BRANKO RUŽIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 14. 12.1975. godine u Zemunu.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

U periodu od aprila 2000. do decembra 2002. godine bio je predsednik omladine Socijalističke partije Srbije. Od marta 2001. do decembra 2002. godine obavljao je funkciju portparola SPS.

Od 2001. godine potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a 18. januara 2003. godine na VI kongresu SPS-a reizabran je na tu funkciju.

Za predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije izabran je na VII Kongresu SPS-a 3. decembra 2006. godine.

Od januara 2001. do decembra 2003. godine narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2006. godine poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tom sazivu je i član Odbora za evropske integracije Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora kao i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu.

U sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SPS-JS, kao i član stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na majskim izborima 2012. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i od tada obavlja funkciju predsednika poslaničke grupe SPS-a.

Potpredsednik je FK „Partizan“. Poslanički mandat mu je prestao 29.avgusta 2013. U reformisanoj Vladi, septembra 2013. godine, postavljen je na mesto ministra bez portfelja zaduženog za evrointegracije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016.godine.

Govori engleski jezik.

U braku je sa Anom i ima sina Milutina i ćerku Elenu.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:33

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Zemun
  • 14.12.1975.
  • politikolog
    • Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Statistika

  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 25 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 25 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani poslaniče, što se tiče ova dva pitanja koja ste spomenuli, inspekcija će svakako izvršiti nadzor u pogledu ovih tvrdnji vezano za otpuštanje tri profesora. Inače su oni pokrenuli radno-pravne sporove, ali to nas ne abolira od potrebe da izvršimo inspekcijski nadzor.
Inače, da li je to bio motiv ili ne, ja zaista ne znam, ali znate i sami da ste upravo u ovom Domu usvojili to mišljenje, da nastavnik u zvanje redovnog profesora koji je ispunio uslove za penziju može da obavlja svoju dužnost samo do isteka mandatnog perioda, bez obzira što je zakon o visokom, koji ste ovde izglasali ukazao na ovo ograničenje, tako da od 1. oktobra na državnom univerzitetu će na dužnost stupiti novi rektor.
Što se tiče Studentskog doma i nepravilnosti na koje je ukazano ministarstvu, takođe će biti poslata inspekcija ako je pitanje koje ste uputili i na koje aludirate navodna zloupotreba prostora Studentskog doma, tako da, u svakom slučaju, to je ono što će biti utvrđeno inspekcijskim nadzorom.
Hvala vam.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani poslaniče, mislim da je pitanje zaista, kao što ste rekli, ne samo vezano za institucionalni okvir ili za normu koju svakako primenjujemo. Drago mi je da ste pohvalili sve nastavnike, nastavno, vannastavno osoblje, naravno, i decu koja su pokazala veoma visok stepen odgovornosti u ovih praktično godinu i po dana vanrednih okolnosti.
Sa aspekta analize koju smo radili, dakle ne govorim sada o normama i naravno da postoje ta rubna područja, ne samo u kraju odakle vi dolazite, nego širom Republike Srbije, analize su pokazale, a referentni zavod je ta istraživanja radio, da 1,3% učenika u osnovnim školama nisu imali adekvatne alate ili uređaje za praćenje onlajn nastave. U srednjim školama je to malo manje, dakle 0,9%.
Činjenica da je juče, na primer, u 1.247 osnovnih škola širom naše Republike pristupilo od 68.000 učenika 98,55% đaka ispitu za srpski ili maternji jezik i književnost govori u prilog tezi da su te cifre zaista pokazatelj da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vlada Republike Srbije, interresorna saradnja sa Ministarstvom trgovine, telekomunikacija, na primer u nekom prethodnom periodu, dakle u nekom ranijem vremenu, u prethodnoj godini, izuzetno pomogla da dođemo upravo i do uređaja koje će omogućiti da deca prate nastavu u vanrednim okolnostima, ali na način koji će korespondirati i sa tim procesom sticanja znanja i savladavanja tih obrazovnih sadržaja, kako bi mogli da budu referentni, pripremljeni da izađu na te ispite
