Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branko Ružić

Branko Ružić

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, Pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučno-tehnološkoj saradnji, koji je zaključen 23. aprila 2010. godine, koji je Vlada Srbije utvrdila i uputila u skupštinsku proceduru sa obrazloženjem, pratećim materijalom koji ste dobili od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova.
Suština predloženog Zakona o potvrđivanju Protokola je da se on odnosi na Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji čija je važnost i primena isticala 21. januara. Sama svrha ovog Sporazuma između Srbije i SAD jeste jačanje naučnih i tehnoloških potencijala potpisnica, širenje i razvoj odnosa između najširih naučnih i tehnoloških zajednica obeju zemalja, kao i unapređenje naučne i tehnološke saradnje u oblastima od obostrane koristi u miroljubive svrhe.
Glavni cilj ovog Sporazuma i ove saradnje je razmena ideja i informacija, stručnog znanja i tehnologija u miroljubive svrhe, kao i zajedničko učešće u naučnim i tehnološkim pregnućima od obostranog interesa.
Sporazum daje osnovu za razmenu istraživača, naučnika, inženjera tehničkih eksperata, organizovanje zajedničkih seminara, naučnih konferencija i sastanaka, obuku i unapređenje stručnog znanja istraživača, sprovođenje zajedničkih istraživačkih projekata i studija, uspostavljanje partnerstva između javnog i privatnog sektora baziranog pre svega na nauci, kao i uspostavljanje drugih oblika saradnje na naučnom, inženjerskom i tehnološkom nivou u bazičnim i primenjenim naukama.
Američka strana je decembra 2020. godine inicirala produženje ovog Protokola za još deset godina, što je srpska strana prihvatila kao dobar korak u bilateralnim odnosima dve zemlje. S obzirom da je sam Protokol isticao 21. januara, nije bilo nikakvih smetnji da se jedna ovakva inicijativa prihvati, naravno usaglasi i uvede u normu. Protokolom ne samo da se utvrđuje i definiše nastavak, već i unapređenje i intenziviranje saradnje između srpske i američke strane u svim naučno-istraživačkim i tehnološkim oblastima u narednih deset godina.
Već u toku usaglašavanja teksta Protokola utvrđeno je da će se period potvrđivanja zaključenog Protokola odvijati u procedurama koje tada nisu bile moguće završiti do 21. januara 2021. godine. Dogovorili smo da se sprovedu procedure koje će omogućiti privremenu primenu Protokola do njegovog stupanja na snagu u skladu sa nacionalnim procedurama obeju strana. Strane su odgovarajuću komunikaciju obezbedile privremenu primenu Protokola u celini, što je važno sa aspekta nemanja diskontinuiteta u primeni ovog Protokola.
Trećeg marta 2021. godine u muzejskom kompleksu „Mihajla Pupina“ u njegovom rodnom mestu Idvor, ambasador SAD u Srbiji, njegova ekselencija Entoni Gotfri i moja malenkost potpisali smo Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučnoj i tehnološkoj saradnji.
Ono što se menja u Aneksu, uređuju se prava intelektualne svojine koja mogu nastati u aktivnostima u realizaciji saradnje između institucija iz SAD i Srbije u narednih deset godina. Imajući u vidu protok vremena i aktuelnost prava intelektualne svojine, novim Aneksom pravna zaštita intelektualne svojine koja može nastati u daljoj naučnoj-tehnološkoj saradnji, usklađena je sa važećim propisima u ovoj oblasti dve zemlje, naravno važećim propisima dve zemlje i naravno u skladu sa svetskim standardima.
Kao što ste i, verujem, pročitali, finansijska sredstva za potpisivanje pojedinačnih sporazuma ili ugovora o saradnji institucija dve strane na osnovu ovog protokola biće obuhvaćeno u finansijskim planovima, nosilaca i učesnika u tim konkretnim oblicima saradnje.
Ono što svakako jeste značajno, to je da SAD jesu važan partner Republici Srbiji ne samo na političkom nivou, već i na ovom naučno-tehnološkom. SAD predstavljaju jednu od vodećih svetskih sila na području naučno-tehnološkog razvoja i od posebnog značaja je pažnja koja se poklanja međunarodnoj saradnji u funkciji razvoja, kao i rezultate koje postiže osmišljenim planiranjem povezivanja naučno-tehnološkog i privrednog razvoja.
