim zakonom nemaju.
Molim vas, izašao je da brani amandman na član 7. koji treba da se briše. Šta da se briše? Da se brišu sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, da nam ne trebaju?
O čemu mi ovde pričamo? Prozivanjem nas... Mi ne želimo da ulazimo u konflikte sa vama, ne želimo da omalovažavamo vašu odličnu informisanost o raznoraznim temama, ali nemojte da nas gnjavite ovde o stvarima koje nikakve veze sa današnjom raspravom nemaju.

Gospodine predsedavajući, meni je vrlo neprijatno da se javljam i da na neki način opstruiram naš veoma naporan rad danas i želja mi je da ovo privedemo što pre kraju.
Međutim, želim da ozbiljno zamerim gospodinu Paji Momčilovu, ovlašćenom predstavniku Srpske radikalne stranke, zato što je dozvolio mom uvaženom kolegi gospodinu Jojiću, koji je pravnik, koji nije zdravstveni radnik, da prvo pomeša teme, pa da nam danas ovde priča o zakonu o zdravstvenom osiguranju, o kome smo mi još prekjuče završili raspravu u načelu i u pojedinostima.
Zameram opet gospodinu Paji Momčilovu, mogao je da kolegu Jojića informiše o osnovnim stvarima koje ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti reguliše i donosi, u interesu istine i u interesu građana Srbije. Ovo su opasne dezinformacije, da pet zakona ne valja ništa. To je vaš stav, gospodo. Vi nijedan argument niste izneli na osnovu toga. Kako vi pravnici možete da tumačite zdravstvene zakone? Neka vam je na čast. Ja nijedan krivični zakon nisam tumačio. Ne valja, neka je to vaš stav, neka građani Srbije znaju šta misli SRS i ko vodi zdravstvenu politiku u SRS – vode pravnici koji su nekompetentni za to.

Trudiću se da budem precizan i kratak, s obzirom da je gospodin ministar detaljno obrazložio član 199. i amandman koji je poslanička grupa G17 plus podnela. Ne bih ponavljao ono što je već ministar rekao.
Tu se javio jedan tehnički problem, da je Vlada prihvatila amandman, a da se nekim preglasavanjem u Odboru za zdravlje i porodicu desilo da Odbor nije prihvatio. Jednostavno, bila je neka tesna većina. Zbog drugih stavova i drugačijeg mišljenja pojedinih poslanika tako se to desilo.
Ne bih ponavljao što sadrži naš amandman u članu 199, nego bih kratko rekao, pošto ima devet amandmana na član 199, apsolutno se radi o vrlo važnom članu, ali nažalost, ima različitih stavova i dilema. Sve ove amandmane bih sveo u tri aspekta. Prvi aspekt je u onim amandmanima gde se traži da se ovaj član briše, jednostavno, želi se time da se ništa ne menja u našem zdravstvenom sistemu, što mislim da nije dobro.
Drugi aspekt je da se parcijalno srede neke stvari u oblasti zdravstvene zaštite, u oblasti dopunskog rada, što isto nije dobro.
Naš cilj je, s obzirom da smo vrlo detaljno proučili sve ovo i podneli amandman koji je Vlada prihvatila, da zakonski regulišemo upravo veliki problem koji se trenutno javlja u zdravstvu – rad na crno, i konačno da legalizujemo svaki dopunski rad u zdravstvu. To ćemo upravo učiniti prihvatanjem i glasanjem za ovaj naš amandman.
Ovde se precizno kaže da niko od nas zdravstvenih radnika ne može samoinicijativno da dopunski radi. Tačno se kaže da postoje tri uslova pod kojima možemo dopunski da radimo. Ne bih opet ponavljao. Kaže se da o tome odlučuje zdravstveni savet i direktor zdravstvene ustanove, o tome šta ćemo mi dopunski da radimo.
S druge strane, vrlo je značajno da će u finansijskom planu biti tačno zapisano koliko je ko naplatio uslugu, koliko je ko usluga uradio i zbog čega je nekome uzeo novac. Znači, radi se o vrlo preciznom članu. Za razliku od nekih koji smatraju da je ovo generator korupcije, upravo mislim da je ovo antikorupcijski član i da će ovaj član omogućiti da svi pošteno dodatno radimo u zdravstvu.

Hteo bih samo kratko da se izvinim kolegama. Nijednog momenta nisam imao nameru da ih uvredim. Zašto sam rekao – preglasan tesnom većinom? Upravo zbog toga što smo posle toga amandmane koje smo mi podneli na članove 200. i 201. izglasali većinom, a prethodni član 199. totalno se ne slaže sa ova naša dva amandmana na članove 200. i 201. Zbog toga sam to komentarisao.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ima mnogo političkog naboja u Skupštini Republike Srbije. Ne bih hteo da polemišem sa kolegama i koleginicama koji su nesporno veoma iskusni političari i mnogo iskusniji od mene. Želeo bih da se vratim na zakon. Povodom amandmana na član 7. želim da kažem da će stranka G17 plus glasati protiv toga da se član 7. briše.