U tom smislu, zaista ne vidim načina da bilo kakvom uredbom ili pravilnikom, nešto što je sada u toku, a u toku imamo i završne testove, juče, danas i sutra za male maturante, takođe upise na visokoškolske ustanove, odnosno prijemne za visokoškolske ustanove koji počinju na Vidovdan i traju negde do 3. jula, na neki način stavljamo u nepravičan ili nepravedan položaj onu ogromnu i dominantnu većinu u odnosu na one koji su eventualno imali tih problema.
Podsetiću vas da smo imali, takođe, i RTS planetu i sve ostale platforme koje su služile kao alat upravo za one u početku korona virusa, a koji nisu imali te digitalne uređaje, a takođe ću dodati da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pre izbijanja korona virusa osposobilo i opremilo 10.000 digitalnih učionica. Ove godine će to biti još 10.000 i, nadam se, do kraja kalendarske ili početkom iduće godine još 11.500 digitalnih učionica na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Pomenuo sam Ministarstvo telekomunikacija koje je zaista pomoglo sa operaterima da imamo besplatan internet i da vaj-faj dođe praktično do nekih 85% škola širom naše Republike i u tom smislu razumem vaše pitanje i ukoliko je bilo nekih problema, svako onaj ko je imao problema sa našim stručnim uputstvima je imao mogućnost, bilo da se radi o deci ili o nastavnicima, da se preko školske uprave obrate na vreme i da ukažu na tu problematiku i da taj problem saniramo. Mnogo tih problema smo i sanirali u nekom prethodnom periodu. Ono što mogu zaista krajnje iskreno da vam kažem - promene pravila igre u vreme kada je igra već otpočela zaista nisu moguće. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se danas nalaze dva, rekao bih, veoma značajna zakonska predloga.
Ja bih samo u uvodu podsetio da smo od početka novembra na ovamo, moj tim i ja, dakle, pre svega, državni sekretar Marijana Dukić Mijatović, resorno zaduženi pomoćnici, ali naravno, i drugi državni sekretari, uradili mnogo kao Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo na, i zakonodavnoj aktivnosti, ali naravno, na strateškim dokumentima koji su bili iz objektivnih razloga na neki način prolongirani i bili na čekanju, pa je tako usvojena Strategija nauke, pod motom „Moć znanja“ od 2022. do 2025. godine.
Još u februaru mesecu Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine koja je izglasana na Vladi pre, praktično, nekih dvadesetak dana. Takođe Strategija „pametne specijalizacije“.
Što se tiče zakonodavne aktivnosti, iako smo sve što smo radili u tim poslednjim mesecima prethodne godine i početkom ove, sve se odvijalo u donekle, rekao bih vanrednim okolnostima, ipak smo uspeli da organizujemo javne rasprave i da praktično na jedan inkluzivan način sve one koji su akteri u tom lancu uključimo da svojim konstruktivnim predlozima, naravno i kritikama, prosto sačinimo predloge zakona koji će odgovarati, pre svega izazovima ovog vremena i potrebama.
Što se tiče Predloga Zakona o studentskom organizovanju, mislim da je veoma važno sagledati koliko je značajno studentsko organizovanje u pogledu činjenice da je važan segment visokog obrazovanja i praktično egzistira kao tako od samog početka ili začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji.
Ono što jeste, sada već možemo reći istorijska činjenica, to je da do sada niti jednom, ovaj domen nije bio regulisan jednim posebnim zakonskim aktom, već isključivo bilo je uređivano pojedinim odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
Zbog nedostatka sveobuhvatnog regulisanja ovog pitanja došlo je, nažalost do ustanovljavanja različite prakse na pojedinim samostalnim visokoškolskim ustanovama, pa čak i na različitim visokoškolskim ustanovama u okviru jedne samostalne visokoškolske ustanove. Zato je potrebno da se ove nelogičnosti otklone, da se studentima omogući da nesmetano učestvuju u akademskom životu.
Ja ću podsetiti da je ovaj tekst Predloga zakona bio aktuelan još 2019. godine. Održana je jedna javna rasprava, pa je početkom ove godine održana još jedna, urađeno jedno fino nijansiranje, i mislim da posle toliko dugo vremena, zaista su i studenti, kao značajan delić mozaika visokoškolskog obrazovanja ili po meni, najznačajniji, zaslužili da se jedan ovakav tekst zakona nađe pred vama kao nosiocima delegiranog suvereniteta od strane građanki i građana Republike Srbije.