Tako da, saradnja sa takvim partnerom, imajući u vidu naučne i druge kapacitete SAD, svakako može da doprinese i doprinosi daljem razvoju naših naučno-tehnoloških potencijala.
Ne bih dužio i govorio o dosadašnjoj saradnji sa SAD, takođe želim samo da napomenem da je Republika Srbija potpisnica 54 međunarodna sporazuma koja regulišu naučnu saradnju. Dakle, 54 bilateralna, uglavnom, sporazuma i da imamo jednu plodotvornu saradnju sa velikim brojem zemalja koje upravo na polju nauke i tehnološkog razvoja imaju zavidne rezultate. Svi znamo da bez naučno-tehnološkog razvoja prosto nema ni jednog sveopšteg progresa bilo koje države, pa tako i Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana narodna poslanice, ja pre svega želim zaista da bez namere da oduzimam dragoceno vreme ukažem upravo na činjenično upodobljenu i vrlo konstruktivnu, rekao bih, raspravu i na ukazivanje upravo na najvažnije, rekao bih, segmente vaspitno obrazovnog procesa, naučno tehnološkog razvoja, bilateralne ili multilateralne saradnje na polju nauke ili tehnološkog razvoja, digitalizaciji koja je, rekao bih, pre svega zahvaljujući insistiranju predsednice Vlade Ane Brnabić i u prethodnom mandatu, ali i ovom, stavljena na jedan pijadestal i zaista postala jedan od prioriteta ovih dveju vlada iako su neki sa nekom dozom skepse se odnosili prema toj digitalizaciji i gledali je na jedan isključivo tehničko tehnološki proces, evidentno je da je digitalizacija u stvari jedna društveni proces par ekselans, odnosno proces koji pomaže, koji mi svi živimo, koji je primenjen u vaspitno obrazovnom procesu na adekvatan način, na pravi način. Pokazali smo da i u prethodnom mandatu dugujemo zahvalnost pre svega i školskim upravama i nastavnom kadru koji su se prilagodili, ali takođe ta digitalizacija uz ove digitalne učionice koje ćemo tokom ove godine, nadam se, privesti u najvećoj meri i u najvećem broju kraju i uz jednu edukaciju nastavnog kadra, koja je potrebna da bi prosto ta digitalna opismenjenost korespondirala sa potrebom prenošenja znanja, samim tim sa ove druge strane, od strane učenika i učenica, sa procesom sticanja znanja, mislim da je dragoceno, da je važno, da to pokazuje šta moramo raditi u 21. veku i šta smo uradili upravo u vremenu korona virusa.
Mislim da smo jedna od najbolje organizovanih država. Vrlo smo tu adaptibilnost iskoristili i smatram da svakako to vaspitna uloga, koju ste potencirali više puta, jeste važna, ali takođe moramo znati da su i ove mlađe generacije, mlađe starosne dobi dosta prijamčivije toj tehničko tehnološkoj opismenjenosti. Vrlo brzo se snalaze, lakše im je da to praktično upodobe sa svojim potrebama, ali svakako da nećemo odustajati od onog tradicionalnog načina vaspitno obrazovnog procesa ukoliko nam to ova situacija dozvoli, pa i ako ne dozvoli zato što prosto taj tradicionalan način jeste osnov naročito u najmlađim starosnim kategorijama, osnov za sticanje i radnih navika i za socijalizaciju i za sve ono što čini posle jednu vertikalu bilo koje ličnosti, jer od tog vremena praktično pa do neke 12 godine stičete sve te preliminarne mogućnosti da primite sva ta znanja.
Zaboravio sam šta kaže Poslovnik, predsedavajuća. Da li je tri minuta ili mogu da pričam do mile volje?
Hvala vam. Nisam odavno sedeo ovde.
Neću da oduzimam vreme, ali zaista se zahvaljujem koleginici Raguš zato što je ukazala upravo na one važne teme. Ima mnogo tema kojih ste se dotakli, ali imaćemo vremena tokom današnjeg dana pa ćemo se osvrtati na određene konkretne teme. Hvala vam.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milićević je postavio jedno vrlo važno i aktuelno pitanje sa aspekta zakonodavnog okvira i, naravno, Zakona o udžbenicima jasno je da je njime regulisano i pripremanje i odobravanje i izbor, izdavanje, kao i praćenje udžbenika i drugih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu.