Želim da kažem sa tri aspekta sve najbolje i najafirmativnije što se tiče Crvenog krsta Srbije. Prvo, kao lekar, učestvovao sam u mnogim akcijama Crvenog krsta kao aktivista, dobrovoljni sam davalac krvi i učesnik sam rata na Kosovu, gde je, pored velikih problema koje smo imali u sanitetu i naša armija u to vreme nije mogla da obezbedi velika sredstva i materijal, sanitetski i drugi koji nam je trebao u dve hirurške ekipe koje sam vodio, nesporno da nam je Crveni krst veoma mnogo pomogao.
Mislim da ne treba da se briše ovo - javna ovlašćenja, koja u stvari imaju pečat jednog dugogodišnjeg kvalitetnog rada vrlo odgovornih i vrlo časnih i ponosnih ljudi koji su aktivisti Crvenog krsta.
Normalno je da moram da se složim sa onima koji kažu da je bilo kriminala i propusta. U svakom žitu ima kukolja, kako naš narod kaže.
Mislim da ovaj predlog zakona, koji ima nameru da uredi da Crveni krst radi još bolje i kvalitetnije, nije nadležan za bavljenje kriminalom i propustima koji će biti u budućem radu Crvenog krsta, ali nisu predmet ovog zakona.

Hvala, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, počinje rasprava o zakonu o komorama i ja osećam potrebu da nešto kažem o zakonu, s obzirom da smo već čuli u startu neke kvalifikacije koje ne stoje. Radi se o vrlo značajnom zakonu, sistemskom zakonu, radi se o tome da Srbija šest decenija nije imala jednu nezavisnu i profesionalnu organizaciju.
Duboko sam ubeđen da će formiranjem komora zdravstvenih radnika i ugled zdravstvenih radnika i kvalitet zdravstvenih usluga da dobiju jedan sasvim drugačiji, mnogo viši nivo, nego što je sada. Sve ovo što zakon predviđa – obavezno članstvo onih koji se bave zdravstvenom delatnošću i obavezne dozvole za rad koje će komora zdravstvenih radnika izdavati onima koji se bave zdravstvenom delatnošću – mislim da može da doprinese većem kvalitetu, a nikako da bude kočnica nekom razvoju zdravstva ili nešto što će da smanji ugled zdravstvenih radnika i kvalitet zdravstvenih usluga.

Želeo bih da repliciram kolegi Vukoviću. Sa ove govornice u odbrani svog amandmana pomenuo je G17 plus, pomenuo je direktora Zdravstvenog centra u Kraljevu i direktora Zdravstvenog centra u Kruševcu, ne znam šta je još imao nameru da pominje u smislu da li kvaliteta rada ovih centara.
Direktor Zdravstvenog centra u Kraljevu nije član G17 plus. To je uvaženi dr Arsić, dečiji hirurg. Za Zdravstveni centar Kraljevo sve najbolje možemo da kažemo. Tamo je upravo na snazi pilot projekat koji se već tri godine sprovodi.
Kraljevo je, za razliku od nekih ranijih sumornih godina, izgradilo jedan izvanredan zdravstveni centar, bolnica je izvanredna. Treba da odete i da vidite kako sve to izgleda.
Odgovorno mogu da kažem što se tiče Zdravstvenog centra Kruševac, na čelu Zdravstvenog centra Kruševac nalazi se dr Vojkan Kulić, inače vrlo ugledan hirurg. Jeste član G17 plus, ali nije članstvo bilo prevashodno u izboru tog čoveka.
Čovek je ugledan hirurg, objavio je više publikacija, objavio je čak priručnike za porodične lekare po pitanju abdominalne hirurgije.
Isto vam preporučujem da odete u Zdravstveni centar Kruševac i da se uverite da je u velikoj izgradnji, da je dobio niz savremenih aparata, da se vrlo kvalitetno dole radi, radi se čak i laparoskopija na hirurgiji, imamo skener, imamo još niz...
Evo Jovanovića gore, može da izađe, ja vrlo odgovorno tvrdim sve ovo što kažem i sve je na proveru. Vama bih savetovao da ne dajete proizvoljno neke informacije građanstvu.