Čitav predlog Zakona o studentskom organizovanju počiva na jasno izraženoj dihotomiji oblika studentskog organizovanja. Reč je naime, o studentskim predstavničkim telima i studentskim organizacijama, u okviru studentskih predstavničkih tela predviđena su dva njihova vida.
Dakle, to su studentske konferencije i studentski parlamenti. Postoje dve studentske konferencije, Studentska konferencija Univerziteta i Studentska konferencija Akademija strukovnih studija ili visokih škola, i one faktički predstavljaju najviši oblik studentskih predstavničkih tela i deluju na nacionalnom nivou.
Posebna pažnja se posvećuje načinu finansiranja studentskih konferencija, kao i veoma detaljne njihove nadležnosti, koje praktično logički slede i svojstva krovnih studentskih predstavničkih tela koje imaju studentske konferencije. One će svakako razmatrati pitanja od zajedničkog značaja za studente, birati i razrešavati studentske predstavnike u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, predstavljati, zastupati interese studenata na međunarodnom nivou i tako dalje.
Kada je reč o studentskom parlamentu propisano je da svaki mora imati dva pravna akta, Poslovnik o radu i Pravilnik o izborima, a propisali smo i nadležnosti načina izbora njegovih članova.
Takođe, uvodimo mogućnost studentima koji budu obavljali neku od funkcija u Studentskom parlamentu, samostalne visokoškolske ustanove, kao i predstavnicima u studentskoj konferenciji, može biti na lični zahtev odobreno mirovanje njihovih studentskih obaveza dok obavljaju te funkcije.
Intencija ovakvog rešenja je bila da se studentima koji će u budućnosti obavljati najviše funkcije u studentskim predstavničkim telima koja su sa druge strane od izuzetno velikog značaja za sve studente omogućeno da većinu svog vremena posvete upravo tome.
Suština ovog predloga je da predstavnici studenata učestvuju u radu uključujući pravo na odlučivanje stručnih organa visokoškolskih ustanova povodom širokog kruga pitanja od kojih je svakako najvažnije pitanje predlaganje kandidata za organe poslovođenja. Predlogom je predviđeno da će njihovi predstavnici od sada imati pravo da po ovom pitanju učestvuju u odlučivanju i na stručnom organu visokoškolske ustanove.
Druga velika celina ovog Predloga zakona se odnosi na studentske organizacije. Reč je o udruženjima osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja građana, odnosno funkcionisanje udruženja građana koja su registrovana kao studentska organizacija u skladu sa postupkom koji je takođe detaljno sadržan u Predlogu zakona koji je ispred vas. Podrobno su propisani uslovi koje jedno udruženje treba da ispuni da bi moglo steći status studentske organizacije.
Status studentske organizacije se stiče na tri godine i može se obnavljati, a može prestati ranije ukoliko otpadne jedan od uslova za sticanje tog statusa. Svaka visokoškolska ustanova je dužna da vodi registar studentskih organizacija koje na njoj imaju taj status, propisana je i mogućnost uz ispunjenje određenih kriterijuma i uslova i da se studentske organizacije udružuju u saveze studentskih organizacija, a propisano je i osnivanje nacionalnog saveza studentskih organizacija.
Ovim zakonom će studenti posle dugo vremena dobiti unifikovana, jednobrazna, uvremenjena pravila kojima će se urediti njihovo organizovanje na visokoškolskim ustanovama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, uvaženi predsedniče i poštovani narodni poslanici, Predlog zakona praktično je veoma značajan i korespondira sa neophodnošću podizanja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji i kada je reč o izmenama i dopunama ovog zakona, iz 2017. godine, važno je da naglasim da ćemo na taj način urediti relevantna pitanja u vezi sa radom nacionalnog akreditacionog tela.
Ovo je važno i radi našeg usklađivanja sa preporuka koje Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, dala kako bi se nacionalnom akreditacionom telu obnovilo punopravno članstvo u toj evropskoj asocijaciji.
Iako status ove asocijacije ni na koji način ne utiče na validnost i kvalitet diploma stečenih na našim visokoškolskim ustanovama, on je svakako od velikog reputacionog značaja za pozicioniranje Republike Srbije u evropskom i međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.