Što se tiče izdavaštva, odnosno izdavača, to može biti javno preduzeće, preduzetnik ili bilo koje drugo pravno lice koje je registrovano za izdavačku delatnost.
Apropo onoga što je i predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić inicirao kao ideju, a u smislu izdavanja nacionalnih udžbenika ili tzv. identitetskih udžbenika koje prepoznaje i normativni okvir Saveta Evrope, mislim da je to jedna dobra ideja na kojoj smo radili i formirali Radnu grupu i pripremili Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji bi to pitanje tretirao na način da se srpski jezik i književnost, istorija i geografija, dakle, udžbenici iz ovih predmeta štampaju od strane javnog izdavača, u ovom slučaju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u nekom budućem periodu, naravno ne oglušujući se o ono što je naš zakonodavni dosadašnji okvir definisao, a tiče se liberalizacije tržišta udžbenika, koja je na mala vrata uvedena 2003. godine. Kasnijim intervencijama i novim zakonima je praktično jasno definisano, ali bih rekao da svakako jedna ovakva ideja i ujednačavanje tih udžbeničkih sadržaja, gde bi svakako ti udžbenici bili namenjeni i našoj deci koja uče na srpskom jeziku u dijaspori, ali pre svega u BiH ili u Republici Srpskoj, gde bismo ujednačili sve udžbenike. Mislim da je to ne samo identitetsko pitanje, nego i pitanje od nacionalnog interesa i na tom fonu je predsednik Republike inicirao ovu ideju.
Kao što sam rekao, predlog izmena i dopuna ovog zakona je spreman. Ostala su neka fina nijansiranja, svakako i konsultacije sa onima koji su praktično zainteresovani i za izdavaštvo na tržištu i mislim da ćemo vrlo brzo izaći sa tim predlogom zakona i da će se on naći na sednici Vlade Republike Srbije, a nakon toga nadam se i u ovom domu.
Zahvaljujem predsedniče.
Narodni poslaniče, zahvaljujem na pitanju.
Dakle, vrlo kratko. Kao i uvek do sada u skladu sa procedurama, ukoliko je taj upit ili rezerva izražena, sektor za inspekcijski nadzor će promtno reagovati i u skladu sa tim nalazom videćemo da li su te tvrdnje utemeljene ili ne. To je nešto što dnevno radimo. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedniče.
Vrlo ću kratko, da ne bih morao da prilažem diskusiju u pisanoj formi.
Dakle, ono što jeste inicijativa grada Beograda i zamenika gradonačelnika zaista je naišlo i na podršku resornog ministarstva, a na vaše konkretno pitanje ja moram prosto da vam ukažem na činjenicu da je Ministarstvo u ovoj godini opredelilo 720 miliona dinara upravo za besplatne udžbenike i taj obuhvat je negde oko 25% sveukupnog broja učenika i učenica, pre svega onih koji su vulnerabilne grupe ili nižeg socijalnog statusa, takođe, osobe sa invaliditetom.
Pored toga, još 760 miliona, ako se ne varam, dinara za besplatne digitalne udžbenike i to je neka, kažem vam, četvrtina ukupnog broja, ali ovo što predstavlja inicijativa grada Beograda praktično znači da se taj obuhvat dece koja dobijaju besplatne udžbenike širi i ono što je i na tragu onoga što je i predsednica Vlade rekla, dakle, želimo i da to sagledamo i da u izmenama i dopunama i Zakona o udžbenicima sagledamo tu opciju da praktično one jedinice lokalne samouprave koje imaju taj potencijal, koje su kapacitetne da mogu da opredele određena sredstva za udžbenike, da na to imaju i zakonom definisano pravo i da na taj način podignemo taj, približimo se idealu da imamo što više učenika sa besplatnim udžbenicima, i to svakako jeste i intencija i Ministarstva. Hvala.
Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na ovom veoma značajnom pitanju od strane narodnog poslanika Živote Starčevića. Mislim da je obrazovni sistem i u ovoj godini i u prethodnoj godini pokazao jedan visok stepen, kao što ste i vi rekli adaptabilnosti ali i rezistentnosti prema transmisiji virusa Kovid-19.