Još jednu stvar želim da kažem ovom prilikom. Pominju se bedne plate zdravstvenih radnika. Čuli ste, u predlogu budžeta za 2006. godinu, čuli ste ministra finansija, ministra zdravlja, planirano je da zdravstveni radnici, lekari u narednoj godini dobiju 30% povećanja, planirano je da se održi obećanje Ministarstva zdravlja i da se otpoštuju obećani koeficijenti 1, 2, 4.
U ovoj teškoj situaciji za zemlju, tranziciji, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja vodi i te kako brigu o zdravstvenim radnicima i želimo, u ovom momentu kolike su mogućnosti budžeta, da se zdravstveni radnici dovedu na pristojne prihode.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, krenuli smo u raspravu o amandmanima na zakon o zdravstvenom osiguranju. Moj prethodnik, kolega Momčilov, imam ozbiljnu zamerku, zloupotrebio je govornicu i krenuo je u načelnu raspravu. Ja želim ovom prilikom da ga obavestim da je načelna rasprava o zakonu završena, ne bi trebalo da koristimo i da zloupotrebljavamo govornicu Narodne skupštine u smislu da trošimo vreme u nekim raspravama, i kao što je javna rasprava, rasprava u načelu je završena i ne bi trebalo da se vraćamo nazad. Naš je posao da idemo napred. Naš je posao da amandmanima popravimo zakon o zdravstvenom osiguranju, mislim da bi trebalo da to bude cilj svih nas, pogotovo nas zdravstvenih radnika.
Želeo bih da se osvrnem na amandman gospodina Momčilova. U članu 6. stav 1. kaže – obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama Republičkog zavoda.
Gospodin Momčilov svojim amandmanom predlaže da pored Republičkog zavoda uključimo još neke druge koji bi obezbedili sredstva za obavezno zdravstveno osiguranje. On navodi razloge da nema poverenja u Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Gospodo, mi moramo da imamo poverenja u naše republičke institucije. Republički zavod za zdravstveno osiguranje kontroliše Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije. Nova uloga, po zakonu o zdravstvenom osiguranju, Repubičkog zavoda je da planira sredstva za svaku godinu, upravo da bi obezbedio dovoljno sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje.
Drugo, nemoguće je da se ovim problemom obaveznog zdravstvenog osiguranja bavi još neko, s obzirom da je nacrt novog zakona predvideo da Vlada direktno iz budžeta jedan dobar deo sredstava odvaja upravo za obavezno zdravstveno osiguranje, jer smo mi ovim novim zakonom predvideli da gotovo sva lica u ovoj državi imaju obavezno zdravstveno osiguranje.
Tako je, videćemo detaljnije kada budemo na tim tačkama, upravo za izbegla, prognana lica, nemoćna lica koja ne mogu da privređuju, starija od 65 godina i druga, lica romske nacionalnosti i uopšte ugrožene kategorije koje do sada nisu imale obavezno zdravstveno osiguranje, ovo ministarstvo kroz ovaj predlog zakona predvidelo da oni budu obavezno osigurani. Dakle, upravo iz sredstava budžeta Republike Srbije. Glavni eksponent koji može sve to da obezbedi građanima Srbije je upravo Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Hvala.

Želeo bih da se osvrnem posle ove serije od šest amandmana, da kratko prokomentarišem amandmane, ali pre toga želim jednu dobronamernu kritiku da uputim kolegi Momčilovu, koji me fascinira izuzetno dobrom obaveštenošću o problemima u zdravstvu. Moram da priznam da sam daleko manje obavešten od njega i divim mu se sa te strane, ali mislim da je za ovu našu raspravu neracionalno pričati o tim raznim stvarima i preporučujem mu da u nekom od termina raznoraznih televizija, kojih ima hvala bogu dosta u Srbiji, neki termin odvoji i da lepo popriča.
Da ovo što ovde priča kaže na televiziji, da ne pravimo televizijske emisije od zasedanja Narodne skupštine, jer mi ovde imamo konkretne zadatke.
I moji prethodnici koji su govorili o ovim amandmanima uglavnom su pričali ne o nekoj suštini zakona o zdravstvenom osiguranju, nego o problemima u zdravstvu. Mi nesporno tvrdimo da problema u zdravstvu ima mnogo, da su nagomilani i upravo ovim setom zakona želimo da te probleme na neki način kanališemo, vratimo na normalu pojedine, a neka nova rešenja da nam donesu i te kako boljitak u zdravstvu.
Ovde konkretno imamo amandmane, ja ću kratko da se osvrnem da ne bih opstruirao rad po ovoj tački, na član 10 - načelo obaveznosti, član 11 - načelo solidarnosti i uzajamnosti, član 12 - načelo javnosti, član 13 - načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, član 14 - načelo stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i član 15 - načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Gospodo, to su načela obaveznog zdravstvenog osiguranja. Lično mislim da nije preglomazno, ni preopširno, ni nepotrebno da se ova načela na početku zakona iznesu, jer mi želimo jedan humanitarni sistem i najnormalnije je da postoje ova načela. Čak su pojedini prethodni govornici rekli da su ova načela u redu, ali da, eto, navodno prave preglomazan zakon.
