BRANKO RUŽIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 14. 12.1975. godine u Zemunu.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

U periodu od aprila 2000. do decembra 2002. godine bio je predsednik omladine Socijalističke partije Srbije. Od marta 2001. do decembra 2002. godine obavljao je funkciju portparola SPS.

Od 2001. godine potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a 18. januara 2003. godine na VI kongresu SPS-a reizabran je na tu funkciju.

Za predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije izabran je na VII Kongresu SPS-a 3. decembra 2006. godine.

Od januara 2001. do decembra 2003. godine narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2006. godine poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tom sazivu je i član Odbora za evropske integracije Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora kao i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu.

U sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SPS-JS, kao i član stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na majskim izborima 2012. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i od tada obavlja funkciju predsednika poslaničke grupe SPS-a.

Potpredsednik je FK „Partizan“. Poslanički mandat mu je prestao 29.avgusta 2013. U reformisanoj Vladi, septembra 2013. godine, postavljen je na mesto ministra bez portfelja zaduženog za evrointegracije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016.godine.

Govori engleski jezik.

U braku je sa Anom i ima sina Milutina i ćerku Elenu.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Zemun
  • 14.12.1975.
  • politikolog

Statistika

  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 3 godine i 10 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 3 godine i 10 dana

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.05.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa, vrlo kratko.
Dakle, Zakon o lokalnoj samoupravi koje je uvaženi narodni poslanik, Jovanović, pomenuo, ukoliko se sećam, usvojen je ovde 20. juna. Upravo taj zakon definiše mogućnost da se Zakon o glavnom gradu na drugačiji način definiše i reši pitanje izbora članova saveta mesnih zajednica, gde postoji utemeljenost da postoje različiti načini izbora. To je, pre svega, poseban ustavno pravni položaj grada Beograda i mislim da je ovo rešenje koje je ponuđeno, prosto, može da bude i jeste funkcionalno.
Razumem da granične opštine poput Topole i gradske opštine imaju različiti način izbora. Takođe, podsećam da saveti mesnih zajednica nisu ni na koji način državni organ vlasti, i to je nešto što je, valjda svima jasno i evidentno i nema razloga da se jedno drugačije rešenje, sada narodski rečeno dočekuje na nož, imajući u vidu poseban Ustavnopravni položaj grada Beograda i sve specifičnosti koje grad Beograd sa sobom nosi.
Da ne pominjemo, ovde govorimo o ruralnim sredinama i imamo mnogo gradskih opština u gradu Beogradu koje jesu ruralne sredine, gde saveti mesnih zajednica, naravno, funkcionišu, gde imamo tu mogućnost da se predloži duplo veći broj članova saveta, odnosno kandidata za članove saveta, a ta skupština lokalne samouprave na kraju daje svoju konačnu reč i bira te članova savete. Tako da, nema fingiranja demokratije, već se građani sa teritorije same mesne zajednice izjašnjavaju o kandidatima i nakon toga lokalna skupština daje konačnu reč.
Tako da, zamolili ste da odgovorim na pitanja, ja se nadam da sam barem delimično odgovorio. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.05.2019.

Hvala, predsedavajući.
Izvinjavam se poslaniku Orliću ako sam upao, ali, prosto, ne želim da izlazim na politički teren niti da ulazim u polemiku. Uvažavam sve argumente koje iznosite. Naravno da ima i jedne doze politike koja je svakako legitimna u ovom visokom Domu. Svakako će narodni poslanici kao predstavnici nosilaca suvereniteta, odnosno građana se na kraju izjasniti i o ovom Predlogu zakona i mislim da je to najbolji način da se ovo pitanje razreši, ali ovo nije pitanje samo principa. Ja ne vidim sada u čemu je princip?
Ovde se radi o refleksiji jednog realnog stanja života i kada kažemo da je to poseban ustavno-pravni položaj, ne moramo čak ni na to da se pozivamo. Da li grad Beograd ima 17, hajde da kažem 16, pa Surčin kao 17, tradicionalnih gradskih opština? Ima ih. Da li to neki grad u Srbiji, odnosno jedinica lokalne samouprave ima? Nema. Da li neka gradska opština koja nije u istom rangu npr. u Nišu, Palilula ili, ne znam, koja nije Medijana, nije ni važno, da li ona nije u istom statusu kao gradska opština u Beogradu, da li ona ima toliki procenat stanovništva u odnosu na ukupan broj građana koji žive u Nišu, ako poredimo, na primer, sa Novim Beogradom, koji ima sigurno 200-300 hiljada stanovnika? Nema. E, pa to je ta specifičnost i to je ta razlika.
To je razlika u stepenovanju demokratije, demokratskih procedura, demokratskih vrednosti, jer te tradicionalne opštine neposredno biraju odbornike na izborima. Ti odbornici učestvuju u demokratskim procesima, a podsećam da saveti mesnih zajednica nisu državni organi vlasti i ne vidim razloga da se različiti modeli ostvarivanja demokratskih prava ne primene u ovom slučaju. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.05.2019.

Zahvaljujem.
Imajući u vidu da je profesor Ševarlić zaista i u načelnoj raspravi ukazivao na nešto što je, po meni, ja mislim da je i gospodin narodni poslanik Martinović to sasvim jasno objasnio, ali hajde da ne ostanemo dužni.
Dakle, kada govorite o Ustavu ili kada govorimo o Ustavu, Ustav govori o državnom organu Zaštitnik građana. Upravo na inicijativu Zaštitnika građana je uveden termin lokalni ombudsman, koji je inače međunarodno priznat termin i univerzalno prihvaćen. Ono što, takođe, jeste razlog, ne samo terminološko razlikovanje, da ne bi dolazilo do konfuzije, nego i zbog toga što između državnog organa i lokalnih ombudsmana nema hijerarhijskog odnosa.
Takođe, Udruženje lokalnih ombudsmana koji funkcionišu na nivou jedinice lokalnih samouprava je zahtevalo da se na njih odnosi ovaj univerzalni međunarodni termin ili naziv.
Četvrta stvar, ovo je samo usklađivanje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, u kojoj je uveden ovaj termin.
Tako da, nadam se da je ovo dovoljno objašnjenje i da, ostaćemo pri tome.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.07.2017, 11:50