Sve brojke i svi brojevi govore o tome da obrazovni sistem nije mesto gde dolazi do transmisije virusa. To je, pre svega, zahvaljujući odgovornosti i predanosti, kako nastavnog, tako i vannastavnog osoblja, ali naravno, pre svega, onih krajnjih korisnika, a to su naša deca, dakle, učenici koji pohađaju nastavu, neki po tradicionalnom, neki po kombinovanom modelu, ali od samih predškolskih ustanova, preko osnovnog, dakle prvog ciklusa, drugog i naravno srednjih škola i svakako visokoškolskih ustanova.
Podsetiću, zbog javnosti, da se tu radi o 1. 250.000 naših građana, mladih građana, nečije dece i da je to najsenzitivnije pitanje o kome mi govorimo.
Što se tiče ovog pitanja koje ste postavili naš cilj je da u svim segmentima završimo ovu školsku godinu i da je uspešno okončamo uz realizaciju svih planiranih i predviđenih aktivnosti. Tu mislim na probni i završni ispit i na prijemne ispite za specijalizovana odeljenja umetničkim školama i gimnazijama, takođe, i završni ispit na kraju osnovne škole, odnosno onu tzv. kolokvijalno nazvanu, malu maturu i naravno sve ostalo što je vezano za upis u srednje škole.
Ovaj probni završni ispit će biti održan 26. i 27. marta. Prvog dana će se polagati matematika, drugog dana srpski jezik ili maternji jezik. Mislim da je taj probni završni ispit i da je taj rok koji smo postavili sasvim dovoljan da se deca pripreme, da se upoznaju sa procedurama i načinom polaganja, i da nakon ovog probnog završnog ispita urade neko fino podešavanje i pripreme se za završni ispit, jer će svakako taj probni završni ispit biti po kriterijumu kao i uvek do sada malo teži, prosto da motiviše i decu i roditelje, nego što će to biti sam završni ispit.
Ono što je, takođe, važno to je da deca mogu i imala su zaista dovoljno vremena da pristupe, kako sticanju znanja, zahvaljujući upravo nastavnom osoblju, ali i da pristupe samouvereno polaganju tog probnog završnog ispita.
Ono što jeste najznačajnije za njihov nastavak školovanja jeste taj završni ispit koji će biti održan 23, 24. i 25. juna. Prvog dana će polagati deca test iz srpskog jezika ili maternjeg jezika, drugog dana test iz matematike i poslednjeg dana će rešavati pitanja iz kombinovanog testa.
Mi smo danas bili u Zavodu za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. Obišli Zavod koji je infrastrukturno, pre svega, kao institucija opremljen, da, evo, već drugu godinu za redom pripremi ovaj završni test i mogu samo da iskažem visok stepen zadovoljstva tim povodom, jer je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo pomoglo da se i Kancelarija za informacione tehnologije da se ovaj Zavod osposobi da na jedan bezbedan i kvalitetan način pristupimo sprovođenju svih procedura koje se tiču ovog završnog testa. Mislim da je to veoma važno.
Dakle, ono što je bilo nejasno do danas ili je nekima bilo nejasno, ovaj završni test ili završni ispit će biti održan na tradicionalan način, dakle srpski ili maternji jezik, matematika i kombinovani test.
Ono što je, takođe, veoma značajno na tragu onoga što smo čuli ovde i mislim da je velika čast da smo imali ovde i producenta Gagu Antonijevića. Smatram da je obaveza i nas u Vladi i mislim da će se i predsednica Vlade složiti da iznađemo model i način da od septembra, dakle, od nove školske godine 2021/2022 uvedemo, ne kao imperativ ili obavezu, ali naravno, uz svu saglasnost roditelja, ako ništa drugo barem za srednjoškolce emitovanje filma „Dara iz Jasenovca“, jer mislim da bi to bilo značajno da upravo zbog onih koji ovih dana govore o tome da naš kurikulum tako nešto ne poznaje, ne predviđa, a pri tom ni na koji način nije tačno, čak, neki govore da se to pominje u jednoj rečenici, a i to nije tačno, jer imamo osam ili devet strana koje tretiraju, upravo pitanje onoga što se dešavalo u Jasenovcu.