Smatram da su načela u redu i da treba obavezno da se pridržavamo svih ovih načela. Problem je drugi, što se u praksi pojedina načela i pojedini zakoni ne sprovode. To je sasvim drugi problem i taj problem ćemo morati svi zajedno da rešavamo, da zakone koje donosimo obavezno sprovodimo u praksi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, po običaju, vrlo kratko o amandmanu nešto reći. Želim da stavim primedbu da je amandman podneo čovek koji nije zdravstveni radnik i njemu nije zameriti što je ovaj amandman podneo, ali zameram mojim kolegama iz poslaničke grupe, koji mu nisu objasnili šta je to prevencija. Brisati prevenciju iz prava na zdravstvenu zaštitu je vrlo smešan amandman.
S druge strane, kolega Cvetanović upravo je sam sebe demantovao, u smislu da ovo nije trebalo, ali nešto drugo je počeo da priča. U vezi sa tim je pomenuo listu čekanja u prevenciji, što je neverovatno. Lista čekanja u prevenciji ne postoji.
S druge strane, problem sredstava za funkcionisanje primarne zdravstvene zaštite upravo ćemo rešiti usvajanjem novog zakona o zdravstvenoj zaštiti. Naime, ovim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji će biti posle ovoga u proceduri, planiramo da glomazne i nefunkcionalne zdravstvene centre ukinemo i da domove zdravlja damo pod lokalnu samoupravu, odnosno osnivači da budu lokalne samouprave, upravo zbog racionalizacije samog preventivnog delovanja i glavne uloge domova zdravlja.
Ovom prilikom, nećete da mi zamerite, želim da poručim mojim građanima Aleksandrovca, Župe da ćemo usvajanjem ovog zakona upravo dobiti samostalan dom zdravlja u Aleksandrovcu, što je predizborno obećanje stranke G17 plus.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kratko nešto kažem o amandmanu na član 45, ne direktno obraćajući se podnosiocu amandmana gospodinu Tomi Bušetiću, nego u sklopu amandmana SRS, u sklopu amandmana kolege Miroslava Nedeljkovića.
Slažem se sa kolegama i konstatacijom da je član 45. jedan od ključnih članova, upravo zbog toga što određuje taj takozvani paket zdravstvenih usluga, kako realizovati paket usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Apsolutno shvatam razloge i jednog i drugog predlagača amandmana, razloge u smislu brige o socijalnim slučajevima, o sirotinji koja je, nažalost, u sve većem broju u našoj zemlji.
Međutim, moramo da pođemo od konstatacije, jer donosimo novi zakon o zdravstvenom osiguranju, da smo do sada imali finansiranje u zdravstvu upravo tih obaveznih vidova, koje zbog nemogućnosti što doprinosa, što drugih sredstava, a sve je to trebalo da stigne do zdravstvene kase, jednostavno nismo mogli da finansiramo. Mislim da je mnogo destruktivnija i pogrešna politika ako obećavamo narodu neka prava, a u praksi ne možemo da ih jednostavno realizujemo.
Konkretno, u članu 45. tačno se precizira 10 tačaka šta će biti plaćeno iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u vrednosti od 100%. Znači, šta će faktički uslovno biti besplatno narodu, zdravstvenim osiguranicima. Upravo se radi o stanjima i bolestima koje su najznačajnije što se tiče socijalno-medicinskih aspekata, drugo, najznačajnije su po pitanju patologije, tako da su ovde u ovih 10 tačaka u plaćanju 100% obuhvaćeni najteži bolesnici, trudnice, deca do 18 godina života, obuhvaćeni su svi teški bolesnici koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme.
Dalja stavka - 95%, precizirali smo više kategorija koje će plaćati samo 5% od cene zdravstvenih usluga, onda imamo treću tačku - 80% od cene zdravstvenih usluga i na kraju 65%, plaćeno 65% od cene zdravstvenih usluga.
Da bismo reformisali zdravstvo, da bismo napravili jedan održiv sistem finansiranja zdravstva, neminovno je bilo doneti neke promene i, da vam kažem, žao nam je što koncept besplatnog zdravlja jednostavno nigde ne može da bude uspešan, nemoguće je besplatno lečiti ljude. Jednostavno, postoje neke stvari koje će morati u budućnosti da se plaćaju upravo zbog toga da bismo mogli da narodu obezbedimo besprekorno da svi imaju podjednako usluge plaćene.