Zato mi dozvolite da pojasnim, ovim izmenama zakona će se u potpunosti ispuniti evropski standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju u pogledu nezavisnosti u postupanju i u donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upravo zato su u predlogu koji je pred vama predviđene izmene i dopune koje se odnose na preciznije razgraničenje nadležnosti između Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog akreditacionog tela i to u oblasti spoljašnje provere kvaliteta i akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao i na uspostavljanje operativne nezavisnosti Nacionalnog akreditacionog tela.
U njegovom sastavu formira se žalbeni organ u čiju nadležnost prelazi postupanje po žalbama visokoškolskih ustanova na odbijajuća rešenja o zahtevima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, tako da se žalbeni postupak neće više odvijati u okviru Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i ovakvo rešenje na primer postoji u drugim evropskim državama među kojima je i naš sused Hrvatska.
Smatram neophodnim da dodam da smo želeli da preciziramo i radni status i nadležnosti direktora Nacionalnog akreditacionog tela. Direktor se bira i razrešava u skladu sa zakonom na osnovu javnog konkursa iz reda profesora univerziteta koji imaju iskustvo u poslovođenju i obezbeđivanju kvaliteta u visokom obrazovanju. Novina u odnosu na prethodno rešenje je da bi direktor zasnovao i radni odnos u Nacionalnom akreditacionom telu.
Predložene su izmene i u pogledu toga da članove Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela bira Narodna skupština, a sada ih imenuje Vlada, i povećava se broj članova Upravnog odbora sa sedam na devet, povećava se i broj članova Komisije za akreditaciju sa 17 na 19 članova od kojih je 17 članova iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova, jedan iz reda studenata i jedan iz reda privrednika.
Članovi Komisije za akreditaciju ne biraju se više na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nego na osnovu javnog poziva. Članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bira Narodna skupština, a sada ih takođe imenuje Vlada. Promenom organa koji bira ove institucije pokazuje se namera da se i formalno uklone sve eventualne sumnje u pogledu uticaja izvršne vlasti na njih.
Takođe, u procesu primene Zakona o visokom obrazovanju uočena je potreba sa dodatnim definisanjem okvira teološkog obrazovanja u Republici Srbiji usklađenog sa njegovim posebnostima.
Predviđene izmene i dopune odnose se na visokoškolske ustanove koja ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije, jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Osobenosti koje proizilaze iz ciljeva i prirode teološkog obrazovanja upućuju na potrebu propisivanja dodatnih uslova koji se odnose na pribavljanje saglasnosti organa crkve, odnosno verske zajednice u odnosu na lica koja vrše službu učenja na visokoškolskoj ustanovi, kao i saglasnosti za upis na akademijski studijski program iz oblasti teologije, a radi očuvanja identiteta duhovnih vrednosti koje su osnov identiteta crkve, odnosno verske zajednice čija teologija jeste u stvari predmet izučavanja.
Takođe, važeći zakon već sadrži odredbe čija sadržina odražava specifičnosti visokoškolskih ustanova koja ostvaruju studijske programe za potrebe na primer policijskog, odnosno vojnog i obrazovanja za potrebe nacionalne bezbednosti, pa u tom kontekstu smatramo važnim da se uredi specifičnost u oblasti teološkog obrazovanja, pri tome, naravno, ne stavljajući ih u istu ravan, ali uvažavajući praktično specifičnosti koja su imanentna kategorija svim ovim nivoima obrazovanja.
Pored ovih važnih novina koje sam predstavio želim i da vas upoznam sa još par koje su proizašle kao rešenja nekih izazova u praksi sa kojima smo se susretali. U predlogu izmena zakona je predviđeno i da nastavnik u zvanju redovnog profesora koji je ispunio uslove za prestanak radnog odnosa i odlazak u penziju, a postoji potreba za nastavkom rada i produži radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine, ne može biti biran u organe visokoškolske ustanove i njenih organizacionih jedinica.
Podsetiću vas i na to da je Narodna skupština Republike Srbije u aktuelnom sazivu 11. februara ove godine donela Autentično tumačenje odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, da zakon treba razumeti tako da se organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, dakle rektor, dekan, predsednik, odnosno direktor ne može birati iz reda nastavnika kojima je prestao radni odnos na kraju školske godine u kojoj su navršili 65 godina, a kojima je opet spram ove odredbe produžen radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršavaju 70 godina života.