Mislim da bi bilo dobro da iznađemo jedan model koji je utemeljen u normama, kako bi upravo na taj način edukovali našu, hajde da kažemo, srednjoškolsku omladinu, kako to ne bi otišlo u zapećak i kako bi jedno, rekao bih, umetničko delo iskoristili upravo u funkciji dalje edukacije.
Hvala.
Hvala predsedniče, razumem vaš šarm i želju da izađemo u susret narodnoj poslanici, ali mislim da je ovo što je narodni poslanik Milićević postavio, naravno neću ići u neku širu elaboraciju, ali je veoma značajno i za Vladu Republike Srbije.
Radi se o strategiji obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Dakle, jedan desetogodišnji period u kome obrađujemo sve veoma važne sektorske teme, od predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, dualnog obrazovanja, digitalizacije. Takođe, onoga što rade referentni zavodi za unapređenje vaspitanja i obrazovanja i vrednovanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja.
Mislim da je ako ništa drugo, neću zaista trošiti vreme, jer nemamo vremena za tako nešto, ali imamo vremena od sutra obzirom da je sutra prvi okrugli sto koji će biti u funkciji javne rasprave o ovoj strategiji. Sledeći je 2. marta i poslednji je 8. marta, tako da sva akademska i druga javnost koja je praktično zainteresovana za ovu strategiju je dobrodošla da iznese svoje konstruktivne kritike i da sagledamo šta je to što može da unapredi jedan ovako važan strateški dokument koji će nam biti orijentir i za mnoge akcione planove i za sve ono ostalo što ćemo u sledećih deset godina raditi.
Hvala vam i izvinjavam vam se ako sam oduzeo vreme narodnoj poslanici.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici ...
Možete samo po Poslovniku, predsedniče.
Šalimo se naravno. Naše interne šale. Naravno da možete uvek da oduzmete reč, ali mislim da je uvaženi poslanik Dragan Marković …
Hvala predsedniče.
Dokazali ste svoju snagu i mislim da je dobro da javnost Srbije zna ko je šef u parlamentu i da građani i građanke Srbije to prepoznaju, pa čak i kada meni oduzimate reč bez ikakvog razloga, naravno, ali nemam mogućnosti Poslovničke da se žalim na to, pošto sam isto upoznat sa Poslovnikom.
Želim da kažem da je ovo pitanje, koje je uvaženi narodni poslanik Dragan D. Marković postavio, vrlo utemeljeno i veoma važno i želim da dam jedan jasan odgovor, jer je snimanje onlajn časova i časova na daljinu bio veliki posao za čitava naš obrazovni sistem.
Posebno je to bilo izazovno kada govorimo o nastavi za srednje škole i trogodišnje profile u kojima se primenjuje veoma uspešno dualni model obrazovanja, jer on svakako podrazumeva jednu vrstu ili proces učenja i sticanja znanja sa instruktorima iz kompanije i ono što želim da kažem gospodinu Markoviću i da ukažem na činjenice, to je da je do kraja prošle godine snimljeno 1200 lekcija, od kojih su 764 praktično pothranjene u onlajn nacionalnoj bazi i koja je kreirana za osam područja rada, naravno da to nije ambijent i situacija u kojoj možete da očekujete praktičnu nastavu na način korespondira sa onim potrebama sticanja kompetencija znanja, veština i svega onoga što je potrebno, ali mislim da svi oni koji su na tome radili, zavređuju veliku pažnju, pre svega nastavnici i profesori, i oni koji su dali doprinos da se ne napravi diskontinuitet u sticanju i ovih praktičnih znanja.
Nadam se da će ova vanredna situacija, a imajući u vidu i ovu imunizaciju, sveobuhvatnu, koju Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, sve referntne institucije sprovode, da će upravo ta sveobuhvatna imunizacija doprineti da se vratimo u stanje normale i da će i oni koji jesu uključeni u dualno obrazovanje, a podsetiću vas da ćemo imati i dualno obrazovanje i standarde smo već usvojili za strukovne studije i za akademske pripremamo, i mislim da je to jedan dobar link između znanja privrede, potrebe tržišta rada i onih koji mogu da doprinesu da naša država i naša ekonomija i naša privreda, krenu napred. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani poslaniče, imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije na osnovu preporuke Kriznog štaba, pre svega zdravstvenog dela Kriznog štaba danas donela uredbu koja tretira pitanje prelaska na nastavu na daljinu ili na onlajn nastavu koja se tiče starijih razreda u osnovnim školama. Dakle, od petog do osmog razreda, takođe srednjih škola uz preporuku da to urade visokoškolske ustanove ne zadirući naravno u autonomiju univerziteta. Mislim da je važno zbog javnosti, i hvala vam na tom pitanju, da prosto znamo da čitav obrazovni sadržaj, taj vaspitno-obrazovni proces ni na koji način neće biti doveden u pitanje.
Podsetiću vas, da je i pre otpočinjanja školske godine ostavljena mogućnost roditeljima da se opredele da li žele da njihova deca pohađaju nastavu na daljinu, odnosno onlajn nastavu ili na jedan konvencijonalan način, neposredno u vaspitno-obrazovnim ustanovama. U septembru i oktobru mesecu taj procenat je bio negde između 2,5 do 3,5%, sada nakon ove donete odluke naravno da su svi sadržaji spremni da na tome rade i prosvetni savetnici i referentni eksperti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Tako da u tom smislu obrazovni sistem, kao što je pokazao jedan visok stepen vitalnosti u otporu ovom Kovid-19 virusu, tako je vrlo vitalan i u delu koji se tiče procesa sticanja znanja. U tom smislu očekujemo da do raspusta, koji je takođe kalendarski usklađen na teritoriji čitave Republike Srbije, imajući u vidu da smo imali dva različita kalendara za AP Vojvodinu i ostatak Srbije praktično od 21. decembra, ako se ne varam, do 15. januara trajaće raspust, a do tog raspusta ovi stariji razredi i srednjoškolci i uz preporuku naravno i visokoškolci će nastavu pohađati onlajn i ni na koji način sam proces sticanja znanja neće biti ugrožen.
Mi ćemo jednim konkretnim uputstvom, koje ćemo sutra poslati školskim upravama, definisati one situacije iznimno kada i ukoliko dođe do potrebe da đaci, ukoliko izraze želju da poprave neku ocenu, da to urade i u neposrednom kontaktu u školama, ali to će svakako sutra biti objavljeno.
Ono što svakako dugujemo kao veliku zahvalnost, to je zahvalnost prosvetnim radnicima, vannastavnom osoblju, pre svega deci i učenicima, studentima koji su pokazali taj visok stepen odgovornosti i pokazali na koji način je potrebno da se ponašamo kao odgovorni građani i građanke ove države kako se ova pošast ne bi razvijala na način na koji se nažalost razvija u poslednje vreme. Hvala vam.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Zahvaljujem se, naravno, i poslanici Čomić na ovoj dobro argumentaciji u vezi sa mnogim stvarima koje se tiču pre svega dijaloga koga se ne treba stideti, to uopšte nije sporno. Mislim da se niko ovde ne stidi dijaloga.
Što se tiče sadržaja amandmana, i po ovom zakonu, i po Zakonu o lokalnim izborima, upravo na tragu onoga što ste i rekli, principijelno pristupajući toj temi i imajući u vidu, kao što ste rekli, da je vaša politička opcija već prikupila potpise pa ne biste imali razloga da se time bavite, ali želite principijelno da tome pristupite, Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo, upravo imajući u vidu javno zdravlje i efekte pandemije i, naravno, onaj politički dogovor na kome su bili prisutni predstavnici vaše političke opcije, se odlučila da proširi krug ovlašćenih overitelja potpisa svih političkih grupacija i lista koje žele da učestvuju na izborima.
To smo i učinili ovim predlogom, tako da smo, što se tiče lokalnih izbora, vratili nadležnosti opštinskim i gradskim upravama, a što se tiče Zakona o izboru narodnih poslanika, uključili praktično gradske i opštinske uprave, pored javnih beležnika, uz onaj izuzetak koji je stajao i u ranijem zakonskom rešenju, a to je da tamo gde nema javnih beležnika, u tim jedinicama lokalne samouprave, u ovom slučaju sada i pored gradskih i opštinskih uprava, overu mogu da rade osnovni sudovi, sudske jedinice ili kancelarije osnovnog suda.