Kada je u pitanju produženje radnog odnosa akcenat je svakako na znanju i iskustvu redovnih profesora u pogledu nastave i podizanja nastavnog i naučnog podmlatka, a svakako ne na rukovođenju ustanovama kada su ta lica u ograničenom trajanju mandata.
Ovo je u skladu sa pomenutim Autentičnim tumačenjem i sa uspostavljenom praksom koja je nakon toga usledila u akademskoj zajednici, da organi poslovođenja ne mogu biti birani iz reda lica sa ograničenim mandatom, pa bi usvajanje dijametralno suprotnih rešenja u veoma kratkom vremenskom periodu dovelo, rekao bih, ne samo do pravne nesigurnosti, što nije u skladu sa težnjom Republike Srbije da se podigne kvalitet visokog obrazovanja, već i do na neki način upitnog kredibiliteta ovog doma koji se bavio upravo veoma komplementarnim pitanjem u februaru mesecu ove godine.
Posebno, naravno, ne u trenutku kada menjamo zakon, u cilju sticanja punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i delovanja u ravnopravnom statusu u okviru evropskog obrazovnog prostora. Ovde smo, u ovom predlogu zakona izmena i dopuna zakona takođe utvrdili naše namere kada je reč o uvođenju državne mature 2024. godine i to da će visokoškolske ustanove vršiti upis na studije u skladu sa zakonom uz vrednovanje opšte, stručne i umetničke mature, i oni će svojim opštim aktom utvrđivati koji se ispiti sa mature vrednuju prilikom upisa na studije. One će to uraditi do 31. avgusta 2022. godine, dve godine pre uvođenja državne mature kako bi đaci unapred znali šta je potrebno za upis u određenu visokoškolsku ustanovu.
Važno je znati da je državna matura jedan krupan reformski iskorak na kome je ova Vlada i prethodne vlade rade praktično skoro 15 ili 16 godina. Na ovom projektu imamo izuzetnu asistenciju, ne samo u materijalnom, već i u ekspertskom smislu od strane EU, i sagledali smo zaista realnu sliku i dijagnozu dokle je taj projekat odmakao. Mislim da je mera koju smo opredelili da državna matura otpočne 2024. godine upravo je mera koja korespondira sa podizanjem kvaliteta čitavog obrazovnog sistema kako srednjoškolskog obrazovanja, tako i visokoškolskog obrazovanja, ali je važno da shvatimo da državna matura praktično ima i taj sertifikacioni kriterijum, ali naravno i kvalifikacioni i sertifikacioni u pogledu potvrde onog stečenog znanja tokom srednjoškolskog školovanja bilo da se radi o gimnazijama, srednjim stručnim školama, umetničkim ili nekim muzičkim.
Takođe, taj kvalifikacioni koji praktično predstavlja prolaz ili prolazak na neku visokoškolsku ustanovu. Upravo na tom polju je važno da smo održali niz sastanaka i sa predstavnicima svih univerziteta u Srbiji i ukazali na potrebu da se oni kao visokoškolske ustanove još aktivnije uključe kako bi omeđili strukturu i složenost zadataka koje bi određenim segmentima definisali kao kriterijum za prolaznost na svoje visokoškolske ustanove.
Na kraju problem koji takođe rešavamo ovim izmenama, na žalost ne po prvi put, je i produženje roka studiranja studentima koji su započeli studije po propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine na još jednoj školsku godinu, posebno imajući u vidu da bi prelazak na nove studentske programe podrazumevalo značajno povećan obim akademskih obaveza, iznos troškova studija, a oni se ipak nalaze pred samim završetkom studija.
Ovo je jedno pitanje koje traje u kontinuitetu i smatram da iziskuje još, rekao bih kvalifikovanog promatranja, razmatranja, analize, nekih uporednih brojki, pa ćemo u nekom budućem periodu, nadam se iznaći model koji će zaista i na jedan pedagoški način uticati upravo na tu strukturu studenata da privedu kraju u nekom realnom mogućem vremenu svoje studije, ukoliko to žele, ali da im se svakako ne ospori pravo da svoje studiranje obavljaju na način na koji oni smatraju da je njima prilježno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani predsedniče, poštovana predsedništvo, ja vam se zahvaljujem na mogućnosti da u najkraćim crtama prestavim ova dva Predloga zakona, takođe da u kratkim crtama ukažem na neke stvari koje su urađene ovih prethodnih šest ili sedam meseci. Verujem da smo dovoljno jasno prikazali šta je praktično intencija ovih zakonskih predloga i nadam se da ćemo za ovakve predloge dobiti i vašu podršku u danu za glasanje. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 03.06.2016 -