Možda nismo do onog najvišeg nivoa izašli u susret onome čemu ste se vi nadali ili što vidite kao olakšavajuću okolnost za izborne uslove, ali u svakom slučaju mislim da je mnogo lakše u ovom trenutku pre svega sprečavati rizik još uvek postojećeg virusa, za koga smo dokazali kao država i zdravstveni sistem da možemo da se borimo sa njim, da se uhvatimo u koštac, ali je sada obaveza da u svim sferama društva naučimo da živimo sa tim. Tako da je i ovo jedan od načina da te rizike sprečimo i takođe da napravimo što širi okvir mogućnosti za one koji su zainteresovani da izađu na izbore da im pružimo tu mogućnost da što brže overe te potpise podrške za svoje liste. Hvala vam.
Prosto, ovo što je rečeno da ne bi bilo nekih nejasnoća, naravno neću ja usvajati ove izmene i dopune zakona, nego ćete vi o tome glasati kao narodni poslanici, to je pod jedan.
Što se tiče opcije u kojoj će izmene i dopune biti usvojene, to postaje zakonska obaveza i načelnici gradskih i opštinskih uprava će svakako napraviti raspored zaduženja ko će raditi na overi potpisa.
Ukoliko ima takvih slučajeva da negde nema pečata i da su rashodovani, mi smo takođe adresa za izradu novih pečata kao ministarstvo nadležno za, između ostalog i za sistem lokalne samouprave. Tako da, u tom smislu neće biti bilo kakve epohalne problematike, ali su vam pitanja, rekao bih, principijelno na mestu, a zato iz tog razloga sam i želeo da odgovorim na njih.
Ono što je takođe svima nama jasno, to je da niti jedan Ustav kao najviši pravni akt bilo koje države ne predviđa bilo koju pandemiju, pa ni pandemiju korona virusa, a složićete da se to dogodilo pa da smo u tim novonastalim okolnostima praktično se opredelili da olakšamo neke uslove izborne utakmice, što je sasvim logično, prirodno i, rekao bih, korektno. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na vrlo kratko obrazlaganje predloženih izmena i dopuna, ja bih samo da se pridružim osudi onoga što se dogodilo ispred ulaza u Dom Narodne skupštine. Smatram da u jednom demokratskom društvu, kakva Srbija svakako jeste, nije dopušteno da se bilo kome suspenduje pravo na rad, na jedan takav način.
Svi ste danas ovde došli zbog svojih radnih obaveza. Uostalom, svi smo ovde došli zbog obaveze prema onima koji su nas birali, a to jesu nosioci suverenosti ove zemlje, dakle, građanke i građani, i mislim da velika većina građana Srbije osuđuje jedan ovakav manir i atak na narodnog poslanika.
Važno je da znamo da u Srbiji nije plodno tle za fašizam. U Srbiji živi slobodarski duh, patriotizam, antifašizam i mislim da je upravo simbolika ovog današnjeg nasilja jedna pouka koju možemo da izvučemo, a da sutra. imajući u vidu da je upravo sutra dan pobede nad fašizmom, ispratimo to, a i da na nekim izborima ispratimo istoriju one koji promovišu takve anticivilizacijske vrednosti.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, radi se, dakle, u Zakonu o izboru narodnih poslanika o članu 43. i 44, u Zakonu o lokalnim izborima o članu 23.
Kao što znate, i ova dva predloga izmena i dopuna, kao i predlog izmena i dopuna koji će predstaviti moj kolega ministar zdravlja Zlatibor Lončar jesu prevashodno vezani za javno zdravlje, za zdravlje nacije i očuvanja tog zdravlja nakon, naravno, svega onog što je u prethodnom periodu bilo prisutno, a svi znamo da je 15. marta uvedeno vanredno stanje, praktično zbog borbe protiv virusa Kovid-19.
Ono što svakako i javnost zna, iako je vanredno stanje pre neki dan u ovom domu ukinuto, i dalje postoje preporuke i preporučuje se poštovanje određenih pravila ponašanja koja se odnose, pre svega, na potrebu fizičkog distanciranja između ljudi koje svakako imaju za cilj zaštitu naših građana i stanovništva od zarazne bolesti Kovid-19.
U takvim uslovima u kojima se preporučuje poštovanje takvih pravila ponašanja znatno je otežano i prikupljanje i overavanje potpisa birača i u obimu, ali i u rokovima koje propisuje bilo Zakon o izboru narodnih poslanika ili Zakon o lokalnim izborima.
Kada govorimo o obimu, kod Zakona o izboru narodnih poslanika svi znamo da je potrebno 10.000 potpisa. Što se tiče rokova, rokovi su identični i kod jednog i kod drugog nivoa izbora. Dakle, poslednji rok za predaju liste je 15 dana pre održavanja izbora. Imajući u vidu sve izloženo, postoji potreba da se omogući da pored javnih beležnika, potpise birača kojima se podržava određena izborna lista, bilo na lokalnim, pokrajinskim ili parlamentarnim izborima, da se omogući da ih overavaju i opštinske, odnosno gradske uprave.
To je inače i bio slučaj do 1. marta 2017. godine, tako da su i gradske i opštinske uprave spremne da preuzmu ovu obavezu i predloženim zakonskim rešenjima i ovim izmenama omogućuje da opštinske, odnosno gradske uprave mogu overavati potpise birača koje podržavaju izbornu listu u svim gradovima i opštinama. Dakle, kako u onim u kojima su imenovani javni beležnici, tako i tamo gde javnih beležnika nema.
Što se tiče osnovnih sudova, osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova i dalje mogu da overavaju potpise birača koja podržavaju izbornu listu, ali samo u onim gradovima i opštinama gde nema javnih beležnika.
Dakle, intencija je bila da povećanjem broja ovlašćenih overitelja se praktično predupredio opasnost da dođe do većih okupljanja aktera u svim izbornim aktivnostima, da ne bude prevelik broj lica u prostorijama i ispred prostorija nadležnih organa, što svakako u ovim okolnostima ne bi bilo poželjno, imajući u vidu sve preporuke koje i Centralni zdravstveni štab i Vlada Republike Srbije, praktično, svakodnevno emituje, tako da je svakako potrebno imati u vidu da je zdravlje nacije na prvom mestu, da moramo preduzimati i dalje mere protiv širenja ove pošasti.
Naučili smo kako da savladamo ovaj virus Kovid-19. Pokazao je zdravstveni sistem i svi zdravstveni radnici koliko imaju hrabrosti i odgovornosti i koliko je sama Vlada Republike Srbije i čitavo zdravstvo pokazalo jedan visok nivo adaptibilnosti na novonastale okolnosti i može se slobodno reći da smo savladali tu jednačinu kako da savladamo virus. Sada je važno da svi budemo veoma odgovorni kao građani ove zemlje, da naučimo da živimo sa onim što je od svega toga preostalo, ali da, naravno, se vraćamo polako u normalu i da privredne i sve ostale aktivnosti postoje.
Ono što je, takođe, drugi nivo uzročnika jednog ovakvog Predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru narodnih poslanika svakako jeste i politički dogovor koji je pod predsedavanjem predsednika Republike gospodina Vučića održan sa svim predstavnicima onih lista koje su zainteresovane da učestvuju na izborima koji će se održati 21. juna.
Mislim da je to samo još jedan korak ili iskorak napred u stvaranju i olakšavanju izbornih uslova za sve one koji žele u tim izbornim aktivnostima da učestvuju i posle uvođenja vanrednog stanja, kada su, praktično, sve izborne radnje bile zamrznute.
Ukoliko se u ovom domu ove izmene i dopune usvoje, sa prethodnim zakonskim rešenjem koji ste usvojili u ovom domu pre ukidanja vanrednog stanja, očekujemo da već od ponedeljka i RIK i sve nadležne izborne komisije proglase nastavak izbornih radnji uz ovu olakšavajuću okolnost.
Siguran sam da će neki predstavnici onih političkih organizacija i partija koje su pre uvođenja vanrednog stanja prikupljale potpise na način koji je bio svakako zakonit, ali kod notara govoriti o tome da se sada oni stavljaju u neravnopravan položaj, ali ne smemo smetnuti s uma da smo u međuvremenu imali jednu zaista vanrednu okolnost, uvedeno vanredno stanje i veoma predanu borbu države protiv ovog virusa.
U samom uvodu toliko. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
Biću spreman da odgovorim na sva pitanja.
Hvala vam.